Вук Караџић о Филипу Вишњићу
Полажући рачун о певачима и наводећи песме које је од њих добио , Вук посебно посвећује свом гласовитом певачу Филипу Вишњићу , за кога вели да је „ Родом испреко Дрине , из села Међаша у Нахији Зворничкој“ :
Филип Вишњић је прешао у Србију 1809 године , када се српска војска онога лета испреко Дрине натраг вратила , и после тога до 1813 године једнако је живео по српским логорима око Дрине (1810 године био је у Лозници у муасери , када су Богићевић Анто и Милош Поцерац и Бакал Милосав бранили Лозницу од Турака , као што се пева у 32 песми треће књиге ). Када Турци 1813 године опет овладају Србијом , и он с фамилијом својом побегне у Срем и намести се у селу Грку . Чујући ја да он зна лепи песама , особито од Кара - Ђорђина времена , добавим га у Шишатовац 1815 године ( пошто ме Подруговић остави ), те онда од њега препишем како ове песме које су штампате тако и још три од Кара - Ђорђина времена које сам оставио да њима , ако бог да здравље , зачиним пету књигу . Ја зацело мислим да је ове све нове песме од Кара - Ђорђина времена Филип сам спевао . Како ми је казивао , он је ослепио у младости од богиња , и потом је ишао не само по целоме Босанском Пашалуку него и у Скадар , те просио певајући уз гусле . Ја сам га онда наговарао да иде опет у Србију , желећи да би онамо још коју песму спевао , но никако га на то нисам могао наговорити , јер му је било врло добро у Срему : где год је дошао , људи су га због његови песама частили и даривали ; сина је свога дао у Грку у школу , имао је свога коња и таљиге , и чисто се био погосподио . Пре неколико година чуо сам да је и умро у Грку . Кад сам ја од њега песме преписивао , било му је око 50 година .
Филип Вишњић 1817
Филип Вишњић , слепац , 50 година стар , родио се у селу Трнави ( големо село богато воћем и виногради ; нема онаког воћа у целој Босни и Сербији ; снажним вином наије бјелинску , зворничку , градачку , тузланску ), у Зворничкој наији , у Босни , близу града Теочака , 2 ата от Дрине , 8 от Саве . Ослепио од оспица около 8 година , одрастао у Међашима , селу близу вароши Бјелина ( Бјелино ). Оженио се 31 године возраста ( од данас пређе 19 година ). Жени име Наста , познана само под именом Бјела ( Бјелла ), родом из Мртвице села ( богати људи ), у Бјелинској наији , от Ћуковића . Деце 6 родио , двоје мушких , 4 жен .; живо муж . Ранко 14 год ., ж . Милица , а жен .3.
Као младић сам научио у гусле ударати . Што је чуо то је попримао и певао . Пређе востанија србског није једну песму сам сочинио . Али с почетка востанија србског почео сочињавати . Кромје њега нико није певао нове песме . Питао с војске пришедше за битку , ко је предводио , гди су били , ко је погинуо , против кога су ишли .
У Босни путовао у градове : у Зворник , Сребреницу , Кушлаћ , Тузлаг , Тешањ , Градачац , Сребреник , Дервенту , Бајина Лука , Жебче ( Жебча ), Франдук , Сарајево ; вароши : Бјелина , Јања ( у Босни ), Вишеград ( на Дрини ), Власаница , Травник , Вареш , Горажде ( жда на Дрини ), Фоча ( на Дрини ), Чајник ( под планином Ковач ), Пријепољ , Таслиџа ( Плевље ) у Ерцеговини . У Сербији градови : Шабац , Београд , Ужице , Смедерево , Соко ; вароши : Лозница , Лешњица , Крупањ ( пња ), Ваљево , Уб ( Уба ), Палеж , Болеч ( Болеча ), Гроцка , Асан - Пашина Паланка , Рудник , Чачак , Крагујевац , Карановци . У Срему : Земун , Руму , Дмитровицу , Рача , Шид , Илок . У Славонији : Винковци , Брод , Градишка , Осјек , Ђаковару . Н. Б . У Карловцу није био до данас , ал' ће ићи . У Бачкој : у Паланки , Кулпину . Овде био лане у јесен после Мале госпојине , говорио са митрополитом , добио мали подарок .
У Парагама питао га магистер зна ли за Филипа слепца . „ Знам“ . Магистер : „ Оно је мудра глава“ - поче читати . Фил .: „ Знам ја то све“ . М .: „ А да ти ниси ?" Ф .: „ Јесам“ . Тај је сусрео Вука кад је ишао у Беч . Магистер га частио .
Кукојевачки спахија Јанкович Михаил радо га слушао и частио га и даривао .
