Манастирски комплекс

Г. Стојановић, Пећка патријаршија, гравира, 1745.

По старим изворима се зна да је у Пећкој патријаршији, поред цркава, подигнут велики број других здања. Међутим, током дуге и бурне историје Пећке патријаршије нестале су све најстарије, па и оне касније грађевине, саграђене током XVI и XVII века.

Благодарећи једном старом бакрорезу, као и археолошким истраживањима последњих деценија, може се прилично поуздано описати шта се налазило у непосредној близини цркава Патријаршије.

Као и сви стари манастири и Пећка патријаршија имала је сва здања потребна за живот братства. На бакрорезу Георгија Стојановића, који је израдио 1745 по налогу патријарха Арсенија IV, виде се монашке ћелије, конаци за госте, "мађупница" - кухиња са малом и великом трпезаријом, воденица, житница, коњушница, пекарница, врт. Од свих ових здања очувала се као последња пекарница, односно конак са трпезаријама са западне стране припрате, али је та грађевина 1940. изгорела, па се сада виде само њени темељи.

У манастирској порти, идући од данашњег улаза ка црквама, са десне стране су откопани 1965. и 1966 темељи једне репрезентативније грађевине, изгледа најстарије манастирске трпезарије. Осим добро очуваних доњих делова улаза са северне стране и пиластара, приликом ископавања откривени су и остаци фресака. Са леве стране стазе која води ка цркви виде се темељи једног од манастирских конака. Приликом археолошких истраживања пронађени су, што се могло очекивати, исто тако темељи манастирских здања и са источне стране цркава. У том простору посебно, али и другде, нађено је и више старих гробова и гробних плоча. Једна од њих, са уклесаним именом еклисијарха Евстатија узидана је, после откривања, у потпорни зид крај северне стране цркве св. Димитрија.

Цркве и здања око њих били су заштићени великим зидом са пет кула, од којих је једна, такозвана донжон кула на северозападу према Ругову, била посебно утврђена.

Данашња здања која се налазе око цркава потичу из прошлог и овог века: конаци у дну порте са западне стране подигнути су од средине до краја XIX века (изгорели 1981.), звонара сајужне стране саграђенаје 1970, а нови конак у северозападном делу порте довршен је 1981. године.

Стари манастирски комплекс простирао се и изван данашњих зидова. На брду Идворцу изнад данашњег пута, са северне стране од манастира, налазила се такође јака донжон-кула од које су се спуштали, у два крака, зидови са одбранбеним кулама ка манастиру. Сада од трк утврђења има само мало трагова у темељима, док је видљивија једино донжон-кула, чији су доњи делови делимично рестаурисани.