Цркве Крупња [Главни индекс]

Црква светог успења Пресвете Богородице у Добром Потоку (16. век) Црква светог успења Пресвете Богородице у раздобљу од 1528-1938 Легенде о Добропоточкој цркви О Добропоточкој Цркви данас и њеном окружју Свештенослужитељи Архитектура и сликарство Црквена ризница Старо гробље

Црква светог успења Пресвете Богородице у раздобљу од 1528-1938

Црква Св. Успења пресвете Богородице налази се око километар северно изнад Крупња, поред старог крупањског гробља, данас на граници села Липеновића и града Крупња. Место где се црква налази зове се Добри Поток по селу Добри Поток у коме се црква налазила по турском попису из 1528. године. Током времена избрисало се име Добри Поток јер је доминирало име до села Липеновића.¹⁸

Ово је прва крупањска црква јер у самом Крупњу у време Дубровчана постојала је католичка црква Св. Петра, а за време Турака џамија. Једино место склоњено због историјских прилика било је Добри Поток. Тако су Крупњани овде саградили цркву, а до њега основали и своје прво гробље.

Постанак цркве приписује се далеким временима, али ми немамо поузданих писаних података о њеном подизању. По записима из 1893. године помињу се у порти цркве остаци рушевина неке старе цркве тзв. "богумилске цркве", али данас тих трагова нема.¹⁹

Први писани помен цркве у Добром Потоку јесте у 16. веку где се у турским дефтерима помиње 1528. године поп Јован Доселац са синовима Вуканом и Јованом. Године 1548. поп Владислав држао је у руци баштину Богоја Јована, а 1595. године баштина Петра Мартина²⁰ налазила се у руци поп Јакова исто свештеника цркве Добропоточке.

Године 1600-1604. истичу се житељи села Добри Поток - поп Паун и Алекса. У то време црква Добропоточка налазила се у оквиру Зворничке епархије.²¹

Добри Поток 1920. године - Музејска збирка А. Ђ. Крупањ

Нажалост, у периоду аустријске владавине од 1718-1739. године немамо никаквих писаних података о цркви у Добром Потоку. Разлог томе јесте што је само део Крупањског дикстрита припадао Аустрији (Бастав, Бела Црква, Мојковић, Комирић, Брезовице, Братачић, Ставе, Красава, Ликодра и Врбић), док Крупањ и остала села Турској. Отуда Добропоточку цркву не описује Димитрије Руварац иако је долазио у Белу Цркву. Није могао преко границе у Турску област.²²

У периоду до 1771. године црква у Добром Потоку је спаљена од Турака. О овоме нам говоре трагови угљенисаног дрвета пронађених приликом копања око самог храма, као и трагови изгорелих греда у зидовима самога храма. По овоме закључујемо да је црква била озидана каменом, а да је само дрвена конструкција изгорела.²³

У самом храму с једне и друге стране врата налазе се две плоче на којима су уписане године и текст о обнови храма. Прва је из 1771. године, а друга из 1821. године. Нажалост. и једна и друга плоча су непажњом мајстора осамдесетих година овога века уништене.

Године 1826. у цркви је постављен нови иконостас који је до данас сачуван. Двери у Крупњу, а иконе у ризници.

У тевтерима арача Рађевских нахије Подрињске 1831. године помињу се свештеници цркве Добропоточке поп Сима који живи у Брштици и поп Ћирко који живи у Липеновићу, а који је исте године умро.²⁴

Године 1833. Рађевина и Јадар су захваљујући Кнезу Милошу Обреновићу придружени Србији, а 1835. године стварањем Шабачке епархије од шабачког, ваљевског и подринског округа Рађевина припада овој епархији са седиштем у Шапцу.

Из списка "Протопрезвитера Рађевски у округу Подринском" из 1836. године сазнајемо да је у Добропоточкој цркви служило више свештеника: јереј Ћирко Тадић који је живео у Крупњу. Њега је рукоположио Епископ зворнички Гаврил у Белој Цркви 10. септембра 1824, године. Парохија му је била Крупањ и Радаљ; јереј Авакум Станојевић живео је у Ликодри. Рукоположио га је Епископ зворнички Гаврил 9. марта 1831. године. Парохија му је била Липеновић и Брштица; јереј Панта Крстић живео је у Церови. Рукоположио га је Епископ зворнички Гаврил 25 марта 1826. године. Парохија му је била Дворска и Красава.²⁵

Током 19. века од 1864-11898. године свештеник ове цркве био је Марко Јовановић.²⁶

За време овога свештеника постављен је нови иконостас и урађено неколико икона на платну рад сликара Теодора Татића.

