Danilovi nastavljači (glavna strana)

Radovi drugih nastavljača

Sava Drugi, arhiepiskop srpski

Posle ovoga svetoga Arsenija, blagoslovom Božjim postade preosvećeni arhiepiskop Sava Drugi, a brat blagočastivoga kralja Uroša Prvoga.

Od mladosti ne prionu ni za jednu zemaljsku slavu, pošto ga je Bog naveo na istiniti put spasonosnoga života, da "ljubi Gospoda svim srcem i svom dušom svojom, i da svim svojim čuvstvima"¹ gleda zapovesti svoga Vladike.

I revnujući životu prepodobnih otaca, postade monah, uzevši ispravljanje dobroga podviga, očišćen dušom pokaza se kako napreduje iz dana u dan nabolje, uzdržavajući se od svake zemaljske sujete, uklanjajući se od zla, čineći dobro, jer vođen božastvenim duhom, podvizavaše se velikim podvizima da umrtvi telo svoje. Išao je u Jerusalim da se pokloni grobu Gospodnjem i da vidi sva mesta stradanja Njegova. Kada je proveo tamo mnogo vreme, vratio se opet, i živeo je u Svetoj Gori Atonskoj. I pretrpe mnoge napasti i iskušenja od morskih razbojnika. Odatle se Božjom voljom opet vrati u svoje otačastvo i tu pokaza veliko ispravljanje svojega podviga, tako da se čudno i svečasno pročuo njegov bogougodni život, dok nije i takve slave udostojen bio milosrđem svedarežljivoga Boga i posveđenjem svetoga Duha, da je uzeo Bogom podignuti presto svetoga gospodina i učitelja kir Save.

I videći se da je udostojen od Hrista takva dara, pazio je samisleno na prvozakono predanje, šta je svetim apostolima i bogonosnim ocima utvrđena prava vera i savršeni ustavi po dostojanju. I sledujući trudom i podvigom svetitelje koji su bili pre njega, kako je ko od njih svršio u svom veku, znajući da će svako odgovarati za dani mu talanat, i zato se neoslabljeno brinuo za Bogom darovanu mu pastvu stada Hristova, bistro i bogougodno i neporočno živeći, i brinući se za božastvenu crkvu, i tu je ovu ispunjavao i krasio svakim divnim i prekrasnim pravdama po crkvenoj potrebi. I sam sobom podvizavajući se u svakom ispravljanju, i svu decu svečasnoga zbora prostoslavne i božastvene crkve bogolepio je učio takvima i upućivao da čine što je Bogu ugodno, i nepovređeno je proveo Bogom darovanu mu čast apostolske katedre, i dobro je upasao poverenu mu pastvu, i živeo je u činu črede svoje sedam godina.

I posle ovoga pređe iz ovoga života na blaženi i večni pokoj, i bi položeno telo njegovo u domu Svetih Apostola, gde se svetolepio i svečasno pominje i do sada. A uspomena njegova prestavljenja je u osmi dan meseca februara.

Arhiepiskop srpski Danilo Prvi

Posle prestavljenja ovoga preosvećenoga, bio je na njegovu prestolu Danilo arhiepiskop. I on je bio dostojan voditelj vere božastvene i brinuo se za Hristovu crkvu kao što treba. Radi nekog slučaja koji mu se dogodio, bio je smenjen sa svetiteljskog prestola. I živeći dakle takvim časnim životom, prestavi se ka općem životu beskonačnoga života.

Jakov, arhiepiskop srpski

Posle ovoga svetoga Jevstatija arhiepiskopa dođe na njegov presto preosvećeni arhiepiskop Jakov, za koga mi je dostojno da kažem da je bio upravljač svakog dela zakonskog predanja, i dobar revnitelj pre bivših svetitelja u svemu, koliko vide, kako se ko od njih trudio na umnoženju danoga im talanta, znajući da će za sve odgovarati sudiji koji ne gleda na lice i da će za svako delo primiti nagradu proslavljenja ili će opet posramljenja. Jer sam kaže: "Ako ne poslušate reč moju, pravo vam govorim, da ćete u vašim gresima umreti."¹ Jer nikako neće niko izbeći iz smrtne ograde, niti će oni koji su zlo učinili u ovom veku izbeći onaj dan tuge i beskonačne muke.

