|
|
 |
 |
 |
 |
|
|
Пројекат Растко Скадар: Становништво словенског поријекла у Албанији Драгутин МићовићСеверноарбанаске и српскохрватске десетерачке јуначке народне песмеИзвор: "Становништво словенског поријекла у Албанији" - Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990. годинеПојава Турака (Османлија) на Балканском полуострву и њихово постепено напредовање ка северу, у току XV, XVI и XVII века, створило je велике друштвене и економске промене, у оквиру нових политичких односа у којима су се нашли потлачени балкански народи. Посебно je занимљиво постепено померање "крајишта" истурених борбених граница према хришћанским земљама, које je имало значајну улогу у турским освајањима наших и суседних подунавских земаља.[1] Турско-хришћанска граница, серхат и крајина, на крају се усталила "у великом полукругу од Пожеге и Вировитице преко Градишке и Костајнице, те Бихаћа и бихаћке крајине, скрећући на Перушић и даље преко Котора (Полешник, Врана, Скрадин) на Клис, Имотски, Врговац и приморским појасом све до Новог и Рисна у заљеву Боке."[2] То je подручје у којем су се одигравали значајни догађаји по наше народе, и који су послужили као основа за стварање усменог стваралаштва, народне поезије. Јуначке епске песме, које опевају догађаје и јунаке на крајини, ми смо једним именом назвали крајишничке песме, по главним личностима, крајишницима. Крајишничке песме на српскохрватском језику су, углавном, босанскохерцеговачке, настале у муслиманским срединама. Ове песме опевају муслиманске јунаке, који се истичу својим подвизима и јунаштвом на крајини, у одбрани Турског Царства од напада са хришћанске стране. Ове песме су имале различиту улогу у време када су се стварале и када су певане: биле су нека врста обавештавања о догађајима и личностима, јунацима, представљале су глорификацију оних циљева и начела живота, која су одговарала ствараоцима и слушаоцима, биле су историја и уметност о догађајима, који су се одиграли на крајини. И, заиста, историја се у многоме може видети и из песама, као што песме имају и своје естетске одлике, које су јој обезбедиле трајност у културном наслеђу наших народа. Али, ове песме, крајишничке песме, углавном из XVII века судећи по догађајима и јунацима, који се у њима опевају, сусрећемо и на албанском језику, међу северноарбанаским гегијским народним песмама, које су одмах поставиле питање: откуда ове песме сличне српскохрватским муслиманским босанскохерцеговачким песмама такође и на албанском језику, међу северним Арбанасима. Ове песме су прикупљене после другог светског рата и објављене у књизи "Kлngл popullore legjendare", Tiranë, Научни институт, 1955, где су донесене и најзначајније "krahine" или "kлngл (kangë) kreshnike" тј. крајишничке песме, на српскохрватском језику. Добар део тих песама објављен je пре рата, у зборнику "Visaret e kombit" (Народно благо), I-IV књига, 1937-1939[3]; и у часописима, као што су "Hylli i dritлs", "Leka" и др. који су излазили у Албанији. Што се тиче српскохрватских муслиманских песама, у које укључујемо и крајишничке епске (јуначке) песме, оне су почеле да се објављују много раније. Почнимо с "Хасанагиницом", морлачком баладом, коју je забележио у своме путопису А. Фортис, 1774. године, и која је скренула пажњу европске књижевне јавности на народну поезију на српскохрватском језику и ушла у Вукову "Пјеснарицу" од 1814. године. Иза тога долази Ерлангенски рукопис (састављен око 1720. г. а објављен тек 1925. г.) у коме je и крајишничких песама, као и збирке