Једини сачувани инвентар цркве Добропотачке пронашли смо у архиву цркве у Крупњу из 1884. године:

Инвентар

Непокретног имања Цркве Добро Поточке у Срезу Рађевском Округу Подринском за 1884. годину рачунску

• Частна трпеза просто резана камена 1
• Свећњака 3
• Звонце од туча 1
• Ђезва за топлоту 1 тањир 1 стакло 1
• Црепуља за жар 1
• Кадионица од плека стара 1
• Кандило од коситера 4
• Завесе од цица 3
• Чирака велика дрвена пред престо 2
• Икона 12 дрвени и 10 од артије урамљени
• Чаршафа 3 од платна 1 од чоје 1 од штофа
• Канта од плеха за крштење деце 1
• Сто дрвени прост за целивање икона 1
• Ормар нов за ствари црквене 1
• Одежда златоткана са ширитом 1
• Стихар од плавог атлаза са ширитом 1
• Епитрахиљ са ширитом 1
• Пар наруквица са ширитима
• Појас са ширитима златним 1
• Дарак за путир од штофа 1
• Дарак од штофа са ширитима 1
• Евангелије плеком оковано 1
• Службеник1
• Триод 1
• Октоиха 2
• Минеј општи 1
• Часловац 1
• Пентикостар 1
• Апостол 1
• Звоно велико тешко 100 кила

1. Црква од тврдог материјала даском покривена

2. Звонара на дирецима даском покривена

17. маја 1884. године

Тутор цркве Добро Поточке у Крупњу Сима Милановић Тодор Ивановић

Свештеник Марко Јовановић

Председник Суда Илија Петровић

Софрашице у Добром Потоку 1920. године - Музејска збирка А. Ђ. Крупањ

По записима из 1893. године сазнајемо да црква има пет дуборезних крстова изнад иконостаса, чесму са две цеви "Браће Југовића", дрвену звонару као и зграду где се народ састаје.²⁷

Све до 1907. године Црква Добропоточка и црква у Крупњу биле су у заједници. Те године оне су званично судски подељене. По изградњи цркве у Крупњу 1842. године из Добропоточке цркве је пренета половина инвентара: барјак, иконе, сасуде, књиге и др. Сада је коначно подељено деобом и црквено имање на два дела.

Током првог светског рата 1914. године аустријска војска није оштетила храм сем што су скинули црквена звона са звонаре и однели га са собом. Касније, тек 1926. године, купљено је једно звоно, а 1935. године друго звоно заузимањем свештеника Петра Грујучића за време кога је 1930. Године затворена припрата. ²⁸

Легенде о Добропоточкој цркви

Оснивање цркве по запису из 1893. године

Обнова цркве 1932. године у Добром Потоку - Музејска збирка А. Ђ. Крупањ

"Ова црква била је намењена: да се подигне на вису "Лазарици" Ј. И. изнад в. Крупња и, томе је месту наиме обележио простор, и поставио сигнале: палив' кандило, обноћ уочи отпочињања рада, сви знаци неимарства буду уништени, а кандиоце нестане са олтарског места. Зором је настало трагање, и после пола часа хода, нађу горуће кандило на месту - где је олтар данашње добропоточке цркве. Веровање је владало: да ова промена, Божијом промишљу извршена, а кандилце да су га анђели пренели на Бого-одређено место. Зато што је место било у потоку, и добро склонито, прозвана је црква: "Добро-поточка".

Архив Матице српске, М. 9034,
Михајло П. Васиљевић 1893. године

Оснивање цркве по црквеном летопису

"По предању појединих сељака веле: да је ова црква требало да се подигне у селу Бањевцу - преко пута села Липеновића, на највишем месту и да су је Немањићи почели да граде. Прво је донет престони камен за жртвеник - али за једну ноћ он је одатле однешен заједно са чираком и свећом на ово место где је данашња црква. Тако је бивало и са осталим материјалом, да што се дању донесе у Бањевцу, да га нешто ноћу однесе у Липеновић. Где је овај материјал ношен нико није знао, а народ је са зебњом пратио ово чудо, ади нико није смео ноћу да остане и да припази. Тако је трајало неколико дана, док једног дана неки чобани нису наишли на престони камен, свећу и литар вина. Сви су се сложили да је ово Божије провиђење наредило да ту храм - дом молитве буде у Добром Потоку.

Из летописа цркве, записао
свештеник Драган Димитријевић

Оснивање цркве по сећању старих крупњана

Црква у Добром Потоку почела је да се гради у Лазарици, али што год мајстори за дан озидају оно увече нестане. Онда су крупњани тражили темеље, али их нађоше тек увече, захваљујући упаљеном кандилу, поред једног потока где је и данас. Тако су даље престали да је граде у Лазарици и подигли су је на добром месту - тамо где је Бог хтео.

Васиљевић Јела 1896, Крупањ
Васиљевић В. Босиљка 1904, Крупањ
Поповић Катарина, 1909, Крупањ
Гошић Милица, 1917, Крупањ

О имену Добропоточке цркве

3. Солунци из Рађевине са свештеником Петром Грујичићем 1932. године у Добром Потоку - Музејска збирка А. Ђ. Крупањ

По једноме, ову је цркву једновремено зидао један од Немањиних синова - док је други подизао Белу Цркву, а кад су обе биле сазидане, браћа су се питала:

- Како је твоја црква?

- Склонита је, у Добром - потоку! А твоја?

- Моја црква је у равници, бела као снег, тако да се из велике даљине може видети!

Архив Матице српске, М. 9034
Михајло П. Васиљевић 1893. год.

По црквеном летопису

Добри Поток - по предању, народ вели да је се у истом времену зидала црква у Добром Потоку и Белој Цркви. Једнога дана срели су се мајстори и једне и друге цркве на месту "Стојшине воденице и ту су се поздравили, упитали за здравље, а после поздрава упитали су се како је са радом цркве и докле су стигли. Кад су упитали мајсторе из Потока, како је са вашом црквом, а они одговорише "Добро". Зато она доби назив Добри Поток. А ови упиташе докле стигосте ви са вашом црквом, а они одговорише: "Вала ми нашу убелисмо".

