Poslednja volja Mirka Komnenovića

Ne znajući za čas smrti izjavljujem danas pred potpisanim svedocima, koje sam zamolio da mi budu oporučni svedoci, pri potpunoj svesti, promišljeno i ozbiljno a bez ikakvog nasilja ili nagovora, ovako svoju POSLEDNJU VOLJU:

I

Općim nasljednikom postavljam svoju ženu Olgu rođ. Marinović, a u slučaju da ne bi nadživila, svoje sestrične Đurđinu, Smiljku i Jelenu Lombardić pok. Uroša dotično one od ovih koje me nadžive i to na jednake delove.

II

Svoju kuću na «KRŠU» u Toploj zajedno s okolnim čest. zem. 616 i 617/1 te od čest. zem. 615/2 jedan komad ovako omeđen:

(foto: Dragan Pješivac)

«Od zapada put označen sa čest. zem. 1316 u duljini od 35.30 m. počam od jugozapadnog ugla kameno-gvozdene ograde u pravcu severa. Od severa od ove tačke t.j. gdje završava duljina od 35.30 m. u pravcu prema istoku za 25.80 m. Od istoka od ove tačke t.j. gdje završava širina od 25.80 m. u pravcu prema jugu, uz postojeću među od suhozida, sve do duljine za 50.20 m., kod ove tačke zakreće prema istoku, uz sada postojeću žičanu i lovoričnu ogradu, u duljini od 15 m. i usprav sve do granice susedne čestice, svojine Državnog Erara. Od jug. kuće i čest. zem. 617/1 ostavljam, kao isporuku, za ustanovljenje zadužbine pod mojim i ženinim mi imenom i prezimenom. Uprava ove zadužbine će biti obrazovana od pretsjednika gradskog poglavarstva ili kako se ovo inače bude zvalo u Hercegnovome, pretsjednika srpsko-pravoslavne općine u Hercegnovome i starešine «S o k o l a» u Hercegnovome, te dok ih bude u životu, od po jednog bilo muškog bilo ženskog člana porodice KOMNENOVIĆ i MARINOVIĆ t.j. od moje i ženine porodice i redovito najstarijeg. Prva ovako obrazovana uprava neka odredi cilj zadužbine i sastavi zakladno pismo. Moja bi pak želja bila da ta zadužbina bude, po mogućnosti, GRADSKI MUZEJ, u kome bi se čuvale sve stvari od starinske vrednosti ostavljene bilo od mojih naslednika bilo od koga trećeg. Od prihoda od toga muzeja neka uprava daje pripomoći hercegnovskoj siročadi bez razlike vjere.

Vrhu ove isporuke t.j. moje stojne kuće zajedno s rečenim okolnim zemljištem na «KRŠU» neka imaju doživotno plodouživanje moja rečena žena Olga za pola, a pomenute mi pre sestrične za pola dotično one od njih koje me nadžive. Po smrti moje žene neka plodouživanje vrhu sve te isporuke pripadne tim mojim sestričnama dotično onim koje budu žive tada.

Za slučaj da bi te plodouživateljice pale u bedu moći će, razume se, uz privolu zadužbinske uprave, opteretiti čitavu isporuku ili otuđiti jedan deo okolnog zemljišta oko kuće ali samo za toliko koliko bude potrebno za ublaženje bede.

Ako bi zadužbinska uprava zakratila bez temeljitog razloga da dade uopće privolu ili za čitav traženi deo, plodouživateljice će se moći da za istu obrate hercegnovskom sreskom sudu koji će po tom u prvom i poslednjem stepenu doneti konačnu odluku.

Po smrti poslednje od imenovanih pre plodouživateljica zakladna će uprava preuzeti konačno rečenu kuću i zemljište na upravljanje a po tom i na iskorišćavanje u zakladne celji. Uprava pak neće ni u kom slučaju moći da otuđi, pregradi ili dogradi isporučenu kuću sa zemljištem, već će jedino najvećom merom nastojati da je održava u dobrom stanju ovakovu kakova je sada a da ne izgubi svoj starinski oblik i izgled te današnju arhitektonsku vrednost.

Na zgodnom mestu te kuće neka uprava postavi mermernu ploču s natpisom ćirilskim slovima:

«MIRKO I OLGA KOMNENOVIĆ – NARODU»

U koliko se moja žena i rečene moje sestrične, za vreme njihova plodouživanja, ne bi same udesile, koja će strana t.j. moja žena dotično moje sestrične, u kojem delu kuće da stanuje, tada neka moje sestrične nađu stan sebi izvan kuće a moja žena neka im plaća stanarinu.

Stan pak u tom slučaju ne sme da bude takav, da mu stanarina bude veća nego li bi bila polovica približnog prihoda od same ove kuće.