И. Ф. Јукића (Народне пиесме босанске и херцеговачке, Осиек, 1858), Луке Марјановића (Хрватске народне пјесме, што се пјевају у Горњој Хрватској, Крајини и Турској Хрватској, Загреб, 1864) и M. Шуњића (Народне јуначке пјесме из Босне и Херцеговине, Сарајево, 1915, 1925) које су сакупљане кад и Јукићеве и које имају и "хришћанских" и "муслиманских" песама. Наравно, такве су и Вукове збирке јуначких народних песма, као и неке друге збирке. Прву збирку муслиманских јуначких песама објавио je, у Сарајеву, Kosta Hцrmann (Народне пјесме Мухамедоваца у Босни и Херцеговини, 1888 и 1889) и Лука Марјановић у збирци-Хрватске народне пјесме. Јуначке пјесме (Мухамедовске), књига III, Загреб, 1898. [4] На тај начин je југословенска научна јавност добила могућност да потпуније сагледа различите аспекте муслиманске епике и нарочито њеног дела који се односи на крајишнике, о чему je било занимљивих мишљења.[5] Питањима односа српскохрватских и арбанашких крајишничких народних песама бавили су се многи истраживачи, међу којима указујемо на Ставра Скендија "Albanian and South Slavic Oral Epic Poetry" (Philadelphia, 1954), као и на податке о генези узајамних односа у раду Драгутина Мићовића: "Крајишничка епика", Београд, Балканолошки институт САНУ, 1980. Крајишничке песме на српскохрватском језику испеване су, углавном, у десетерцу типичном стиху наше народне поезије, док су и арбанашке kenge kreshnike (чит. к'нг крешнике, крајишничке песме) у десетерцу, иако то није типичан стих албанске народне поезије, јер су у њој јуначке песме (kлngл trimnije) која се честу сусрећу у арбанашкој поезији, посебно кад се опевају актуелни догађаји, типични за живот Арбанаса, испеване у типичном стиху: осмерцу! Значи, арбанашке песме о крајишницима, уједно су испеване у десетерцу, иако су тзв. јуначке песме (kлngл trimnije ) испеване у осмерцу, који се, чак, може сматрати типичним арбанашким народним стихом. Ево примера: "Од како je свијет постануо "Trim mbi trima ay Gjergj Elez Allja! "Јунак над јунацима тај Ђерзелез Алија, Или други пример: "Tridhetë Agajt laxhen po e bajnë Превод горњих стихова: "Скупило се до тридесет ага, Поред ових десетерачких стихова (наравно, може бити мањих одступања за један-два слога, али појединачно) наводимо и стихове из "стандардне" албанске народне песме, која се сусреће у такозваним кенге тримније (јуначке песме) распрострањеним у албанском фолклору читаве Албаније, како на северу, међу Гегама тако и на југу, међу Тоскама. "О Rumije, bjeshkл e naltл (Shestan) "О Rumije, bjeshkл e naltл "О Румијо, висока планино (Шестан) О Румијо, висока планино, Наравно, у преводу не треба бројати стихове, него их избројати у стиховима оригинала, те видети како изгледа албански типични стих народне поезије. Могли бисмо рећи да за албанске епске песме имамо групу песама тзв. kлngл kreshnike или krahina, односно kлngл legjendare, као свеобухватна поезија тј. од оних најстаријих, па до крајишничких, које су испеване у карактеристичном стиху десетерцу и друга група епских песма, kлnge trimnije - које су испеване у осмерцу, односно ми мислимо да je то типичан албански песнички стих, но под утицајем суседне словенске поезије јављају се десетерачке песме, чији најобимнији део представљају kлnge kreshnike, krahina, крајишничке песме. Друга карактеристика, по којој можемо ове две поезије, српскохрватску и албанску упоредити je сличност и истоветност имена јунака, као и имена места, планина и река, која се помињу у обема поезијама. У арбанашким песмама се