Из летописа цркве, записао
свештеник Драган Димитријевић

Добропоточке мошти

Када су тридесетих година обнављали цркву, тада се мењао и иконостас у цркви Добри Поток. Црквењак и појац када су подигли и последњу греду иконостаса која је лежала до пода, угледају у поду испод саме греде људску руку - мошти. Мошти су биле само шака са прстима до лакта, потпуно сува са кожом. Ови су се нашли у чуду заједно са свештеником. Одлучише да руку сахране, одмах ту у гробље, и тако учинише. Али кад су црквењак и појац дошли својим кућама у току ноћи стаде их нешто давити - лепо осећају да их нечија рука дави, а глас из дубине виче: "Вратите ме где ми је место!". Целу ноћ ока нису склопили, па кад свану, отрчаше свештенику у Крупањ те му све испричаше запомажући, да неће дочекати живи ноћ. Пошто се зачудише, јер је свештеник исто тако прошао, они је поново ископају, прекаде, па Је положе испод часног престола у олтар цркве. Више им се није ништа десило, а мошти су и данас дању на истом месту.

Јела Војиновић 1896, Липеновић
Милан Гошић 1907, Липеновић
Бошко Југовић 1914, Беч
Анкица Петровић 1919, Крупањ

Чудо у Добром Потоку

Било је то на светог Арханђела Михајла Шестокрилца, хиљаду девестодвадесет и неке године на служби у Добром Потоку. Народа се скупило много јер празник је, а и село слави свог свеца. Пре службе, таман је црква окађена, а у цркви се појави девојка у белој 'аљини, дугој коси, боса. Народ се зачуди кад је виде, а она приђе попу Пери и упита га може ли прво грешне да истера из цркве. Поп Пера зачуђен не могаде ништа рећи, већ само климну главом. Она се тад окрену према народу и рече: "Ја морам да истерам прво грешнике из ове цркве". Народ се збуни и ускомеша, на ове њене речи. Она настави, "Један од грешника си ти!" и показа на оца попа Пере. "Па, ти жено!", - показа на једну жену из Пантића, из Брштице. "Па, ти...!" - показа на једну жену из Ђукића из Липеновића. Народ се још више ускомеша, па збуњено упита што су они грешни. А она одговори: "Ти, показа поповом оцу, грешан си јер си платио човеку, да ти убије синовца, а потом си га бацио у бунар. Ти жено, показа на жену из Пантића, гаташ, а тиме другима правиш зло. Да си престала то да радиш и од данас да постиш сваку среду и петку, поготово понедељак. А ти жено, показа на жену из Ђукића, ти си се огрешила јер си у бежанију првога рата побегла, а оставила живо мушко дете у колевци. Дете ти је умрло, кад су Швабе ушле у твоју кућу и видели да ти је дете мртво они су га саранили под крушку у твом дворишту. Кад је све ово изрекла народ је занемио од чуда, а један од Теовановића из села викну: "Ма људи, немојте слушати божију луду". На то му она одговори: "Видећеш ти човече ко је божија луда. Сетићеш се убрзо мене". То је рекла, изашла из цркве и нестала.

И тачно би за поповог оца, јер о томе се шушкало по селу. И тачно би и за ону гатару из Брштице. А и за жену из Ђукића јер кад је дошла кући, испод крушке је ископала кости својег мртвог чеда.

После три дана од овог чуда онај Теовановић што рече да се не слуша божија луда, поранио је да испече још нешто ракије што му је остало и неким чудом запали се и поче да гори. Он је викао своје укућане у помоћ али они спаваше мртвим сном тако да га не чуше. Чуле га комшије, те су дотрчале да га гасе.

Чича је после још дуго живео али се мучио доста од оних задобијених опекотина.

Војиновић Јела, 1896, Липеновић
Теовановић Милорад, 1906, Липеновић

О Добропоточкој Цркви данас и њеном окружју

Црква Св. Успења Пресвете Богородице у Добром Потоку је једна од најстаријих у Подрињу, а опстала је захваљујући великом труду и раду парохијана и свештеослужитеља. Сваки свештеник је оставио печат свога рада у изградњи, реновирању или одржавању постојећег, тако да данас ко год је посети са пуно лепих успомена пожели да опет дође. А она, стара лепотица, стидљиво скривена испод столетних липа, чека већ петсто година на нас, а даће Бог и на оне који ће доћи.

На улазу у ограђену порту од тесане храстовине уплетене јасеновим прућем стоје две капије. Мала и велика капија на дрвеним стубовима покривене шиндром. На свакој капији стоје по три крста, а испод крова по једна двострана икона која преставља Успења Пресвете Богородице. Испред мале капије, која је одмах до храма, су две плоче. Једна је постављена у спомен Књазу српском Милошу Обреновићу који присједини Крупањ и Рађевину Кнежевини Србији 1834. године, а на другој плочи представљен је историјат цркве.

Лепоту цркве истиче дрвени кров од суве храстовине "покривен шиндром" на којем доминирају два крста. Бела фасада истиче дрвену припрату саткану од храстових шашовака и дубореза типичне рађевске орнаметике.