I ovaj preosvećeni bojeći se lenosti onoga sluge, i za koliko godina predrža voljom Božjom Gospodom podignuti presto svetoga kir Save, neoslabno se podvizavaše ka svakom dobrom delu, i trućaše se na veće savršenstvo, časno i pravedno provodeći svoj život i posledujući dobrim podvizima da sačuva svoje učenje, i čuvajući crkvene ustave u nepokolebivom utvrđenju i dobroj nadi. Od osnova podiže božastvene crkve u oblasti države velike arhiepiskopije, i ostala mnoga druga njegova polaganja trudova i prinošenja, koja su bila u dane njegove, kojima se ovako hvali. Jer prema dobrim podvizima i čudima svakoga od ovih svetitelja, sastavlja se pohvala žitija. Jer u ovakom ispravljanju požive držeći presto svetoga Save šest godina, i završi neporočan život u Gospodu, i pribroja se u red hristoljubivih svetitelja.

Jevstatije Drugi, arhiepiskop srpski

Posle ovoga preosvećenoga arhiepiskopa Jakova, bio je na njegovu prestolu Jevastatije Drugi arhiepiskop. Jer i on steče dostojno ime zbog trudova svojih, brinući se za Bogom povereno mu stado umnih ovaca istinitoga pastira Hrista, svagda revnujući da se upodobljava duševnog i besmrtnog dela na dve strane, s jedne strane vršeći na korist duše svoje, a s druge strane brinući se neoslabljeno za svetu crkvu, pogledajući na predležeći mu podvig, jer mnogim skrbima i napastima treba primiti davanje darova od Hrista, koji daje nagrade. Jer imajući tvrdu i nepresečenu, ne licemerstvom razdeljenu ljubav prema Njemu, no još ograđujući se strahom Gospodnjim, seti se rečenoga: da je početak premudrosti strah Gospodnji,¹ i reči apostola Pavla, koje posla Timoteju, govoreći: "Arhijerej Božji treba da bude muž istinit, pun svakog sveštenstva i veštine i razuma, trezven, celomudren, pobožan, stranoljubac, učiteljan, da upravlja reč istine",² kao apostoli Gospodnji, kojima je rečeno: "Niste li vi delo moje u Gospodu?"³ - nazivajući ih u evanđelju saradnicima koji vrše spasenje ljudi. Jer njima revnujući i ovaj preosvećeni, i u njima poučavajući se, neko vreme predrža sveti i božastveni presto velikoga arhijereja kir Save, požive kraj blaženoga života u Gospodu, i do sada se dostojno i blaženo i sveto spominje.

Sava Treći, arhiepiskop srpski

Posle ovoga blaženoga svetatelja postade arhiepiskop Sava Treći, koji beše vešt u svakom dobrom delu, što je ugodno Bogu i ljudima milo, brinući se vredno za božanska mu predanja. I mnogo trudivši se i neoslabljeno brinući se, hteo je da učini dobru kupovinu i da umnoži darovane mu talante, i plodove spasonosnoga Duha, u kojima Bog živi, utvrđujući se tačno u svemu, da se javi ugodan Gospodu. Uvek se bavio rečima božastvenim i duhovnim ispravljanjem, koliko su mu od Gospoda poverena čeda vlasti duhovne, sve je bogougodno poučavao da prebivaju u Hristu, dobre običaje i primer za sve vrline sam sebe pokazujući. Duši korisnim besedama i duhovnim poukama hranio je dušu svoju, ispunjajući sve nedostatke svetitelja koji su bili pre njega i nedokončano svršavajući, i sobom bolje utvrđujući. Što je čisto i neoskvrnjeno, što je milo i ugodno Bogu, sve bogoljepije stvaraše prema sili. Jer je rečeno: "Kakvom se običaju i delu ko navikne, na to se i uzda."

Jer ovaj preosvećeni beše vaspitanje i nauk Svete Gore, i otuda se beše navikao blagodati i smotrenu razumu. Jer tamo postade voća Bogom izabranom saboru slavnoga manastira Hilandara, koji se nazva dom presvete Bogomatere. Jer u njemu bogougodno i razumno posluživši, opet bi postavljen episkopom u slavnom gradu Prizrenu. I otuda Božjom voljom bi uzveden na ovaj sveti i božastveni presto, koji predrža osam godina, i poživevši neporočan život u ovom veku, i opet preće ka blaženstvu večne radosti koje se ne svršava, veseleći se u Gospodu.