помињу ови јунаци: Gjergj Elez Alija (Ђерђелез Алија), Muja (Мујо), Gjeto Basha Muji (Четобаша Мујо), Disdar Osman Aga (Диздар Осман ага), Halil, Sokole Halili, Zuku Bajraktar, Dizdar Osman Aga, Behur Kapedani, Tridhetë Agët (Тридесет ага), Tanusha e Krajlit (Тануша Краљева - Краљева Тануша), Basho Jona (Башо Јона), Agлt e Jutbines (Удбинске aгe), Vuke Harambashi (Вук харамбаша), Tanusha (Тануша), Krajli, Halil, Krajlica, Pasha i Dumlikлs, Krajl Kapedane, Krahinë, Kotorri Jutbinë, Halilin e Mujit (Мујов Халил) Халил Ага, Qetobashe Muji (Четобаша Myjo), Krajieviqe Marki (Краљевић Марко), Ajkunл (Хајкуна), Arnaut Osmane, Arnaut Osmani, Raspoja, Krajli (Краљевина), Qoban Raspodini, Shkje (Словени), BudAlineTali (Будалина Тале), Llabutani i Krajlit (Краљев Лабутане), Llabutan, Shkjetл e Krajlisл (Словени из Краљевине), Lugje t'Verdha (Зелени Лугови), Muja me Halilin (Myjo и Халил), Mreti (Цар), Krajli i Talirit (Краљ из Талира/Талирски краљ), Talime Devojka (Талима девојка), Maxharr Jabanxhija (Маџар Јабанџија), Osmane Qehaja (Осман ћехаја), Krajli Mehorjes (Краљ из Mexopje), Imeri i Mujit (Мујов Имер), Giro Baraktarit (Бајрактаров Циро), Halil ада i ri (Млади Халил ага), Ganiqe Galani (Ганиће Гаљани), Zymer (Зимер), Ajkuna (Хајкуна), Ali Bajraktari, Типа, Gurrat e Bardha (Бело камење/Бели извори), Arnaut Osmani, plaku Mehmet Ада (стари Мехмет ага), Hagar i zi (Црни Арапин), Deli Mehmet Ада (Дели Мехмет ага), Podrume t'Jutbinлs (Удбински подруми), Hysen Kraposhniki (Хисен Крапошиники), Lule Frangu (Љуље Франгу), Gog Latini (Гог Латини), Musa Qesexhi, Luk t'Prejlepes, Plakut Qefan Аgл (Стари Ћефан ага), Molla Mehmet (Ахмет) Ада, Qefan Аgл (Ћефан-Чејиван ага), Rushja e Krallt (Краљева Ружа), Kunja (Ајкуна), Nike Barjaktari, Mujit n'Jutbinл (Myja у Удбини), Kreshtin Kapidan (Крешта Капедана), Bjeshken e Shkretл (Јадне планине), Ajkune (Девојка). Овај преглед имена у албанским kлngл kreshnike, крајишничким песмама узет je из зборника Kлnge popullore legjendare (Tirane, 1955) летимично, не понављајући имена и с преводом за она мало не разумљивија имена, где се може уочити њихова сличност с српскохрватским именима крајишничких песама. Лако je уочити да се овде најчешће помињу Мујо и Халил, Диздар Осман ага, Арнаут Османе, стари Ахмет ага, Чејван ага (Čeivan Aga),Ајкуна Девојка, Тануша, Kotorre (Котори) и Kotorret tл reja (reja - нови, Kotorret tл reja - Нови Котори) где можемо закључити да су Kотари схваћени у арбанаској епици као град Котор, односно пл. Kotori, а Равни Котари као Kotorret e reja, што значи Нови Котори тј. равни је схваћено re/reja - нов/нова. Слично je и с градом Думлика, који je M. Ламберц протумачио као спој Дувна и Лике. И остала имена, како јунака тако и места подсећају на одговарајућа имена и места крајишничке српскохрватске епике. Рецимо, Sejл на Сењ.Tuna на Дунав, Malet e Kotorrit, Планине Котора, Kunora e Bjeshkлs, Планински венац, Lugjet e Verdha, Зелени лугови, Logu i Zenave, Вилинско место, Keshmorice Mara подсећа на Крчмарицу Мару, Dylbere Gjelina на Дилбер Анђелину, Bjeshket e Mdha l Bjeshkлt e Nalta, као и Bjeshket e Shkreta i Bjeshket e Thata, који значе: Велике планине, Високе планине, као и Јадне планине и Суве планине. Ајкуна (Куна или Ајна) je Хајкуна у српскохрватским муслиманским песмама. Уместо примера навођења сличних или истих имена у српскохрватским крајишничким песмама, ми ћемо навести докуменат, који говори о делу ових јунака, као стварним личностима, које су живеле у XVII веку и ратовале на турско-хришћанској граници са својим противницима хришћанским крајишницима или граничарима, који су чували границу од турских упада. Ево једног тајног пописа турских четовођа на граници, који je из Карловца упутио 20. новембра 1641. године "Вук Франкопан Тржачки шаље - наводимо дословце надвојводи аустријском у Градац, прима налогу од 10. нов. 1641., попис турских четовођа и мјеста, која су Турци против уговора о миру обновили. 