Slobodan Ivkov: 60 godina stripa u Srbiji

Talenti

(Budućnost stripa u Srbiji)

O talentima, pogotovo mladim, koji na ovom geografskom prostoru niču u natprosečnom broju i o tome da mnoštvo njih, zahvaljujući primitivnom okruženju koje nije u stanju da ih apsorbuje, a ni da im usadi radne navike, koje ni sama većina radno sposobnih stanovnika ne poseduje, i pomogne im da se razviju, mnogo je pisano. Reč je o samo još jednom području u kome se zakonitosti koje vladaju u čitavoj socijalnoj sredini, odnosno u jednoj oblasti društvenog života, odražavaju na drugu. Stvar sociologa i psihologa je da rastumače pojavu, a na nama je da je površno registrujemo i to samo iz ugla delatnosti kojom se bavimo, dakle iz vizure stripa.

Želja da se talenti "spuštaju na zemlju" i štancuju po meri duha okoline nije ni nova niti je samo srpski izum. Stvar je u meri tolerancije sa kojom se sredina odnosi prema onima koji se po nečemu izdvajaju ili razlikuju, bilo da je reč o njihovim pogledima na način života, na umetnost ili na svet uopšte. Naše okruženje u tom pogledu je isključivo i pojednostavljeno do krajnje granice. Individualci i neistomišljenici eliminišu se bez milosti, bez pružene prave prilike, bez šanse da se razumeju ili bar saslušaju. I fizička likvidacija, pogotovo u politici i privredi, ovde nije retkost. Na svu sreću i stripovi ovakvih radikalnih zahvata nije bilo, premda su se zbog stripa dobijale batine, a i robijalo se. Lenjost i tupost se ne ogledaju samo u načinu razmišljanja već i u svakodnevnom radu, pa se očas posla dodeljuje etiketa "nenormalnog" i onome što je u drugim zemljama deo kulture ili načina života.

Redakcije strip izdavača decenijama su tavorile i čekale da im stignu gotovi crtači. Moglo im se, jer su cene inostranih stripova bile niske, a i talenti koji su se pojavljivali, dolazili su iz sredina u kojima se nikakva inicijativa nije bogzna koliko cenila, pa se boljem nisu ni nadali. Zatim, kada bi se i pojavio oformljen autor koji je donosio sveže vetrove, obeshrabrivao bi se time što su mu se uz par fraza često i nekoliko godina crteži beznadežno vukli po prašnjavim redakcijskim ormanima. On bi se negde u provinciji nadao kupujući svaki broj časopisa ne bi li ugledao svoja dela. Poznavaocima stanja stripa u Srbiji dobro su znane redakcije u kojima su godinama sakupljani, a čak i otkupljivani radovi koji nikada nisu i publikovani. Autorima novac u početku i nije najvažniji. Štampanje je veći podsticaj, a kako niko ne želi da radi "za fioku", talenti bi se dekuražirali i okretali drugačijim poslovima. S obzirom na ekonomsku situaciju treba znati da im se danas čak ni radovi ne otkupljuju, a o publikovanju kod velikih izdavača nema ni govora. Drugi , grublji, ali pošteniji način kojim bi se talentu pokazao da nije po meri redakcijskog ukusa (o tome da ukus niko nema nameru da menja nije se ni diskutovalo), je bilo jednostavno, često i bez obrazloženja, odbijanje. Treći je bilo ignorisanje. Po gradu bi se pričalo o pojedinom autoru, možda bi u nekom nedeljniku ili dnevnoj novini o njemu bila objavljena slučajan reportaža dokonog novinara ili prijatelja, ali niko u ovom "mrtvom moru" nije reagovao. Prosto je neverovatno da ni jedan veliki izdavač ili bar novinska kuća (izuzećemo omladinska glasila) nije našla interesa, na primer, da dugoročnije od nekoliko publikovanja ili štampanja ad hoc (uz intervju, ili reportažu) angažuje Lazara Stanojevića, autora "Svemirona", potpuno oformljenog grafičara o kojem se i Vil Ajzner (Will Eisner) pohvalno izrazio i koji je po kvalitetu onoga što u svom delokrugu pruža potpuno ravan inostranim pandanima. Čovek je ušao u sedmu deceniju života, a većinu opusa je posle prvog predstavljanja u časopisu "Pegaz" 1975. ostvario u omladinskoj štampi ("Mladost", "Vidici", "Student", i "NON"), a i štampanje njegovih "Svemirončića" u "Politikinom" dodatku četvrtkom "Politika za decu" nije dugo trajalo. Takvih primera je mnogo, kao i načina i razloga za održavanjem površine mora i dalje mirnom.

