Стефан Првовенчани: Сабрани списи

Жички натписи

То су натписи на северном односно на јужном зиду под кулом у манастиру Жича. Представљају остатке двеју повеља Стефана Првовенчаног - северни натпис за основицу је имао оснивачку повељу из 1219, јужни натпис повељу издату 1224–1227. Те повеље, као и првобитни натписи, начињени на основу њих, нису сачувани. Постојећи натписи су из почетка XIV века. Прилично су оштећени.

1. Натпис на северном зиду под кулом манастира Жиче ⁽¹⁾

Овом пресветом храму Спаса нашега Исуса Христа, по неизрецивој милости његовој, коју сатвори са нама, ја Стефан, по Божјој милости венчани први краљ све српске земље, Диоклитије и Травуније и Далмације и Захумља, са превазљубљеним сином својим Радославом, по Божјој милости мојим намесником, приносимо Твоја од Твојих, да бисмо били помињани у молитвама, дар Спасу нашем Исусу Христу и његовим светима:⁽²⁾ свете частице часног и животворећег крста Господњега⁽³⁾ и светих страсти Христових и од ризе и појаса Пресвете Богородице и од деснице светога пророка Претече Крститеља Јована,⁽⁴⁾ коју положи на теме Господње, крстећи га, и од главе Претечине и од моштију свих светих апостола, пророка, мученика и преподобних светитеља; иконе светих и часних ликова и сасуде златне и сребрне и рипиде многе и завесе и покрове свете и ризе часне и света јеванђеља и књиге многе и друге украсе који су на просвећење Спасу нашем Исусу Христу.

А за храну и одевање онима који служе светом храму овом: село Талско, са Ратином и са Заклопитом Луком; Тополница с Војушама, Рибница са свим брежуљцима и са Бреном; Жича са Батином, Рибићи с Црном Реком, Тлсто Брдо са Рашким Делом и са Штитарином, Пешчаница сва с Печаном, Буковица, Граховишта сва, Свињци, Грачаница, Радијево, Конарево, Чрњаве са Серчом, Бресница са тргом, Свибница са Округлом, Бобоље са Чечином, Гвочаница са Пупавнима; у Јелцима села: Долња Вас, Борак, Гњила, Добриња, Витахово; а у Хвосну села: Пећ са својим засеоцима, Чрни Врх, Стлпези, Требовитићи, Горажда Вас, Накл Вас са Челпецима и Лабљанима, Љутоглави са градом; а у Затону села: Чрнча са својим засеоцима, обе Ивање са засеоцима, Замчане са засеоцима, Дубово, Гаје, и сва ова села са засеоцима својим; а ово су у Зети села: Требоље, Плавници; у Горској Жупи Голич. А ово су планине: на Спорима Ноздре, Јаворје с Лукавицама; у Хвосну Слано Поље са Тмастим Гвоздом, над Брезницама Жељин, а зимске паше од Брезне наниже низ Сутјеску са свим пашама као што обухвата црквена међа, са свим пашама зимским и летњим са оне стране Котленика.⁽⁵⁾