1. Specification der türkhischen Heuser und deren Heubters in Bossna welche mit disen croatischen und Mör-Gränizen confiniern und mit ihrem behaarlichen Tschettieren zu Ross und Fuess besagten unsern Gränizen continuo zusezen und Schaden thuen. Von Wihätsch: Der Haubtman Idrissäga Vellagitsch, Alläge Ibrahimb Agitsck und Ibrahimb Äga Tschürkhitsch. Von Issatschitsch: Der Hussayer Wariakhtar und Churt Haram-Bassa. Von Osstroschatz: Mumyn und Mustafa Veschiereuit Gebrueder, beede Haram-Bascha. Von Stina: Muharim Haram-Bascha. Von Kruppa: Reschep Aga Bädanikhouitsch, Deli Bassa Bädanikhouitsch. Von Zäsin: Hussain Aga Schehouitsch, Fenderich Khlitschkhouitsch. Von Gross Kladuscha: da am maisten tschettiert würdet. Der Haram-Bassa Mustaffa, dess Hernizo Brueder, sonsten Khasslitschitsch Musstaffa genandt. Von Tüttoron Noui: Khariman Aga. Von Wuschin: Muchamet Aga, dess Haubtman Brueder. Von Vränogratsch: Der Dessdär Ellessouitsch. An der Mörgränizen aus Likha und Korbava: Von Utwin: Bluitschenitsch, item Binnglagitsch. Von Wunitsch: Derwisch-Aga Filiipouitsch, Achmet-Aga Curtitsch. Von Peruschitsch: Sally Aga Nassuffagitsch, diser ist das Haubt und der beste Weegfürer. Sülle Furenkhoitsch. Von Ribnitkh: Allaga Curtagitsch. Curtäga Senekhouitsch. Dan seindt auss unterschiedliehen Dörrfferen in der Ligga dise Weegfürer: Hasama-Bassa Markho Vosserkhouitsch, Haram Sierodullouitsch, Haram-Bassa Prodan Ussoraz, Haram-Bassa Millo Vsstouitsch. Alle diese gegen croatischen und Mör-Gränizen anrainendte türckische Heuser, welche dem Tschettiern behaarliech ergeben heuckhen auch die im Landt wohnendte Türckhen au sich, damit also ihre Straiff versteckht werden und wofer man nit, mit sonderm Ernst, bey besagten türckhischen Heusern den Früden verkhündet, alleTättigkheiten gegen denen christlichen Gränizen verbiettet, die Heubter der Tschetten empfindlich bestraffet so werden sie gewiss von ihrem Tschettiern nit aussezen. Actum Carlstatt, den 20. Novembris 1641." Писмених доказа да су крајишничке личности, које су опеване у песмама, одиста постојале и живеле на Крајини, имамо срећом у остацима некадашњих ратних архива аустријских Хабзбурговаца и Млечана, односно у домаћим хрватским архивима, као што je и овај докуменат, од 20. новембра 1641. године, који je Вук Крсто Франкопан упутио у Грац аустријском надвојводи. У српскохрватским крајишничким песмама се на тај начин успело пронаћи доказа о животу и борбама на Крајини тј. турско-хришћанској граници, главнијих јунака, као што je идентификована главна позорница ратовања и топоним на овој позорници, као и историјски догађаји који су се углавном одигравали, углавном у XVII веку.