Stefan Prvovenčani: Sabrani spisi

Žički natpisi

To su natpisi na severnom odnosno na južnom zidu pod kulom u manastiru Žiča. Predstavljaju ostatke dveju povelja Stefana Prvovenčanog - severni natpis za osnovicu je imao osnivačku povelju iz 1219, južni natpis povelju izdatu 1224-1227. Te povelje, kao i prvobitni natpisi, načinjeni na osnovu njih, nisu sačuvani. Postojeći natpisi su iz početka XIV veka. Prilično su oštećeni.

1. Natpis na severnom zidu pod kulom manastira Žiče ⁽¹⁾

Ovom presvetom hramu Spasa našega Isusa Hrista, po neizrecivoj milosti njegovoj, koju satvori sa nama, ja Stefan, po Božjoj milosti venčani prvi kralj sve srpske zemlje, Dioklitije i Travunije i Dalmacije i Zahumlja, sa prevazljubljenim sinom svojim Radoslavom, po Božjoj milosti mojim namesnikom, prinosimo Tvoja od Tvojih, da bismo bili pominjani u molitvama, dar Spasu našem Isusu Hristu i njegovim svetima:⁽²⁾ svete častice časnog i životvorećeg krsta Gospodnjega⁽³⁾ i svetih strasti Hristovih i od rize i pojasa Presvete Bogorodice i od desnice svetoga proroka Preteče Krstitelja Jovana,⁽⁴⁾ koju položi na teme Gospodnje, krsteći ga, i od glave Pretečine i od moštiju svih svetih apostola, proroka, mučenika i prepodobnih svetitelja; ikone svetih i časnih likova i sasude zlatne i srebrne i ripide mnoge i zavese i pokrove svete i rize časne i sveta jevanđelja i knjige mnoge i druge ukrase koji su na prosvećenje Spasu našem Isusu Hristu.

A za hranu i odevanje onima koji služe svetom hramu ovom: selo Talsko, sa Ratinom i sa Zaklopitom Lukom; Topolnica s Vojušama, Ribnica sa svim brežuljcima i sa Brenom; Žiča sa Batinom, Ribići s Crnom Rekom, Tlsto Brdo sa Raškim Delom i sa Štitarinom, Peščanica sva s Pečanom, Bukovica, Grahovišta sva, Svinjci, Gračanica, Radijevo, Konarevo, Črnjave sa Serčom, Bresnica sa trgom, Svibnica sa Okruglom, Bobolje sa Čečinom, Gvočanica sa Pupavnima; u Jelcima sela: Dolnja Vas, Borak, Gnjila, Dobrinja, Vitahovo; a u Hvosnu sela: Peć sa svojim zaseocima, Črni Vrh, Stlpezi, Trebovitići, Goražda Vas, Nakl Vas sa Čelpecima i Labljanima, Ljutoglavi sa gradom; a u Zatonu sela: Črnča sa svojim zaseocima, obe Ivanje sa zaseocima, Zamčane sa zaseocima, Dubovo, Gaje, i sva ova sela sa zaseocima svojim; a ovo su u Zeti sela: Trebolje, Plavnici; u Gorskoj Župi Golič. A ovo su planine: na Sporima Nozdre, Javorje s Lukavicama; u Hvosnu Slano Polje sa Tmastim Gvozdom, nad Breznicama Željin, a zimske paše od Brezne naniže niz Sutjesku sa svim pašama kao što obuhvata crkvena međa, sa svim pašama zimskim i letnjim sa one strane Kotlenika.⁽⁵⁾