U koliko pak jedna ili druga strana ne bi htela uopće da stanuje u rečenoj kući a opet se ne bi mogle mirnim putem da udese, koliko jedna strana da plaća drugoj u ime vrednosti plodouživanja, neka se tada obrate ili jedna ili obe zajedno hercegnovskom sreskom sudu za rešenje u tom pogledu nespornim putem i to u prvom i poslednjem stepenu.

Olga Komnenović

Za slučaj da to ne bi htela moja žena Olga, ne zahtevam od nje ali je molim, da ona za svoj deo plodouživanja ne bi ništa zatražila od rečenih mojih sestrična. Ovo za to, što one i onako nijesu najbolje osigurane i obezbeđene, dok će ona uživati pristojnu penziju po mojoj smrti.

Preporučujem mojim sestričnama kada one same budu plodouživateljice, da nikada ne zakrate u rečenoj isporučenoj kući mi gostoprimstvo mojim zetovima Dru. Dušanu i Vladimiru Marinoviću pok. Sima.

Ovo sve vredi za slučaj, da po mojoj smrti a na okolnom zemljištu nađe i koja nova zgrada t.j. da i ova pripadne zakladi a i na ovoj da budu kako rečeno plodouživateljice moja žena i moje sestrične.

III

Ostale delove čest. zem. 615/2 t.j. osim onoga što sam naveo i opisao pod II ove moje oporuke, kao čest. zem. 618/Z.U. 198 P.P. Topla, ostavljam u vlasnost mojoj ženi Olgi, za jednu trećinu (1/3), a ostale dvije trećine (2/3) mojim sestričnama, Đorđini, Smiljki i Eleni.

IV

Osiguran sam za slučaj smrti kod «Assicurazioni Generali« Direkcija u Zagrebu.

Od osigurane svote, pošto se mora da odbije već pridignutih 50000.- dinara, neka moja opća naslednica dade mojim rečenim sestričnama Dinara 20.000.- na jednake im delove, a sestriću mi Vitomiru Din. 10.000.- Ako me ovaj slučajno ne nadživi, onda neka taj novac bude uložen sigurno na kamatu u korist njegovog sina Uroša. Ovome će se taj izdati, kada postane punoljetan. Za slučaj pak da bi umro pre punoljetstva, onda neka se taj novac izda rečenim mojim sestričnama dotično onim od njih koje budu žive a na jednake delove.

V

Svoje potraživanje, o kojem postoje dokazi kod «Hercegnovske banke d. d.» u Hercegnovome, prema Joakimu Kunjašiću, ostavljam, kao isporuku, za 3/5 svojoj ženi Olgi, a za 2/5 rečenim svojim sestričnama dotično onim koje me nadžive i sestriću Vitomiru na jednake delove. Za slučaj da me ovaj ne nadživi onda njegov deo neka ide u korist sina mu Uroša, ali jednako kako sam već odredio pod III./ na deo osigurnine.

VI

Preporučam svojoj ženi Olgi i molim je, da ona do svoje smrti što joj bude moguće više vodi nadzor i misli za rečene moje sestrične. Tako isto preporučam svojim sestričnama da paze svoju tetku t.j. moju ženu Olgu.

VII

Svoj zlatni sat kao i eventualno druge svoje satove te pisaći pribor, ostavljam u ime uspomene svom sestriću Vitomiru Lombardiću pok. Uroša. Ovoga pak ovom svojom poslednjom voljom nisam obdario kao i sestre mu, koliko s toga, što je on inače obskrbljen i obezbeđen toliko i za to, što sam ga ja inače, prema svojim silama i pomagao. U ostalom i za to, što sam uveren, da ga sestre, kada bi on bio u nevolji, ne bi napustile.

VIII

Srpski barjak koji se nalazi u rečenoj mojoj stojnoj kući, neka svakako u njoj i ostane na večita vremena i to kao i sada na vidnom mestu.

IX

Čitav nameštaj, ovo ističem, u kući mi nije moja svojina, već žene mi Olge rođ. Marinović.

X

Ovom mojom poslednjom voljom, razume se, poništene su sve dosadašnje a po tom i ona «U Beogradu 22. juna 1937. g.».

// Projekat Rastko - Boka / Istorija //
[ Promena pisma | Pretraživanje | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]

© 2001. "Projekat Rastko - Biblioteka srpske kulture na Internetu"; Tehnologije, izdavaštvo i agencija "Janus"; kao i nosioci pojedinačnih autorskih prava. Nijedan deo ovog sajta ne smije se umnožavati ili prenositi bez prethodne saglasnosti. Za zahtjeve kliknite ovdje.