Изнад цркве је звонара, а испред црквени дом. У приземљу црквеног дома је сала са кухињом, а на спрату етно-музеј "Задужбина свештеника Александра Ђурђева".

Иза црквеног дома под земљом уклесана у стену са неколико ходника налази се капела Св. Великомученика Прокопија која је стално отворена. Ту је и хектар уређеног гробља где почивају већим делом земни остаци старих крупљана, а мањим сељана из Липеновића.

Испод цркве налази се чесма "Браће Југовића" која се помиње још у прошлом веку. А на зидовима подзиде узидано је неколико плоча у спомен: Харамбаши Ђорђу Обрадовићу Ћурчији који подиже Рађевину на устанак 1804. године; Кнезу Крсти Игњатовићу, војводи рађевском, бранитељу Крупња од Турака од 1804-1812; Војводи Максиму Крстићу, бранитељу Крупња од 1809-1813; Среском начелнику капетану Петру Радојловићу, који исели Турке и разруши Соко-град 1862. године.

Порту цркве красе столетне липе а испод њих десетине софри откривених и покривених које су поставили домаћини парохијани за одмор свакога ко крочи у ово место које краси дом Божији.

Ову парохију чине: село Липеновић, село Церова, село Костајник, село Брштице и део Крупња.

Вашари су на Васкрс, Петровдан (када је надигравање за дукат) и Велика Госпојина.

Свештенослужитељи ²⁹

• Свештеник Јован Доселац 1528. године
• Свештеник Владисав 1548. године
• Свештеник Јаков 1595. године
• Свештеник Паун 1600-1604. године
• Свештеник Алекса 1600-1604. године
• Свештеник Сима 1(831. године
• Свештеник Ћирко 1831. године
• Свештеник Авакум Станојевић 1836. године
• Свештеник Панта Крстић 1836. године
• Свештеник Ћирко Тадић 1836. године
• Свештеник Ћирко Поповић 1840-1843. година
• Свештеник Авакум Поповић 1840-1854. године
• Свештеник Марко Јовановић 1864-1898. године
• Свештеник Миливоје Плавшић 1898-1912. године
• Свештеник Петар Грујичић 1912-1932. године
• Свештеник Тихомир М. Петровић 1930. године
• Свештеник Коста Новосиљцев 1933. године
• Свештеник Велизар Јоцић 1934-1935. године
• Свештеник Сретен Тодоровић
• Свештеник Јеромонах Андроник
• Свештеник Драгојло Илић 1936-1953. године
• Свештеник Живојин Панић 1953-1955. године
• Свештеник Драган Димитријевић 1955-1963. године
• Свештеник Петар Илић 1963-1970. године
• Свештеник Момчило Васиљевић 1970-1980. године
• Свештеник Раденко Васић 1980-1995. године
• Свештеник Александар Ђурђев 1995-

Свештеник Протојереј Петар Грујичић 1918. године	Свештеник Протојереј Драгојло Илић	Свештеник Протојереј Драган Димитријевић
Свештеник Протојереј Момчило Васиљевић	Свештеник Раденко Васић	Свештеник јереј Александар Ђурђев 1995 године

Архитектура и сликарство

Црква у Добром Потоку подужни пресек

Црква Св. Успења Пресвете Богородице је једнобродна грађевина тј. има облик мало издуженог правоугаоника са полукружном апсидом.

Храм је у основи дужине 17 м а ширине 5,80 м. Покривена је високим стрмим кровом од шиндре висине 8,50 м. Техника данашњег покривања јесте путовање, док је стара шиндра била у систему шашовака. По својој архитектури личи на наше цркве брвнаре.

Ниски обимни зидови су од ломњеног притесаног камена кречњака и сиге која прати обавезно углове и сводове врата и прозора. Омалтерисана је споља и изнутра.

Црква у Добром Потоку основа

Некадашњи трем на дрвеним стубовима заменила је дрвена припрата затворена 1930. године. Улаз у храм чини отвор са сводом - некадашња улазна врата. Под храма некада је био поплочан циглом, а данас га замењују бетонске плочице. Испред иконостаса у поду налази се амвон од тесаног белог полумермерана којем је урезана шестокрака звезда име Недељко и година 1858. Име се односи на мајстора који је отесао и поставио исто тако од полу мермера плоче пода олтара.

Црква има два прозора. Један на истоку у олтару, а један до иконостаса на јужној страни. Врата данас постоје само једна док су некада поред западне стране постојала и на јужној страни али су, не зна се када, зазидана.

Црква у Добром Потоку попречни пресек

Сачуван је комплетан стари иконостас из 1826. године. Њега су сачињавале две престоне иконе, двери, надверје и пет великих дуборезних крстова који су стајали на врху иконостаса. Три иконе сликане на дрвету овога иконостаса налазе се у црквеној ризници. Двери су откупљене за цркву у Крупњу 1842. године и налазе се у њој.

На царским дверима, у два већа овала, представљене су Св. Благовести, док су у горњим и доњим медаљонима седеће фигуре јеванђелиста. Уз доњи руб средњег медаљона, испод фигуре Св. Арханђела Гаврила, налази се запис приложника. "Сију двери откупи раб божији Петар Филиповић од села Бањевца себи и дому за здравље". Уз доњи руб другог средњег медаљона, испод фигуре Св. Благовести, налази се запис откупљивача и приложника: "Сију двери откупи раб божији Јевто Милутиновић од села Бањевца од Добри Поток цркве себи и дому за здравље + усопшој Милутин и Куруна". Поља око медаљона чине разнобојни цветови.

