Dr Slobodan Ze�evi�, Beograd

Zajedni�ko u narodnoj religiji �iptara i susednih Ju�nih Slovena

Izvor: zbornik "Rad XIV kongresa Saveza folklorista Jugoslavije (u Prizrenu 1967)", Beograd 1974.

Zajedni�ki uslovi �ivota, stalni dodir i neposredni susedski odnosi etni�kih grupa koje se jezi�ki i poreklom razlikuju, kao rezultat imaju stvaranje sli�nih pa i istih pojava duhovnog �ivota. Me�u takvim pojavama, narodna verovanja zauzimaju zna�ajno mesto. Do ovakve simbioze u me�uetni�kim odnosima nesumnjivo dolazi sa vi�e razloga. Po sebi se razume da sli�na materijalna baza ra�a i sli�nu nadgradnju. No i pored ove osnovne �injenice ima jo� i drugih zna�ajnih faktora. U ovom �e se saop�tenju uzeti u razmatranje samo tri najva�nija. Ta su tri faktora u najve�oj meri doprinela formiranju izvesnih pojava u narodnoj religiji �iptara i susednih slovenskih naroda: Srba, Crnogoraca i Makedonaca. Njihova narodna religija je skoro istovetna, po�to poti�e iz zajedni�ke slovenske ba�tine ili starosedelaca zate�enih u novim balkanskim stani�tima.

Prema tome, substrat bi bio veoma zna�ajan faktor. Lingvisti�ka istra�ivanja su utvrdila da �iptarski jezik pripada satem grupi indoevropskih jezika u koju spadaju i balto-slovensko-iranski jezici. To zna�i da su daleki preci dana�njih Arbanasa i Ju�nih Slovena u prazajednici �iveli u susedstvu sa �ivim me�usobnim kontaktima. Drugi sloj substrata bio bi paleobalkansko stanovni�tvo, iz �ije su kulture do�ljaci svakako upili izvesne koli�ine. Zatim bi do�ao trako-ilirski pa heleno-rimski sloj. Iz ovih su se slojeva u narodnu religiju obe etni�ke grupe svakako infiltrirala izvesna shvatanja i karakteristike mentaliteta starog stanovni�tva.

Drugi sna�an faktor bi bila kulturna radijacija jedne grupe drugoj tokom veoma �ivih i dugotrajnih me�usobnih odnosa.

Slede�i i noviji faktor bilo bi zajedni�ko usvajanje nekih orijentalnih religioznih predstava koje su se u narodnu religiju preslikale bilo iz hri��anstva ili iz islama, pa su se sinkretizovale sa ve� zate�enim predstavama.

Ako se po�e od substrata, do�i �e se do najstarijih slojeva u verskim predstavama, zajedni�kih celom ljudskom rodu. To bi bilo obo�avanje prirodnih pojava ili elemenata (vatre, vode, zemlje itd.) koja verovatno poti�u iz substrata. U stratigrafski mla�im slojevima dolazi do oduhovljivanja i personifikacije tih pojava, obo�avanje �ivotinja ili rastinja, najudaljenijeg pretka. Takav razvoj, od animisti�kih, manisti�kih i totemisti�kih kultova, konstatovan je u celom svetu.

Kao i slovenski Perun, �iptarski starinski bog Perendi, na primer, pripada porodici evropskih bogova gromovnika. Odmah pada u o�i sli�nost naziva i identi�na funkcija. Ako se tome doda da se litavski bog gromovnik nazivao Perkunas, onda �e to biti indikacija na zajedni�ko poreklo boga gromovnika u celoj evropskoj grupi satem jezika. U daljem razvoju, do�lo je do pagansko-hri��anske simbioze ovoga bo�anstva, pa je sveti Ilija na sebe preuzeo funkciju starog gromovnika. U srednjoj Albaniji se na primer verovalo da on gromovima ga�a ku�edru (a�daju).^[1] Sli�no su verovali i Sloveni: mislili su da gromovnik svojim strelicama ga�a �avole. �iptari skopske okoline smatrali su svetog Iliju svecem sa dva lica: Azreti Alija i sveti Ilija.^[2] I mnoga druga paganska bo�anstva ostavila su dubokog traga u narodnoj religiji Slovena i �iptara. Sa dosta tragova arhai�nih verovanja na obe strane se praznovao Bo�i� i Badnjak, koji su kao kasniji hri��anski praznici zamenili praznik ro�enja starinskog boga sunca. Tragovi kulta Velike Majke, mo�nog matrilinearnog praistorijskog bo�anstva, zasvedo�eni su na obe strane.

