Оснивање Центра за црквене студије у Нишу

 

Свети апостол и јеванђелист Лука
(Слава Центра

Стање црквених студија код Срба задњих деценија прошлог века не може се оценити нарочито повољним. Разлоге за то треба тражити у непостојању специјализованих институција које би се бавиле истраживањима оних области историје, културе и уметности које су, у тематском смислу, блиске Цркви. Православна традиција и резултати православне културе нису, ни у једном периоду развоја српске науке, нашли институционалне еквиваленте. Нису само идеолошки разлози стајали на путу организовања једне специјализоване институције. Том разлогу треба придодати већ пословичну небригу око чувања националних културних вредности, доминантан утицај идеологизираног приступа друштвеним наукама и друго.

Држава није била заинтересована за оснивање оваквих научних институција или није постојао довољно јак научни и креативни потенцијал који би наметнуо такву идеју. На другој страни, ни у самој Српској православној цркви није било снага, а можда ни озбиљне идеје, да се нешто тако реализује.

Све оно што је до данас постигнуто на пољу црквених студија резултат је мукотрпног рада ретких појединаца на факултетима или институтима. Број научника и истраживача који се баве овом проблематиком скоро је симболичан, а можемо слободно рећи, и поражавајући у односу на задатке које треба реализовати. Овоме треба додати и сталну небригу у стварању кадрова који се баве оваквим истраживањима. Они су најчешће препуштени сами себи, у финансијском смислу, а неретко су и без адекватног менторства.

Упркос свим потешкоћама у неким српским универзитетским центрима постоји минимум кадровског потенцијала који може сачињавати језгро специјализоване институције. После Београда, Ниш је један од оних градова у коме је такав потенцијал могуће организовати и окупити. Група научника је сматрала да је формирање Центра за црквене студије у Нишу веома важан национални, духовни и научни задатак. Зато су одговорно приступили оснивању Центра, инсистирајући на научном кредибилитету и црквено-литургијском животу оснивача.

 

Задаци Центра

Постављени су и задаци, које би Центар требало да оствари:

1) научно истраживање црквене историје, културе и уметности,

2) презентација резултата истраживања (издавачка делатност,
промоције, трибине и слично),

3) организовање научних скупова,

4) покретање гласила – часописа Центра ("Црквене студије"),

5) афирмација црквених студија и црквеног стваралаштва,

6) формирање библиотеке и научно-документационог центра,

7) развој научног подмлатка (научна и финансијска помоћ, менторство и слично).

Поља истраживања

Центар за црквене студије има мултидисциплинарни карактер и бави се истраживањима из следећих области:

1) Историја Српске православне цркве,

2) историја ликовне црквене уметности,

3) историја црквене књижевности,

4) теологија и философија светих отаца,

5) византијска естетика,

6) однос византијске и српске црквене културе,

7) међусобни односи националних православних култура,

8) друга компаративна истраживања.

Оснивање

Након дужих припрема, које су започеле на дан Светог апостола и јеванђелисте Луке (31. октобра) 2001. године, Центар је, уз благослов Епископа нишког Иринеја, формиран 28. фебруара 2002. године. Присутно је било 17 оснивача. За управника Центра изабран је др Драгиша Бојовић, за заменика Миша Ракоција, а за секретара мр Владимир Цветковић. У Управу су изабрани и мр Бранко Горгиев и Ивица Живковић. Надзорни одбор сачињавају протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић (председник), др Ненад Живановић и Гордана Грбеша.

Центар за црквене студије је регистрован 5. априла 2002. године у Савезном министарству правде.

Прва година постојања

Остварени резултати

Након организовања Оснивачке скупштине Центра за црквене студије, започета је процедура за регистрацију. Савезно министарство правде је донело решење о регистрацији 5. априла 2002. године. Након тога је Извршни одбор Скупштине Града донео одлуку о додели простора (13 квадратних метара) Центру у Месној заједници "Гаврило Принцип", који је освештао Владика нишки господин Иринеј 19. јуна 2002. године. Тиме су створени минимални услови за почетак рада.

Први програм који је организовао Центар, отварање изложбе "Црквене студије код Срба", изазвао је огромно интересовање. Отворивши изложбу у Универзитетској библиотеци "Никола Тесла", академик Владета Јеротић је нагласио да је у Нишу основана јединствена институција у Србији.

Од 31. октобра до 28. новембра организован је у Великој сали Универзитета у Нишу Духовни семинар "Православна теологија и уметност". Семинар је отворио Владика др Атанасије Јевтић истоименим предавањем. У оквиру овог семинара предавања су одржали и: проф. др Радован Биговић (Црква и постмодернизам), проф. др Бранислав Тодић (Исус Христос – недремано око), доц. др Драгиша Бојовић (Есхатологија св. Јефрема Сирина и српска црквена књижевност) и доц. др Слађана Ристић Горгиев (Гносеологија св. Симеона Новог Богослова).

Владика Атанасије отвара Духовни семинар

Од 9. до 16. децембра Центар за црквене студије се представио на 39. међународном сајму књига у Нишу. За књигу Молитве Светога Саве, приређивача др Драгише Бојовића, Центру је припала награда Иницијал (за ауторски допринос науци или уметности). У оквиру Сајма књига промовисана су издања Центра, а Молитве Светога Саве промовисане су и 23. јануара 2003. године.

