|
Цркве
Крупња
[Главни индекс]
|
Спомен
црква у Крупњу Светог Вазнесења Господњег
са
костурницом изгинулих ратника на Мачковом камену и околини
(1932. година)
|
 |
О
битци на Мачковом Камену39
 |
|
Војници
у рововима на положају Мачков Камен 1914. године - Војни музеј
у Београду Р-988
|
После пораза на Церу, који је за непријатеља био тежак морални
ударац, непријатељска команда одлучује се за нову офанзиву против
Србије. Године 1914. осмога септембра започета је офанзива позната
као „битка на Дрини". То је једна од најкрвавијих битака коју је
водила српска војска у Првом светском рату. Кулминација битке на
Дрини био је Мачков Камен на планини Јагодњи изнад Крупња.
У војној историји, борбе на Мачковом Камену, забележене су као
најогорченије, најкрвавије и најдинамичније борбе. У очајничком
рвању Мачков Камен је као магнет привлачио обе стране и прелазио
у руке час једној, час другој страни и по неколико пута на дан.
 |
|
Принц
Ђорђе Карађорђевић на Мачковом Камену 1914. године - Албум
Ристе Марјановића
|
Непријатељ у Lezter Krieg"-у објављује да се борбе на Мачковом
Камену третирају као најкрвавије борбе „у целом српском походу";
а у Поћорековом дневнику је записано да гаје штаб 16. корпуса 21
септембра известио, као команданта Балканских снага, да жестина
борби на Мачковом Камену „превазилази све досадашње борбе". У операциском
дневнику 6. армије се такође каже да је борба на Мачковом Камену
била „најжешћа и најогорченија од свих досадашњих", „Срби су се
бранили са нарочитом жилавошћу и предузимали су још жешће нападе".
 |
|
На
Мачковом Камену 1914. године - Војни музеј у Београду Р7276
|
О жестини тих борби најречитије говоре обострани губици. Од 16.
до 22. септембра у огорченом рвању и клању, борењу прса у прса,
где су бајонети ломили кости ратника, кундаци разбијали лобање,
зуби заривали у месо, а прасак бомби и граната загушивали бојну
вику, поред војника изгинуо је велики број елитних официра. на Мачковом
Камену и околним положајима погинуло је 115 српских официра а рањено
176 официра, међу којима и принц Ђорђе Карађорђевић. Укупни губици
на српској страни је око 15.000 бораца избачених из строја. Само
22 IX непријатељ је тога дана пребројао 2000 мртвих од тога 1200
својих и 800 српских војника.
 |
|
Војници
марширају кроз Крупањ 1914. године - Војни музеј у Београду
Р-7273
|
О овој бици до сада није много објављивано јер то није била победа
српске војске. Остала је у сенци великих победа и на Церу и Колубари.
Међутим, ова битка има велики значај, јер није дозволила непријатељу
да за три дана, по Поћорековом наређењу овлада Јагодњом и Соколским
планинама већ после 13 дана тешке борбе непријатељ је тотално изморен
и десеткован са укупним губицима 16000 избачених из строја.
Српски народ није дозволио да кости изгинулих ратника мученика
остану разбацане на стратишту. Одужио се сенама својих очева достојним
споменицима - цркви спомен-костурници у Крупњу и капели а Мачковом
Камену.
 |
|
Градња
цркве у Крупњу 1931. године
|
Црква Св. Вазнесења Господњег, саграђена је великим залагањем Одбора
за подизање цркве са костурницом и спомеником - капелом на Мачковом
Камену.
Одбор је основан 1925. године. прве недеље по Видовдану на уобичајеном
народном састанку, приликом вршења помена палим херојима на Мачковом
камену. У прво време програм рада одбора био је много ужи но што
се доцније урадило. Тадашњи министар грађевина г. Милорад Вујичић,
у споразуму са иницијаторима, предложио је да се ради бољег извођења
радова, оснују два одбора и то један у Крупњу а други у Београду,
узгредно да се програм рада прошири. Одбор у Крупњу био је овако
конституисан: председници: први г. Коста Николић школски надзорник,
други г. Милорад Милићевић начелник срески, потпредседници: г.г.
Петар Грујичић свештеник и Владимир Р. Поповић трг., благајник г.
Велизар К. Вучетић трг., два секретара и Одбор од тридесет најугледнијих
грађана Рађевине и Азбуковице. Београдски Одбор: председник г. Љуба
Јовановић председник Народне Скупштине, потпредседници г.г. Ђорђе
Вајферт гувернер Народне банке и Данило Калафатовић дивизијски генерал,
секретар г. др. Арчибалд Рајс, благајник г. Драгослав Ц. Швабић
инспектор Народне Банке.
