Благо црквених ризница Шабачко-Ваљевске епархије

Галерија народног музеја Ваљево

мај 1991. године

Пресвета Богородица, рад Николе Апостоловића, 1808-1810, црква у Мионици

Изложба "Благо црквених ризница православне Епархије Шабачко-Ваљевске" приређује се поводом преноса моштију Владике Николаја Велимировића из Либертвила¹ (САД) у родно село Лелић код Ваљева.

Ручни крст Проте Матеје, поч. 19. века, црква у Бранковини

То је сигурно јединствена прилика да се на једном месту по први пут могу видети уметничке и културно-историјске вредности које чувају наши манастири и цркве. На радост, са једне стране, у ситуацији смо да испред нас потврдимо и у нама самима пробудимо осећање истинских духовних, уметничких и црквених вредности из историје и традиције српског народа. Истовремено, са друге стране, може се уочити реална и практична угроженост непроцењивих остварења наше културе што може и мора бити знак и обавеза да се неодложно омогући стручна заштита изложених експоната и других драгоцености из нашег наслеђа.

И овом приликом институције и аутори изложбе најискреније захваљују на разумевању и помоћи првенствено Епископу Шабачко-Ваљевском Господину Лаврентију, сестринствима, братствима и свештенству Шабачко-Ваљевске Епархије, затим: Културно-просветној заједници, Ваљево, Дому омладине, Ваљево, Организационом одбору за дочек моштију Владике Николаја Велимировића као и осталим сарадницима у организацији и реализацији изложбе.

O благу црквених ризница Шабачко-Ваљевске епархије

Хаџи Рувимов запис из 1789. године, црква у Рабровици

Благо из црквених ризница Шабачко-Ваљевске Епархије представљено је у овом тренутку могућим избором икона, крстова, богослужбених сасуда и књига из десет црквених намесништава. То су највећим делом већ евидентиране и у науци и јавности познате вредности, али у сваком случају не и све које се и даље чувају у црквеним ризницама. Потребно је још истраживања, обраде и анализе сваког предмета, уметника и њиховог рада. Ипак, такве немерљиве вредности које су пред нама и изузетан значај који имају у историји уметности сведоче о ликовној инспирацији и стваралачком континуитету у Србији. У експозицији су превасходно заступљени предмети из друге половине 18. и прве половине 19. века којих је разумљиво највише сачувано. Управо то време карактеришу значајни историјски догађаји у Србији. Било је тешко уметнички стварати у пред устаничком добу, бурним, судбоносним тренуцима устанка и напорном пост устаничком времену обнављања српске државности. Али неисцрпни људски дух и вера, историјско надахнуће и велика уметничка традиција, потреба за узвишеним и лепим насупрот стварности и опипљиви кораци према европским друштвеним узорима изродили су ово наше богато наслеђе у Србији. Од знаних и незнаних наручилаца и ктитора, монаха и војвода, од "раба божијих" и господара, самоуких и школованих уметника остало нам је непроцењиво благо уметности и културе, чувано у тишини црквених ризница са увек истинским односом и осећањем светиња.

Најстарији експонат - Напрсни крст-реликвијар - потиче из 10.-11. века, а чува се у цркви Светих Арханђела у Бранковини.² Занимљиво је да се састоји од две плоче које се спајају, са наменом да се између њих држи одређена реликвија. На једној страни угравирана је стојећа фигура једноставне, геометријске форме. Поред тога, ту су са историјским значајем Мало Јеванђеље и ручни крст Проте Матеје на којем су се заклињали чланови Правитељствујушћег совјета, занимљива Дарохранилница из Русије, филигрански престони крст - дар Чика Љубе Ненадовића и мала књига Нотарник као сведочанство о историји музичке културе. Посебну уметничку вредност поседује Велико Јеванђеље Проте Матеје штампано 1796. године у Москви са раскошним барокним елементима флоралногеометријске орнаментике. Обе оковане дрвене корице украшене су високим рељефом и порцуланским елипсоидним медаљонима, девет са предње и један са задње стране. Ипак, међу најзначајније предмете спада Хаџи Рувимов крст с краја 18. века са сребрним оковом из 1852. године. Са обе стране крста дуборезом је представљено укупно десет призора (Благовести, Рођење Христово, Сретење, Крштење, Распеће, Оплакивање и четири јеванђелиста у хоризонталним краковима). Филигрански оков високе технике леп је узорак примењене уметности.