А ово су Власи које смо дали овој цркви - ово су имена: Грд кнез с децом, Радота, Влкослав, Тихомир, Станимир, Војихна, Драгшан, Његослав,⁽⁶⁾ Злина, Мирош, Брајен, Његуш,⁽⁷⁾ Његота,⁽⁸⁾ Сина, Радомир, Драган, Братин, Војило, Држихна, Пачемил, Батина, Братмир, Драгуш, Тихомир, Братеш, Грдош, Гостило, Поп, Пачен, Бун, Стан, Драгоман, Стан, Десислав, Купљен, Дајша, Берило, Њег,⁽⁹⁾ Бунило, Драгомир, Братен, Станимир, Братоњег, Његота⁽¹⁰⁾, с децом, Драгуш, Братило, Радослав, Тудор, Луцан, Добромир, Драгослав, Мужило, Тихоч, Драгомир, Драгуш, Куман, Милобрат, Драгуш, Драгослав, Брапа, Предило, Драга, Првослав, Драгуш, Полиград, Радиш, Тихомир, с таштом и децом, Злата, Стан, Драган, Поп, Мик, Добриша, Берило са децом, Гостимир, Рад, Гостимирова мати, Чуч, Куман, Братослав, Бута, Њег,⁽¹¹⁾ Васил, Братеш, Братослав, Добрц, Љев,⁽¹²⁾ Драгомир, Сраштан, Тудор, Тихомир, Бунило, Браја, Гостило, Војмир, Божаја, Турјак, Предимир, Буч, Красимир, Братило, Будислав, Тихослав, Мргела, Радуш, Купљен, Братан, Бун, Продан, Војихна, Братохна, Гостиша, Илија, Букор, Рад, Братина, Бала, Срацин, Хреља, Милац, Добромир, Сина, Влад, Десило, Доброслав, Тешимир, Будин, Божица, Куман, Букор, Рад, Влад, Стан, Поњег,⁽¹³⁾ Руг, Грдош, Злата, Стан, Драгут, Влксан, Богдан, Братослав, Бегота⁽¹⁴⁾ с децом, Толак, Драгун, Лубота, Кулин, Велимир, Брзеј, Тудор, Букор, Нанота, Сина, Њег,⁽¹⁵⁾, Братеша, Берислав, Првослав Буцкат, Црномуж, Грдан, Никола, Драгош, Драгослав, Војин, Гугота, Вусин, Скоромир, Пружин, Војислав, Дода, Радота, Велимир, Повржен, Војислав, Берило, Мирош, Вељен,⁽¹⁶⁾ Срацин, Андрија, Бегота,⁽¹⁷⁾ Гостило, Чврњега,⁽¹⁸⁾ Гргур, Букор, Богдан, Стан, Десимир, Бежан,⁽¹⁹⁾ Пљен,⁽²⁰⁾ Вратиша, Дедол,⁽²¹⁾ удовица Драгушла и Тус с мајком, Грипон, Чрнота, Стан, Шарбан, Војњег,⁽²²⁾ Белота,⁽²³⁾ Војила, Мирош, Славко, Гостило, Њеж⁽²⁴⁾ Продан, Бун, Ђед⁽²⁵⁾ Драгуш, Гуња, Братимир, Вокосав, Гостимир, Ходиша, Предихна, Букор, Трусен,⁽²⁶⁾ Нерад, Сингур, Драгуш.

И ове жупе приложисмо под власт ове цркве: Крушилницу, Мораву, Борач, Лепенице обе, Белица, Левоч, Лугомја, Расина, Јелшаница и над овим што се прилаже овој цркви да нема протопоп дворски никакву власт, него што долази или од попова или од Влаха, или поповски бир од земље, који долази од попова, половина да се узима за ову цркву. И да се не позива архиепископов човек краљу без краљевог печата, већ ако је коме дужан архиепископов човек, да га позивају с краљевим печатом краљу. Па ако не дође на печат, онда да му се печати упишу код краља и да глобу узме архиепископ себи.⁽²⁷⁾ И ако се позове краљев човек архиепископу, и да буде...

2. Натпис на јужном зиду под кулом манастира Жиче ⁽¹⁾

Овај свети и преосвећени храм Спаса нашег Исуса Христа ја, милошћу Божјом венчани краљ Стефан и с превазљубљеним сином својим Радославом првенцем, кога и благословисмо да буде краљ читаве ове државе,⁽²⁾ у овом храму Спаса нашег овде да постављају се сви будући краљеви ове државе; и архиепископи и епископи и игумани да се постављају овде.⁽³⁾

И ове жупе приложисмо под власт овој цркви: Крушилницу, Мораву, Борач, Лепенице обе, Белица, Левоч, Лугомира, Расина,⁽⁴⁾ и Влахе све ове краљевске државе.⁽⁵⁾

И у овим жупана, које приложисмо цркви Спаса нашега: да немају протопопови дворски никакву власт а она што долази од попова или од Влаха или земаљских људи, што је поповски бир, што се узима на људе, да се све то узима за ову цркву.

А у жупама које су дошле под друге епископије, да узима протопоп дворски половину бира поповског, а оно што је врховина поповска, да од тога не узима протопоп делове, него да све то епископ узме.⁽⁶⁾

А у ове четири жупе: Јелшаница, Пнућа, оба Ибра, од почетка није улазио протопоп, па даље нека су од протопопова слободне.

А четири манастира краљевска: Света Богородица Студеничка и Свети Ђорђе у Расу и Светогорски манастир и Света Богородица Градачка - над ова четири манастира или где су им села под којим епископијама, да над њима епископи немају никакве власти; а што се тиче постављања попова у овим манастирским областима и сваког духовног исправљања, све то преносим на архиепископа. А што се тиче постављања игумана, што по праву припада краљевству, да га архиепископ благослови божанствено, а краљ да му да жезло и да га целовом својим постави за игумана.⁽⁷⁾

И потом божаствени овај закон научивши према црквеном уставу и предању, и Господња забрана би, да се не раздваја муж од жене и жена од мужа;⁽⁸⁾ ако се пронађе да је ко ову страшну заповест преступио, оваквом казном да се казни: буде ли то ко од властеле, да се од њега одузме за краља шест коња; ако ли је ко од других војника, да му се узму два коња; ако ли то ко од убогих људи учини, да му се одузму два вола.