 Чланови
Одбора г.г. Милорад А. Вујичић министар на расположењу, Комир Коруновић
архитекта, Стеван Хаџић министар војске и морнарице, Милош Радојловић
инжињер, Петар М. Лазаревић председник Инвалидског удружења, Милан
Радосављевић председник Удружења резервних официра и ратника, Едо
Лукинић министар правде, Драгољуб Новаковић главни директор Народне
банке и др. Одбор у Крупњу током рада утолико је измењен што су
из њега иступили представници среза Азбуковачког по донетој одлуци
да се црква са костурницом подигне у Крупњу а не у Љубовији како
су они желели. По овом питању била ј е меродавна одлука надлежних
а одлучујуће истипа да су све ратне операције у борбама 1914. године,
а у вези са битком на Мачковом камену. вођене око Крупња. У току
рада из Одбора је иступило неколико чланова јер нису веровали у
остварење задатака који је себи Одбор себи поставио. Премештајем
г. Косте Николића у Београд, који је и поред тога даље вршио дужност,
било је место председника упражњено али су у даљем раду, дужност
председника обављали начелници среза Рађевског од којих за Одбор
имају много заслуга г. Милорад Милићевић, + Благоје Стевановић и
г. Душан Сретеновић. Неколико чланова Одбора, на жалост, није дочекало
да започето дело виде свршено (др. Арчибалд Рајс, Стева Хаџић, Љуба
Јовановић, Петар М. Лазаревић и Едо Лукинић).
 Темељ
цркви са костурницом у Крупњу ударен је 22. септембра 1920. године.
Освећење темеља извршио је епископ Шабачки г. Михајло. Пројекат
цркве са костурницом у Крупњу и капеле на Мачковом камену израдио
је члан одбора архитекта г. Момир Коруновић, док је израда ових
објеката поверена г. Шими Франовићу из Црквенице. Надзорни инжињери
били су г.г. Драган Стефановић из Шапца и Богдан Ивановић из Љубовије.
Црква са костурницом доведена је под кров 1928 године док је споменик
са костурницом на Мачковом камену подигнут 1929. године. Унутрашњи
радови у цркви извршени су током 1930. 1931. и ове године. Иконостас
је радио г. Живорад Настасијевић академски сликар из Београда, радове
од дрвета извршио је г. Милутин Блаженковић столар из Крупња док
је улазне степенице и часну трпезу радио г. Милоје С. Џагић каменорезац
из Завлаке. У августу 1931. године извршен је пренос костију палих
ратника. Тај посао извршили су војници болничари по дозволи Министарства
војске н морнарице где се нарочито заузимао г. Милан Ј. Станојчић
артиљеријски п. пуковник у пензији, председник пододбора Удружења
рeзервних официра и ратника у Лозници. За цркву са костурницом вађен
је камен из Кржаве док је споменик на Мачковом камену вађен из Планине
Пренос камена као и осталог материјала извршили су добровољно сељаци
из околине али известан део послова морао се платити јер је Одбор
хитао да започети посао доврши а радови су вршени у јесен када су
сељаци, на које се рачунало, били заузети својим пословима.
 |
|
Спомен
црква у Крупњу
|
Одбор на почетку рада био је без средстава али је апелом на добре
људе. уз велике тешкоће, успео да прикупи потребна средства и започети
посао успешно изврши. У прикупљању прилога нарочито се истакао члан
Одбора г. Драгослав Ц. Швабић који је уз припомоћ г. Косте Николића
прикупио највећи део прилога. Одбор је помогло друштво књегиње Зорке
из Београда благодарећи заузимању председнице гце. Мице Јовановић
рођене Крупањке. Епархије епископа г.г. Варнаве, Николаја и Јосифа
истакле су се у прикупљању прилога.
Све радове око подизања цркве са костурннцом у Крупњу и споменика
на Мачковом камену извршио је Режијски одбор који су сачињавали
г.г. Петар Грујичић свештеник, Велизар К. Вучетић трг., Станимир
Васиљевић каф. и Цветко Вићентић трг. Одбору је стално био на припомоћи
г. Риста В. Поповић трг. из Крупња.40
Спомен црква Св. Вазнесења Господње, рађена је као комбинацијa
сажетог уписаног крста. Кровови су двосливни покривени бакарним
лимом. Црква је декоративно обрађена нарочито улазни део са два
стуба која држе лук од моравског преплета. Зидана је од камена са
бојишта. Црква је дело архитекте Момира Коруновића из Београда и
рађена је у Српско-византијском стилу.