У цркви у селу Степање чува се Библија са познатим Хаџи Рувимовим записом из 1793. године иједним цртежом Св. Луке, чврсте композиције и сигурне линије. У тој ризници се налази и необично леп крст попа Крсте Ђелмашевића из 1780. године са потписом мајстора имена Драги. Поред уочљиве филигранске вештине веома је успео дуборез унутрашњег крста са централним сценама Крштења и Распећа.

Хаџи Рувимове оставштине има и у цркви у Рабровици - једно Јеванђеље са његовим записом на два листа из 1792. године. Један у низу истих или сличних антиминса јесте и рабровички из 1728. године са отиснутом композицијом Полагања Христовог тела у гроб. Идентичан антиминс Исаије Ђаковића из 1708. године налази се у цркви у Ритопеку код Београда. Три иконе, делови старог иконостаса: Богородица са дететом, Исус Христос и троделна икона са Васкрсењем, Ваведењем и Благовестима рад су Петра Николајевића Молера (1775 - 1816), највероватније из 1795. године. На првим двема престоним иконама као најстаријим познатим радовима овог уметника исказан је ванредни сликарски таленат, сигуран цртеж, чиста композиција и осећање за танано исликавање инкарната. Друго троделно иконостасно остварење карактеришу исте особине са јасним иконографским решењима, судећи по свему са угледом на српске и руске графике. Дуборезни мотиви који раздвајају сцене и уоквирују целу икону израђени су занатски и стилски врло дискретно и успешно. Вредни пажње као и поменути антиминс јесу плаштаница из цркве у Драгинцу настала половином 19. века и аер са св. покровцима из шабачке цркве.

Једно од значајних дела Петра Молера јесте икона Св. Ђорђе убија аждају која је настала око 1795. године и налази се у цркви у Пецкој. Позната сцена обрађена је у касно барокном маниру са препознатљивим истакнутим цртежом код овог сликара. У периоду од 1795. до 1802. године Петар Молер је насликао још једну икону - Св. Луке, из цркве у Крчмару, која својим одликама представља помак у односу на традиционално сликарство. Сам амбијент и цела композиција одишу једним новим приступом теми, а очигледан је и лични напредак иконописца у равноправном третирању свих партија за исликавање: инкарната, архитектонских елемената, драперија и других детаља. Из исте цркве је икона Богородице са дететом, рад непознатог аутора, иконо-писана изузетном сликарском техником у најбољој традицији (пост) византијског сликарства, са лазурним наносима боје, изразом највише духовности и најдубљег осећања благости и племенитости. На данашњем крчмарском иконостасу налазе се Царске двери које је насликао познати Никола Апостоловић (1776 - прва пол. XIX в.) највероватније за цркву у селу Вртиглаве. Две његове престоне иконе - Св. Богородица и Исус Христос - сада се чувају у мионичкој цркви, а створене су између 1808. и 1810. године. У сликарском погледу уочљиво је супростављање мирних фигура Богородице и Исуса са извијеном, немирном формом и биљном декорацијом тронова. Томе још више доприноси и празна, неутрална позадина чиме је постигнуто градуирање перспективних планова и појачан доживљај великог достојанства ликова. У ризници Мионице постоји и једна мала икона Св. Димитрија, невештог, али аутентичног цртежа и колорита, рад једног из групе непознатих, вероватно локалних мајстора. Слично томе, Царске двери са Благовестима и ликовима Јеванђелиста у медаљонима из цркве у Крупњу, судећи по експресивном, светлом колориту, цртачким одликама и сликаној флоралној декорацији припадају непознатом зографу с краја 18. и почетка 19. века.