Jedna škola stripa nastala je kao individualna inicijativa i kao takva se i dalje održava. Izdavači ni na ovaj način nisu podstakli stvaralaštvo. Većina autora sa ove izložbe potekla je baš iz škole koja je 1992. pokrenuta u beogradskom Narodnom univerzitetu "Braća Stamenković". Neko iz ove institucije se setio da na ovaj način obogati ponudu njenih usluga građanstvu (tu već postoji slikarska škola, odnosno kurs za pripremanje za prijem na specijalizovane fakultete) i odatle je poziv prvo upućen Zdravku Zupanu. On je zbog prezauzetosti preporučio stripara, svog kolegu iz strip-grupe "Beogradski krug 2" Vladimira Vesovića . Posle dogovora sa funkcionerima popularnog NUBS-a, Vesović je pozvao takođe kolegu Dragana Savića, pa su zajedno držali predavanja na kojima se, između ostalih, javila ideja kako bi valjalo negde publikovati najuspešnija ostvarenja iz škole. Uspostavljena je veza sa Aleksandrom Dramićaninom iz knjižare "Bata" koja se nalazi u "Jugoslovenskom dramskom pozorištu", a registrovana je i za izdavaštvo. Obostrano je pokazano mnogo dobre volje i prešlo se na koncipiranje strip-časopisa za polaznike. U početku su i Vesović i Savić slovili kao urednici, da bi Savić ubrzo napustio školu za strip i postao glavni urednik tog novopokrenutog strip-magazina "Tron". Vesović je danas ostao jedini entuzijast u NUBS-u i ispratio je već treću generaciju od preko 20 polaznika, a kroz "obuku" je od sada prošlo njih preko 100. U svemu je loše samo to što velik broj kvalitetnih radova ovih autora opet nema gde da se publikuje, pošto "Tron", em retko izlazi, em je u najvećoj meri okrenut već oformljenim majstorima. I ranije su postojali spontano ustanovljeni punktovi oko kojih su se okupljali talenti. Čitajući biografije iz odeljka "Autori glavnog toka" i "Talenti" lako je zapaziti da je mnoštvo stripara poteklo iz novosadskog srednjoškolskog obrazovnog centra "Bogdan Šuput". Strip u ovom gradu ima veliku tradiciju i samo je bilo pitanje vremena kada će se naći mesto gde će mladi autori koji slično razmišljaju i na isti način se izražavaju pronaći sebe slične. U Beogradu je jedno vreme ovu funkciju obavljala Viša pedagoška škola (odsek za nastavnike likovnog obrazovanja), a opet sudeći po biografijama, ohrabrujuće je što je sve više crtača koji se trenutno školuju na Fakultetu primenjenih umetnosti i na Likovnoj akademiji. Najlepše u svemu tome je što im podršku daju i njihovi profesori, majstori grafičkih i slikarskih disciplina. Pomenućemo samo Bogdana Kršića i Rastka Ćirića.