A ovo su Vlasi koje smo dali ovoj crkvi - ovo su imena: Grd knez s decom, Radota, Vlkoslav, Tihomir, Stanimir, Vojihna, Dragšan, Njegoslav,⁽⁶⁾ Zlina, Miroš, Brajen, Njeguš,⁽⁷⁾ Njegota,⁽⁸⁾ Sina, Radomir, Dragan, Bratin, Vojilo, Držihna, Pačemil, Batina, Bratmir, Draguš, Tihomir, Brateš, Grdoš, Gostilo, Pop, Pačen, Bun, Stan, Dragoman, Stan, Desislav, Kupljen, Dajša, Berilo, Njeg,⁽⁹⁾ Bunilo, Dragomir, Braten, Stanimir, Bratonjeg, Njegota⁽¹⁰⁾, s decom, Draguš, Bratilo, Radoslav, Tudor, Lucan, Dobromir, Dragoslav, Mužilo, Tihoč, Dragomir, Draguš, Kuman, Milobrat, Draguš, Dragoslav, Brapa, Predilo, Draga, Prvoslav, Draguš, Poligrad, Radiš, Tihomir, s taštom i decom, Zlata, Stan, Dragan, Pop, Mik, Dobriša, Berilo sa decom, Gostimir, Rad, Gostimirova mati, Čuč, Kuman, Bratoslav, Buta, Njeg,⁽¹¹⁾ Vasil, Brateš, Bratoslav, Dobrc, Ljev,⁽¹²⁾ Dragomir, Sraštan, Tudor, Tihomir, Bunilo, Braja, Gostilo, Vojmir, Božaja, Turjak, Predimir, Buč, Krasimir, Bratilo, Budislav, Tihoslav, Mrgela, Raduš, Kupljen, Bratan, Bun, Prodan, Vojihna, Bratohna, Gostiša, Ilija, Bukor, Rad, Bratina, Bala, Sracin, Hrelja, Milac, Dobromir, Sina, Vlad, Desilo, Dobroslav, Tešimir, Budin, Božica, Kuman, Bukor, Rad, Vlad, Stan, Ponjeg,⁽¹³⁾ Rug, Grdoš, Zlata, Stan, Dragut, Vlksan, Bogdan, Bratoslav, Begota⁽¹⁴⁾ s decom, Tolak, Dragun, Lubota, Kulin, Velimir, Brzej, Tudor, Bukor, Nanota, Sina, Njeg,⁽¹⁵⁾, Brateša, Berislav, Prvoslav Buckat, Crnomuž, Grdan, Nikola, Dragoš, Dragoslav, Vojin, Gugota, Vusin, Skoromir, Pružin, Vojislav, Doda, Radota, Velimir, Povržen, Vojislav, Berilo, Miroš, Veljen,⁽¹⁶⁾ Sracin, Andrija, Begota,⁽¹⁷⁾ Gostilo, Čvrnjega,⁽¹⁸⁾ Grgur, Bukor, Bogdan, Stan, Desimir, Bežan,⁽¹⁹⁾ Pljen,⁽²⁰⁾ Vratiša, Dedol,⁽²¹⁾ udovica Dragušla i Tus s majkom, Gripon, Črnota, Stan, Šarban, Vojnjeg,⁽²²⁾ Belota,⁽²³⁾ Vojila, Miroš, Slavko, Gostilo, Njež⁽²⁴⁾ Prodan, Bun, Đed⁽²⁵⁾ Draguš, Gunja, Bratimir, Vokosav, Gostimir, Hodiša, Predihna, Bukor, Trusen,⁽²⁶⁾ Nerad, Singur, Draguš.

I ove župe priložismo pod vlast ove crkve: Krušilnicu, Moravu, Borač, Lepenice obe, Belica, Levoč, Lugomja, Rasina, Jelšanica i nad ovim što se prilaže ovoj crkvi da nema protopop dvorski nikakvu vlast, nego što dolazi ili od popova ili od Vlaha, ili popovski bir od zemlje, koji dolazi od popova, polovina da se uzima za ovu crkvu. I da se ne poziva arhiepiskopov čovek kralju bez kraljevog pečata, već ako je kome dužan arhiepiskopov čovek, da ga pozivaju s kraljevim pečatom kralju. Pa ako ne dođe na pečat, onda da mu se pečati upišu kod kralja i da globu uzme arhiepiskop sebi.⁽²⁷⁾ I ako se pozove kraljev čovek arhiepiskopu, i da bude...