Жена је из богате куће . После смрти очине и материне пошла за њега . Ранко зна читати . Пазили га велики Турци . Певао им . Србска га господа пазила . Певао Ђорђу , ал' је овај с њим мало говорио .
Име оцу Ђорђе , а звали га Стојан Вилич ; матери Марија , прозвана Вишња , тако да нитко не зна првог имена . Отуда је презиме Вишњич . Син његов Ранко воле се звати по деди Вилич .
Како се стварао мит о нашем Хомеру
После чланка Николе Крстића Белешке покојног владике Мушицког о Филипу Вишњићу , у којем се аутор служио Лукијановим белешкама из 1817. године , Српско учено друштво је схватило да је потребно прикупити што више података о животу слепог гуслара „ како би се с временом могла написати потпуна биографија знаменитог српског певача“ .
У том циљу , Српско учено друштво се 23. јануара 1867. године обратило Теофилу Димићу , управитељу школе варадинске регименте , шаљући му и примерак свог Гласника , у којем је објављен чланак Николе Крстића : „ Како је Филип живео у селу Грку , регименти варадинској и после себе фамилију оставио , па кажу да му је неко и споменик на гробу подигао то би добро било , и о томе се управо ви овим писмом молите , да проучите те белешке о Филипу Вишњићу и да прибавите из села Грка више података о животу Вишњићеву ."
Теофил Димић је педантно обавио поверени задатак , па је чак , не наишавши ни на кога из Вишњићеве породице , разговарао са Вишњићевим познаницима и савременицима из других места . У Грку је боравио 13. јула 1867. и дознао је следеће : „ Филип је по казивању Инђе Грбић , у гробници граничара Радишића , код кога је покојни Филип у кући живео , сарањен , и гроб његов осим неког дрвеног крста , који је већ иструлио , ничим више обележен није . Филип је имао сина ( Ранка ) и једну кћер . Ова је удата била за граничара Белића и умрла је пре више година , а син Филипов , био је неко време настојник код Симе Станишића , и онда је некуд у Мађарску отишао , од куда се више никада у Грк враћао није , зато и не зна се о њему ништа даље . Лајтнант у Панч ( еву ) Чемерлић , кои је Филипа лично познавао , и коме је Филип на свечарима више пута певао , приповеда да је Филип и књигу знао , и да су Филипу Турци - будући је певаније нарадно против ови дизао - очи ископати дали . Даље , да је Филип без вође увек само са два штапа ишао . Више о Филипу ништа дознати нисам могао . Митровица 7/18 аугуста 1867."
Драгоцени су непознати подаци који говоре да је Вишњић често „ Гостовао“ о свечарима у Панчеву , да је живео у кући граничара Радишића , у чијој је гробници и сахрањен , да је и једину преживелу ћерку Милицу , удао за граничара . Поред очикледне песникове везаности за граничаре и граничарску традицију , Теофил Димић нам наговештава и интересантно предање о томе да су „ Филипу Турци - будући је певаније нарадно против ови дизао - очи ископати дали“ . Но , и овако закаснели , подаци које је прибележио Теофил Димић ближе осветљавају лик Филипа Вишњића и показују да се већ шездесет година прошлога века почиње стварати мит о нашем Хомеру .
Литература о Филипу Вишњићу
Александар Белић , Наша народна песма и Филип Вишњић , Прилози проучавњу народне поезије , 1936, 3,1, стр .14–17.
Милан Будимир , Српска рапсодија Филипа Вишњића , Радови Академије наука и уметности БиХ , књ . 43, Одељење друштвених наука , књ . 15, Сарајево ,1972, стр . 5–61.
Момир Вељковић , „ Почетак буне против дахија“ . Историјско - књижевна анализа , Књижевни Север , 1928, 4, 7–9, стр . 375–389; Легенда Краљевића Марка , Прилози проучавању н. п ., 1937, 4,1 стр . 122–125.
М . Гавриловић , Исписи из париских архива , Београд , 1904.
Герхард Геземан , Једном мртвом певачу , Зборник у славу Филипа Вишњића и народне песме , Београд , 1936, стр . 45–66.
В . Глушац , Вишњићева песма , „ Почетак буне против дахија“ , Зборник у славу Ф. В ., стр . 80–84.
Тихомир Р . Ђорђевић , Сузе Шарца Краљевића Марка , Зборник у славу Ф. В ., стр . 113–118.
К . Змеановић и Богољуб Познановић , Свеоци народног предања око гроба Филипа Вишњића , Илок , 1887.
И. Иванић , Филип Вишњић српски песник , јунак и гуслар , С . Митровица , 1887.
Војислав М . Јовановић , О лику Филипа Вишњића и других гуслара Вукова времена , Зборник Матице српске - Прилози за књижевност , 1954, 2, стр . 67–96.