[6] Главни јунаци ове поезије и на албанском и на српскохрватском језику су браћа Мујо и Халил и њихови другови, код Арбанаса се најчешће помињу Диздар Осман Ага, Зуко Бајрактар, Будалина Тале, Plaku Qefan, Ада (Стари Чејван Ага), All Barjaktari Deli Mehmet Aga, Kazi Murat Agл који полазе из Jutbinл-e (Удбине) против Krajli i Kotorrit (Которанина), Краљевића Марка, Krajle kapidani-јa Nik Barjaktari-ja, Filipe Maxhari-a, Bani Zadrili-ja, Ganiqe Galani-ja итд. И у српскохрватској епици поред браће Муја и Халила наилазимо на велики број Крајишника, граничара и јунака, који се боре с хришћанима и њиховим јунацима, где у многим песмама имамо доста и личног, посебно авантуристичког, што се развија да докаже један морал, да потврди гледање, које се ствара у оквиру једног поимања ствари, идеологије и морала због којег се јунак бори и за који je спреман да се жртвује. У српскохрватској крајишничкој епици знатно je урађено на идентификацији песничких јунака, као стварних личности.[7] Исто тако и топографија позорнице на којој се одигравају догађаји опевани у песмама може се с успехом утврдити, док на арбанашком језику имамо деформација, па и нелогичности, које, донекле, удаљавају од стварности арбанашке kenge kreshnike, крајишничке песме. Јер, поред разумљивих имена, као што je Jutbinл- Задар, Zara, Seje, наилазимо и на Kotorret е reja (Нови Котори, постало од Равни Нотари), Dumlika која представља спој Дувна и Лике итд. Значи, насупрот јасним и логичним именима јунака и места у српскохрватским крајишничким песмама, у арбанашким наилазимо на деформације и нетачно или непотпуно и именовање, што je разумљиво кад се зна да се ради о непознатој или мало познатој топографији, па и личностима, чије се име, па и подвизи непотпуно познају. Ово се може закључити ако се упореди садржина песама српскохрватске крајишничке епике и kлngл kreshnike (крајишничких песама) на албанском језику. Ове арбанашке песме je анализирао, још пре њиховог објављивања у моме преводу, на основу рукописа који сам ставио на располагање Р. Меденици, са различитим српскохрватским песмама, најчешће Вуковим, на XIV конгресу фолклориста Југославије у Призрену (Београд, 1974, стр. 233). Ми ћемо их, стога, површно прегледати, указујући само на једну карактеристичну особину ових песама: свака од њих представља мотив, који се чува заједно с песмом, тако да овде не можемо говорити о варијантама исте песме. У збирци "Kлngл popullore legjendare", у оквиру "Rapsodi tл kreshnikeve" (Рапсодије крајишника), унесене су и песме које су испеване у десетерцу, али обрађују личности и догађаје, који не спадају, на српскохрватском језику у оквиру крајишничких песама. Таква је, рецимо, песма "Gjergj Elez Alija" (Ђерђ Елез Алија тј. Ђерзелез Алија на српскохрватском)[8] у којој се говори, слично српској у песми о Боланом Дојчину, где он, устаје са болесничке постеље да би поделио мегдан и победио насилника, црног Арапина. Следи песма, за коју можемо рећи да je крајишничка, јер говори о Мују (Мујо Хрњица) и његовој снази, "Мујова снага".[9] У овој песми се објашњава како je Myjo добио снагу од вила, jep je успавао и заштитио њихову децу, те га оне подоје млеком из својих груди и даду му натприродну снагу. И песма "Myjo и виле" [10] je с митолошким елементима и приказује како су виле узнемирене крај својих изворишта, скамениле сватове и како Myjo открива да je њихова снага у козама, које ухвати и примора виле да му се покоре. Под насловом "Myjo и Бехур"[11] опева се крајишнички мотив сукоба с Бехуром, у српскохрватској епици Брехуља Шимуном, коме претходи подела Мујове чете, коју захтева Диздар Осман Ага. Као резултат je и сукоб Мујовог дела чете с Бехуром, који се завршава Мујовом победом. Следећа песма je "Халилова женидба"[12] у којој има различитих перипетија, кроз које Халил пролази док се не ожени Краљевом Танушом. У овој песми има и арбанашких локалних елемената, као што je опис