2. Natpis na južnom zidu pod kulom manastira Žiče ⁽¹⁾

Ovaj sveti i preosvećeni hram Spasa našeg Isusa Hrista ja, milošću Božjom venčani kralj Stefan i s prevazljubljenim sinom svojim Radoslavom prvencem, koga i blagoslovismo da bude kralj čitave ove države,⁽²⁾ u ovom hramu Spasa našeg ovde da postavljaju se svi budući kraljevi ove države; i arhiepiskopi i episkopi i igumani da se postavljaju ovde.⁽³⁾

I ove župe priložismo pod vlast ovoj crkvi: Krušilnicu, Moravu, Borač, Lepenice obe, Belica, Levoč, Lugomira, Rasina,⁽⁴⁾ i Vlahe sve ove kraljevske države.⁽⁵⁾

I u ovim župana, koje priložismo crkvi Spasa našega: da nemaju protopopovi dvorski nikakvu vlast a ona što dolazi od popova ili od Vlaha ili zemaljskih ljudi, što je popovski bir, što se uzima na ljude, da se sve to uzima za ovu crkvu.

A u župama koje su došle pod druge episkopije, da uzima protopop dvorski polovinu bira popovskog, a ono što je vrhovina popovska, da od toga ne uzima protopop delove, nego da sve to episkop uzme.⁽⁶⁾

A u ove četiri župe: Jelšanica, Pnuća, oba Ibra, od početka nije ulazio protopop, pa dalje neka su od protopopova slobodne.

A četiri manastira kraljevska: Sveta Bogorodica Studenička i Sveti Đorđe u Rasu i Svetogorski manastir i Sveta Bogorodica Gradačka - nad ova četiri manastira ili gde su im sela pod kojim episkopijama, da nad njima episkopi nemaju nikakve vlasti; a što se tiče postavljanja popova u ovim manastirskim oblastima i svakog duhovnog ispravljanja, sve to prenosim na arhiepiskopa. A što se tiče postavljanja igumana, što po pravu pripada kraljevstvu, da ga arhiepiskop blagoslovi božanstveno, a kralj da mu dâ žezlo i da ga celovom svojim postavi za igumana.⁽⁷⁾

I potom božastveni ovaj zakon naučivši prema crkvenom ustavu i predanju, i Gospodnja zabrana bi, da se ne razdvaja muž od žene i žena od muža;⁽⁸⁾ ako se pronađe da je ko ovu strašnu zapovest prestupio, ovakvom kaznom da se kazni: bude li to ko od vlastele, da se od njega oduzme za kralja šest konja; ako li je ko od drugih vojnika, da mu se uzmu dva konja; ako li to ko od ubogih ljudi učini, da mu se oduzmu dva vola.

Ženama takođe zapovedam: ako li je ona koja prestupi zakon od vlastele, to vlastelinskom kaznom da se kazni; ako li je od nižih, to prema rodu da se kazni; ako li neku roditelji ili ko drugi odvede, to takvi da se kazne prema svome činu; ako li sama od sebe poludi,⁽⁹⁾ ostavivši svoga muža, a ima sopstvenu imovinu, globom da se kazni. A ako nema imovinu, telesnom kaznom da se kazni, kako bude po volji njenog muža. Kaznivši je, da je vodi. Ako ne ushtedne da je vodi, to po kažnjavanju da je proda, kome on hoće. I svaki muž koji je pustio ženu, pošto bude kažnjen, da je vrati u svoj dom. Ako li ovo ne posluša, takav i od božanstvene crkve da bude zavezan i da ne bude u milosti Gospodnjoj. I ako drugu ženu uzme, da plati globu sličnu prvoj. Ili ko da ženu takvom koji ne želi da živi sa svojom, onda i taj da podleže istoj kazni kao i onaj koji je ženu oterao. A zabrane ženama da budu na ovaj način: da ostavivši svoga muža nemaju pravo drugog uzeti.

Episkopima i onima koji upravljaju zaprećuje se božastvenom pretnjom da niko ne odstupi od ovog božastvenog zakona, osim ako je reč o preljubi. I ovo potanko i razložno da se ispita kod vlastele i vojnika, te da oni koji upravljaju naplate od njih kaznu. A koji su ubogi, njima da se uzmu po dva vola. Ako su iz župa koje su pod vlašću arhiepiskopije, da uzme arhiepiskopija, a pod vlašću drugih episkopija, to da uzme episkopija jednog vola a drugog da uzme onaj koji upravlja.

