Др Светозар Станковић - Нани
(1948–1996)

Августа месеца 1996. године изненада је преминуо наш драги колега и дугогодишњи сарадник Одељења за археологију др Светозар Станковић - Нани. Гимназију је завршио у Ћуприји, а Филозофски факултет у Београду. Од 1981. године члан је Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду, запослен у Археолошкој збирци као стручни сарадник, а касније по докторирању 1994. године унапређен је у звање научног сарадника.

У српској археологији оставио је дубок траг, о чему говори опус његових радова, као и велика теренска активност. Дуга је листа археолошких налазишта на којима је радио, било као члан истраживачких екипа или као самостални руководилац, стално трагајући за новим изазовима које пружају археолошка открића. Ово нагомилано искуство помогло му је да дубоко продре у тајне археолошке науке, увек инсистирајући на модерном методолошком приступу и иновацијама које он доноси. Међу првима је схватио преимућство и корист компјутерске обраде података коју је широко примењивао у својим истраживањима. Никада се у методолошком приступу није задовољавао просечним или довољним већ апсолутним.

Такође је важио за изванредног организатора рада на терену, било да се односило на процес и динамику истраживања или на организовање живота екипе, при чему се стално трудио да својим сарадницима обезбеди што боље и пријатније услове рада и боравка. У својим истраживањима несебично је обучавао студенте од којих је стварао праве специјалисте за одређене послове везане за теренска ископавања.

Свој пуни стручни и научни допринос пружио је у истраживању више праисторијских и античких локалитета на подручју Доњег Ђердапа - Ушће Каменичког потока, Књепиште, Мора Вагеи, Борђеј, као и истраживањем налазишта са територија општина Трстеник - Страгари, Лађариште, Благотин. Овде треба нарочито истаћи његов рад на истраживању локалитета Благотин.

Поседовао је изузетан уметнички таленат који је преточио у бројне археолошке публикације сликајући тушем предмете у њиховој пуној веродостојности. Важио је за једног од врхунских илустратора у југословенској археологији, чији су радови представљали узор млађим колегама који су проницали у тајне илустровања археолошких налаза.

Светозар Станковић - Нани, или Тоза како смо га често звали, био је оштроуман човек, понекад ироничног наступа, али изванредног и раскошног духа и нема онога који га је познавао да се са овим не би сложио. И данас, скоро свакодневно, међу његовим колегама и пријатељима препричавају се шале и досетке које су из њега бујицом извирале.

Нажалост, сада можемо једино живим сећањем да ублажимо сурову истину да Нани није више међу нама.

Миодраг Сладић, Београд

// Пројекат Растко / Археологија //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]