Godine starosti nisu bile najvažniji kriterijum za uvrštavanje u ovaj izbor, mada se uočava da je većina, sa par izuzetaka, mlađa od 30 godina. Ubedljivo najstariji je Đorđe Milović. Njegov rad sam smestio i u ovu grupu (još jedan mu je u bloku "Istraživanja...") prvenstveno zbog toga što već skoro deceniju od kako sam prvi put u periodici naišao na Milovićeve crteže nikako da vidim da se ustalio kod jednog izdavača ili bar učestalije da bude štampan, iako je već, rekao bih, potpuno oformljen stripar. Izgleda da je nesrećom stvaralački sazreo baš u vreme najveće ekonomske krize i nedostatka prostora za plasiranje, iako u fioci, pouzdano to znam, ima mnoštvo sjajnih i neobjavljenih tabli. On će u budućnosti, ako ikada ova kriza prođe, sigurno biti jedan od nosilaca svežeg domaćeg stripa. Isto važi i za Bojana Redžića, sa napomenom da sam mu objavio čak dva sjajna rada kao nekakvu kompenzaciju za svrstavanje u ovu grupu. U starije crtače koji do sada nisu imali gde da publikuju, pa su se tek nedavno pojavili sa nekoliko epizoda iz kojih se da naslutiti kako je budućnost ovdašnje "devete umetnosti" i u njihovim rukama, uvrstio sam sjajnog Miroljuba Milutinovića - Bradu, rođenog 1962. Osim "Trona" u kojem publikuje izvanrednog "Svindla", ni u jednom tiražnom glasilu do sada nije mu pružena prava prilika. Sličan komentar, samo se odnosi na neuporedivo manji opus, važi i za Dragoslava Ruvidića. Iako je još 1988. na jugoslovenskom konkursu lista "Mladost" osvojio prvu nagradu u kategoriji strip-kaiša, niko ga do sada nije angažovao, a on sam je, bez podsticaja i prave motivacije, privremeno napustio ozbiljnije bavljenje ovim medijumom. Kao što će se videti, svi ovde predstavljeni autori su sjajni. Teško mi je da nekoga izdvajam ili posebno pominjem. Lično, od svih očekujem mnogo (uostalom, ne bi ih ni uvrštavao u ovaj izbor da ne mislim tako), u slučaju da im društvo omogući bar minimalne uslove za rad i život od toga. Neki od ovih mladih majstora već su poznata imena. Branislav Hetcel i Milan Jovanović iza sebe čak imaju po jedan strip-album. Slobodan Kovačević, Siniša Sumina, Braća Brajović (naročito Novak i Vladimir), Željko Duvnjak, Eugen Slavik, Boban Savić - Geto, Ljubomir Filipović, Predrag Ginevski, Zoran Cvetković, Toni Radev, Zoran Pekan, a naročito Saša Jovanović čije radove sam video sada prvi put posle sedam godina pauze (pre ovog, na konkursu "Mladosti"), ne samo da su za mene velika, prijatna iznenađenja, već su me doslovno fascinirali. Šta reći za Danijela Savovića i Nikolu Vitkovića koji imaju tek 19 godina? Na kvalitet tabli Ivane Filipović, zahvaljujući nekoliko uzastopnih brojeva "Trona" sa njenim delima, već sam se navikao.

Ono što, sasvim logično, s obzirom na vreme u kojem živimo, provejava radovima iz ove grupe su crni humor, ironija, destrukcija, agresivnost, groteska... Znalac ove grafičke discipline lako će uočiti preovlađujuće uticaje Žana Žiroa - Mebijusa, Bila Sjenkjeviča, Sajmona Bizlija, Frenka Milera, Darka Perovića, Gere Miloševića, Gotliba... Žanrovski pravci su se isprepletali, usložili i možda je to razlog što su neprihvatljivi redakcijama tiražnih listova u kojima još uvek preovlađuju generacije novinara naviklih na čist vestern, krimi ili SF-strip. Sjajno je što ima sve više domaćih tema. Nevolja je što se, a to je već postalo odavno opšte mesto osvrta na strip ili film u Srbiji, ne susrećemo češće sa kvalitetnijim scenarijima. Izvestan, veoma uspešan pokušaj u ovom pravcu učinio je nedavno mladi Zoran Stefanović sa Fakulteta dramskih umetnosti. On je, budući i sam scenarista (pred izlaskom iz štampe je kolorni album stripova koje je u tom svojstvu, a sa crtačem Zoranom Tucićem, uradio po pričama Milorada Pavića), povezao neke svoje kolege sa crtačima stripa.

Dva različita su od skor pred nama u izdanju "Orbisa": album "Kalokagarti", scenariste Đorđa Milosavljevića i crtača Milana Jovanovića i strip "Svindl", istog scenariste i crtača Miroljuba Milutinovića iz "Trona".