Женама такође заповедам: ако ли је она која преступи закон од властеле, то властелинском казном да се казни; ако ли је од нижих, то према роду да се казни; ако ли неку родитељи или ко други одведе, то такви да се казне према своме чину; ако ли сама од себе полуди,⁽⁹⁾ оставивши свога мужа, а има сопствену имовину, глобом да се казни. А ако нема имовину, телесном казном да се казни, како буде по вољи њеног мужа. Казнивши је, да је води. Ако не усхтедне да је води, то по кажњавању да је прода, коме он хоће. И сваки муж који је пустио жену, пошто буде кажњен, да је врати у свој дом. Ако ли ово не послуша, такав и од божанствене цркве да буде завезан и да не буде у милости Господњој. И ако другу жену узме, да плати глобу сличну првој. Или ко да жену таквом који не жели да живи са својом, онда и тај да подлеже истој казни као и онај који је жену отерао. А забране женама да буду на овај начин: да оставивши свога мужа немају право другог узети.

Епископима и онима који управљају запрећује се божаственом претњом да нико не одступи од овог божаственог закона, осим ако је реч о прељуби. И ово потанко и разложно да се испита код властеле и војника, те да они који управљају наплате од њих казну. А који су убоги, њима да се узму по два вола. Ако су из жупа које су под влашћу архиепископије, да узме архиепископија, а под влашћу других епископија, то да узме епископија једног вола а другог да узме онај који управља.

А ако неко противзаконито узме свастику, а буде ли то властелин или војник, да га онај који влада казни одузимањем два вола. Ако је од убогих, то да узима епископ половину а такви да се распуштају.⁽¹⁰⁾

Који се позивају пред епископе и стављају под њихову руку, за такву руку и печат епископи да наплаћују.⁽¹¹⁾ И да се не позива архиепископов човек краљу без краљевог печата,⁽¹²⁾ већ ако је коме дужан архиепископов човек, да се позива с краљевим печатом краљу. Па ако не дође на печат, онда да му се печати упишу код краља а да глобу узме архиепископ себи.

И ово све учинисмо теби, Спасе мој, и предадосмо божаственој и неизреченој слави царства твога. Ако ко преступи и разори нешто од овог преданог теби, ко год да буде, потворивши ово, не само да је крив и одбачен од божаственог тела и крви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Богоматере која га је родила, Пресвете Приснодеве Марије, него нека и анатема на њему буде и клетва од светих небеских сила, Јована Претече и Крститеља и светих преславних апостола и светог првомученика Стефана и светог оца нашег Саве и светих отаца наших 318 никејских, и од мене грешног да је завезан у овом веку и у будућем и наследник да буде издајника Јуде и саучесник оних који рекоше: "Узми, разапни га; крв његова на нама и на чедима нашим". И нека се приброји к њима.

