Редакција
РАСТКОВОГ
ГЛАСНИКА

Главни уредник:
Дејан Ајдачић

За издавача:
Зоран Стефановић

Сарадник:
Сања Козакевић

Дизајн:
Маринко Лугоња

Коректура:
Саша Шекарић

Дигитализација:
Ненад Петровић

ПОКРОВИТЕЉСТВО
И ПРОДУКЦИЈА:
ТИА
Јанус
Београд

Дејан Ајдачић

Српска ћирилица на Интернету
и "Пројекат Растко"

Излагање на научно стручном скупу
"Српски језик, писмо и култура у савременим информационим технологијама", Београд, 11. 2. 2002.

Интернет је у Југославију стигао са закашњењем у односу на друге европске државе. Академска мрежа је 27. фебруара 1996. године преко Беотелнет-а укључена у светску мрежу. Када је реч о коришћењу писма, први сајтови на српском језику користили су латиницу без дијакритичких знакова. Иако је већ тада свим корисницима Мајкрософтовог Ворда био доступан широк избор и ћириличких и латиничких сетова, у оквиру већ стандардизованих кодних распореда требало је 1) знати како се они прикључују тексту, и 2) једноставно објаснити кориснику како да их преузме.

Било због неупућености, било због страха да ће укључивањем додатних операција одбити посетиоце, творци сајтова на српском језику дуго су избегавали оба национална писма, при чему је ћирилица дуже остајала у запећку. Да не би сву кривицу приписали српском немару, ваља рећи је већина првих руских библиотека на Интернету најпре користила латиницу, али је истина и да је у њима ћирилица пре заменила латиницу него код нас. Творци наших првих књижевних колекција (види текст Д. Ајдачић: Представљање српске књижевности на Интернету, 1997) понудили су за латиницу неколико схватљивих, али накарадних међурешења (c”, c’, z”, z’ или cc, ch, zz, ss и слично). Она су читаоцима давала могућност да разликују слова са и без дијакритичких знакова, али су и сведочила о ниподаштавању латиничког писма.

Квалитативно нов приступ и пуно поштовање ћирилице на Интернету везано је за Пројекат Растко - библиотеку српске културе на Интернету. Дана 26. фебруара 1998, почео је са пробним радом "Пројекат Растко " са библиотекама посвећеним српским уметностима и хуманистичким наукама: књижевност, драма и позориште, ликовне уметности, музика, позориште, стрип, фотографија, филм и телевизија; као и антропологија са етнологијом, филологија са лингвистиком, археологија, историја, философија и богословље. Оснивач подухвата, аутор концепта, методологије и структуре, као и први управник "Пројекта Растко" је био Зоран Стефановић, а аутор главних информатичких решења Михаило Стефановић. Од 13. октобра 1998. "Пројекат Растко" је са сервера листа Књижевна реч смештен на сопствени домен-адресу www.rastko.rs. У Пројекту Растко равноправно се користе оба писма и то представља наше дугорочно и стратегијско решење. Пројекат Растко даје могућност посетиоцима да на једноставан начин промене писмо и изаберу оно које им је ближе. Главна страница је урађена ћирилицом, као и даље странице које се са ње отварају. Именски индекс аутора је сређен по азбучном реду. На главној страници се упућује на одељак Српска ћирилица на Интернету, а наш скуп најављен је саопштењима, објављени су позиви на учешће, списак реферата и најављено свечано отварање.

Данас је на Интернету лако објављивати текстове на ћирилици, није тешко урадити дизајн и ћириличне базе података. Главни проблем ћирилице на Интернету више нису техничке препреке, већ навике и предубеђења људи који свој немаран однос према нашем старом писму преносе и коришћењу компјутера и Интернета. У томе има инерције, прихватања ставова медија и издавача, али и политички обојених акција. Сведоци смо како се ћирилица силовито и грубо потискује у Црној Гори. Потискивање ћирилице се у ситуацији паралелног коришћења два писма показује као чешће изабирање латинице. Анкетним испитивањем могло би се утврдити којим се разлозима руководе људи у избору писма. Резултати таквог истраживања, верујем, били би од користи и у осмишљавању стратегије у одбрану нашег старог писма.

Да ширење латинице није ограничено само на српску културу сведоче и неке зачуђујуће новије појаве на словенском истоку, на коме је ћирилица одувек била и једино писмо. Један часопис из западне Украјине, из Лавова најавио је да ће део свог следећег броја пробно штампати на латиници. Заблуда је да ће коришћење овог или оног писма приближити било који народ неком културном кругу. Не верујем да би било који Француз или Американац читао украјинска слова а да не влада самим језиком. Цена преоријентисања на друго писмо је превелика не само у културном, већ и у финансијском погледу.

Враћајући се нашим приликама, ћирилицу, код нас угрожено писмо, треба неговати и заштити од даљег потискивања. Тренутно стање у друштву и компјутерским технологијама диктира неке оквире и према њима морамо реално проценити шта је могуће и оствариво, а шта није. Очигледно је да ћемо морати понекад да се задовољимо и постојећим техничким међурешењима, а да у промени односа према ћирилици треба уложити више напора. Предлажем, када је реч о коришћењу нашег првог писма на Интернету, да се предузму следеће активности:

• треба графички усавршавати и исправити нека ћириличка слова (нпр. Курзивно п, т, г)
• треба подржати израду Linux алата за ћирилицу, будући да се може очекивати и даље развијање овог оперативног система, као и повећавање броја корисника
• треба сугерисати држави да штити национално писмо (почев од представљања државних органа)
• треба подстаћи универзитете, а посебно друштвене и хуманистичке факултете на којима се студирају националне дисциплине, као и библиотеке да своје презентације ураде (и) у ћириличкој верзији
• ваљало би наћи начина да се младе генерације подстакну да негују на мрежи ћирилицу (конкурси, смотре, семинари, игре и сл.)
• треба подстаћи уреднике ТВ емисија о Интернету да систематично своју пажњу поклањају сајтовима који негују ћирилицу
• треба начинити директоријум ћириличких сајтова на коме би се указивало на нове садржаје на њима (данас смо чули да је Александар Раковић саставио списак од 185 ћириличких сајтова)
• треба упутити великим ћириличким претраживачима предлог да укључе и слова других (не само својих националних) азбука, а наше портале и провајдере подржати у обезбеђивању претраге ћириличких сајтова
• треба размењивати информације и искуства (можда и у виду стручног форума)

Пројекат Растко ће наставити да се залаже за присуство ћирилице на Интернету и позива све да у томе дају свој допринос.