Emilija Cerovi�, Beograd

Nepoznata narodna pesma o ustanku Sedmoro brda i Arbanasa 1737. godine

Izvor: zbornik "Rad XIV kongresa Saveza folklorista Jugoslavije (u Prizrenu 1967)", Beograd 1974.

Kratko vreme pred svoju smrt folklorist Toma� Katani� poklonio mi je ovu narodnu epsku pesmu koju je zabele�io 1915. godine od poznatog narodnog peva�a Andrije Stani�a u mestu Su�eska kod Andrijevice, s �eljom da je ja objavim. Odu�uju�i se Toma�u Katani�u ja to danas �inim.

Odrastao u kraju gde je �iva i sna�na epska tradicija, Katani� je na tom nepresu�nom vrelu juna�ke pesme bele�io jo� neprikupljene narodne pesme i vi�e s ljubavlju nego znala�ki objavljivao jednu po jednu u raznim �asopisima. Tih i skroman umro je u Beogradu 1956. godine.

Ovu pesmu "Ustanak sedmoro brda i Arbanasa" kao i neke druge, zabele�io je Katani� po kazivanju Andrije Milo�eva Stani�a koji je tada �iveo u Su�esci. Stani� je bio veoma interesantna li�nost: Potpuno nepismen, ali izuzetnog peva�kog dara i pam�enja, on je bio, kako pi�e profesor Miodrag Lalevi�, "prava enciklopedija razli�itog znanja. On zna toliko podataka, doga�aja, imena, geografskih naziva razli�itih lokaliteta, svojim raznovrsnim pri�ama i pesmama u stanju je da satima siplje stihove... I da govori u desetercu o �emu ho�e�".^{[1 ]}Znao je mnogo pesama, no da gusla nije umeo. U kratkoj biografiji koju je posvetio Stani�u, prof. Lalevi� ka�e da je "radije popevao nego �to je prosto kazivao pesmu... Tada se unese, podigne obrve, pomalo ma�e glavom i vitla o�ima".^[2] Prof. Lalevi� dalje navodi da je katkad pri ponavljanju menjao re�i i stihove. Oslanjaju�i se na Vukova shvatanja kao i zaklju�ke kasnijih nau�nika, mi u Stani�u nalazimo ba� onu vrstu narodnog peva�a i kaziva�a u kome su zrelost epske tradicije i prirodna darovitost stvorile li�nost ne samo izvrsnog kaziva�a nego i nadahnutog kreatora. Osim toga znao je i obilje pri�a, od �aljivih do fantasti�nih.

Po mnogim svojim karakteristikama ova pesma nosi obele�ja dinarske epike nastale na hercegova�ko-crnogorskom patrijarhalnom terenu. Ispevana je u besprekornom desetercu, a ispuljena ose�anjem �ojstva i juna�tva. Optere�ena je, me�utim, lokalnim leksi�kim osobenostima. Izostavljaju�i prethodni uvod u doga�aj koji se opeva i zbog �ega se opeva, pesnik je, u svega 179 stihova, dao ne samo pesni�ki zanimljiv nego i istorijski bezmalo ta�an prikaz u�estvovanja Br�ana u ustanku protiv Turaka pod patrijarhom Arsenijem IV �akabentom. Doga�aji su opevani tako da se pesma mo�e podeliti u tri dela: dogovor, ratovanje i poraz, uz karakteristi�no obja�njenje poraza izdajom, ba� onako kako se i sam tok ustanka do poraza Br�ana i odigrao. Pesnik je s ta�no��u pobrojao sva br�anska plemena i njihove vo�e, zatim sve krajeve kuda se kretala ova ustani�ka vojska. Ne stavlja on slu�ajno organizaciju ustanka u ruke vojvodi Radonji Petrovi�u, veoma uglednom i najstarijem me�u narodnim prvacima. Istorijska je �injenica da je vojvoda Radonja, na �elu izaslanstva, zajedno sa patrijarhom Arsenijem podneo u austrijskom glavnom �tabu, u selu Te�ici kod Ni�a, 24. jula 1737, feldmar�alu Sekendorfu op�iran memorandum o ustanku Srba i Arbanasa.^[3]

Knjige pi�e vojvoda Radonja,
Sa sred Ku�a mjesta juna�koga,
Pa ih �alje u Brda ostala
Na Br�ane i brcke vojvode.
Prvu posla u Vasojevi�e
Na rukama knezu Bojovi�u;
Onu drugu u Mora�u Donju
Na rukama popu Radovi�u,
Tre�u posla u Bratono�i�e
Na Pavi�a Matija�evi�a;
A �etvrtu u Pipere tvrde
Na rukama To�ku Bajovi�u,
Petu posla u Rovca malena
Rova�kome vojvodi Vuksanu,
Onu �estu u Gusinju gradu
Na rukama Deda �eru Kralju.

