Библиотека
Владимира Ћоровића
Сабрана дела познатог српског историчара у електронском издању

Продукција и покровитељство кућа ТИА Јанус и Ars Libri у оквиру
"Пројекта Растко"
Библиотеке српске културе на Интернету
Библиотека отворена 27. јануара 2002.

Купите штампана издања ових изванредних књига на званичном сајту издавача ARS LIBRI, БЕОГРАД

Владимир Ћоровић
(1885-1941)

Владимир Ћоровић је рођен 27. октобра 1885. године у Мостару, у познатој српској трговачкој породици. У родном граду завршио је основну школу и гимназију. Била је то средина са веома јаком и разбуђеном српском националном свијешћу, којој је тон давала група истакнутих књижевника, међу којима је био и његов брат Светозар. Године 1904. Владимир Ћоровић се уписао на Бечки универзитет, гдје је студирао словенску филологију, археологију и историју. Професори су му били чувени слависти Ватрослав Јагић, Константин Јиричек и Милан Решетар. Ћоровић је био врло активан у Српском академском друштву "Зора", о коме је 1905. године објавио књижицу. Тезом о Лукијану Мушицком, докторирао је у Бечу 1908. године. Специјалистичке студије наставио је у Минхену (1908-1909) код познатог немачког византолога Карла Крумбахера. Неко вријеме је боравио у Паризу и Болоњи, гдје је истраживао старе словенске рукописе.

Од септембра 1909. године Ћоровић је живио у Сарајеву, радећи најприје као кустос, а затим управник библиотеке у Земаљском музеју. Тада је почео период његовог врло снажног, интензивног и разноврсног научног и књижевног рада. Био је сарадник врло значајних српских часописа, а посебно "Босанске виле", "Српског књижевног гласника" и "Летописа Матице српске" (у коме је објавио и своју дисертацију о Лукијану Мушицком). Поред осталог, у Сарајеву је био сектор Српског просвјетног и културног живота "Просвјета" и приређивач њеног календара за 1911. годину.

Након атентата Гаврила Принципа, 28. јуна 1914. у Сарајеву, Ћоровића су ухапсиле аустроугарске окупационе власти. На познатом бањалучком "велеиздајничком" процесу, чији је првооптужени био Васиљ Грђић, Ћоровић је најприје осуђен на пет, али му је Врховни суд повисио казну на осам година робије због интензивног рада у "Просвјети". Нови аустроугарски цар и краљ Карло IV, под снажним притиском свјетске јавности, извршио је 1917. године замашну амнестију политичких затвореника, па је Ћоровић пуштен из затвора у Зеници, гдје је углавном издржавао казну. Тада се настанио у Загребу, па је са групом југословенски усмјерених писаца (Нико Бартуловић, Иво Андрић и Бранко Машић) уређивао часопис "Књижевни Југ". У то вријеме је почела његова запажена сарадња са југословенским политичарима у разним земљама, а нарочито у Аустроугарској, као и припремање документарне Црне књиге (Београд-Сарајево, 1920) о страдању и патњама српског народа у Босни и Херцеговини. У улози делегата у привременом народном представништву, Ћоровић је био присутан 1. децембра 1918. у Београду на свечаном проглашењу уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку државу.

Од 1919. године, када је изабран за ванредног професора на Филозофском факултету, Ћоровић је непрестано живио у Београду. Великим личним радом, изванредним научним резултатима, створио је риједак углед и утицај и изузетну каријеру: 1921. постао је редовни професор на Филозофском факултету, за дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1922, а за редовног 1934. године. Више година био је и ректор Београдског универзитета. Послије напада Нијемаца на Југославију, напустио је Београд и кренуо у емиграцију заједно са више тадашњих истакнутих југословенских политичара, али је авион којим су путовали оборен 12. априла 1941. године изнад Грчке. У тој несрећи погинуо је и Владимир Ћоровић.

Веома је велик Ћоровићев стваралачки опус, који чине бројне књиге и појединачни текстови растурени по разним часописима и листовима. Иако су чињени и значајни покушаји, још није састављена и комплетна библиографија његових радова и прилога о њему. Овом приликом наводимо само неке његове књиге: Војислав Илић (Мостар, 1906), Српске народне приповијетке (Матица српска, Нови Сад, 1909), Покрети и дела (Геца Кон, Београд, 1920), Велика Србија (Народно дело, Београд, 1924), Босна и Херцеговина (Српска књижевна задруга, 1927), Лука Вукаловић и херцеговачки устанци од 1852-1862 (Српска краљевска академија, Београд, 1923), Уједињење (Народно дело, Београд, 1928), Мостар и његова српска православна општина (Београд, 1933), Историја Југославије (Народно дело, Београд, 1933), Односи између Србије и Аустроугарске у XX веку (Државна штампарија Краљевине Југославије, Београд, 1936), Xисторија Босне. Књ. I (Српска краљевска академија, Београд, 1940) и Историја Срба, Београд 1989.

На основу текста који је написао академик Радован Самарџић, Владимир Ћоровић је заступљен у књизи Сто најзнаменитијих Срба (Београд - Нови Сад, 1993, стр. 529-534).

(Биљешка написана 1996. као поговор Ћоровићевом делу
Црна књига - Патње Срба Босне и Херцеговине за време светског рата 1914-1918 године)

Владимир Ћоровић и његово дело

Ненад Љубинковић
(поговор Ћоровићевој Историји српског народа I-III, написано 1997)

Нека од дела Владимира Ћоровића
која ће бити објављена у овој електронској библиотеци

• Војислав Илић (Мостар, 1906),
• Српске народне приповијетке (Матица српска, Нови Сад, 1909),
• Покрети и дела (Геца Кон, Београд, 1920),
• Велика Србија (Народно дело, Београд, 1924),
• Лука Вукаловић и херцеговачки устанци од 1852-1862 (Српска краљевска академија, Београд, 1923),
• Уједињење (Народно дело, Београд, 1928),
• Мостар и његова српска православна општина (Београд, 1933),
• Историја Југославије (Народно дело, Београд, 1933)

Импресум

Библиотека остварена продукцијом и покровитељством
кућа ТИА Јанус и Ars Libri у оквиру "Пројекта Растко"

• Библиотека отворена 27. јануара 2002.
• Извршна продукција: Технологије, издаваштво и агенција Јанус
• Стручно приређивање: др Ненад Љубинковић и мр Ирена Арсић
• Продуцент и одговорни уредник електронских издања: Зоран Стефановић
• Ликовно обликовање: Маринко Лугоња
• Дигитализација текстуалног и ликовног материјала: Ненад Петровић
• Вебмастеринг и техничко уређење: Милан Стојић, Зоран Стефановић, Михаило Стефановић и Ненад Петровић
• Коректура: "Ars Libri", Зоран Стефановић, Ненад Петровић, Драгана Вигњевић, Саша Шекарић и други
• Ликовна опрема штампаног издања: Саша Васић
• Рачунарски слог и прелом штампаног издања: Милан Тодоровић

"Пројекат Растко" - Библиотека српске културе на Интернету • ТИА Јанус • Ars Libri •

Промена писма (Latinica)