Nikodim, arhiepiskop srpski

Posle prestavljenja ovoga preosvećenoga, Bog svagda bogat u milosti, po obećanju nebesnoga Oca posla svoga presvetoga Duha na učenike svoje i apostole, i još više - i na sve koji iskoni čine Njegovu volju. Jer o njemu kaže Joiljevo proročanstvo ovako: "Izliću od Duha moga na svako telo."¹ Jer Njegova velika blagodat presvetoga Duha izli se i ia ovoga svetitelja blaženoga Nikodima. Jer primivši Hristom poverenu blagodat, javi se saopštnik apostolskoga sedenja, svakim dobrozakonjem od svoje mladosti spremljen Gospodu i savršen, čije pohvalno žitije treba ukratko da kažem, koji je izmenio život zemaljske sujete za carstvo nebesno. Jer trebalo bi mnogo govoriti, vazljubljeni Hristovi ljubimci, o ovom svetitelju, kao što je dostojno. No kakva je pohvala vraćati se na napred rečeno? Jer sve što se dogodilo sa ovim blaženim, ukazasmo u napred pisanom žitiju blagovernoga i svetoga kralja Stefana Uroša. Jer njemu beše vazljubljen i u njegove dane zauze presto velikoga arhijerejstva, i postade sapričesnik svetiteljima koji su bili pre njega. Jer požive u (arhijerejstvu) osam godina svoga malovremenoga života, i u njemu ugodno posluživši Gospodu, pređe u blaženi i večni život radujući se, i na visinama nastani se sa zborovima anđela i arhanđela.

O postavljenju prvoga patrijarha srpskoga Joanikija

Posle prestavljenja gospodina arhiepiskopa kir Danila, gospodin kralj Stefan postavi svoga logoteta na prestolu svetoga Save, i ostade u arhijerejstvu osam godina. Kada je tada gospodin kralj Stefan u to vreme zauzeo mnoge zemlje i gradove grčke, venča se na carstvo u gradu Skoplju i postavi arhiepiskopa kir Joanikija za patrijarha. Joanikije patrijarh prebivao je u domu Spasovu i ukrašavao je veliku crkvu mnogočasnim i svetim ikonama i mnogorazličnim sveštenim sasudima, i drugim različnim zlatnim i srebrnim potrebama, ukrašenim biserom i kamenjem, kao što svedoči pismeni crkveni katastih. I postavi mnoga srebrna kandila, koja sa sobom donese, i još k tome priloži domu Spasovu mnoga sela, i crkve u njima sazda, i na Karmilu sazda crkvu svetoga Ilije i na Tavoru crkvu svetoga Nikole.

Posle nekoga vremena, đavo, iskoni zavidnik roda čovečjega, podiže rat i zavist među carem Stefanom i među kraljem ugarskim. I kada je car Stefan stao na Paklarima sa svima vojskama, napisa i zamoli patrijarha da dođe u Žiču. I kada je patrijarh došao u Žiču, i posle malo dana upade patrijarh u neisceljivu bolest, a sam zapovedi da ga dignu u Peć. I kada se tada sabrao ceo sabor žički i podigao ga, i kada je nošen, prestavi se u Polumiru u sutesci. I kada je bio donesen u Peć, bio je položen u svoj grob. I požive u svetiteljstvu na prestolu svetoga Save šesnaest godina i osam meseci, i sa mirom usnu u Gospodu meseca septembra u treći dan, u šesti čas noću.

O postavljenju drugoga patrijarha srpskoga kir Save

Posle prestavljenja patrijarha kir Joanikija Stefan car sabra sabor srpski i grčki u gradu Seru, i postavi Savu za patrijarha na prestolu svetoga Save. I kada je prebivao u domu Spasovu, ovaj car Stefan venča se na carstvo i izbra sebi patrijarha srpskoga ne po zakonu ni sa blagoslovom carigradskoga patrijarha, kao što priliči, no zaiska blagoslov beščino od patrijarha trnovskoga i od arhiepiskopa ohridskoga i sa srpskim saborom, tako se zacari i postavi patrijarha, kako ne priliči.