Potencijal je, kao što vidimo, velik, ali čak i ako zanemarimo neizvesne društveno-ekonomske prilike u budućnosti, teško je i nezahvalno prognozirati razvoj talenata sa ovog polja. Jedni će nastaviti da crtaju, a drugi će odustati. Na primer, table Siniše Radovića nagoveštavaju potencijalno atraktivan avanturistički strip, ali ko zna... Isto se za Vladimir Stankovskog naslućivalo u grotesknom stripu kada je 1989. na konkursu "Mladosti" osvojio jednu od nagrada, pa je otišao u grafičke dizajnere. Na svu sreću, opet ga povremeno čitamo u "Tronu". U svemu tome velika je odgovornost urednika i ljudi oko umetnika. Možda i veća nego samih autora. Na svom primeru ću objasniti o čemu govorim, pošto smatram da sa čišćenjem treba početi u svom dvorištu. Kao grafički dizajner i urednik stripa u omladinskoj štampi, imao sam prilično prostora da na različite načine angažujem talente. Neki su dolazili lično nudeći radove, neki stripovi su mi stizali poštom, a sa nekima sam se upoznavao u vreme konkursa. Imao sam to zadovoljstvo da objavljujem prve table takvim majstorima kakvima su se vremenom pokazali Dobrosav Živković - Bob, Darko Perović, Milan Jovanović, Dušan Gačić, Danijel Žeželj, Goran Divac, Dejan Đurović, Željko Bjelica, Petar Grujić... Ovaj poslednji, u svoje vreme radikalniji "gotlibovac" nego Bojan Redžić, više ne crta. Ostavio je strip, ali zato sada sjajno piše filmska scenarija. I dok sam, kadgod mi se ukazala prilika, podsticanjem, nadam se, makar malo doprineo razvoju talenta za strip Milana Jovanovića, čini mi se danas da sam neke nadarene stripare "izgubio". Bob Živković je iz svet stripa sam otišao, prvo u ilustratore, a zatim u grafičke dizajnere. Danas je, prvenstveno krivicom urednika stripa velikih izdavačkih kuća koje ga, uprkos nagradama na konkursima i ispoljenog talenta za ovaj posao, nisu angažovale, on art direktor "Sačija i Sačija", ovdašnjeg predstavnika ugledne inostrane firme specijalizovane za tržišne komunikacije, a ne stripar svetskog formata. Teško je, no ne i nemoguće, napraviti analogiju ondašnjih, malobrojnih, ali ne manje kvalitetnih crtača iz 1983. godine, sa ovom grupom mladih autora koja je pred nama. Ukratko, Dejan Đurović i Darko Perović su gotovo podjednako bili talentovani. Perovićeve table "Strategic Arms Reduction Talks" iz "Vidika" 2/1983 i "Rulet" iz broja 6-7/1983. nagoveštavale su velike, ali još nerazvijene stvaralačke mogućnosti. Đurović je takođe bio zaljubljenik stripa i autor sa velikim planovima. Odlazeći iz lista "Student" sa funkcije grafičkog dizajnera, bio sam dužan da preporučim i u posao uvedem naslednike. Za Đurovića sam se već skoro sasvim odlučio, dok sam o Peroviću, još razmišljao. Naravno, i na njemu je bilo da odlučuje. Finansijski uslovi i mogućnost zaposlenja bili su sasvim pristojni i dovoljno privlačni, o čemu sam već pisao opširnije u poglavlju "Bivši studenti...", ali nije sve bilo u tome. Sa druge strane, sasvim sam bio svestan toga koliki je Perovićev talenat za strip i, sudeći po sopstvenom i iskustvu mnogih kolega koje je posao dizajnera malo po malo sasvim odvukao od crtanja stripova, možda nepovratno, očekivao sam da će nešto slično i njega snaći. Konsultovao sam se i sa nekim od kolega iz kruga posvećenih "devetoj umetnosti". Složili smo se da ovaj angažman za strip ne bi valjao, a i Darko još uvek nije bio previše zagrejan za posao grafičkog dizajnera. I tako, danas je on autor svetskog formata, a Đurović ne gori dizajner. Jasno je šta su time dobili dizajn i strip. Samo, žao mi je što nikada neću saznati šta bi bilo da sam pogrešio u sugestijama i šta bi sa Đurovićem dobio strip, a šta sa Perovićem grafički dizajn. Ne znam, neće biti lako urednicima koji budu preferirali pojedine radove autora iz ovog bloka izložbe, a i uopšte. Hoće li neko iz sveta stripa "izvući" Stankovskog iz ralja grafičkog dizajna ili neće?

Toliko o raskršćima, talentima i budućnosti.

Miroljub Milutinović - Brada
Loznica, 16. septembra 1962.

Od 1976. živi u Beogradu. Završio je srednju školu. Tek od nedavno objavljuje. Prvi radovi su mu publikovani u "Tronu" 1993. Ostali su štampani u "Tronu", "Voajeru" i "Gradini". SA scenaristom Đorđem Milosavljevićem započeo sjajan serijal "Svindi" koji je takođe objavljen u "Tronu". Izlagao je na "Zlatnom peru "Beograda" i izložbi savremenog domaćeg stripa u galeriji "Stara kapetanija" 1994.