A ako neko protivzakonito uzme svastiku, a bude li to vlastelin ili vojnik, da ga onaj koji vlada kazni oduzimanjem dva vola. Ako je od ubogih, to da uzima episkop polovinu a takvi da se raspuštaju.⁽¹⁰⁾

Koji se pozivaju pred episkope i stavljaju pod njihovu ruku, za takvu ruku i pečat episkopi da naplaćuju.⁽¹¹⁾ I da se ne poziva arhiepiskopov čovek kralju bez kraljevog pečata,⁽¹²⁾ već ako je kome dužan arhiepiskopov čovek, da se poziva s kraljevim pečatom kralju. Pa ako ne dođe na pečat, onda da mu se pečati upišu kod kralja a da globu uzme arhiepiskop sebi.

I ovo sve učinismo tebi, Spase moj, i predadosmo božastvenoj i neizrečenoj slavi carstva tvoga. Ako ko prestupi i razori nešto od ovog predanog tebi, ko god da bude, potvorivši ovo, ne samo da je kriv i odbačen od božastvenog tela i krvi Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista i Bogomatere koja ga je rodila, Presvete Prisnodeve Marije, nego neka i anatema na njemu bude i kletva od svetih nebeskih sila, Jovana Preteče i Krstitelja i svetih preslavnih apostola i svetog prvomučenika Stefana i svetog oca našeg Save i svetih otaca naših 318 nikejskih, i od mene grešnog da je zavezan u ovom veku i u budućem i naslednik da bude izdajnika Jude i saučesnik onih koji rekoše: "Uzmi, razapni ga; krv njegova na nama i na čedima našim". I neka se pribroji k njima.

KOMENTARI - I

1. Ovaj natpis nastao je na bazi osnivačke povelje manastira Žiča, koju je Stefan Prvovenčani izdao krajem 1219. godine. Na žalost, on nije iz vremena podizanja manastira, nego iz početka XIV veka. Prilikom ponovnog živopisanja crkve u vreme kralja Milutina prebrisan je prvobitni tekst i napisan novi. Sigurno je da taj novi natpis prenosi izvorni tekst u najvećoj mogućoj meri (mada su moguća i izvesna odstupanja kao posledica eventualnog oštećenja prvobitnog teksta). Stefan Prvovenčani po izdavanju povelje naredio je da ona bude ispisana i u samom manastiru - pod kulom, kako bi bila što pristupačnija. Moguće je da je prenet čitav tekst povelje ali i da su načinjena izvesna skraćivanja. Treba se podsetiti da je po Nemanjinoj želji u studeničkoj crkvi bio ispisan tekst povelje tom manastiru (ni povelja ni natpis nisu na žalost sačuvani).
   Najpotpunija i najbolja dosadašnja studija o Žičkim natpisima - Dušan Sindik, Jedna ili dve žičke povelje? Istorijski časopis, XIV-XV, 1963-65, str. 309-315.
2. Crkva manastira Žiče posvećena je Svetom Vaznesenju (Sv. Spasu). O manastiru Žiči vidi monografiju Milana Kašanina, Đurđa Boškovića i Pavla Mijovića: Žiča. Istorija. Arhitektura. Slikarstvo, Beograd, 1969.
3. Misli se da je to krst koji je posedovao Stefan Nemanja kao najdragoceniju relikviju (nosio je oko vrata); on je taj krst poklonio Stefanu (v. poglavlje XII u Nemanjinoj biografiji).
4. Ruku sv. Jovana Krstitelja nabavio je Sava prilikom putovanja u Nikeju. Čuvana je u Žiči do druge polovine veka, kada je preneta u Peć. Pred propast srpske države, dospela je u ruke despotice Jelene, a ona je kasnije ovu relikviju predala svome ocu Tomi Paleologu, despotu Moreje. Ovaj je tu ruku doneo u Rim, 1461. godine i dao je tadašnjem papi Piju II. Ona je pohranjena u katedrali Svete Marije u Sijeni, rodnom mestu ovog pape. Načinjen je ćivot za ruku. Danas se ta relikvija nalazi u Sijeni, u pomenutoj katedrali (o tome vidi: Milan Kašanin, Manastir Žiča, monografija Žiča, na str. 10-11).
5. O tome gde su se tačno nalazili navedeni posedi vidi u studiju Gavre A. Škrivanića, Žičko eparhisko vlastelinstvo, Istoriski časopis, knjiga IV, 1952-1953, Beograd, 1954, str. 147-172.
6. U originalu: NÊgoslavì.
7. Orig. NÊgou{ì.
8. Orig. NÊgota.
9. Orig. NÊgì.
10. Orig. NÊgota.
11. Orig. NÊgì.
12. Orig. LÊvì.
13. Orig. PonÊgì.
14. Orig. BÊgota.
15. Orig. NÊgì.
16. Orig. VelÊnì.
17. Orig. BÊgota.
18. Orig. ^vrìnÊga.
19. Orig. BÊ`anì.
20. Orig. PlÊnì.
21. Orig. DÊdolì.
22. Orig. BoinÊga.
23. Orig. BÊlota.
24. Orig. NÊ`ì.
25. Orig. DÊdì.
26. Orig. TrousÊnì.
27. Ovde su date dve značajne odredbe - prva se odnosi na prihode manastira a druga na slučaj kada "arhiepiskopov čovek", tj. onaj koji se nalazi na manastirskim posedima načini dug pa se taj dug prijavi kod suda.
    Bliže o tome vidi: Dušan Sindik, Jedna ili dve žičke povelje?; Teodor Taranovski, Istorija srpskog prava u nemanjićkoj državi, I-IV, Beograd, 1931-1935.

