Baba Koviljka

Junakinja autorovih romana London, Pomaz i Bitka za Sulejmanovac.

Ichwicheva baka, zhivi u Pomazu.

Prodaje beli luk i druge plodove iz bashte, poredjane na hokli u kapijici.

Tu je ujedno i mesni pres-centar za sabiranje i emitovanje vesti iz zhivota malobrojne zajednice u severnoj srpskoj dijaspori.

*

Autorov bivshi student a sada njegov kolega Shtef@n, uchtiv je i lepo vaspitan (up. autorov bivshi student). Uchtivo i vaspitano dozvoljava da autor uvek postigne deset-petnaest poena. (Radi se o ping-pongu koji u pauzama forsiranja slavistike igraju oni profesionalno, up. profesorski sport.)

*

Poshto je prochitao London, Pomaz, Shtef@n je, s reketom u ruci, rekao da iz romana viri nit koju bi bilo logichno plesti dalje.

Lik starice, baba Koviljke.

Autor je pak tada vetj uveliko pisao Mi zhe Sentandrejce, roman o jednoj drugoj starici!

O Glavatoj Nati.

Koliko na svoju spisateljsku doslednost, toliko i na to, da mu je Shtef@an bio student, bio je ponosan on. (Putevi skromnosti su nepredvidivi.)

*

Pishutji Mi zhe Sentandrejce, a znajutji da tje se u njima na jednom mestu pojaviti Ichwich iz London, Pomaz-a, autor je zhalio shto Ichwicheva baba Koviljka ne mozhe da bude chuvar sentandrejskog Muzeja shto bi bilo osim Ichwicha josh jedna spona izmedju dva romana.

Ali baba Koviljka iz Pomaza ne bi mogla da bude poslednji Srbin u Sentandreji.

*

Osim toga, baba Koviljka kao seljanka ne bi se uklapala u gradski ambijent i bila bi neautentichna u ulozi chuvara muzeja.

Tokom izgradjivanja lika Glavate Nate autor je morao da upozorava sebe i da pazi shta pishe da ne bi i ova baka ispala, spontano, seljanka.

Radi isticanja varoshkog karaktera Glavate Nate, odstupio je i od svog generalnog principa da ne opisuje spoljashnji izgled svojih likova.

Za Glavatu Natu je rekao da ima onduliranu kosu i da nosi kostim.

To retji, nije bio machji kashalj. Autor je time, naime, rizikovao da u Sentandreji i okolini sve zhene s onduliranom kosom i kostimom uobraze da su one Glavata Nata.

Za njen status bilo bi mozhda otimanja.

Ipak je ona poslednji Srbin u Sentandreji.

*

Baba Koviljki u Pomazu takva opasnost nije pretila. U selima je sporija, nego u gradovima, asimilicaja.

Izumiranje malo kasni.