зимског пејсажа у планинском пределу. У kлngл kreshnike албанске епике укључена je и песма "Четобаша Myjo и Краљевић Марко"[13] где се, дакле, Myjo доводи у везу с Краљевићем Марком, иако je разлика међу њима најмање триста година, али албански певач нема тако танан осећај за време у којем су живели његови јунаци, јер и крајишнике, које опева сматра за митолошка бића, која су за њега пре симбол, него живе личности, које су у одређеном историјском раздобљу заиста постојале. Песма је занимљива што се оба јунака на крају помире, јер увиђају да су обојица велики јунаци. Наредна песма је "Мујов ђогат"[13] где се описују сви догађаји и авантуре, кроз које пролази Myjo, да би спасио свога коња, који je у ропству код Которског краља и његовог Расподин Чобанина. Ту се види сличност с личностима које се помињу у крајишничкој епици на српскохрватском језику. Песма "Како je Халил осветио Муја"[15] приказује Муја као рањеног и потом нејаког Халила, који на изненађење свих других крајишника, побеђује, на крају, Краља и Лапутана, а узгред износи низ ставова блиских албанском певачу и слушаоцима. Песмом "Myjo код Цара"[16] обрађује се мотив одласка Myja и Халила к Цару, који je чест и у српскохрватској епици, у којој се износи поноситост Myja и Халила, којима султан (Цар) каже да их je позвао само да их види. У песми "Халил сече мегданџију и узима Талиму Девојку" je крајишничка, чији наслов говори о суштини и мотиву, који се опева, као и "Мујов Имер", где je Имер приказан као Мујов син, односно у "Зимер и Ганиће Гаљан"[17] то je Зимер, који се бори против Ганиће Гаљана. У песмама "Имерова смрт" описује се погибија Мујовог Имера, a "Ајкуна оплакује Омера" се приказује како Мујова Ајкуна оплакује сина Омера, што joj Myjo забрањује да чини у кући, него, каже, нека то чини кад иде по дрва, у складу с локалним обичајима, док у "Али Барјактар - Беса"[18] се опева одржана реч, беса, а "Арнаут Османе" опева познатог крајишника, који je и у арбанашку епику доспео под именом Арнаут, иако то презиме није арбанашко, него познато српскохрватској епици. У песми "Кћи Старца Мехмет-аге сече Арапина с мора"[19] старац Мехмет Ага добије позив од Арапина да му изиђе на мегдан, или да му да кћер за жену. Ага се снужди, али његова кћер се преобуче и оде Арапину и посече му главу. У песми "Дели Мехмет Ага" овај јунак, на крају, убија Краља и враћа се у Јутбину (Удбину), а у песми "Хисен Крапошнику"[20] јунак Хисен лежи у кули тешко болестан, и невеста, која пролази туда са сватовима жели да га види и проведе три ноћи крај болесног Крапошника, те му за то време убије три змије, које га муче. Најзад се Хисен Крапошнику ожени њоме a младожењи Имеру Делији даје своју сестру. Једна мешовита песма, у којој се помињу удбинске аге и познати крајишници, као и домаће личности, као што je "Латинин" Љуље Франгу, у истоименој песми ("Љуље Франгу"), кога аге побеђују. "Муса Ћесеџија" [21] у истоименој песми, после дванаест година службе цару, одлази у луг Прилепа и позива цара на мегдан, који шаље Краљевића Марка, кога победи, али га Марко на превару убије. У шаљивој песми "Женидба старца Ћеиван-аге"[22] девојка, по мајчином савету, хоће да се уда за старца Ћеивана, a неће Myja, Зуку Барјактара нити Сокола Халила, те они незвани пођу у сватове, који се заврше погибијом свата и старца Ћеиван-аге, a опредељењем невесте за Зука Барјактара. У песми "Тридесет девојака изашло je на лонџу" говори се како две девојке, Мујова Куња и Краљева Руша - ћуте. Најзад признају да je Куња заволела непријатеља своје браће, Ника Барјактара, док се Руша загледала у Халила. Ово je чуо Халил, који je прислушкивао разговор, те се смеје заједно с Мујом. Зуко одлази до Котора и граби девојку Латинку, али га Краљеви људи сустигну и развије се борба, у којој учествују и Myjo и Халил са другим крајишницима из Удбине. Крајишници победе и с Латинком оду, која припадне Зуку, то je дато у песми "Зуко Барјактар".