|
Živeli otac i majka, i imali kćer Mirku. Pre nego što je Mirka odrasla, umre majka. Drugog meseca po majčinoj smrti ode devojčica svojoj kumi na prelo. Kuma joj poče govoriti kako bi dobro bilo da se njen otac ponovo oženi, i da nju, kumu, za ženu u kuću dovede.
– Ja ću te mnogo bolje od prave majke paziti, jer ću ti svake večeri nožice u mleko prati – govorila je.
Mirka to ispripoveda ocu, i otac uze kumu za ženu. Prve večeri, zbilja, opra ona svojoj pastorki noge u mleku, ali druge večeri ne, a kasnije – nikad više.
Vremenom dobi Mirka četiri sestrice. Prva je imala jedno oko, duga dva, treća tri, a četvrta, najmlađa, četiri oka. Sada je morala i za sestre raditi, njihove haljine prati, sve prljave i teške poslove u kući obavljati, pa čak i stoku napasati. A maćeha joj je davala da sa sobom na pašu nosi samo stari, stvrdnuti hleb i zaljućeni sir. Pa ipak, izraste Mirka u lepu devojku, obraza beljih i rumenijih od svojih sestara.
To je maćehu mučilo i trudila se da sazna od čega joj pastorka postaje tako zdrava i lepa. Zato posla kćer sa jednim okom da s Mirkom napasa stoku. Dok su stada i krda na livadi pasla, reče jednooka sestra:
– Mirka, pleti mi kose i pevaj!
Mirka poče da češlja sestrinu kosu i a je plete u kike, a dok je to radila, pevušila je tihim glasom: "Spi jedno oko spi!" I devojka usni. Tada dođe šarena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. Kada su se naveče kući vratile, upita maćeha svoju kćer:
– Šta si videla?
Ali devojka ništa nije videla. Zato je sutradan sestra sa dva oka morala stoku na ispašu goniti. Kada su bile izvan kuće, reče ona Mirki:
– Hodi, očešljaj me!
Mirka je sestri češljala kosu i pri tom pevala: "Spi jedno oko, spijte oba!" I opet dođe šarena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. A naveče, kad stigoše kući, upita maćeha svoju kćer:
– Šta si videla?
Ali devojka ništa nije videla. Zato je kći sa tri oka morala drugoga dana da stoku na pašu tera. Kada su bile na pašnjaku, reče ona sestri:
– Sedi, Mirka, i očešljaj me!
A Mirka je i nju češljala i istu pesmu pevala: "Spi jedno oko, spijte dva, spijte sva tri!" Ponovo dođe šarena krava i dade Mirku sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. Kad bi veče, prenu se sestra i reče: "Vreme je, pođimo kući!" Kod kuće upita maćeha kćer:
– Šta si videla?
A ona, takođe, nije ništa videla. Drugoga dana potera najmlađa, četvorooka kći, stoku na pašu. A na pašnjaku reče ona sestri:
– Priđi, Mirka, i očešljaj me!
Mirka priđe, sede i poče pevušiti: "Spi jedno oko, spijte dva, spijte tri!" Ali na četvrto zaboravi. Opet dođe šarena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije. Za to vreme, dok su tri oka spavala, četvrto je sve videlo. Naveče se sestra tobože prenu iz sna i reče: "Vreme je, pođimo kući!" Kod kuće upita maćeha:
– Šta si videla?
A kći joj odgovori:
– Dok su moja tri oka spavala, došla je šarena krava i našoj Mirki dala sa jednog roga da jede, a sa drugog da pije.
Maćeha se silno razgnevi i odluči da šarenu kravu zakolje. Stoku je predala svojim kćerima, a pastorki je zapovedila da sedi kod kuće. Zato je Mirka svakoga dana, gorko plačući, otpraćala iz štale svoju šarenu kravu. Jednom joj reče krava:
– Danas će me zaklati. Zamoli maćehu da moj rog urediš. U njemu ćeš naći košticu; nju zasadi pored prozora. Iz koštice će izrasti lipa, koja će biti od stakla. Pod lipom će kevtati psić.
Pastorka učini kako joj je šarena krava rekla. Iz koštice izraste šarena lipa, pod njom se stvori studenac, a kraj studenca zakevta psić. Sada je Mirka na studencu odeću prala i hladila svoje raskrvavljene ruke.
Jednom naiđe naočit momak. Htede da prođe mimo, ali ga privuče kevtanje Mirkinog psića i nekakva prijatna zvonjava. Ugleda divnu lipu koja je treperila i zvonila, pod lipom studenac, a na studencu prelepu Mirku. Sve mu to priraste za srce, a najviše mu se dopade Mirka, iako je bila u neuglednoj odeći. On je zaprosi kod maćehe.