Ovaka je povest o caru Stefanu. Muž velik. i silan u kreposti i u premudrosti najsilniji, primivši Bogom danu vlast, rasprostrani se ka istoku i zapadu i severu i jugu, zauze ne malo gradove i krajeve grčke. Uhvati se i on u zamku od općega neprijatelja, uzvisi se srcem, i ostavivši praroditeljsku vlast kraljevstva, zaželevši carsko dostojanstvo, venča se na carstvo. I posle ovoga ostavi od praroditelja i svetoga Save predano mu arhiepiskopstvo od patrijarha carigradskoga, postavi sebi nasiljem patrijarha Joanikija. Zatim sa savetom ovoga odagna carigradske mitropolite koji su po gradovima njegove oblasti, i nastade ne mala beda. A tadanji patrijarh carstvujućeg grada vaseljenski kir Kalist, posla i odluči cara sa patrijarhom i njegove arhijereje. Kada je ovo bilo, pokaja se car, i zaiska razrešenje za ovo zlo, i nije mogao naći radi dostojanstva i gradova. I posle ovoga razreši se od ovoga života i predade se grobu, ostavivši ovu zlobu nepotrebenu.

Posle ovoga primi carstvo njegov sin Uroš, blagodenstvovavši dočeka veliku bedu od svoje vlastele i malo godina carstvova, i on se prestavi od ovoga života, ne učinivši ništa o napred rečenoj zlobi.

Carstvo njegovo uze jedan deo knez Lazar, a drugi deo Vukašin, koji drznuvši se na kraljevstvo, ništa se nije brinuo o prokletstvu svetoga Save.

A grčke krajeve i gradove uze Uglješa. I posle ovoga, sakupivši se iziđoše u Makedoniju, i od Turaka biše ubijeni, i tako skončaše.

A najčasniji starac kir Isaija, videvši ovo nerazrešeno zlo, užežen božastvenom revnošću, dođe ka knezu Lazaru, i ispriča mu o stvari. A knez Lazar, bogoljubiv i ukrašen mnogim vrlinama, čuvši ovo o napred rečenom zlu, pade u veliku žalost. Posla starca Isaiju ka patrijarhu srpskom Savi, i došavši jedva ga umoli za ovo razrešenje. A on se prekloni i zamoli starca Isaiju da pođe u Carigrad, da zatraži razrešenje o ovom. A on pokorivši se ovome da pođe, i došavši ka knezu, uze od njega dovoljno što je na potrebu, i tako pođe na put.

A uze sa sobom časnoga u vrlinama prota Svete Gore kir Teofana, i dva njegova učenika Silvestra i Nifona, sa ovima i Nikodima tumača reči, i celom saboru objaviše, staroj carici kir Jelisaveti, i svoj vlasteli. Zatim ušavši u Svetu Goru, i odatle ukrcavši se u laću, stiže u carstvujući grad, primivši strah i mnoge bede, a tada je carevao Kalojan Paleolog i sin njegov kir Manojlo, a bio je patrijarh kir Filotej, muž pun vrline i premudar. Zatim se saznalo za dolazak starca Isaije i za uzrok, radi koga dođe. I primi ga patrijarh i ceo sabor, kao što je lepo, sa mnogom čašću. Zatim savet učinivši o ovom, oprostiše od pređašnjeg zaprećenja i odlučenja cara i patrijarha i sve žive i umrle, i primiše sve arhijereje i jereje u zajednicu i sasluženje.

A dogodi se ovde nešto bolje za ove koji su došli, a naročito za kir Isaiju, jer veoma beše vazljubljen patrijarhu. Radi toga darovaše da Srbi nemaju više arhiepiskopa, no samovlasna patrijarha i nikim ovladana, davši jedinu zapovest o ovom, da ako se Srbi ukrepe, i opet zauzmu grčke krajeve, da ne izmene mitropolite i njihovo spominjanje, tj. patrijarhovo, kao što zapovedaju i saborna pravila. Kada je ovo bilo, napisaše za potvrdu sinđeliju, i otpustiše ga sa ljubavlju i čašću. I poslaše s njima radi boljega izvešća dva izabrana čoveka među sveštenoinocima kir Mateja i kir Mojseja, koji došavši u Prizren kao od lica patrijarhova, i ušavši u crkvu služiše i pričestiše se sa svetiteljem i srpskim sveštenicima pređe odlučenima.

U to vreme prestavi se Sava patrijarh, koji je prebivao na prestolu svetoga Save dvadeset godina i pet meseci, i skonča meseca aprila 29. dan na antipashu, u treći čas dana.

A ovi došavši iz Carigrada, oprostiše cara Stefana, Joanikija patrijarha i Savu patrijarha i cara Uroša, i sve male i velike, jer se sjediniše udovi ka glavi, i crkva opet dobi svoje blagoljepije.