[23] Позната je чињеница да о Мујовој и Халиловој смрти нема много песама у српскохрватској крајишничкој епици, те стога треба указати да их на албанском, такође, имамо две: "Халил после смрти"[24] и "Мујова смрт", која je слична српскохрватској. Сличност између две крајишничке поезије имамо и у уметничком поступку. Наиме и арбанашким песмама имамо поступак двостраности радње, компарацију и хиперболу, а, занимљиво je да се и "словенска антитеза" такође сусреће и у арбанашкој народној песми о крајишницима.[25] Наравно, треба указати и на разлике, које раздвајају ове две поезије. То су у првом реду описи планинског пејсажа, који сусрећемо у арбанашким народним песмама, разлика у обичајима, јер арбанашке песме имају и многе етнографске елементе, који су карактеристични за арбанашки народоносни елеменат. Неки истраживачи су на основу тих разлика били склони да арбанашку поезију прогласе аутохтоном и независном од словенске поезије.[26] Тако се јављају и тумачења имена крајишника, да су они натприродна, митолошка бића, те се, сходно томе Myjo изводи од глагола me mujte "савладати", што je, наравно, домишљање, jep je Ћ. Хаџихасанај, коректор "Kлngл popullore legjendare" добро објаснио да je Myjo хипокористика од Мустафа и др. На крају, када се закључи да се ради заправо о две поезије, које, у основи, имају исти извор, али су опеване на два различита језика, поставља се питање како je до тога дошло. Очигледно je да се ова поезија, у почетку стварала на догађајима, који су се одигравали на крајини, на турско-хришћанској граници. Како се она пренела, питамо се, у арбанашку народну поезију, односно како je настала и на овом језику, паралелно с оном на српскохрватском језику. То су путеви различитог односа народног стваралаштва једног и другог народа, jep народи постоје један крај другог и наравно утичу један на други, поготову кад се ради о усменом стваралаштву, које се једино очигледним примерима и компарацијама, може утврдити. У том погледу нам je пример десетерачка епска песма на српскохрватском и албанском језику о једном добу и јунацима, представницима тога доба, које ми називамо крајишницима а поезију о догађајима у вези с њима крајишничком епиком. Напомене1. Уп. Војна крајина у југословенским земљама и новом веку до Карловачког мира 1699, Београд, САНУ, 1989. 2. Исто, стр. 79. 3. Збирка песама на Косову и Метохији: Kлngл popullore te Kosove - Metohis. I, Prishtinë, 1952. 4. Године 1966. објављене су и песме из заоставштине Koste Hormanna, кoje су се чувале у Земаљском архиву у Сарајеву. 5. Уп. А. Шмаус, Студије о крајинској епици, Загреб, Рад ЈАЗУ, књ. 297, 1953. 6. Драгутин Мићовић, Крајишничка епика, Београд, 1980, стр. 111. 7. Исто, стр. 66 и даље. 8. Уп. Албанске јуначне песме, стр. 144. 9. Албанске јуначке песме, стр. 23. 10. Албанске јуначке песме, стр. 27. 11. Албанске јуначке песме, стр. 37. 12. Албанске јуначке песме, стр. 50. 13. Албанске јуначке песме, стр. 68. 14. Албанске јуначке песме, стр. 74. 15. Албанске јуначне песме, стр. 85. 16. Албанске јуначке песме, стр. 96. 17. Албанске јуначне песме, стр. 99. 