На цркви постоје двоје улазних врата. са запада и севера, на којима
су техником дубореза представљени крстови - плетенице. Поред западних
улазних врата налази се плоча на којој је забележено, да је ову
цркву последњи пут посетио Њ. В. Александар Карађорђевић 1934. године
пред своју погибију.41
 |
|
Тајна
вечера - детаљ са иконостаса и Полијелеј од ратних трофеја
|
У храму се истичу шест масивних гранитних стубова који држе куполе.
Врло леп је полијелеј урађен од ратних трофеја - метака, бајонета,
сабљи п граната. Као и два чирака, исто тако урађена од ратних трофеја,
поклон Соколског друштва из Београда
Иконостас је зиданог типа, према плану арх. М. Коруновића. Иконе
на иконостасу рађене су у „Al seco" техници и рад су академског
сликара Живорада Настасијевића из Београда. Висина иконостаса је
7,80 м, а ширина 8,80 м.
 |
|
Свештеник
протојереј Живојин Панић
|
Иконе на иконостасу према датој шеми:
1. Св. Архиђакон Стефан-ђаконска врата, уље на платну
2. и 3. Св. Благовести - двери, уље на платну
4. Св. Арханђел Михаило-ђаконска врата, уље на платну,
5. Св. Сава
6. Пресвета Мајка Богородица са Господом Исусом Христом
 |
|
Свештеник
протојереј Јаков Живановић
|
7. Господ Исус Христос
8. Св. Јован Крститељ.
9. Св. Вазнесење Господње
10. Св. Ваведење
11. Анђео (допојасни)
12. Св. Тајна вечера
13. Анђео (допојасни)
14. Силазак Св. Духа
 |
|
Свештеник
протонамесник Драган Алимпијевић
|
15. Св. Преображење
16. Св. Рођење Господа Исуса Христа
17. Св. Васкрсење Христово
18. Св. Крштење Господа Исуса Христа
19. и 20. Пресвета Богородица и Св. Јован
21. Крст-Распеће
 |
|
Патријарх
Герман у Костурници у Крупњу 1968. године
|
На самом иконостасу су видљиве пукотине. Разлог томе јесте што
у другом светском рату, септембра 1941. године, када је Крупањ бомбардован,
црква није срушена из разлога што се авионска бомба зарила у зид
олтара није експлодира. Бомба је касније демонтирана, али доласком
казнене експедиције октобра 1941. године, која је Крупањ спалила
до темеља и стрељала невине грађане, ова бомба је поново напуњена
експлозивом и активирана. у овој експлозији, мање снаге, страдао
је део олтара и костурнице.
Значајне обнове и радови у овом храму били су: 1960, 1968, 1971,
1973, 1983 и 1992. године. У току ових година црква је декоративно
омалана, промењен је дрвени под терацом, комплетно санирана костурница
од последица рата, фрескописана од сликара Драгана Бјелогрлића,
на цркви замењен дотрајали лим бакром, и др.42
Године 1994. Освећена је новоизграђена звонара висине 22 метра.
 |
|
Сребрни
венац Њ. В. Краља Александра Карађорђевића
|
Улаз у костурницу налази се уз цркву са јужне стране. Комплетно
је санирана од последице рата по пројекту архитекта проф. Александра
Секулића и Драгомира Тадића. У костурници поред костију изгинулих
ратника чија се имена налазе на мермерним плочама у самој цркви,
оплемењена је унутрашњост одговарајућим експонатима аутора свештеника
Александра Ђурђева.
На раду обнове овога храма истичемо рад почившег свештеника протојереја
Жике Панића: свештеника протојереја Јакова Живановића који је цео
свој радни век посветио овоме храму, као и младом свештенику протонамеснику
Драгану Алимпијевићу.
 |
 |
|
Са
прославе 1992. године
|
Са
прославе 1992. године
|
 |
 |
|
У
Костурници данас
|
У
Костурници данас
|
 |
| Споменик
на Мачковом Камену |
39 Александар Ђурђев, Прослава 80- годишњице битке
на Мачковом Камену, Ваљево 1994; Велики рат Србије за ослобођење
и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, књ. II, Београд 1925: Митар
Ђуришић, Битка на Дрини 1914, Београд 1969.
40 Радивоје Марковић, Споменица Мачков Камен,
Крупањ 1932; Српска православна црква 1920-1979, Београд 1971;
Архив Србије, Одбор за подизање спомен-цркве у Крупњу.
41 Јаков П. Живановић, Време исто као и 1914.
године, Православље, 665/1994.
42 Јаков П. Живановић, Време исто као и 1914.
године, Православље, 665/1994.
// Епархија Шабачко-Ваљевска / Цркве
Крупња //
[ Актуелно
| Историјат | Устројство | Владика | Светиње | Духовност | Историјска библиотека]
[ Промена писма
| Мапа | Претрага | Контакт ]
|