Milan Jovanović
Kopar, 14. decembra 1971.

Od 1974. živi u Zemunu. Maturirao na smeru grafičkog dizajna Škole za industrijsko oblikovanje. Počeo kao ilustrator "Emitora", fanzina beogradskog društva ljubitelja naučen fantastike "Lazar Komarčić". Stripove, crteže i ilustracije objavljivao u "Alefu", "Patku", "Mladosti", "Maksiju", "Tronu", "Zmaju", "Politikinom zabavniku" (serijal "Krakov, Krakov"... ilustrovao nekoliko knjiga. Dobio drugu nagradu na niškom strip-konkursu. Krajem 1994. objavljen mu je prvi album serije "Kalokagarti" koju je sa scenaristom Đorđem Milosavljevićem kreirao za izdavačko preduzeće "Orbis". Dve godine bio animator u studiju "Bikić". Izlagao 1988. na IV Salonu jugoslovenskog stripa u Vinkovcima.

Vladimir Stankovski
Vršac, 11. aprila 1965.

Završio matematičku gimnaziju u Vršcu. Studirao elektrotehniku u Novom Sadu. Od 1990. se u potpunosti posvetio crtanju. Radi u Beogradu kao grafički urednik nedeljnika "Vreme" i njegovih izdanja. Isti posao obavljao je i u "Večernjim novostima" i "Novostima plus". Stripove, ilustracije i karikature objavljivao je u "Mladosti", "Erotskom dodiru", "Reviji 92", "Trećem oku", "Tajnama", "Vremenu", "Večernjim novostima" (po scenariju Slobodana Dukića crtao je tokom 1992. dnevni strip "Begi"), "Novostima plus", "Tronu"... Učestvovao je na vinkovačkom Salonu jugoslovenskog stripa 1988, "Pjeru" 1992. i "Bijenalu domaćeg stripa" u galeriji "Stara kapetanija" 1994. Na konkursu za strip lista "Mladost" 1989. osvojio je nagradu lista "Pop-rock" za najbolju "R'N'R" strip tablu.

Željko Duvnjak
Brezovica, 25. jula 1966.

Srednju školu završio u Osijeku. Likovnu akademiju u Sarajevu upisao je 1987. Već 1991. na istoj ustanovi upisuje postdiplomske studije. U Beograd dolazi 1992. i nastavlja studije. Za strip se zainteresovao u trećem razredu srednje škole, kada je sa nekoliko kolega započeo, ali ne i završio tri projekta. Prvi rad objavio je u strip magazinu "Patak" 1988. Iste godine izlaže na vinkovačkom Salonu stripa. U toku 1989. u časopisu "Bang" štampa ostvarenje "Terra Incognita", a u omladinskom listu "Valter" delo "Klon".

Bora Milićević
Beograd, 19. februara 1965.

Završio srednju školu za industrijsko oblikovanje u Beogradu. Radove objavljivao u "Tronu", "Politikinom zabavniku", "Yu strip magazinu", "Večernjim novostima" (svakodnevno je od 18. marta 1992. pa do početka 1993. publikovana serija "Golub" rađena po scenarijima Dejana Štajnbergera). Živi u Beogradu.

Nikola Vitković
Beograd, 4. jula 1976.

Učenik Škole za dizajn u Beogradu. Prve ilustracije objavio u fanzinu "Emitor" beogradskog društva ljubitelja naučne fantastike "Lazar Komarčić". Sa scenaristom Markom Somborcem realizovao je veoma uspešan serijal strip kaiševa "Kauboj Džo", čiji je veći deo objavljen u prvih pet brojeva specijalizovanog magazina "Tron" tokom 1993. i 1994. Isti rad je zapažen još na konkursu niškog Studentskog kulturnog centra i omladinskog lista "Pressing" na kome je osvojio treću nagradu decembra 1992.

Danijel Savović
Beograd, 24. aprila 1976.

Živi u Zemunu. Ilustrovao knjigu "Večiti kalendar" i magazin "Politikin zabavnik". Stripove objavljivao u časopisu "Tron".

Branislav Hetcel
Beograd, 4. februara 1969.