KOMENTARI - II

1. Ovaj natpis, kako je to utvrdio Dušan Sindik, predstavlja ostatak druge, mlađe povelje manastiru Žiča. Tu povelju Stefan Prvovenčani izdao je ovom manastiru između 1224. i 1227. godine. Zatim je tekst iz nje ispisan na zidu kule, kao što jebio slučaj i sa prvom poveljom. Taj natpis je iščezao prilikom novog živopisanja, za vreme kralja Milutina, i zamenjen je novim, koji tamo postoji i sada. Ova nova povelja dopunjavala je prvu u izvesnim slučajevima. Sadrži i potpuno nove delove - npr. onaj o pitanjima iz domena bračnog zakonodavstva. O tome vidi studiju Dušana Sindika i navedeno delo Teodora Taranovskog.
2. Ovde je u intitulaciji Radoslav spomenut kao kralj; u natpisu na severnom zidu (SN) o njemu se govori kao o namesniku. Primećuje se još jedna bitnija razlika - ovde nije naveden zvaničan naziv srpske države a u SN je to učinjeno.
3. Na početku dispozicije postoji veoma značajna odredba o tome da svi budući kraljevi odnosno crkveni velikodostojnici moraju da budu postavljeni tj. uvođeni u dužnost upravo u ovom manastiru. Ove odredbe nema u SN.
4. Ovde je navedeno ukupno devet župa; u SN pobrojano ih je deset. Osim toga postoji i jedna razlika - u nazivu: Lugomir (JN) - Lugomja (SN).
5. Ovde se Vlasi poimenično ne pominju; u SN natpisu navedeno je oko 220 imena. To je znatno opterećivalo tekst, pa je u ovoj prilici izbegnuto.
6. O tome u kojoj meri JN dopunjava SN kada su u pitanju prihodi v. u studiji Dušana Sindika.
7. Odredbe o izuzimanju kraljevskih manastira i o postavljanju igumana takođe ne postoji u SN.
8. Ovde počinju odredbe bračnog zakonodavstva - tumačenja ovih odredbi data su u knjizi Taranovskog Istorija srpskog prava, III deo, str. 42-51.
9. U originalu: a©e li Í sebÊ sama imetì bÊsnovati se Ístavl‰y©i svo‡go mou`a.
10. U originalu: da se raspou©aytì ou raspoustÊhì ili ou svatvicahì.
11. ruka, srednjovekovni pravni termin - označava jemstvo ili zaštitu pod koju se pozvani stavljao da izbegne sud i odgovornost.
12. pečat je simbol državne vlasti. Ovde se misli na overen poziv.