Milorad Pavić

Život "Hazarskog rečnika": Dva svemira

Dok je u 20. veku knjiga bila dvopolna vrsta, u 21. postala je hermafrodit, ili nešto incestuozno

"Politika", Beograd, 26. oktobar 2002

Francuska izdavačka kuća "Memoires du livres" objavila je ove godine novo izdanje "Hazarskog rečnika" Milorada Pavića, kao "definitivnu androginu verziju romana". Za ovo izdanje izdavač je tražio da autor napiše predgovor, koji je objavljen pod naslovom "Muški primerak "Hazarskog rečnika" i koji donosimo u celini, u redakcijskoj opremi

Po mom osećanju umetnosti se dele na "reverzibilne" i "nereverzibilne". Postoje umetnosti koje korisniku /recipijentu/ omogućuju da delu priđe sa različitih strana, ili da ga čak obiđe i osmotri menjajući smer razgledanja po sopstvenom nahođenju, kao što je slučaj sa arhitekturom, skulpturom, ili slikarstvom, koji su reverzibilni. Postoje takođe one druge, nereverzibilne umetnosti, kao što su muzika ili književnost, koje liče na jednosmerne ulice, po kojima se sve kreće od početka ka kraju, od rođenja ka smrti. Ja sam odavno želeo da književnost, koja je nereverzibilna umetnost, načinim reverzibilnom. Otuda moji romani nemaju početak i kraj u klasičnom značenju reči. Oni su sazdani u nelinearnom pismu /"nonlinear narratives"/.

Na primer, Hazarski rečnik ima strukturu leksikona: to je "roman-leksikon u 100.000 reči" i u zavisnosti od azbuke na različitim jezicima roman se različito završava.

Originalna verzija Hazarskog rečnika štampana ćirilicom završava se jednim latinskim citatom: "Sed venit ut illa impleam et confirmem, Mattheus". Moj roman u prevodu na grčki završava se rečenicom: "Odmah sam primetio da su u meni tri straha a ne jedan".

Jevrejska, španska, engleska i danska verzija Hazarskog rečnika završavaju se ovako: "Potom bi se obratno događalo pri povratku čitača i Tibon je popravljao prevod na osnovu utisaka primljenih pri tom čitanju u hodu".

Tom istom rečenicom završavaju se kinesko i korejsko izdanje knjige.

Slika raspada vremena

Srpska verzija štampana latinicom, švedska verzija objavljena kod Nordstedts-a, holandska, češka i nemačka verzija, završavaju se rečenicom: "Taj pogled ispisa Koenovo ime u vazduhu, upali fitilj i osvetli joj put do kuće".

Mađarska verzija Hazarskog rečnika završava se rečenicom: "On je jednostavno hteo da ti skrene pažnju na to kakva je tvoja priroda".

Francuska, italijanska i katalonska verzija završavaju se rečenicom: "Doista, hazarski ćup služi do danas, mada ga odavno nema".

Japanska verzija koju je objavio "Tokio Zogen Sha" završava se rečenicom: "Devojka beše rodila brzu kćer - svoju smrt; njena lepota bila se u toj smrti podelila na surutku i zgrušano mleko, a na dnu videla su se jedna usta što drže koren trske".

Kada je reč o različitim završecima jedne knjige, treba podsetiti da Hazarski rečnik pri kraju ima nešto kao spolovilo. On se pojavio 1984. godine u muškoj i u ženskoj verziji, pa je čitalac mogao da bira koju će verziju uzeti da čita. Često su me pitali gde je suština razlike između muškog i ženskog primerka moje knjige. Stvar je u tome što muškarac svet doživljava van sebe, u svemiru, a žena svemir nosi u sebi. Ta se razlika ogleda i u muškom, odnosno ženskom primerku mog romana. Ako hoćete, to je slika raspada vremena, koje se podelilo na kolektivno muško i individualno žensko vreme. To je ono o čemu Jasmina Mihajlović piše pod naslovom "Čitanje i pol".

Hazarsko drvo

Takav, noseći svoje mnogobrojne završetke, svoj ženski i svoj muški pol, "poluživotinja" /"half an animal"/, kako za tu knjigu reče Entoni Bardžes, proputovao je Hazarski rečnik svet od Evrope do obe Amerike i nazad preko Japana, Kine i Rusije deleći dobru i lošu sudbinu svog pisca i mojih drugih knjiga (http://www.khazars.com)

Najavljen u Pari maču kao prva knjiga XXI veka, Hazarski rečnik danas ulazi u XXI vek i eru Vodolije samo u ženskoj verziji, koju čitalac sada drži u ruci, a muška mu se daje na uvid u ovom dodatku. Dakle, dok je u XX veku knjiga bila dvopolna vrsta, u XXI postala je hermafrodit. Ili nešto incestuozno. U ovom novom obliku koji je nametnula izdavačka ekonomija, možemo knjigu da zamislimo kao mesto gde žensko vreme sadrži muško vreme. Odeljak koji se u ženskoj verziji romana razlikuje od muškog nalazi se u poslednjem pismu posle rečenice: "I pružio mi je onih nekoliko kseroksiranih listova što su ležali pred njime".

Taj muški organ knjige, to hazarsko drvo koje ovde ulazi u žensku verziju romana, glasi:

"Mogla sam potegnuti oroz u tom času. Bolji nisam mogla imati - u bašti je bio jedan jedini svedok - i to dete.

Ali, desilo se drugačije. Pružila sam ruku i uzela tih nekoliko uzbudljivih stranica, koje ti prilažem uz pismo.

Uzimajući ih umesto da pucam, gledala sam u te saracenske prste sa noktima poput lešnika i mislila na ono drvo koje Halevi pominje u svojoj knjizi o Hazarima. Mislila sam o tome da je svako od nas jedno takvo drvo: što više rastemo u vis ka nebu, kroz vetrove i kišu ka Bogu, tim dublje moramo ponirati korenjem kroz blato i podzemne vode ka paklu. Sa tim mislima pročitala sam stranice koje mi je pružio Saracen zelenih očiju. Zapanjile su me i upitala sam s nevericom dr Muaviju otkuda mu".