Redakcija
RASTKOVOG
GLASNIKA

Glavni urednik:
Dejan Ajdačić

Za izdavača:
Zoran Stefanović

Saradnik:
Sanja Kozakević

Dizajn:
Marinko Lugonja

Korektura:
Saša Šekarić

Digitalizacija:
Nenad Petrović

POKROVITELjSTVO
I PRODUKCIJA:
TIA
Janus
Beograd

Dejan Ajdačić

Srpska ćirilica na Internetu
i "Projekat Rastko"

Izlaganje na naučno stručnom skupu
"Srpski jezik, pismo i kultura u savremenim informacionim tehnologijama", Beograd, 11. 2. 2002.

Internet je u Jugoslaviju stigao sa zakašnjenjem u odnosu na druge evropske države. Akademska mreža je 27. februara 1996. godine preko Beotelnet-a uključena u svetsku mrežu. Kada je reč o korišćenju pisma, prvi sajtovi na srpskom jeziku koristili su latinicu bez dijakritičkih znakova. Iako je već tada svim korisnicima Majkrosoftovog Vorda bio dostupan širok izbor i ćiriličkih i latiničkih setova, u okviru već standardizovanih kodnih rasporeda trebalo je 1) znati kako se oni priključuju tekstu, i 2) jednostavno objasniti korisniku kako da ih preuzme.

Bilo zbog neupućenosti, bilo zbog straha da će uključivanjem dodatnih operacija odbiti posetioce, tvorci sajtova na srpskom jeziku dugo su izbegavali oba nacionalna pisma, pri čemu je ćirilica duže ostajala u zapećku. Da ne bi svu krivicu pripisali srpskom nemaru, valja reći je većina prvih ruskih biblioteka na Internetu najpre koristila latinicu, ali je istina i da je u njima ćirilica pre zamenila latinicu nego kod nas. Tvorci naših prvih književnih kolekcija (vidi tekst D. Ajdačić: Predstavljanje srpske književnosti na Internetu, 1997) ponudili su za latinicu nekoliko shvatljivih, ali nakaradnih međurešenja (c”, c’, z”, z’ ili cc, ch, zz, ss i slično). Ona su čitaocima davala mogućnost da razlikuju slova sa i bez dijakritičkih znakova, ali su i svedočila o nipodaštavanju latiničkog pisma.

Kvalitativno nov pristup i puno poštovanje ćirilice na Internetu vezano je za Projekat Rastko - biblioteku srpske kulture na Internetu. Dana 26. februara 1998, počeo je sa probnim radom "Projekat Rastko " sa bibliotekama posvećenim srpskim umetnostima i humanističkim naukama: književnost, drama i pozorište, likovne umetnosti, muzika, pozorište, strip, fotografija, film i televizija; kao i antropologija sa etnologijom, filologija sa lingvistikom, arheologija, istorija, filosofija i bogoslovlje. Osnivač poduhvata, autor koncepta, metodologije i strukture, kao i prvi upravnik "Projekta Rastko" je bio Zoran Stefanović, a autor glavnih informatičkih rešenja Mihailo Stefanović. Od 13. oktobra 1998. "Projekat Rastko" je sa servera lista Književna reč smešten na sopstveni domen-adresu www.rastko.rs. U Projektu Rastko ravnopravno se koriste oba pisma i to predstavlja naše dugoročno i strategijsko rešenje. Projekat Rastko daje mogućnost posetiocima da na jednostavan način promene pismo i izaberu ono koje im je bliže. Glavna stranica je urađena ćirilicom, kao i dalje stranice koje se sa nje otvaraju. Imenski indeks autora je sređen po azbučnom redu. Na glavnoj stranici se upućuje na odeljak Srpska ćirilica na Internetu, a naš skup najavljen je saopštenjima, objavljeni su pozivi na učešće, spisak referata i najavljeno svečano otvaranje.

Danas je na Internetu lako objavljivati tekstove na ćirilici, nije teško uraditi dizajn i ćirilične baze podataka. Glavni problem ćirilice na Internetu više nisu tehničke prepreke, već navike i predubeđenja ljudi koji svoj nemaran odnos prema našem starom pismu prenose i korišćenju kompjutera i Interneta. U tome ima inercije, prihvatanja stavova medija i izdavača, ali i politički obojenih akcija. Svedoci smo kako se ćirilica silovito i grubo potiskuje u Crnoj Gori. Potiskivanje ćirilice se u situaciji paralelnog korišćenja dva pisma pokazuje kao češće izabiranje latinice. Anketnim ispitivanjem moglo bi se utvrditi kojim se razlozima rukovode ljudi u izboru pisma. Rezultati takvog istraživanja, verujem, bili bi od koristi i u osmišljavanju strategije u odbranu našeg starog pisma.

Da širenje latinice nije ograničeno samo na srpsku kulturu svedoče i neke začuđujuće novije pojave na slovenskom istoku, na kome je ćirilica oduvek bila i jedino pismo. Jedan časopis iz zapadne Ukrajine, iz Lavova najavio je da će deo svog sledećeg broja probno štampati na latinici. Zabluda je da će korišćenje ovog ili onog pisma približiti bilo koji narod nekom kulturnom krugu. Ne verujem da bi bilo koji Francuz ili Amerikanac čitao ukrajinska slova a da ne vlada samim jezikom. Cena preorijentisanja na drugo pismo je prevelika ne samo u kulturnom, već i u finansijskom pogledu.

Vraćajući se našim prilikama, ćirilicu, kod nas ugroženo pismo, treba negovati i zaštiti od daljeg potiskivanja. Trenutno stanje u društvu i kompjuterskim tehnologijama diktira neke okvire i prema njima moramo realno proceniti šta je moguće i ostvarivo, a šta nije. Očigledno je da ćemo morati ponekad da se zadovoljimo i postojećim tehničkim međurešenjima, a da u promeni odnosa prema ćirilici treba uložiti više napora. Predlažem, kada je reč o korišćenju našeg prvog pisma na Internetu, da se preduzmu sledeće aktivnosti:

• treba grafički usavršavati i ispraviti neka ćirilička slova (npr. Kurzivno p, t, g)
• treba podržati izradu Linux alata za ćirilicu, budući da se može očekivati i dalje razvijanje ovog operativnog sistema, kao i povećavanje broja korisnika
• treba sugerisati državi da štiti nacionalno pismo (počev od predstavljanja državnih organa)
• treba podstaći univerzitete, a posebno društvene i humanističke fakultete na kojima se studiraju nacionalne discipline, kao i biblioteke da svoje prezentacije urade (i) u ćiriličkoj verziji
• valjalo bi naći načina da se mlade generacije podstaknu da neguju na mreži ćirilicu (konkursi, smotre, seminari, igre i sl.)
• treba podstaći urednike TV emisija o Internetu da sistematično svoju pažnju poklanjaju sajtovima koji neguju ćirilicu
• treba načiniti direktorijum ćiriličkih sajtova na kome bi se ukazivalo na nove sadržaje na njima (danas smo čuli da je Aleksandar Raković sastavio spisak od 185 ćiriličkih sajtova)
• treba uputiti velikim ćiriličkim pretraživačima predlog da uključe i slova drugih (ne samo svojih nacionalnih) azbuka, a naše portale i provajdere podržati u obezbeđivanju pretrage ćiriličkih sajtova
• treba razmenjivati informacije i iskustva (možda i u vidu stručnog foruma)

Projekat Rastko će nastaviti da se zalaže za prisustvo ćirilice na Internetu i poziva sve da u tome daju svoj doprinos.