Jedan od mnogih tragova substrata bila bi i fatalisti�ka verovanja u sudbinske boginje. U nas se one nazivaju su�enice, su�aje, nare�nici, orisnice i raznim drugim imenima. Identi�na se bi�a u �iptara nazivaju mire (od gr�kog moira), fate (od latinskog fatum), dok se u severnoj Arbaniji nazivaju ore.^[3] Na obe su se strane ova mitska bi�a zami�ljala kao tri mlade i lepe �ene koje prilikom ro�enja odre�uju novoro�en�etu sudbinu za ceo �ivot. Pri tome je re� najmla�e od njih bila presudna. Takva su bi�a poznavali svi indoevropski narodi, pa je sigurno da i vera u njih poti�e iz substrata.

Poznata su bila i druga mitska bi�a koja su predstavljala poro�ajne demone. To su babice za koje se u Srba verovalo da napadaju porodilju i dete u intervalu od 40 dana po poro�aju. Zato su i �iptari pazili da porodilja i dete u tom periodu ne napu�taju ku�u.

Ro�enje, svadba i smrt su najva�niji momenti u ljudskom bitisanju na zemlji, pa su se stoga oko njih grupisali mnogi obi�aji koji ustvari predstavljaju skup versko-ma�ijskih rituala kao spoljna manifestacija starinskih verovanja. Sigurno je da mnogi od tih obi�aja poti�u iz verskih predstava substrata, po�to su poznati i mnogim drugim narodima. Dovoljno je nabrojati samo neka od njih: srodstvo po mleku, �i�ano kumstvo, otmicu ili kupovinu devojke, za�titu neveste velom, ma�ijanja za plodnost u svadbenom ritualu, na�in prelaza preko praga ili obila�enje ognji�ta prilikom uvo�enja neveste u novi doma�i kult, gostinsku obljubu, mrtva�ku svadbu, tu�balice, grebanje lica i se�enje kose u znak �alosti, prosipanje vode prilikom smrti, bacanje zemlje u grob, Haronov nov�i�, da�u ili ta�no utvr�eni ciklus davanja podu�ja.^[4]

Ima jo� dosta verovanja koja su zajedni�ka �iroj grupi naroda, zbog �ega i ona poti�u iz substrata. To bi bilo verovanje u besmrtnost du�e, koja se u Elbasanu zami�ljala u obliku leptira. Vera u zagrobni �ivot bi tako�e bila jedna od zajedni�kih crta u narodnoj religiji. Zajedni�ka vera je i u sretne i nesretne dane kao i da va�nije poslove treba otpo�injati dok mesec raste. Verovanje u ve�tice, vile-za�titnice junaka, ku�nu zmiju ili apotropajska svojstva belog luka, pridru�uju se ostalim primerima. Preno�enje zemlje o vratu radi utvr�ivanja granica imanja, zajedni�ko je Makedoncima i �iptarima u Skopskoj kotlini. Tamo se tako�e veruje da zemlja stoji na vodi, voda na ribi a riba na volu. Ako se vo makne, zemlja se trese. Kao za�titu od grada, ovde su obe narodnosti iznosile pred ku�u o�tre metalne predmete. Ako dugo pada ki�a, verovalo se da je negde zakopano vanbra�no dete i da �e grad ili ki�a padati sve dotle, dok ne iskopa dete. �uma je tako�e kod obe narodnosti personificirana a smatralo se da ona ljude udara pod mi�ku a da svoju mo� nosi u tikvici.^[5] Legenda o zidanju Skadra, �iji je motiv poznat mnogim narodima, svedo�i da je i u nas i u �iptara nekada bilo poznato �rtvovanje ljudi gra�evini, �to se kasnije na obe strane ubla�ilo klanjem �rtvene �ivotinje u temeljima zgrade. Praznovanje 1 marta kao prvog dana prole�a koga �iptari u Skoplju nazivaju "Deta Veres", zajedni�ko je ne samo Slovenima i �iptarima, ve� i mnogim drugim evropskim narodima.^[6]