Богородица са дететом, рад Петра Николајевића Молера, 1795, црква у Рабровици

У Манастиру Ћелије још једно дело Петра Молера - Икона Сабора Св. Арханђела Михаила и Гаврила - са ктиторским записом и иницијалима сликара, стварано је између 1798. и 1800. године. Сједињена стара решења остваривања перспективе по висини слике и важности цртежа у грађењу симетричне композиције са новоизграђеним осећањем за употребу боје у лаким и танким наносима резултирале су колористичким складом и свечаношћу приказа. Посебан значај у овој ризници имају две престоне иконе - Христос Пантократор, Богородица са дететом - и Царске двери које је исликао 1816. године Јеремија Михаиловић (1785 -1825). Исти иконописац радио је иконостас у Манастиру Боговађа 1819. године од којег су сачуване две престоне иконе- Исуса Христоса и Свете Богородице. Наведена остварења припадају већ зрелом периоду овог сликара одликујући се композиционом једноставношћу, издуженим фигурама, ведрим изразима ликова и општом линеарном прецизношћу декоративних тенденција. Свежину и непосредност таквим, у великој мери стилизованим представама, даје отворени колорит и некаква чудна, али позитивна унутрашња динамика иконе. Икона Исуса Христоса из цркве у Петници⁴ од истог аутора задржала је идентична иконографско-композициона решења и колорит, али са неупоредиво скромнијом флоралном декорацијом и без употребе златне боје на круни, бордури одежде и трону. У Петници се налазе и Царске двери, рад Георгија Бакаловића (1786 - 1843) из 1839. године са Благовестима у овалима и по двојицом јеванђелиста у медаљонима. Оба крила двери су богато обрађена пластичном, волуминозном орнаментиком лишћа и цветова. Очигледно талентовани сликар је врло зрело исликао познату сцену, са најуспелијим партијама у обради драперија и занимљивим детаљем приказаног само једног угла прозора изнад Богородице на десном крилу. За разлику од тога, његова икона Сабор сила небеских из 1836. године у Поцерском Добрићу мирним колоритом, али архаичном композицијом потврђује и, не само, његов чудни сликарски развој и нужност прилагођавања жељама наручилаца. У истој ризници чувају се две престоне иконе - Исуса Христоса и Св. Богородице - и плаштаница које је насликао Михаило Константиновић, заједно са Јањом Молером 1825. и 1827. године.⁵ Ове две иконе имају доста иконографске и стилске сличности са двема престоним иконама - Исуса Христоса и Св. Богородице - из цркве у Добром Потоку, настале 1826. године, па није искључено да су их они сами радили, можда њихови ученици или пак следбеници по њиховом узору. Обојица су радила и икону Исуса Христоса 1826. године у Чокешини. Значајно је даје Михаило Константиновић заједно са Николом Јанковићем урадио 1834. године живопис у цркви манастира Троноше, из чије ризнице су изложене три иконе малих димензија чистог, топлог колорита и прецизности, нарочито на Минејској икони за месец јануар.

Св. Лука, рад Петра Николајевића Молера, 1795-1802, црква у Крчмару

Наведена тројица припадају групи зографа у првој половини 19. века скромнијих стваралачких могућности, али добро савладаног сликарског заната уз ослањање на већ виђено. Када су и покушавали да своја много пута понављана искуства безизражајних и статичних фигура, веома отворене, не ретко сирове палете обогате креативношћу, новим сазнањима и елементима наилазили су на зид сопственог ограничења резултирајући квалитативним ликовним осцилацијама. Том низу зографа 19. века припадају Ванчо и Христо Доспевски, из Самокова, који живопишу цркве у западној Србији (Бања Ковиљача, Богатић).⁶ Према процени иконографско-стилских особина није тешко претпоставити да су иконе из цркава ова два места радили управо поменути мајстори, или из њима блиских кругова. Икону Деизиса из 1811. године, са записом и иницијалима, коју је сликао Лазар Стајић чува црква у Лешници. Изграђени рукопис, слободнији третман у моделовању и фине бојене градације одликују овај рад и представљају смелије и ретке пробоје у тражењу нових путева црквеног сликарства.

Царске двери, непознати аутор, црква у Крупњу

У ред зографа претходног 18. века стаје и Станоје Поповић чији се делови иконостаса сликани између 1735. и 1741. године чувају у цркви у Глоговцу. Били су некада у храму у Црној Бари у којем се између осталог чува један леп путир, дар Деве воденичара почетком 19. века. Изложене иконе Исуса Христоса, Богородице са дететом, Св. Николе, Цара Соломона и Деизисна две табле са дуборезним оквирима одишу веома израженом линеарношћу, чистим колоритом са сужене палете којим је добрим мајсторством исликан инкарнат. И поред, у одређеној мери, наглашене декоративности, ове иконе зраче складом.