O postavljenju trećega patrijarha kir Jefrema, s blagoslovom patrijarha carigradskoga i celoga sabora

Posle ovoga dođoše da sa blagoslovom i proštenjem i velikom radošću hirotonišu patrijarha, ali traženoga po dostojnosti ne mogoše lako naći, pošto mnogi behu svetu i samodršcu poraboćeni, i pokrenuti slavoljubljem n ostalim trima sabornim strastima:

da srebroljubljem kupuju visoke i sveštene i neshvatljive položaje kao što i ranije kupi svešteni Kajafa, tj. srebroljubljem bogatstvo nebesno; samoljubljem i slastoljubljem; i sud Božji smatrahu kao ništa, i radi toga zatražiše da razbojnički i sa napadajem ugrabe sveti presto i apostolsko dostojanstvo, i radi toga biva ne mala beda.

Kada se sabrao sabor po zapovesti kneza Lazara i Đurđa, koji tada načelstvovahu, i kada su došli mitropoliti i episkopi i časni igumani, i kada se sabrao ceo sabor u veliku crkvu patrijaršiju zvanu Peć, i kada su bili u nedoumici zbog ovoga, molili su Boga zbog ovoga, da utiša buru i da pokaže pastira i učitelja umnome stadu Hristovih ovaca, i da zabrani onima koji se beslovesno i bestidno na ovo drsko usuđuju. Ali svedobri i milostivi i čovekoljubivi Bog, ne prezre molitava slugu svojih, no po svojemu blagovoljenju i svojim migom pokaza časnoga i izabranoga i odličnoga i nezlobivoga muža, tiha i koji je prosijao dobrorazumnim sedinama, seda i umom dostojnolepna i dostojna hvale, ovoga časnoga i prepodobnoga starca kir Jefrema.

Ovaj je od mladosti Boga zavoleo i svesrdačnom ljubavlju Njemu prionuo, pustinjački život beše zavoleo, a trudom i postom telo svoje izmučio, a one koji ka ovom prepodobnom dolažahu od okolnih mesta iz daleka, mnogočasne i crnorizačke zborove, pa čak i sveštene mitropolite i episkope i časne igumane, ovaj prepodobni vođaše i učaše i urazumljavaše na spasenje, i uz to ka duševnoj korista, i da se odriču sviju krasota ovoga sveta i da ih smatraju kao ništa, a da imaju samo jedinoga Hrista i da idu za Njime, sve napajajući i drugim ostalim duhovnim rečima kao medotočnim kapljama meda. Bog ne hoteći utajiti ovoga prepodobnoga, u poslednjim godinama pokaza ga kao pastira i učitelja i sveštenika umnom stadu Hristovu.

I privevši ga posred sabora, objaviše mu šta je o njemu savećano. A on čuvši ovo, kao u užasu bivši, divljaše se stvari, koju nikako nikada ne požele. Zato i poče tužiti i priležno sa suzama moliti sveti i mnogočasni sabor, da drugoga uzvedu na njegovo mesto. A oni još ovoga, prstom Božjim pokazana, osvetiše i hirotonisaše, i uručiše mu crkvu patrijaršiju i da se za njih brine, i posadiše ga na presto svetoga Save, kome uručenje za crkvu ne bi toliko od ljudi, no od Boga.

I kada je bio patrijarh ovaj preosvećeni i bošnosni patrijarh kir Jefrem, odmah se utiša bura za crkvu i razreši se svaka veza, i bila je patrijaršija Konstantinova Grada sa srpskom patrijaršijom u ljubavi i izmirenju i u jedinstvu, kao što piše zapovest Hristova: "Po tome će vas poznati da li ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom."¹

Ovaj sveti i časni i prepodobni sabor bi u Peći, u patrijaršiji, godine 6884, meseca oktobra u 3. dan, na dan uspomene svetoga sveštenomučenika Dionisija Areopagita.

Istorija / Ljudi / Duhovnost / Hramovi / Umetnost / Veze
Naslovna / Promena pisma

Pećka patrijaršija, Mitropolija crnogorsko-primorska i TIA Janus se zahvaljuju svim institucijama i pojedincima koji su pomogli pravljenje ovog sajta i elektronske biblioteke.

© 2001. Autorska prava na pojedinačne elemente sajta zadržavaju njihovi autori i vlasnici, a na celinu TIA Janus. Umnožavanje materijala bez dozvole nije dozvoljeno.

Preporučene
veze