Potpunije i suptilnije, nego �to su to austrijski izve�taji i savremeni pisci saop�tavali, narodni pesnik, budu�i blizak i objektivniji, kazao nam je, samo sa nekoliko stihova, koliko je bilo po�tovanja i uzajamnog poverenja, kao i istovetne �elje Br�ana i Arbanasa da se oslobode zajedni�kog neprijatelja Turaka.

Kad vojvode knjigu razumje�e,
Oni odmah na noge sko�i�e,
Po Brdima vojsku pokupi�e,
Pokupi�e i staro i mlado,
Sve �to mo�e ponijet' oru�je,
Pa po�o�e Nemanji�a crkvi.
Prvi po�e vojvoda Radonja,
A za njime Ku�i sokolovi...
Za njim po�e kne�e Bojovi�u...
A za njima svi Br�ani redom
I eto 'naj Deda �era kralja,

Svi do�o�e Nemani�a crkvi
I tu svoje smije�a�e vojske.
Kad vojvode vojske smije�a�e,
Uljego�e u bijelu crkvu
I po�e�e vodi� razgovore
Kudije �e s vojskom udariti.

I u daljim stihovima pesnik ne pravi razliku kome �e dati prvenstvo izme�u dvojice prvaka Arbanasa i Br�ana, Dede i Radonje

"�uj Vuksane i bra�o ostala,
Ne�u vratit Deda �era kralja
I Radonju od Brda vojvodu,
Ni' poslu�a� bijorske begove,

U pesmi ima, naravno, i odstupanja od istorijske preciznosti kao �to je slu�aj sa imenom i narodno��u najverovatnije pukovnika Lentula koji se u pesmi naziva Lau� kapetan. Uostalom dosta je �est slu�aj zamene ili me�anja imena u narodnoj pesmi. Izdaja Lau� kapetana, koji truje svoga prijatelja Radonju, ne samo da predstavlja odstupanje od istorijske realnosti, ve�, �to je, �ini nam se, u ovom momentu va�nije, ostaje u pesmi potpuno bez obja�njenja.

Posle pobedonosnih i istorijski ta�nih stihova:

A ujutru rano podrani�e (iz Hasa beranskog gde su se sakupili)
I na lomni Bijor udari�e,
Pohara�e Bijor i Lje�nicu,
Pregazi�e Pe�ter i Sjenicu,
Dok do�o�e na vodu Kladnicu,
Pa s Kladnice na Javor planinu,
A s Javora niz Moravu ravnu
Do Jelice visoke planine,
�e na�o�e Mad�arevu vojsku
I pred njome Lau� Kapetana,
Te ara�e po Moravi ravnoj.

Ma�ta peva�a pu�ta sebi na volju, govore�i o Lau� Kapetanu:

Al' da vidi� nevjerni Mad�ara
On do�eka od Brda vojvodu
I re�e mu da su prijatelji.
Pa sjedo�e jedan kraj drugoga
I tu oni zbora zaturi�e.
Prvi po�e Lau� Kapetane,
Po�e zborit lako, polagano,
A sve misli prokleta mu du�a
Da prevari vojvodu Radonju.
Al' ga Lau� prevari� ne moga
E je mudar Radonja vojvoda,
Pa se ne da lako prevariti
I ne slu�a Lau� Kapetana.
Kad �o vi�e Lau� Kapetane,
On uzima zelenu jabuku,
Posje�e je otrovnijem no�em
I dade je svome prijatelju
I otrova vojvodu Radonju.

Da na�ini ovako naglo odstupanje od istinitih zbivanja, narodni pesnik mogao je imati, po na�em mi�ljenju, dva razloga. Prvo, �to poraz na bojnom polju nije nikako mogao da se dozvoli br�anskom �oveku junaku, ve� je on do�ao samo kao plod izdaje, i drugo, �to je mo�da bilo presudnije, istorijska �injenica da je pukovnik Lentul prevario svojim izve�tajem patrijarha Arsenija i izdao ustanike napustiv�i Novi Pazar sa austrijskom vojskom, a da ih nije sa�ekao ili bar prethodno obavestio o povla�enju. Pred op�tim povla�enjem austrijske vojske, a izgubiv�i jednog od najstarijih vo�a, vojvodu Radonju, ustanici su imali ili da po�u za austrijskom vojskom ili da se vrate ku�ama.

I ponova istorijski osnovano u svega 14 stihova, pesnik opisuje sudbinu br�anske vojske koja nije po�la za Austrijancima.