Исус Христос, прва пол. 19. века, Црква у Поцерском Добрићу

За разлику од стваралаштва идентификованих аутора у наслеђе нам је остао и не мали број уметничких остварења непознатих мајстора. Ту припадају три изложене, од четири сачуване, иконе из Манастира Пустиња, из прве половине 17. века. Непотпуни Деизис, Царске двери са Благовестима и Гостољубље Аврамово јесу веома цењени примери црквеног сликарства тог времена. Судећи по моделовању фигура, превасходно инкарната и употреби релативно чистих боја, посебно цинобера, може се закључити да је сликар вероватно дошао са југа радећи у маниру критског сликарства.

Богородица са дететом, рад зографа Станоја, 1735-1741, Црква у Глоговцу

На уметнике који су дошли са стране и оставили траг у нашим крајевима скреће нам пажњу ванредно вредна престона икона Исуса Христоса из Манастира Каоне. Ослањајући се на очигледно изузетан сликарски поступак при исликавању инкарната, благом, валерском моделовању лица и духовности којом икона зрачи у најсветлијем искуству поствизантијског иконописања може се претпоставити да ју је радио мајстор - зограф македонске или бугарске сликарске радионице којих је било у Србији. Друга икона из овог манастира поуздано је дело Теодора Стефановића Гологлавца из 1766. године. Поред још четири иконе са старог иконостаса он се потписао на приказу - Силазак у Ад. Специфично је присуство старих образаца и нових померања у правцу барокног поимања уметности које се огледа у одлучнијим покушајима представљања покрета, акцентованом моделовању издужених фигура, светлом колориту и општем динамичнијем расположењу у сцени.

Нешто пре, тачно 1761. године, Гологлавац је потписао икону Богородице са Христом која се чува у црквеној ризници у Ваљеву. На њој је исказао, разумљиво, традиционалнији приступ у компоновању и одређеним детаљима, али су присутни барокни елементи израде драперија и инкарната. Икона има оковани дуборезни рам немирних, али правилних линија са стилизованом орнаментиком лишћа и волута. У Ваљеву се чува још доста скупоцених предмета од којих се свакако истичу два путира, један дар Јефрема Обреновића из 1828. године и други дар Томаније Обреновић из 1876. године, и два престона чирака, дарови епископа шабачких Максима, Мелентија и Саве из 1859. године.

Две престоне иконе из цркве у Миличиници - Богородице са дететом и Исус Христос као велики архијереј - нису сигурно атрибуиране, али се према одређеним студијама приписују Теодору Гологлавцу. Оне вероватно припадају првобитном иконостасу из Докмира. Сигуран цртеж, богата барокна декорација и продуховљена лица стављају их у ред значајних икона, без обзира на (не) поуздано ауторство.

Ризница у селу Маркова Црква чува једну икону Св. Николе из 1837. године, највероватније рад сликара Риста Николића, мада "није искључено да је (Молер) суделовао и при сликању... иконостаса Маркове цркве".⁷ Одежда на издуженој фигури светог оца Николе исликана је врло пажљиво са наглашеном употребом златне боје, док су у позадини приказана два брода као симболи његовог заштитништва путника и морепловаца. Пажњу на себе скреће и путир из 1792. године са пет угравираних ликова на телу (чаши), прецизног и уверљивог цртежа и флоралном декорацијом на постољу.

Царске двери са Благовестима, прва пол. 17. век, манастир Пустиња

Док се у Шапцу налази комплетна владичанска одежда и у Змињаку ђаконски орар из 19. века, црквене ризнице у Докмиру, Лозници, Петници, Петковици, Рибници и Осечини чувају, поред других драгоцености, и крстове, сваки вредан и значајан на свој начин. Докмирски потиче из 1807. године, већих је димензија и без окова, са довољно успелим дуборезом.

Филигрански крст игумана Софронија Поповића, црква у Рибници, 1815.

