|
Bio negda čovek koji je imao troje dece: sina i dve kćeri. Dogodi se i čovek teško oboli. Tada pozva svoju decu k sebi i reče:
– Ubrzo ću umreti. Budite uvek pristojni i dobrodušni, pa će vas stalno pratiti sreća.
Na to umre. Posle pogreba deca među sobom podeliše nasledstvo. A otac im je samo tri novčića ostavio. Zato se brat sa svojim sestrama dogovori da u beli svet ode i tamo sreću potraži, ne bi li kako i njima pomogao.
Pošto je nekoliko dana putovao, stiže u veliku šumu. Tamo je ispod jednog drveta sedeo mali čovek, koji ga zamoli:
– Udeli mi štogod, jer sam siromah!
Mladić odgovori:
– Dobro, dobićeš ceo moje nasledstvo.
I dade mu svoj novčić. Na to reče čovečuljak:
– Za tvoj dar, ispuniću ti tri želje. Možeš da ih sam izabereš. Ali biraj pametno jer ti mogu sreću doneti.
Mladić odgovori:
– Omogući mi da se mogu u goluba, u ribu i u zeca prometnuti i opet vratiti čovečji lik.
Čovek reče:
– Tvoje želje su već ispunjene. Onoliko koliko puta se streseš, toliko puta se možeš prometnuti i ponovo vratiti u ljudsko obličje.
Na to se čovek izgubi.
Mladić se tad, začas, prometnu u goluba i vinu u vazduh. Brzo dolete u drugi grad i spusti se na strehu. Tu iz razgovora dočuje da je izbio rat i da kralj traži mlade i snažne ljude. Golub slete na zemlju i prometnu se u čoveka. Mladić se najmi u vojsku i pođe u rat.
Kralj izabra sebi telesnu stražu, koja je morala da bude stalno kraj njega. U njoj se nađe i mladić.
Brzo dođe do boja, ali u njemu kraljeva vojska bi potučena i prepolovljena. Na to pozva kralj svoje zapovednike, savetnike i svoju telesnu stražu k sebi i reče:
– Mi smo ovu bitku izgubili zato što sam ja svoj čarobni prsten zaboravio. On je kod moje kćeri, princeze, koja ga čuva. Može li ga ko od vas za jedan čas doneti, da bih započeo novu bitku?
Kako se niko ne javi, istupi mladić i reče:
– Ja ću za jedan čas doneti prsten!
Kralj se obradova.
– Do mog dvora je daleko – reče. –Ali, ako mi doneseš prsten za jedan čas, daću ti svoju kćer za ženu.
Mladić se brzo udalji od bojišta i tamo prometne u goluba. Golub dolete do velikog jezera, tamo se strese i pretvori u ribu, koja skliznu kroz vodu. Kad je riba do obale doplivala, strese se i promeni u zeca. Zec je snažno grabio sve dok izdaleka ne ugleda dvor. Odmah se opet prometnu u goluba i kroz otvoren prozor ulete u dvor, pa pravo prema princezi. Tamo stade na klin i zaguče:
– Tvoj otac me je k tebi poslao po svoj čarobni prsten. Daj mi ga brzo da bi kralj dobio bitku!
Princeza se začudi, a golub guknu:
– Izvuci iz mog krila tri pera i sećaj se mene!
Kraljeva kći izvuče tri pera iz golubovog krila. Na to se promeni golub u ribu, koja joj šapnu:
Skini sa mog hrbata tri krljušti za uspomenu!
Princeza skide tri krljušti sa ribljeg hrbata. Riba se strese i promeni u zeca. Zec frknu princezi:
– Odseci mi pramičak reča i sećaj se mene!
Tada odseče princeza pramičak zečjeg repa. Zec se strese i pred princezom se iznenada stvori mladić, koji joj reče:
– Čuvaj ta tri znamenja dobro, jer ćeš me po njima poznati.
Princeza mu donese čarobni prsten i reče:
– Sećaj se i ti mene, jer sam od današnjeg dana tvoja. I ona ga poljubi.
Mladić se potom brzo promeni u goluba, koji odlete s prozora, a kasnije i u zeca, da bi što pre na bojište stigao.
Ali, na njegovu nesreću, u kraljevoj vojsci je služio i nekakav čarobnjak. On je sve mladićeve mene otkrio. Smišljajući šta da preduzme, čarobnjak odluči: "Ako svojom praćkom pogodim svaku životinju koja se vojsci približi, sasvim je izvesno da ću ubiti i tog mladića. A tada ću prsten odneti sam i princeza će biti moja."
Čarobnjak zbilja ustreli zeca, a prsten kojeg je imao zec na repu odnese kralju. Kralj uze prsten, navuče ga sebi na prst i potegnu sa svojom vojskom u boj protiv neprijatelja. I sada je dobio bitku.
Posle bitke dozva čarobnjaka i reče:
– Ti si moje kraljevstvo izbavio. Zato ti dajem svoju kćer za ženu.
Potom se vrati sa vojskom u glavni grad, gde ih je narod radosno pozdravljao. Kralj zapovedi da mu dozovu kćer, kojoj reče:
– Ovaj čovek je tvoj zaručnik, jer on je moje kraljevstvo izbavio.
Ali se princeza usprotivi:
– To nije taj! Tome čoveku nisam dala čarobni prsten. Ja za njega ne marim!
Kralj na to gnevno reče:
– Dao sam svoju kraljevsku reč, i moram je održati! Ostavljam ti ipak nekoliko dna da razmisliš. Kada to vreme prođe, on će biti tvoj mladoženja.
Dok se to odigravalo, ležao je zec još uvek u polju. Ali naiđe onaj mali čovek, cimnu zeca za nogu i reče:
– Ustaj! Sad je pravi čas da u dvor odjuriš!
Zec se odmah osvesti, skoči, promeni se u goluba i odlete prema dvoru. Tamo kroz otvoren prozor ulete u princezinu sobu. Ona ga odmah prepozna i bezmerno se obradova, jer je sve vreme mislila da joj je pravi zaručnik u boju poginuo. Odmah pozva kralja i reče:
– To je moj pravi zaručnik!
Ali kralj u to ne poverova, pa mladić reče:
– Ja mogu dokazati da sam po čarobni prsten išao i od princeze ga dobio. A moje dokaze vaša kći ima u svojim rukama.
Princeza namah donese pera, krljušti i pramen sa zečijeg repa. Mladić se promeni u goluba, i gle – na njegovom krilu nedostajala su tri pera. Potom se promeni u ribu, i gle – njoj su na hrbatu nedostajale tri krljušti. Tada se preobrazi u zeca, i gle – na njegovom repu bejaše pramen dlaka odsečen. Zatim se mladić opet preobrazi u čoveka.
Sada se kralj lično osvedočio, pa zato reče:
– Da, ti si njen pravi zaručnik! Taj, koji je i mene i tebe prevario, mora biti kažnjen.
Pa lažnog mladoženju zgrabe i u tamnicu bace.
Već drugog dana venča se princeza sa svojim lepim izabranikom. A stari kralj je potajno poslao ljude po njegove dve siromašne sestre. I bi svadba i veliko veselje. Mladić i princeza dugo poživeše.
|