У протеклом периоду објављене су и следеће књиге:

– Бојана Мелцер, Манастир Хиландар. Библиографија,

– Ђорђе Сп. Радојчић, Гојко Суботић, Из прошлости манастира Светога Јована Богослова,

– Василије Марковић, Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији,

– Бојана Мелцер, Манастир Сопоћани. Библиографија,

Црква светога Пантелејмона у Нишу.

У раду на пројектима остварени су следећи резултати (без икакве финансијске подршке):

1) У оквиру пројекта Српска духовност и њене византијске основе рађено је на следећим подпројектима:

– "Улога хиландарских духовника у развоју српске црквене књижевности" (др Драгиша Бојовић)- објављена књига Молитве Светога Саве и саопштен рад на Међународном научном скупу "Пета хиландарска конференција" на тему Образовање и наука Христова у делима хиландарских јеромонаха Доментијана и Теодосија.

– "Византијски и поствизантијски споменици Ниша" (Миша Ракоција) – завршен рад на монографији Сићевачки манастир.

– "Проучавање Сопоћанског поменика" (др Бранислав Тодић и др Драгиша Бојовић) – ушли у штампу следећи радови: Бранислав Тодић, Сопоћански поменик (Саопштења, Београд), Драгиша Бојовић, Где се налазио Манастир Промеће. Прилог проучавању Сопоћанског поменика (Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд).

– "Српска православна црква у Дубровнику" мр Ирена Арсић – завршен рад, припремљен за штампу у часопису Црквене студије.

2) У оквиру пројекта Библиографије урађене су следеће библиографије:

– Бојана Мелцер, Манастир Хиландар (објављено);

– Бојана Мелцер, Манастир Сопоћани (објављено);

– Весна Ристић, Исихазам у Србији, са прилогом библиографији Светога Саве (припрема се за штампу),

– Снежана Бојовић, Библиографија часописа "Свети кнез Лазар" (припрема се за штампу).

Центар за црквене студије је у протеклом периоду остварио сарадњу са следећим институцијама: Архивски центар за проучавање словенског средњeвековља (Државни универзитет Охајо у Колумбусу, САД); Философски факултет у Косовској Митровици; Универзитетска библиотека "Никола Тесла" у Нишу; Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" у Београду; Задужбина светог манастира Хиландара, Београд; Бугарска академија наука; Извршни одбор Скупштине Града; Извршни одбор Скупштине општине Ниш; Рашко-призренска епархија; Жичка епархија; Богословија "Светих Кирила и Метохија"; Манастир Сопоћани; Манастир Ћелије; Манастир Свети Јован Богослов; Црква светог Пантелејмона у Нишу; Нишки културни центар; Студентски културни центар, Ниш; Арс либри, Београд.

Иницирана је сарадња са следећим институцијама: Пројекат РАСТКО - Библиотека српске културе на Интернету, Београд; Музеј Српске православне цркве, Београд; Центар за словенско-византијска проучавања "Акад. Иван Дујчев", Софија; Хришћански културни центар, Београд итд.

За библиотеку Центра набављено је преко 800 књига, путем поклона и размене, у вредности од око 300.000,00 динара. Центру је приступило поред 16 оснивача још 6 нових чланова, тако да Центар има 22 члана, од тога 8 доктора наука и 6 магистара, а остало су, углавном, постдипломци.

Са славе Центра за црквене студије

Први пут је прослављена и слава Центра за црквене студије, Свети апостол и јеванђелист Лука, уз присуство три архијереја (Владика Иринеј, Владика др Атанасије и Владика др Артемије) и много угледних гостију.


Центар за црквене студије,
Ниш,
Бранка Радичевића 1,
(у МЗ "Гаврило Принцип").

Уредник: Драгиша Бојовић

Сарадници: Слађана Ристић Горгиев, Владимир Цветковић, Бранко Горгиев, Срђан Павловић

Телефони: 063 847 8499, 063 445131

Е- пошта: bodra@bankerinter.net


Жиро рачуни

Динарски

160 -19684- 97

Девизни (за плаћања евром):

56: Intermediary:
DRES DE FF
DRESDNER BANK
AG FRANKFURT, GERMANY

57: Account With Institution:
/8 081 621/00/888
DBDB YU BG
DELTA BANKA AD
BELGRADE, YU

59: /38222/1
CENTAR ZA CRKVENE STUDIJE Nis

Девизни (за плаћање америчким доларом):

56: Intermediary
AEIBUS33
AMERICAN EXPRESS BANK LTD
NEW YORK, NY, USA

57: Account With Institution:
/742833 DBDB YU BG
DELTA BANKA AD
BELGRADE, YU

59: Beneficary:
/38222/1
CENTAR ZA CRKVENE STUDIJE Nis

 

НасловнаО центруИздаваштвоПројектиПланови

Центар за црквене студије, Ниш, Бранка Радичевића 1 (у МЗ "Гаврило Принцип")
Телефони: 063 847 8499, 063 445 131; е-пошта: bodra@bankerinter.net