Рибнички оковани крст из 1815. године са постољем, представља праву вредност. Унутрашњи дрвени крст израђен је изузетним уметничким даром и врхунским мајсторством дуборезбарства и минуциозности, па се може посматрати кроз призму Хаџи Рувимовог круга. Осечински оковани крст скромније је филигранске декорације, и млађи је, из 1937. године, али представља културно историјску вредност јер гаје овој цркви даровао Епископ Николај за "спасение народа". И на чување...

Бранко Лазић

Каталог

Ваљево - Црква Покрова Пресвете Богородице

1. Икона Св. Богородице са Христосом, рад Теодора Стефановића Гологлавца, дрво, сребрна орнаментика, 1761,37x32

2. Путир, дар Томаније Обреновић, позлаћено сребро, 1876, вис. 25, р-16

3. Путир, дар Јефрема Обреновића, сребро, 1828, вис. 27

4. Дискос, позлаћено сребро, 1881, р-17

5. Звездица, дар Јефрема Обреновића, позлаћено сребро, 1828.

6. Чирак, дар Епископа Шабачког Максима, сребро, 1859, вис. 30, р-15

7. Чирак, престони, дар Епископа Шабачких Мелентија и Саве, сребро, вис. 30, р-15

Бранковина - црква сабора Св. Арханђела

8. Напрсни крст-реликвијар, ливена бронза, Х-ХI век, вис. 9,5

9. Хаџи Рувимов дуборезни крст, 1777 - 1784, сребрни оков, 1852, филигран, вис. 52, р-17

10. Кандило, припадало Хаџи Рувиму (?), поч. XIX века, ливена бронза, вис. 11

11. Велико Јеванђеље Проте Матеје, штампано - Москва, 1796, донето 1804-5, оков - позлаћени месингани лим, 37,50x55

12. Мало Јеванђеље Проте Матеје, штампано - Москва, крај XVIII века, оков - позлаћени месинг, техника искуцавања

13. Ручни крст Проте Матеје, поч. XIX века, ливени и гравирани позлаћени месинг, руска радионица, 25x14

14. Дискос, сребрни лим, техника искуцавања и гравирања, 1831, р-16,5

15. Звездица, гравирано сребро, 1831.

16. Кашичица, гравирани посребрени бакар, 1831, дуж. 16

17. Кандило, дар Неранџе Ненадовић, гравирано и искуцавано сребро, вис. 24, р-13

18. Кандило, дар кнегиње Персиде, сребро, 1857, вис. 62, р-20

19. Кадионица, дар кнегиње Персиде, сребро, 1857, вис. 80, р-11

20. Крст, престони, дар Чика Љубе Ненадовића, сребро, вис. 48, р-15,1860.

21. Дарохранилница, сред. XIX века, 43x16

22. Нотарник, XVII век (?)

Рабровица - Црква Преноса моштију Св. Николе

23. Икона Исуса Христоса, рад Петра Николајевића Молера, дрво, 1795,112x83

24. Икона Св. Богородице, рад Петра Николајевића Молера, дрво, 1795,112x83

25. Троделна икона са васкрсењем Христовим, рад Петра Николајевића Молера, 1795,128x49,5

26. Јеванђеље, са Хаџи Рувимовим записима (два листа), 1792.