КОМЕНТАРИ - I

1. Овај натпис настао је на бази оснивачке повеље манастира Жича, коју је Стефан Првовенчани издао крајем 1219. године. На жалост, он није из времена подизања манастира, него из почетка XIV века. Приликом поновног живописања цркве у време краља Милутина пребрисан је првобитни текст и написан нови. Сигурно је да тај нови натпис преноси изворни текст у највећој могућој мери (мада су могућа и извесна одступања као последица евентуалног оштећења првобитног текста). Стефан Првовенчани по издавању повеље наредио је да она буде исписана и у самом манастиру - под кулом, како би била што приступачнија. Могуће је да је пренет читав текст повеље али и да су начињена извесна скраћивања. Треба се подсетити да је по Немањиној жељи у студеничкој цркви био исписан текст повеље том манастиру (ни повеља ни натпис нису на жалост сачувани).
   Најпотпунија и најбоља досадашња студија о Жичким натписима - Душан Синдик, Једна или две жичке повеље? Историјски часопис, XIV–XV, 1963–65, стр. 309–315.
2. Црква манастира Жиче посвећена је Светом Вазнесењу (Св. Спасу). О манастиру Жичи види монографију Милана Кашанина, Ђурђа Бошковића и Павла Мијовића: Жича. Историја. Архитектура. Сликарство, Београд, 1969.
3. Мисли се да је то крст који је поседовао Стефан Немања као најдрагоценију реликвију (носио је око врата); он је тај крст поклонио Стефану (в. поглавље XII у Немањиној биографији).
4. Руку св. Јована Крститеља набавио је Сава приликом путовања у Никеју. Чувана је у Жичи до друге половине века, када је пренета у Пећ. Пред пропаст српске државе, доспела је у руке деспотице Јелене, а она је касније ову реликвију предала своме оцу Томи Палеологу, деспоту Мореје. Овај је ту руку донео у Рим, 1461. године и дао је тадашњем папи Пију II. Она је похрањена у катедрали Свете Марије у Сијени, родном месту овог папе. Начињен је ћивот за руку. Данас се та реликвија налази у Сијени, у поменутој катедрали (о томе види: Милан Кашанин, Манастир Жича, монографија Жича, на стр. 10–11).
5. О томе где су се тачно налазили наведени поседи види у студију Гавре А. Шкриванића, Жичко епархиско властелинство, Историски часопис, књига IV, 1952–1953, Београд, 1954, стр. 147–172.
6. У оригиналу: NÊgoslavì.
7. Ориг. NÊgou{ì.
8. Ориг. NÊgota.
9. Ориг. NÊgì.
10. Ориг. NÊgota.
11. Ориг. NÊgì.
12. Ориг. LÊvì.
13. Ориг. PonÊgì.
14. Ориг. BÊgota.
15. Ориг. NÊgì.
16. Ориг. VelÊnì.
17. Ориг. BÊgota.
18. Ориг. ^vrìnÊga.
19. Ориг. BÊ`anì.
20. Ориг. PlÊnì.
21. Ориг. DÊdolì.
22. Ориг. BoinÊga.
23. Ориг. BÊlota.
24. Ориг. NÊ`ì.
25. Ориг. DÊdì.
26. Ориг. TrousÊnì.
27. Овде су дате две значајне одредбе - прва се односи на приходе манастира а друга на случај када "архиепископов човек", тј. онај који се налази на манастирским поседима начини дуг па се тај дуг пријави код суда.
    Ближе о томе види: Душан Синдик, Једна или две жичке повеље?; Теодор Тарановски, Историја српског права у немањићкој држави, I–IV, Београд, 1931–1935.

КОМЕНТАРИ - II

1. Овај натпис, како је то утврдио Душан Синдик, представља остатак друге, млађе повеље манастиру Жича. Ту повељу Стефан Првовенчани издао је овом манастиру између 1224. и 1227. године. Затим је текст из ње исписан на зиду куле, као што јебио случај и са првом повељом. Тај натпис је ишчезао приликом новог живописања, за време краља Милутина, и замењен је новим, који тамо постоји и сада. Ова нова повеља допуњавала је прву у извесним случајевима. Садржи и потпуно нове делове - нпр. онај о питањима из домена брачног законодавства. О томе види студију Душана Синдика и наведено дело Теодора Тарановског.
2. Овде је у интитулацији Радослав споменут као краљ; у натпису на северном зиду (СН) о њему се говори као о намеснику. Примећује се још једна битнија разлика - овде није наведен званичан назив српске државе а у СН је то учињено.
3. На почетку диспозиције постоји веома значајна одредба о томе да сви будући краљеви односно црквени великодостојници морају да буду постављени тј. увођени у дужност управо у овом манастиру. Ове одредбе нема у СН.
4. Овде је наведено укупно девет жупа; у СН побројано их је десет. Осим тога постоји и једна разлика - у називу: Лугомир (ЈН) - Лугомја (СН).
5. Овде се Власи поименично не помињу; у СН натпису наведено је око 220 имена. То је знатно оптерећивало текст, па је у овој прилици избегнуто.
6. О томе у којој мери ЈН допуњава СН када су у питању приходи в. у студији Душана Синдика.
7. Одредбе о изузимању краљевских манастира и о постављању игумана такође не постоји у СН.
8. Овде почињу одредбе брачног законодавства - тумачења ових одредби дата су у књизи Тарановског Историја српског права, III део, стр. 42–51.
9. У оригиналу: a©e li Í sebÊ sama imetì bÊsnovati se Ístavl‰y©i svo‡go mou`a.
10. У оригиналу: da se raspou©aytì ou raspoustÊhì ili ou svatvicahì.
11. рука, средњовековни правни термин - означава јемство или заштиту под коју се позвани стављао да избегне суд и одговорност.
12. печат је симбол државне власти. Овде се мисли на оверен позив.