Ове двери су рађене 1826. године. Идентичне двери из исте године налазиле су се у цркви Св. Вазнесења у Цветуљи, данас у музејској збирци А. Ђурђева у Крупњу, а сличне у манастиру Троноша и другим црквама Подриња. Све нас упућује да је њихов иконописац Михајло Константиновић родом из Битоља.

Цртеж крстова на иконостасу 1893. година

Од пет великих дрвених крстова иконостаса данас су сачувана само два. То су дуборезни крстови величине 100x130 и 100x115 цм. Скицу ових крстова од којих се на средини постојећих налазило распеће Спаситељево оставио нам је срески писар из Крупња 1893. године.

Данашњи иконостас урађен је 1970. године. План за иконостас израдио је др. Драгомир Тадић архитекта из Београда. Иконе насликао академски сликар Живко Стојисављевић професор из Београда, а дуборез за иконостас израдио је Благоје Митровић столар из Ваљева.

Данашњи иконостас чине две престоне иконе: "Пресвета Мајка Богородица са Христом" и "Господ Исус Христос"; двери на којима су представљене "Благовести" и ђаконска врата на којима су "Арханђел Михајло" и "Свети Јован Крститељ".

Богатство ове цркве чине иконе. Један број икона налази се у самом храму, један у црквеној ризници, а највећи део пренет је у цркву, у Крупањ 1842. године као и велики број сасуда и књига. Међутим, све иконе из Крупња однео је музеј Шапца 1953. године, а тамо се данас налазе само три иконе, док су остале иконе нестале.

Цртеж крстова на иконостасу 1893. година

Обострана икона са литије, рад уље на платну 16x55 цм, са једне стране је представљено "Св. Крштење Христово у Јордану", а на другој страни "СВ. Георгије". У доњем делу иконе је потпис иконописца:

"Григорије Зограф 1790. месеца маја, 10". Икона се налази у шабачком музеју.

Икона "Св. Тома проверава Христове ране" заветинска слава села Липеновића. Рад је темпера на дасци 31x22,5 цм 18. век. Икона се налази у шабачком музеју.³²

У самом храму налази се шест икона, рад уље иа платну, величина 55x70 и 50x70 цм, иконописца Теодора Татића 1870. године. То су иконе "Св. крштење Господње", "СВ. Игњатије Богоносац", "Св. Јован Претеча" и "Св. Петар и Павле". Испод сваке иконе је потпис иконописца "олово Теодор Татић лета 1870". Ове иконе су биле у врло лошем стању с обзиром да су биле скинуте са својих дрвених рамова, а ликови слабо видљиви. После чишћења и конзервације показале су своју лепоту.

Унутрашњост храма данас

Икона уље на платну 55x70 цм, непознатог иконописца из половине 19. века, налази се на јужном зиду храма. На њој су представљени "Св. Никола и Арханђел Михајло".

Икона, уље на платну 100x70 цм, непознатог иконописца из друге половине 19. века налази се у припрати. На њој је представљена "Света мати Петка Параскева".

На спољној страни припрате налазе се две иконе 60x30 цм, уље на бакарном лиму, с почетка века, непознатог иконописца. На њима су представљени "Св. Сава" и "Св. Никола".

Св. Никола и Св. Арханђел Михајло 19. век непознати аутор	Св. Игњатије Богоносац 1870. година Теодор Татић
Св. Крштење Христово на реци Јордану 1870. Теодор Татић	Св. Никола и Св. Петка Параскева 1870. Теодор Татић

Црквена ризница

Археолошки налази

1. Фрагменти средњевековне керамике пронађени приликом археолошког ископавања око цркве.

2. Округла изрезбарена плоча од легуре - украсни део коњске опреме 17. век. Пронађена приликом археолошког ископавања.

3. Дискос од олова 17. век. Пронађен приликом археолошког ископавања.

4. Велики кључ од кованог гвожђа 18. век. Пронађен приликом археолошког ископавања.

5. Аустријски сребрњак из 1784. године. Пронађен приликом археолошког ископавања.

Кашичица за причест 18. век

6. Кашичица за причест, сребро - 18. век. Дужина 13,5 цм.

Звездица 18. век

7. Звездица, сребро - 18. век. Угравиране шаре са предње стране. Са задње стране урезан натпис "Звездица приложи Никола Милошевић из Радојевића".

Крст ручни 18. век

8. Крст ручни целивајући. Дрво, резање, легура, ливење, позлата и полу драго камење. Средина 18. века. Величина 11,5x6,5 цм. На предњој страни дрвеног крста приказано је Распеће Христово, а на крајевима кракова у правоугаоним нишама попрсја четворице јеванђелиста. На другој страни приказано је Крштење Христово, а на крајевима јеванђелисти као и код Распећа. Крст дрвени није прецизно резбарен. Око окова са три стране краси полудраго камење.

Кутија за миро 18. век

9. Кутија за миро, Русија - 18. век. Рађена је од посребљеног месинга у облику малог храма са кровом и прочељем које се отвара. Предња страна украшена је угравираним мотивом Распећа Господа Исуса Христа. Изнад Распећа је шестокрака звезда у којој је око. Бочне стране нису украшене. На врху је руски крст. Висина кутије је 14 цм, са основом 10x5 цм.