27. Појас са пафтама, кожа, дуж. 115, шир. 5

28. Антиминс, добијен из Крушедола, 1728, 79x63

Петница - Црква Успења

29. Икона Исуса Христоса, рад Јеремије Михаиловића, дрво, поч. ХIХ века, 52x80

30. Царске двери, рад Георгија Бакаловића, дрво, 1839,105x188

31. КРСТ, престони, дуборез, оков - филигран, прва пол. XIX века

Пустиња - Црква Ваведења

32. Царске Двери, прва пол. XVII века, 66x120

33. Деизис, прва пол. XVII века, 190x38

34. Икона Аврамово гостољубље, прва пол. XVII века, 74x35

35. Икона Св. Богородице, руска школа (?), прва пол. XIX века

Оровица - Црква Сабора дванаест апостола

36. Икона Богородице са дететом, триптих, крај XVIII - поч. XIX века

37. Икона Богородице са дететом, крај XVIII - поч. XIX века

38. Икона Богородице са дететом, 30x37

39. Икона Јована Претече, 31 х37,5

Богатић - Црква Рођења Пресвете Богородице

40. Икона Пресвете Богородице, престона, прва пол. XIX века, 58x45

41. Икона Богородице са Христосом, XVIII век

42. Икона Тајна вечера, око 1830,29x39

43. Икона васкрсење Лазара, око 1830,29x39

44. Икона Св. Цар Константин и Царица Јелена, око 1830,29x39

45. Икона Света три Јерарха, око 1830,29x39

46. Икона силазак Св. Духа, око 1830,29x39

47. Икона преображење Христово, око 1830,29x39

48. Икона васкрсење Христово, око 1830,29x39

49. Икона рођење Христово, око 1830,29x39

50. Икона Сретење Христово. око 1830,29x39

51. Икона улазак у Јерусалим, око 1830, 31x43

52. Крст, престони, оков - филигран, пол. XIX века, вис. 40

53. Иконе силазак Св. Духа - рођење Богородице, двострука, литијска, друга пол. XIX века, 60x40

Глоговац - Црква Св. Апостола Петра и Павла

54. Икона Св. Николе, рад зографа Станоја, 1735 -1741,57x86

55. Икона Цара Соломона, рад зографа Станоја, 1735 -1741,45x25

56. Икона Богородице са Христом, рад зографа Станоја, 1735 -1741,86x54

57. Икона Христос на престолу, рад зографа Станоја, 1735 -1741,86x54

58. Фриз Апостола, две табле, рад зографа Станоја, 1735 -1741,133x60,135x58

59. Икона Христос Пантократор, руска школа (?), 49x40

Црна Бара - Црква Вазнесења

60. Путир, дар Деве воденичара, поч. XIX века, вис. 30

61. Оков за Јеванђеље, XIX век

Петковица - Манастирска Црква Св. Петке

62. Крст, престони, оков - филигран, пол. XIX века, вис. 32

Маркова црква - Црква Св. Димитрија

63. Икона Св. Николе, рад Риста Николића (?), 1837,40,5x56,5

64. Путир, техника гравирања, 1792, вис. 24, п-15,5

Крчмар - Црква Преноса моштију Св. Николе

65. Икона Св. Луке, рад Петра Николајевића Молера, 1795 -1802,58x84

66. Икона нерукотворени образ, руска школа (?)

67. Мало оковано јеванђеље, дар кнеза Николе Грбовића, ктитора храма из 1793. године

68. Икона Богородице са дететом, 55,5x73

69. Псалтир, 1672. година

Рибница - Црква Св. Апостола Петра и Павла

70. Крст Игумана Софронија Поповића, дуборез, оков - филигран, 1815, вис. 59

Мионица - Црква Вазнесења

71. Икона Исуса Христоса, престона, рад Николе Апостоловића, 1808 -1810, 48x80

72. Икона Пресвете Богородице, престона, рад Николе Апостоловића, 1808 -1810,47x80

73. Крст - Распеће, са старог иконостаса, 116,5x86

74. Икона Пресвете Богородице, са старог иконостаса, 34x23

75. Икона Св. Јована, са старог иконостаса, 33,5x23

76. Икона Св. Димитрија, непознати локални (?) мајстор

Боговађа - Манастирска Црква Св. Георгија

77. Икона Исуса Христоса, престона, рад Јеремије Михаиловића, 1819,68,5x110

78. Икона Пресвете Богородице, престона, рад Јеремије Михаиловића, 1819,68x110

Каона - Манастирска Црква Св. Арханђела Михаила

79. Икона Исуса Христоса, 1830,66x87,5

80. Икона силазак у Ад, рад Теодора Стефановића Гологлавца, 1766,53x127,5

Миличиница - Црква Св. Георгија

81. Икона Исуса Христоса, престона, рад Теодора Стефановића Гологлавца (?), друга пол. XVIII века, 98x84

82. Икона Богородице са дететом, престона, рад Теодора Стефановића Гологлавца (?), друга пол. XVIII века, 98x84

Осечина - Црква Вазнесења

83. Мали крст, са постољем, дар Епископа Николаја Велимировића, 1937, вис. 24, р-7

Пецка - Црква Успења

84. Икона Св. Георгије убија аждају, рад Петра Николајевића Молера, око 1795,38x55

85. Икона Пресвете Богородице, руска школа (?)