Tad' Br�ani vojsku okrenu�e
I odo�e vilajetu svome.
Ali na njih udari�e Turci,
Ra��era�e od Br�ana vojsku,
I Br�ane mnoge pohvata�e,
Ponajprije �eku i Vuksana,
Pa ih ve�u u te�ke sind�ire,
O�era�e u Ipeku gradu
I baci�e u lednu tamnicu.
Tu ih more i gla�u i �e�u
I na muke me�u svakojake.
Dok Vuksana �ako umori�e,
Kneza �eku Skadru povedo�e
I tamo ga Turci pogubi�e.

Razmatraju�i pesmu sa svim njenim osobinama, kao �to su, na primer, istorijska ta�nost, sa�etost pri�anja, osobenost stila i dr., mogli bismo izvesti neke zaklju�ke i o starosti pesme. Poznato je da je u XVIII veku usled specifi�nih dru�tvenih i politi�kih uslova, epska pesma bila veoma �iva, stvarala�ka i aktuelna, ba� u crnogorskim i hercegova�kim plemenima. Doga�aj, kao �to je bio ovaj ustanak, koji je po�eo sa mnogo nada i oslobodila�kog �ara, zatim uspeha i najzad poraza i te�kih stradanja, nije mogao ostati neizra�en od strane narodnog peva�a. Tolike istorijske ta�nosti mogli su da ispri�aju jedino u�esnici i savremenici samih doga�aja. Pesma je, dakle, morala nastati u toku XVIII veka.

Tragaju�i za kojom varijantom ili drugom pesmom o ovome ustanku, nismo bili u mogu�nosti da na�emo ni�ta drugo osim jo� one koju je objavio Marko Miljanov u svojoj knjizi Pleme Ku�i u narodnoj pri�i i pjesmi.^[1] Mada je to pesma o pogibiji vojvode Ilije, sina Radonje Petrova, ona u po�etku opeva ratovanja Br�ana, smrt Radonjinu i propast ustanka.

Upore�uju�i pesmu zabele�enu od Andrije Stani�a i ovu koju je M. Miljanov �uo od Bega Ivanova Mijovi�a, mo�emo konstatovati osim ve� napred re�ene i druge razlike. Mada je Mijovi�eva pesma, odnosno onaj deo pesme koji se odnosi na ustanak, kra�i od Stani�eve i sa znatno manje stihova, u njoj ne izostaje ni prethodni uvod u doga�aje, kao ni obja�njenje Laudonovog, kako je ovde nazvan, neprijateljstva prema Radonji Petrovi�u. S druge strane, istorijski okviri su daleko sku�eniji i sam motiv ratovanja proizvoljan, deseterac nedosledan, lepota stiha znatno manja.

Napominjemo da nam je u na�em traganju za eventualnim varijantama ostala nepoznata rukopisna zbirka Andrije Luburi�a.

Na kraju ovog kratkog osvrta neka nam bude dozvoljeno da zaklju�imo slede�e:

Pesma "Ustanak sedmora brda i Arbanasa 1737." zabele�ena od kaziva�a Andrije Stani�a je, na prvom mestu, istorijska, i budu�i sa dosta sigurnih istorijskih podataka mo�e da se stavi u red sa drugim istorijskim izvorima. Osim doga�aja i li�nosti o kojima peva, ona nam daje �ivu sliku me�usobnih odnosa Br�ana i Arbanasa u njihovoj ravnopravnoj borbi za zajedni�ke narodne interese. Nose�i sva obele�ja dinarske epike, pesma poseduje onu dinamiku pri�anja, sve�inu i ritam stiha koji su karakteristi�ni za to podru�je. Po na�inu pevanja i kazivanja morala je nastati u XVIII veku u sredini koja je doga�aj do�ivela ili je u�estvovala u ustanku.

Napomene

¹ M. Lalevi�: Andrija Stani�. � �Prilozi prou�avanju narodne poezije." God. V, sv. 1. Beograd, 1938. Str. 124

² Ibid. str. 126.

³ M. Kosti�: Ustanak Srba i Arbanasa u Staroj Srbiji protiv Turaka 1737� �1739 i seoba u Ugarsku. � �Glasnik Skopskog nau�nog dru�tva", knj. VII�VIII. Skoplje 1930, str. 214 i dalje.

⁴ Marko Miljanov: Pleme Ku�i u narodnoj pri�i i pjesmi. Beograd, 1904.

Autori | Jezik | Folklor | Istorija | Umetnost | Prevodi | O Albaniji | Bibliografija | Linkovi
Naslovna | Promena pisma | Novosti | Mapa | Kontakt