Антимис 18. век

10. Антиминс датира с почетка 18. века. На њему је запис "Сеј Боженствени Антимис напечата се у време Преосвећеног Господина Павла Ненадовића Православна Архиепископа Карловачког.

Кадило 19. век

11. Кандило од бронзе, серијски рад - почетак 19. века. Рађено од ливених делова са истоветним представама Распећа Христовог, спојених закованим елементима. Уз горњу ивицу на три места и при дну закачени кариком висе ливени крстови са рељефном представом Распећа. Пречник горњег отвора је 6,3 цм, пречник дна 5 цм висина кахдила је 11 цм.

12. Кандило од бронзе серијски рад - почетак 19. века. Рађено од ливених делова, пет истоветних на којима има по 16 правоугаоних отвора. За дно је прикован крст. Ширина горњег отвора је 6 цм, висина 8 цм, а дно 5 цм.

Крст престони 19. век

13. Крст престони. Дрво резање, сребро, ливење, филигран - почетак 19. века. Димензије 28,5x10 цм. Стопа је округла, степенаста, украшена биљним орнаментом. Ножица је кружног пресека на средини са прстенастим нодусом. Крст је раван. окован и украшен филиграном. Свуда около крста су богате филигранске палмете које праве венац. Дрвени крст је веома оштећен и сао се разазнаје Распеће Христово.

Крст ручни 19. век

14. Ручни дрвени крст целивајући - половина 19. века. Величина 12x6,5 цм резбарен представом Распећа.

Крст са фелона 19. век

15. Крст са фелона, срмани вез 27x27 цм - половина 19. века.

Кашичица за причест 19. век

16. Кашичица за причест, посребљени месинг, угравирана биљна орнаметика 18 цм - половина 19. века.

Крст проскурник 19. век

17. Крст проскурник (део). Бронза, ливење, половина 19. века - Русија. Крст величине 10,5x5,5 цм. На предњој страни у центру је распеће, а около допојасне представе четворице јеванђелиста. С друге стране представљено је Свето Крштење Господа Исуса Христа, а около су опет јеванђелисти. Недостаје проскурник.

Антимис 19. век

18. Антиминс са натписом "Антимис освећен од Епископа Шабачког Јоаникија у цркви шабачкој 1850. године".

Путир 1900. година

19. Звездица, месинг- крај 19. века.

20. Кандило, бронза- крај 19. века. Представе животињске и биљне орнаментике.

21. Чираци, месинг, ливење- 19. век.

22. Антиминс са натписом "Освећење овог антимиса обави Преосвећени Теодосије Архиепископ Београдски и целе Србије у храму Симеона Мироточивог у Београду 7 октобра 1883. године".

23. Путир, сребро, ливење. Угравиран текст "Приложи цркви Добропоточкој Ђорђе П. Радојловић 1900. године".

24. Путир, посребљен, ливење. Угравиран текст "Алекса М. Станић и супруга Јелена приложише Добропоточкој цркви 1901. године".

Престони крст 1906. године

25. Престони крст, ливење, посребљени месинг, емајл, 42x17 цм. Угравиран текст "Прилог цркви Добропоточкој Алекса Станић и супруга Јелена 1906. године".

Иконе

Триптих 19. век

26. Графика са представом "Свети Димитрије" 1807. година - оштећена.

27. Триптих. темпера на дасци, 30x19 цм, без страница. Представљена Пресвета мајка Богородица са Христом у рукама. Изнад два анђела - 19. век.

28. Триптих, темпера на дасци, 27,5x17 цм. Представљена Пресвета Богородица са Христом у рукама. Страница десна 23x8,5 цм са представом Св. Недеље - 19. век.

29. Триптих, темпера на дасци, 27,5x18 цм. Представљена Пресвета Богородица са Христом у рукама. Страница лева, 25x9 цм Св. Варвара. страница десна спрана - 19. век.

30. Страница триптиха 24x9 цм, Св. Недеља- 19. век.

Триптих 19. век

31. Страница триптиха, темпера на дасци, 26x11,5 цм. Представе Св. Стефан, Св. Козма и Дамњан и Св. Димитрије - 19. век.

32. Престона икона "Пресвета Богородица са Христом у крилу седи на престолу". Темпера на дасци, 43x63 цм из 1826. године. У доњем делу запис: "Ову икону откупи раб божији Стојан Васић и Мићо од села Тршњице себи и дому за здравље лета 1826".

33. Престона икона "Господ Исус Христос седи на престолу". Темпера на дасци, 46x63 цм из 1826. године. У доњем делу запис "Лета 1826 Ову икону откупи раб божији Петар Митровић од села Бањевца себи и дому за здравље".

Престона икона Пресвете Мајке Божије 1826. година

34. Надверје "Света Тројица". Темпера на дасци, 90x70 цм из 1826. године. У доњем делу запис: ..Сију ћемер откупи раб божији Стефан и Спасен од села Цулина себи II лому за здравље".

35. Икона "Господ Вседржитељ. Темпера на дасци, 28x22 цм -Русија. Половина 19. века.

36. Икона "Покров Пресвете Богородице". Уље на дасци, 30х21 - друга половина 19. века.