Новак Килибарда , Поезија и историја у народној књижевности , Београд , 1972. Чланци : Један поглед на Филипа Вишњића , стр .43–59; Свјетлост таме Филипа Вишњића , стр . 61–65.
Светозар Кољевић , Наш јуначки еп , Београд , 1974. Одељци : Песме о војевању за слободу : До једнога , стр . 240–245; У Србији , стр . 253–263.
Драгутин Костић , Када је Вишњић спевао „ Почетак буне на дахије“ ?, Летопис Матице српске , 1936, 345, стр . 189–199; Значај Филипа Вишњића за историју наше народне књижевности , Зборник у славу Ф. В ., стр . 85–95.
Бранислав Крстић , Коњ као пророчка животиња наших народних песама , Прилози проучавњу н . п ., 1939, 6, 2, стр . 245–251.
Никола Крстић , Белешке покојног владике Мушицког о Филипу Вишњићу , Гласник Српског ученог друштва , Београд , 1866, књ . 3, св . 20 ( старога реда ), стр . 236–243.
Ненад Љубинковић , Порекло последње воље султана Мурата у песми Филипа Вишњића - „ Почетак буне на дахије“ , Гласник музеја Косова и Метохије , Приштина , 1964, 7–8 (1962–1963), стр . 361–368.
Светозар Матић , Борба речима у народној песми , Зборник Матице српске , 1955, 3, стр . 1–11 ( О песми Милош Стојићевић и Мехо Оругџић ); Наш народни еп и наш стих ( Н . Сад , 1964): Вишњић у Срему , стр . 164–176; Творци народног епа . Слепи гуслари , стр . 289–300; Народна песма у Вуковом Рјечнику , стр . 309–320; Нови огледи о нашем народном епу ( Н . Сад , 1972): Да разбијем табор на Мишару , стр . 47–52.
Миодраг Матицки , Епика устанка , Београд , 1982.
Радосав Меденица , Вишњићева и наша старинска народна песма , СКГ ,1935, 46, 7, стр . 496–807; Филип Вишњић и песнички оквир „ Полећела два врана гаврана“ , Прилози проучавању н. п ., 1935, 2, 1, стр . 39–56.
Никола Мирковић , „ Почетак буне против дахија“ као историјски извор , Прилози проучавању н. п ., 1938, 5,2, стр . 241–243.
Душан Недељковић , Ослободилачки хуманизам Филипа Вишњића , Народно стваралаштво - фолклор , 1967, 6, 22–24, стр . 69–86.
Владан Недић , Филип Вишњић , Београд , 1961.
Милорад Панић - Суреп , Вид и лик Филипа Вишњића у народном предању , Прилози проучавању н. п ., 1939, 6, 2, стр . 258–260; Филип Вишњић песник Буне , Београд , 1956; Филип Вишњић живот идело , Београд , 1967.
Павле Поповић , Около „ Малог Радојице“ , Зборник у славу Ф. В ., стр . 107–112.
Јаша М . Продановић , Народна песма „ Смрт Марка Краљевића“ као васпитно штиво , Зборник у славу Ф. В ., стр . 125–127.
Иларион Руварац , Цар - Немање благо . Приложак испитивању српских народних песама , Коло , 1901, 2, стр . 69–74.
Милош Савковић , Филип Вишњић . Поводом стогодишњице смрти , Прилози проучавању н. п ., 1934, 1, 1, стр . 86–92.
Исидора Секулић , Народни језик наш - понос наш , Зборник у славу Ф. В ., стр . 101–106.
Љубомир Симовић , Песме Филипа Вишњића ( Дупло дно , Београд , 1983, стр . 9–33).
Божидар Томић , Пјесме Филипа Вишњића ( научно издање ), Београд , 1935; Филип Вишњић . Живот , појава и духовне особине , Зборник у славу Ф. В ., стр . 5–35; Историско - књижевна сведечанства о Вишњићу као песнику , Зборник у славу Ф. В ., стр . 36–39.
Владимир Ћоровић , Хисторијска вредност Вишњићеве песме „ Почетак буне против дахија“ , Зборник у славу Ф. В ., стр . 67–79.
Веселин Чајкановић , Хидромантија код Филипа Вишњића , Зборник у славу Ф . В ., стр . 96–100.
Васо Чубриловић , Босанско Подриње и први српски устанак (1804–1813), Зборник у славу Ф. В ., стр . 119–124; Историска основа Вишњићевој песм и : Бој на Мишару“ , Прилози проучавању н. п ., 1938, 5, 1, стр . 56–67.
Алојз Шмаус , Гавран гласоноша , Прилози проучавању н. п ., 1937, 4, 1, стр . 1–20.