Srednju školu (laboratorijski tehničar za fiziku) završio u Zemunu. Student beogradskog Arhitektonskog fakulteta. Prvi strip objavljen mu je još 1983. u "Yu strip magazinu", a zatim su ga štampali "Vidici", "Mladost", "Tron"... Strip-album "Đubretar" publikovan mu je 1991. Od tada objavljuje u Nemačkoj ("Bastai Verlag") i Japanu (nedeljnik sa desetomilionskim tiražem "Morning Magazin" i izdavač "Kodansha"). Osvojio 1994. u Londonu jednu od petnaest glavnih nagrada na međunarodnom studentskom konkursu iz oblasti projektovanja stambenih zgrada. Stripove je izlagao u Vinkovcima (Salon stripa) i Beogradu ("SKC" i galerija "Studentski grad").

Bojan Redžić - Redža
Sarajevo, 24. avgusta 1967.

Od 1969. živi u Beogradu. Završio srednju školu. Prvi strip objavio 1989. u "Mladosti", a zatim su ga publikovali listovi "Danga", "Patagonija", "Krpelj", "Gradina" i "Tron".

Dušan Božić
Split, 1967.

Studirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku za opremu knjige. Malo je objavljivao: po jednu tablu u "NON"-u 1988. ("San"), "Patku" 1989. (bez naslova) i dve u "Studentu" 1989. ("Sumorni strip" i "Oči su ogledalo duše"). Živi u Beogradu.

Boban Savić - Geto
Aleksinac, 12. aprila 1972.

Osnovnu i srednju umetničku školu završio je u Nišu. Trenutno studira u Beogradu. Pohađa Fakultet likovnih umetnosti (treća godina). Kao srednjoškolac objavljivao je radove u lokalnim časopisima. Odnedavno objavljuje u "Tronu" i "Politikinom zabavniku".

Aleksandar Rajković - Alex
Beograd, 29. oktobra 1971.

Završio Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu. Prvu stripa objavio je u "Vidicima" 1986. a zatim, pored ovog časopisa, sarađivao je i sa "Mladosti" (br. 58 od 18. januara stripa), "NON"-om, "Patkom, "Stavom"... Izlagao na III i IV vinkovačkom Salonu stripa, kao i na izložbi "Zimske čarolije" na Sajmištu 1987. Nastavnik je likovne kulture i živi u Beogradu.

Saša Jovanović
Kula, 12. septembra 1972.

U Novom Sadu, u kome je stalno nastanjen, završio je osnovnu i Srednju dizajnersku školu "Bogdan Šuput". Student četvrte godine odseka za slikarstvo novosadske Akademije umetnosti. Prvih pet ilustracija objavio maja 1986. u školskom listu "Đačko pero", a prvi strip na četiri table jula 1986. u "Malom Dnevniku", dečjem dodatku "Dnevnika". U periodu 1986-1987. saradnik "Glasa omladine", u kome su mu štampane četiri ilustracije, jedna naslovna strana i dve table stripa "Top Secret". Učestvovao na velikoj izložbi stripova na "Zimskim čarolijama" 1987. u Beogradu. Utešnu nagradu na konkursu "FOFITES" osvojio 24. januara 1987.

Zoran Pekan
Novi Sad, 24. avgusta 1970.

Živi u Novom Sadu. Završio Srednju dizajnersku školu. U listu za decu "Jo Pajtas" objavio dvadesetak strip tabli. Bio ilustrator i tehnički urednik časopisa "Adresa" izdavačke kuće "Književna zajednica Novog Sada". Za "Maticu Srpsku" izrađivao plakate i kataloge. Dizajnirao i omote za ploče. Član novosadske umetničke grupe "T.O.T.O." Od 1988. redovno izlaže na "Zlatnom peru Beograda". Učestvovao na dve grupne izložbe u Novom Sadu.

Eugen Slavik

Ljubomir Filipović
Majdanpek, 13. februara 1972.

Živi u Majdanpeku. Završio je srednju mašinsku školu. Ilustracije objavljivao u "Vremenu" i magazinu "Ćao". Izlagao na "Bijenalu domaćeg stripa" u zemunskoj galeriji "Stara kapetanija" 1994. godine.

Siniša Radović
Zagreb, 23. jula 1966.

Živi u Zemunu. Boravio u Zagrebu, Mratinju, Moskvi i Beogradu (Boleč). Završio je likovnu akademiju u Moskvi. Ilustracije objavljivao u listu "Zmaj" tokom 1992. i 1993. Izlagao u Zagrebu i Moskvi.

Saša Radosavljević
Sarajevo, 28. marta 1970.

Miloš Stanković
Novi Sad, 9. maja 1974.