Misli se da je slovenskog porekla vera u vampire, po�to su re�i vurkollbk ili lugbt slovenskog porekla. Kao i u nas i u �iptara se verovalo da vampir dolazi svojoj udovici, pa �ak da sa njom i posle smrti mo�e imati dece. Na obe se strane smatralo da vukodlaci imaju izvesnu ulogu pri pomra�enju nebeskih tela. Zato su Malisori pucali u pravcu meseca kada se pomra�uje, sa svrhom da odagnaju mitska bi�a koja to prouzrokuju. Iskopavanje i spaljivanje vampira u oba slu�aja se vr�ilo na sli�an na�in i sa istim ciljem. Ako se tome doda da se predstava vampira na obe strane spojila sa svojstvima vazdu�nih duhova, mo�e se lepo pratiti stepen kulturne radijacije jedne etni�ke grupe drugoj. Slava, koju su poznavali katoli�ki severni Arbanasi, tako�e bi bila jedan od primera.^[7]

Iako noviji, uticaji hri��anstva ili islama ipak su ostavili vidnog traga u narodnoj religiji Slovena i �iptara. Kadkad su se ti uticaji samo izmenili ili su se u novom pla�tu nakalemili na starija verovanja a kadkad su pojedina verovanja direktan plod tu�eg uticaja. Pojava preno�enja funkcije paganskih mitskih bi�a ili praznika na hri��anske ili muslimanske svece, ve� je dotaknuta u prethodnom izlaganju. Ovde jo� treba pomenuti svetu Petku ili hri��ansku Bogorodicu kao naslednike paganskih bo�anstava plodnosti, lepote i materinstva. Praznovanje �ur�evdana i nekih drugih praznika koji imaju prehri��ansko poreklo, samo je pod novim imenom produ�ilo funkcije starih praznika. �iptari u okolini Skoplja su o �ur�evdanu prire�ivali veliko veselje i pucali iz pu�aka. Tada su obavljali i ritualno ljuljanje. Radi stimuliranja plodnosti, stoku su udarali topolovim gran�icama. Rano ujutru su obavljali ritualno kupanje a decu su umivali vodom u kojoj su preno�ile ljuske od crvenih jaja. U �etvrtak pred �ur�evdan ne bi radili u polju.^[8] Uticaj Islama se nadovezao i na neka starija mitska bi�a. Vezivanje zmaja sa Muhamedom veoma je zanimljiv primer ovakvih verovanja. Prema kazivanju Marka Miljanova, �iptari su svog �uvenog Junaka Sulj Kami�a nazivali Pero Prorokovo. Junak je svoj nadimak verovatno dobio u vezi sa verovanjem slovenske tradicije u zmajsko poreklo glasovitih junaka: "Kada je letio Muhamed palo mu je pero zlatno i od toga je Suljo; po tome se i zove Kami�. Neki govore zduha� je, u ko�ulju se rodio."^[9] O�igledno je da je zmaj zamenjen Muhamedom koji se, u ovom slu�aju, vezao za starija narodna verovanja koja nemaju ni�eg zajedni�kog sa islamom. Prema islamu, Muhamed je �ovek kao i drugi, pa zato ne mo�e da leti, kojom bi prilikom od njega otpadala pera. To je o�igledno zmaj za koga se u narodnoj tradiciji smatralo da kada leti od njega otpadaju varnice u obliku krlju�ti � zmajeve otresotine. To potvr�uje i drugi deo pomenutog verovanja. U na�oj narodnoj religiji, zduha� je isto �to i zmaj.

Verovanje u opasnu mo� zlih o�iju, iako je postojalo i ranije? dolaskom Turaka se obnovilo, poja�alo i razgranalo novim i mnogobrojnim varijantama. Za odbranu od zlih o�iju su se upotrebljavali poznati orijentalni metodi. To su razne amajlije, zapisi i bajanja. Od zlih se o�iju branilo i tetua�om.^[10]