18. Албанске јуначне песме, стр. 150. 19. Албанске јуначне песме, стр. 108. 20. Албанске јуначне песме, стр. 114. 21. Албанске јуначке песме, стр. 121. 22. Албанске јуначке песме, стр. 125. 23. Албанске јуначке песме, стр. 133. 24. Албанске јуначке песме, стр. 140. 25. Крајишничка епика, стр. 151. и даље. 26. Крајишничка епика, стр. 156. Литература1.Këngë popullore te Kosovo-Metohis. l, Prishtinë, 1952 (Народне песме Косова и Метохије, I, Приштина, 1952) 2. Këngë popullore legjendare, Tiranë.1955 (Легендарне народне песме, Тирана, 1957) 3. Албанске јуначке песме, Приштина, "Јединство", 1981. 4. А. Шмаус, Студије о крајинској епици, Загреб, Рад ЈАЗУ, књига 297, 1953. 5. S. Skendi, Albanian and Soutn Slavic Oral Epic Poetry, Philadelphia, American Folklore Society. 1954. 6. Др Васо Чубриловић, Порекло муслиманског племства, Београд, Југословенски историјски часопис, I, св. 1-4, 1935, стр. 368-403. 7. Д. Мићовић, Крајинске, крајишке или крајишничке народне песме, Народно стваралаштво, бр. 6, Београд, 1963, стр. 420-425. 8. Д. Мићовић, О преношењу босанско-херцеговачких муслиманских песама међу Арбанасе, Рад IX конгреса фолклориста Југославије, Сарајево, 1963, стр. 559-566. 9. Герхард Геземан, Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама, Ст. Карловци, 1925. 10. В. Врчевић, Јуначке херцеговачке песме (које само Срби турскога закона певају), рукописне збирке Архива САНУ, Етнографска збирка бр. 62-1. 11. С. Павичић, Сеобе и насеља у Лици, Загреб, 1962. 12. X. Шабановић, Војно уређење Босне од 1463. г. до краја XVI стољећа, Годишњак Друштва историчара БиХ, IX, Сарајево, 1961. 13. Д. Мићовић, Крајина - историјска садржина и епска инспирација старије српскохрватске и албанске народне поезије, Balcanica V, Београд, 1974, стр. 413-433. 14. Д. Мићовић, О арбанашким крајишничким песмама и њиховом односу према босанскохерцеговачкој муслиманској епској поезији, Balcanica, IV, Београд, 1973, стр. 577-630. 15. Војна крајина у југословенским земљама у новом веку до Карловачког мира 1699, Београд, САНУ, 1989. 16. Visaret e kombit (Народно благо). I-IV, Tiranл. 1937-1939. 17. Вук Ст. Караџић, "Пјеснарица" од 1814. (Беч, 1814). 18. И. Ф. Јукића, Народне пиесме босанске и херцеговачке, Осиек, 1858. 19. Лука Марјановић, Хрватске народне пјесме, што се пјевају у Горњој Хрватској, Крајини и Турској Хрватској, Загреб, 1864. 20. M. Шуњић, Народне јуначке пјесме из Босне и Херцеговине, Сарајево, 1915, 1925 (које су сакупљене кад и Јукићеве - ДМ) 21. Kosta Hormann, Народне пјесме Мухамедоваца у Босни и Херцеговини, Сарајево, 1888 и 1889 (две књиге - ДМ). 22. Лука Марјановић, Хрватске народне пјесме. Јуначке пјесме (Мухамедовске), Загреб, 1898. 23. Драгутин Мићовић, Крајишничка епика, Београд, Балканолошки институт САНУ, 1980. 24. M. Lambertz, Disa të dhëna gjeografike në lidhje me ciklin e Mujit e të Halilit (Неколико географских података у вези с циклусом о Myjy и Халилу), Buletin pлr shkencat shoqnore, sv. 2. Tiranл, 1955, s. 63. 25. A. Ивић, Споменици Срба у Угарској, Хрватској и Словенији током XVI и XVII столећа, Нови Сад, 1910. 26. E. Cabej, Diana dhe Zana. Hylli i Dritës. XVIII, 1924. 27. E. Cabej. Doket dhe Zakone Shqyptarëve. Illyria. I, 1935 (br. 34). 28. M. Lambertz. Die Volksepik der Albaner, Wis. Zeitschrift der Karl-Marx Universität, Leipzig. 1954/55. 29. Јово Вукмановић, Народни музички инструменти Арбанаса у Црногорском Приморју, Рад VII конгреса Савеза фолклориста Југославије у Охриду 1960. године, Охрид, 1964, стр. 297-300. |