Престона икона Господа Исуса Христа 1826. година

37. Икона "Распеће". Темпера на дасци, 40x32 - Русија прва половина 19. века. Руска шематизована икона. рад серијских радионица. У четири поља налазе се: Богородица са Христом, Св. Никола. арханђел Михајло и св. Георгије. У средини Распеће у црвеној позадини.

Старе књиге

Надверје 1826. година, и икона Господа Вседржитеља из 19. века

38. Октоих, штампан у Москви у 18. веку, без корица 16,5x10 цм. Први запис "1821. година". Други запис на крају "Чију књигу откупи од Јереја Симе за дом свој за 40 гроша М. Пов". Трећи запис па крајњем листу ..Јереј Авакум Поповић из Ликодре".

39. Шестодњевје, штампано у Москви 1762. године, са дрвеним корицама у кожном повезу. 21x16. Запис у средини књиге ..28. III 1897. године Влајко Поповић и Олга учитељи из Крупња певали на бденију".

40. Мјесецословље штампано у Москви у 18. веку, са дрвеним корицама у кожном повезу, 17,5x10 цм. Запис: "Јереја Попа Авакума Поповића из Ликодре 1840. године"

41. 'Требник штампан у Москви 1770. године, без корица, оштећен.

42. Апостол штампан у Москви 18. век, без корица, оштећен.

Икона Покров Пресвете Богородице 19. век

43. Акатист, штампан у Москви 1780. године, са дрвеним корицама у кожном повезу. 17x21 цм. Запис: ..Чију књигу приложи Ђедо Шибчић родом из Црне Горе, а дуже време живи у Крупњу".

44. Псалтир, 19. век, оштећен.

45. Ирмологија, штампана у Београду 1837. године, са дрвеним корицама пресвучена кожом, 25,5x17,5 цм. На првој страни запис "Сија књига Јермологија, откупи је раб божији Сава Николић житељ Планине и приложи је своме пароху свештено јереју Ћирку Поповићу во цркви добропоточкој восушчија успенија Богородичина Себи н своме дому за здравље 22 Јула 1840 године у Крупњу". Цртеж главе свештеника.

46. Служебник штампан у Београду 1838. године, са дрвеним корицама у кожном повезу. 22x17 цм. златотиск.

Икона Распеће 19. век

47. Минеј општи, штампан 1862. године у Москви, картон пресвучен кожом, 25x16 цм.

48. Молбено пјеније, штампано у Београду 1868. године, оштећено са записом "Сију књига јест Молбено пјеније, приложи је Марко Грујичић из Велике Реке, (Срез Азбуковачки, светом храму цркви добропоточкој, срез Рађевски за споме Почившем свом ђеду Груици, а себи н своме дому за здравље, 28. марта 1868. године у Крупњу".

49. Часослов. штампан у Београду 1871. године. картон пресвучен кожом. 19x13 цм.

50. Јеванђеље, штампано у Москви 1896. године, дрвене корице оковане месингом. 26,5x20 цм. На предњој страни у округлом медаљону ливеизем представљено је ,,Св. Васкрсење Господа Исуса Христа". а у четири медаљона у угловима јеванђелисти. Запис .,15. августа 1899. године. Добри Поток. Ово свето Еванђеље приложише Добро - поточкој Цркви ови приложници:

1. Обрен Јакшић трговац из Церове: 10 динара

2. Богосав Петровић зем. из Липеновића 10 динара

3. Милан Живановић зем. из Липеновића 10 динара

4. Ристо Ђукановић зем. из М. Зворника 5 динара

5 . Милоје Ж. Плавшић свештеник брштички 5 динара

6. Тодор Костић сарач из Крупња 2 динара

7. Милован Петровић жандарм из Г. Добрића 2 динара

8. Саво Вученовић маидарм из Босне 2 динара

9. Милан Грујичић писар општински Церова 1 динар

10. Јевто Васиљевић зем. из Толисавца 1 динар

11. Сима Р. Пантић мех. из Крупња 1 динар

12. Илија Лукић зем. из Бањевца 1 динар

13. Влајко Поповић учитељ из Крупња 1 динар

14. Тодор Ивановић опанчар из Крупња 1 динар

15. Светислав Петровић из Кржаве 1 динар

16. Панто Јовановић зем. из Липеновића 1 динар

17. Михајло Гошић зем. из Липеновића 1 динар

18. Петар Гајић зем. из Бањевца 1 динар

19. Марко Ивановић зем. из Бањевца 1 динар

20. Андрија Јовановић зем. из Постења 1 динар

21. Илија Вучићевић зем. из Брштице 0,50 пара

Јеванђеље 19. век

22. Богосав Николић зем. из Бањевца 0,50 пара

23. Саво Полић зем. из Узовнице 0,50 пара

24. Марко Грујичић зем. из Бањевца 0.50 пара

25. Сава Јовановић свештеник из Крупња 0,50 пара

26. Радисав Ранковић зем. из Постења 0,50 пара

27. Мијаило Живановић зем. из Томња 0,50 пара

28. Радосав Николић зем. из Бањевца 0,50 пара

29. Станко Николић зем. из Бањевца 0,50 пара

30. Лазар Петровић зем. из Рујевца 0,10 пара

31. Максим Пантелић зем. из Толисавца 0,20 пара

32. Јован Гошић зем. из Липеновића 0,10 пара

33. Вукосав Васић зем. из Бањевца 0,20 пара

34. Павле Гајић зем. из Бањевца 0,20 пара 62,90

на другу страну

35. Цветин Грујичић зем. из Рујевца 0,10 пара

36. Симеун Живановић зем. из Томња 0,20 пара

37. Ранко Илић зем. из Шљивове 0,50 пара

38. Ристо Ћирић зем. из Рујевца 0,20 пара

39. Данило Тадић зем. из Рујева 0.20 пара

40. Светозар Ћирић зем. из Рујевца 0,20 пара

41. Милан Несторовић зем. из Рујевца 0,20 пара

42. Михајло Живановић из Постења 0,20 пара

43. Митар Андрић зем. из Рујевца 0,20 пара

44. Павле Марковић зем. из Церове 0,10 пара

45. Милан Ђ. Теовановић зем. из Липеновића 0,20 пара

Горњи приложници приложише свега 65,20 динара и словима шездесет пет динара двадесет пара динарских. Горња сума издата је овако. Дато за Свето Јеванђеље 60. динара " " телеграфску упутницу н то на вредност новаца и број речи као н 2 признанице о истинитости пошиљке н поштарине Светог Еванђеља 4.95 п. дин. и 0,25. п. динарских враћено и дато на тас црквени.

Ово Св. Еванђеље купљено је и прикупљен је прилог за време поповања Милоја Ж. Пчлавшића свештеника брштичког.

20. август 1899. год Добри Поток

Старо гробље

На западној страни, до црквене порте налази се хектар старог крупањског гробља. Ово гробље, старо колико и црква, током времена у потпуности је зарасло и већим делом неприступачно. Споменици су временом оборени, један број је земља покрила, а други људска немарност скрнавила.

Имајући у виду једну болну црту у српском народу, а то је забораван и примитиван однос према старим гробљима, одлучисмо да 1995. године нешто променимо и дамо цивилизацијски и хришћански пример љубави према мртвима и њиховим гробним белезима.

Уз велику помоћ парохијана, мобом се приступило крчењу дрвећа и сакупљању разбацаних камених опсега, подизању споменика и њиховом поновном усађивању. За годину и по дана рада резултати су били изванредни на опште задовољство свих. Из гробља је извађено 350 кола камена и 70 кола пањева. Подигнуто је на стотине споменика. Сваки споменик је усађен, убетониран, а оштећен саниран. Сва земља око споменика је распланирана, посејана парковска трава, која се редовно одржава и не дозвољава корову да расте.

Ово је прво крупањско гробље и у њему леже земни остаци око осамдесет посто крупљана, а двадесет посто сељана из села Липеновића. Посматрајући у целини, сви споменици на овом гробљу су врло занимљиви, како по свом облику и у украсима, тако и по различитом времену настанка и садржају сачуваних надгробних натписа.

У најстарије споменике на овоме гробљу спадају надгробни белези без натписа, скромно обрађени од овдашње сиге и кречњака. На овим споменицима, различитих величина доминирају: уклесани крстови разних форми и облика чија обавезна пратња јесу представе полумесеца, пуног месеца, младог месеца тј. мена; представе одређених алатки, крампа и секире, као ознаке мушкарца и преслице као ознаке жене; и многих других декоративних елемената.

У другу групу спадају споменици са натписима који се опет могу поделити на оне, који су прављени од овдашњег материјала, а који су много грубљи са штурим подацима, и оне који су прављени од камена са стране, а који обилују већим текстом. Ово су споменици с краја 18. и 19. века. Ови споменици су најдекоративнији.

У последњу групу спадају надгробни споменици који су подигнути крајем прошлог века и током овога века. Декорација ових споменика је разноврсна.

Извори и литература

18 Д. Бојанић, нав дело.

19 Архив Матице српске, М. 9034.

20 Д. Бојанић, нав дело.

21 Исти.

22 Попис пограничних нахија, нав. дело.

23 Јован Стакић, Црква у Добром Потоку, Глас Подриња 28. 12. 1989. године; Споменица-Епископ Јован четврт века на челу Епархије, Шабац 1986, 71.

24 Архив Србије, ЗМП Ибр. 6685 - Тевтер Мукаде Крупањ 1831. год.

25 Архив Србије, Митрополија београдска 1836. год.

26 Државни шематизам 1864-1898.

27 Архив Матице српске, нав дело.

28 Музејски архив Александра Ђурђева Крупањ, Летопис Добропоточке цркве, К 33 Ц.О.Д. П. 129/1.

29 Д. Бојанић, нав дело; Државни шематизам 1864-1912; Музејски архив А. Ђурђева, Летопис, Преписка и др.

30 Светлана Мојсиловић-Поповић и Бранко Вујовић, Манастир Троноша, Београд 1987, 33.

31 Александар Ђурђев, Црквено Благо Рађевине из збирке Александра Ђурђева, Лозница 1991: Александар Ђурђев, Изложба слика наших суграђана 1932-1992, Београд 1992;

Александар Ђурђев, Културна и спортска друштва, нав. дело; Српска уметност 18. и 19. века из збирке народног музеја у Шапцу 1989.

32 Исти.

// Епархија Шабачко-Ваљевска / Цркве Крупња //
[ Актуелно | Историјат | Устројство | Владика | Светиње | Духовност | Историјска библиотека]
[ Промена писма | Мапа | Претрага | Контакт ]