Maćeha htede da pukne od jeda što je tako naočit momak, kraj njenih kćeri, zaprosio pastorku. A kada shvati da je njega privukla staklena lipa svojom neobičnom zvonjavom, zapovedi kćerima da uzmu sekire i drvo poseku. Momku, pak, reče da po devojku dođe kad prođe sedam dana.
Za to vreme četiri sestre su udarale sekirama u stablo, ali lipa nikako da padne. Kada momak posle sedam dana stiže pred Mirkinu kuću, sruši se staklena lipa i pade na njegova kola; grane joj se polomiše, lišće presta da zvoni. Momak se rastuži, ali odluči da zajedno sa Mirkom poveze i njenu lipu. Kada su krenuli i psić potrča za kolima, pa i njega povedoše.
Mirka je dobila sina. Kada je maćeha za to saznala, više nije mogla da izdrži. Opsedale su je zle misli. Jednoga dana pođe Mirki u posetu, a sa sobom povede kćer sa dva oka. Mirka je ležala u postelji. Maćeha sede kraj prozora i zapita:
– Kćeri, kako se osećaš? Da nisi bolesna?
– Nisam – odgovori joj Mirka.
– Kćeri moja – reče tad maćeha – onda možeš ustati. Priđi prozoru i pogledaj kako se ribe u tvom studencu igraju!
Mirka ustade i priđe prozoru, ali je maćeha gurnu preko prozora u studenac. Devojka pade i potonu, ali se u vodi pretvori u patku, koja izroni i poče tužna da plovi po studencu. Maćeha pogleda kroz prozor, ali ugleda samo plovku i poverova da se Mirka utopila. Brzo svuče haljine sa svoje kćeri koja je imala dva oka i zapovedi joj da legne u Mirkinu postelju.
Kada se mladi domaćih kući vrati i svoju ženu u postelji ugleda, začudi se i upita:
– Od čega si tako poružnela? Da se nisi razbolela?
– Ah, mnogo sam bolesna! – odgovori devojka, podražavajući Mirkin glas. – Ko zna da li ću ikada više biti onako lepa.
– Ne žalosti se – reče joj tada on. – Neka se samo tvoje dobro srce ne promeni.
Oko ponoći ulete patka kroz otvoren prozor u sobu, prometnu se u staricu i, plačući, okupa svog sinčića. Kada ga je povila, sela je uz kolevku i, ljuljajući dete, govorila:
– Moja lipa ne zvoni, dobri psić ne laje, a moj sin jako, jako plače! Sinčiću moj, još ću te dve noći pohoditi, a potom nikada, nikada više neću doći!
Druge noći ulete patka ponovo kroz prozor, prometnu se u staricu, pripremi vedro i ubruse i okupa sina. Uto zakevta psić i probudi mladog domaćina. On ustade, pogleda kroz prozor i na svoje veliko čudo spazi da se lipa uspravila. Pođe on u sobu da to saopšti ženi, ali tamo, umesto svoje žene, ugleda staricu. Sakri se iza zavese da vidi šta ta stara žena tu radi. A ona ljulja njegovog sina i govori:
– Moja lipa ne zvoni, dobri psić ne laje, a sin mi jako, jako plače! Sinčiću moj, još ću te jedne noći pohoditi, a potom nikada, nikada više neću doći!
Onda se starica prometnu u plovku i kroz prozor izlete napolje. Čovek, koji je iza zavese sve čuo i sve video, protrljaj oči misleći da sanja, a kad vide da je budan, odluči da druge noći u zasedi čeka.
Treće noći lete patka ponovo kroz prozor, pretvori se u staricu, okupa i uredi sina. A kada ga je povila i položila u kolevku, poče silno da plače i govori:
– Moja lipa ne zvoni, dobri psić ne laje, a moj sin jako, jako plače! Sinčiću moj, ovo je poslednja noć, i nikada, nikada više neću doći!
U isti čas iskoči čovek iz svog zaklona i uhvati staricu za ruku pre nego što je uzmogla da se u patku promeni. Ona poče da jeca i moli:
– Pusti me, pusti me, dragi, dok je pravi čas!
– Ne puštam te! – odgovori ovaj, poznavši glas svoje žene. – Neću te pustiti dok mi ne kažeš šta treba sada da učinim.
Tada starica reče:
– Ja imam pojas okolo trbuha. Ako uspeš da taj pojas jednim zamahom sečiva prerežeš, ostaću kraj tebe, a ako li ne uspeš, biće velikog zla.
Mladi domaćin odmah zamahnu sečivom, preseče pojas otprve i pred njim se stvori Mirka, još lepša nego pre. Ona mu ispripoveda šta joj se pre tri dana dogodilo, pa mladi čovek, ne časeći ni časa, dograbi maćehinu kćer sa dva oka i najuri iz kuće. Maćeha kad je vide, od jada presvisnu.
Sada opet lipa zvoni, ispod nje laje psić, a sinčić se osmehuje.
|