Mnogobrojna su kultna mesta koja su zajedni�ka slovenskom i �iptarskom stanovni�tvu. Vezana su za biv�a zajedni�ka narodna svetili�ta a svaka ih strana vezuje za svoje svetitelje. Na primer, u okolini Prizrena postoji "Suzijev kamen" koji je �upalj i koga podjednako po�tuju Srbi i Arbanasi. Srbi su smatrali da je to ostatak crkve svetog Pantelejmona, dok su �iptari smatrali da je kamen delo Suzija �elebija, muslimanskog �udotvorca, pisca i dervi�a iz XVI veka. Kamen je predmet hodo�a��a jednih i drugih a smatralo se da je naro�ito korisno tamo oti�i petkom. Tamo se odlazilo i na dan letnjeg svetog Nikole, �est nedelja po �ur�evdanu i na svetog Iliju. Ko bi do�ao da zatra�i pomo� od ovog svetili�ta, obilazio bi kamen tri puta, palio sve�u i provla�io se kroz otvor kamena. Ovo se radilo iz vi�e pobuda: da bi se postiglo isceljenje, da bi se spre�ila bolest, radi le�enja steriliteta, radi odr�anja dece, radi ostvarenja uspe�nog braka, radi dokazivanja krivice ili nevinosti. Pored sve�e prinosila se i �rtva. Dualitet muslimanskog i hri��anskog sveca u vezi sa ovim kultnim mestom, svakako je interpretatio christiana ili islamica nekih starijih verovanja u �udotvornu mo� pomenutog kamena a izvo�enje paganskog rituala istovremeno sa islamskim ili hri��anskim, ukazuje na kasniji religijski sinkretizam.^[11] U selu Pati�koj u Skopskoj kotlini, postojao je jedan grob za koga su Makedonci smatrali da je grob svetog Nikole a �iptari da je grob Hajdar Babe. Jedna �iptarka je tamo stalno palila sve�e, sebi za du�u.^[12] Katoli�ki severni Arbanasi su po�tovali manastir Dajbabe kod Titograda, gde su dovodili bolesnike radi isceljenja.^[13] Od drugih kultnih mesta treba pomenuti veoma razvijeno verovanje u �udotvornu mo� nekih izvora i drugih voda, gde su se davali motivi i obavljalo ritualno kupanje ili umivanje.

Nabrajanje zajedni�kih verovanja �iptara i susednih ju�noslovenskih naroda te�ko da mo�e da se iscrpe. Ali to nije ni potrebno, po�to su dosada�nji primeri dovoljna i ubedljiva ilustracija da su zajedni�ka verovanja mnogobrojna i da poti�u iz raznih slojeva zajedni�kog �ivota. Ovo saop�tenje treba da bude samo po�etak jednoga temeljnijeg rada koji bi iscrpno naveo sva zajedni�ka i specifi�na verovanja, odredio ih prostorno i vremenski a u genetskom smislu dao odgovaraju�u sintezu.

Napomene

¹ Ekrem �abej, �ivot i obi�aji Arbanasa, "Knjiga o Balkanu I", Beograd 1936, str. 315.

² Mil. S. Filipovi�, Obi�aji i verovanja u Skopskoj Kotlini, "Srpski etnografski zbornik" LIV, Beograd 1939, str. 403

³ Slobodan Ze�evi�, Odre�ivanje sudbine pri ro�enju u Ju�nih Slovena, "Narodno stvarala�tvo 15�16", Beograd 1965, str. 1221

⁴ Ekrem �abej, or. cit., str. 311

⁵ Mil. S. Filipovi�, or. cit., str. 343, 509, 511, 521

⁶ Marika Had�i Pecova, Prvi dani prole�a u makedonskim obi�ajima, "Rad kongresa folklorista u Mostaru i Trebinju", Sarajevo 1963, str. 321.

⁷ Mil. S. Filipovi�, Studije o slavi, slu�bi ili krsnom imenu, "Zbornik za dru�tvene nauke Matice srpske 38", Novi Sad, 1964, str. 51; Stevan Du�i�, �ivot i obi�aji plemena Ku�a, "Srpski etnografski zbornik" HLVIII, Beograd 1931, str. 129, 243, 245

⁸ Mil. S. Filipovi�, Obi�aji i verovanja u Skopskoj Kotlini, str. 396, 399

⁹ Marko Miljanov, �ivot i obi�aji Arbanasa, "Srpski pisci", Beograd, str. 191

¹⁰ Stevan Du�i�, or. cit., 312

¹¹ �ur�ica Petrovi�, Narodni mit o Suziju, "Zbornik na narodni �ivot i obi�aje JAZU" 40, Zagreb 1962, str. 405-407

¹² Mil. S. Filipovi�, Obi�aji i verovanja u Skopskoj Kotlini, str. 514

¹³ Stevan Du�i�, op. cit., 518

Autori | Jezik | Folklor | Istorija | Umetnost | Prevodi | O Albaniji | Bibliografija | Linkovi
Naslovna | Promena pisma | Novosti | Mapa | Kontakt