Крупањ - Црква Вазнесења

86. Царске Двери, аутор непознат, 140x100

Добри Поток - Црква Успења

87. Икона Исуса Христоса, престона, 1826,45x64

88. Икона Пресвете Богородице, престона, 1826,45x64

Степање - Црква Преноса моштију Св. Николе

89. Библија Хаџи Рувимова, штампана 1741. године

90. Крст попа Крсте Ђелмашевића, дуборез, оков - филигран, мајстор Драги, 1780, вис. 22, р-8

91. Икона Деизис, кружна, са дуборезним оквиром

92. Икона Богородице са Христосом, окована

Докмир - Црква Ваведења

93. Крст, дрво, дуборез, 1807, вис. 37,5, хор. крак 21,5

Поцерски Добрић - Црква Св. Апостола Петра и Павла

94. Икона Сабор сила небеских, рад Георгија Бакаловића, 1836,106x66

95. Икона Исуса Христоса, престона, прва пол. ХIХ века, 68x100

96. Икона Пресвете Богородице, престона, прва пол. XIX века, 68x100

97. Јеванђеље, са оковом, штампано - Русија, 1836.

Криваја - Црква Преображења

98. Путир, XIX век, вис. 30

Шабац - Црква Св. Апостола Петра и Павла

99. Владичанска одежда, комплетна

100. Јеванђеље, са оковом, штампано - Русија, 1826.

101. Крст, престони, сребро, оков - филигран, пол. XIX века, вис. 48

102. Крст, престони, без постоља, пол. XIX века, вис. 20

103. Крст, престони, сребро, оков - филигран, пол. XIX века, вис. 37

104. Аер, са покровцима

Лозница - Црква Покрова Пресвете Богородице

105. Антиминс, пол. ХIХ века, 60x42

106. Антиминс, пол. XIX века, 60x42

107. Крст, престони, дар Томаније Обреновић, оков - филигран, вис. 31

108. Јеванђеље, са оковом, штампано - Русија, 1851.

Лешница - Црква Св. Апостола Петра и Павла

109. Икона Деизис, рад Лазара Стајића, 1811,57x86

110. Антиминс, пол. XIX века, 60x42

Драгинац - Црква Св. Георгија

111. ПЛАШТАНИЦА, пол. XIX века, 90x92

Чокешина - Манастирска Црква Рођење Пресвете Богородице

112. Икона Исуса Христоса, престона, прва пол. XIX века, 44x66

113. Икона Вазнесење Христово, друга пол. XIX века, 33x23

114. Икона Рођење Христово, друга пол. XIX века, 23x33

115. Икона силазак Св. духа, друга пол. XIX века, 23x33

116. Икона Преображење Христово, Друга пол. XIX века, 23x33

117. Икона Крштење Христово, друга пол. XIX века, 23x33

Ћелије - Манастирска Црква Сабора Св. Арханђела Михаила

118. Икона Богородице са Христосом, престона, рад Јеремије Михаиловића, 1816,70x80

119. Икона Христоса Пантократора, престона, рад Јеремије Михаиловића, 1816,70x80

120. Икона сабор Светих Арханђела, рад Петра Николајевића Молера, 1798 -1800

121. Царске Двери, рад Јеремије Михаиловића, 1816,120x60

Троноша - Манастирска Црква Ваведења

122. Минејска икона за месец јануар, ХIХ век, 30x34

123. Икона Богородице са Христосом, XIX век, 27x32

124. Икона Богородица Умиленија, XIX век, 26x33

Брезјак - Црква Св. Јована Богослова

125. Јеванђеље, са оковом, штампано у Русији, 1871.

Змињак - Црква Вазнесења

126. Ђаконски Орар, XIX век

Бања Ковиљача - Црква Св. Апостола Петра и Павла

127. Икона Богородице са Христосом, XIX век (?)

Текериш - Црква Св. Илије

128. Јеванђеље, са оковом, XIX век

Појас са пафтама, црква у Рабровици

Фусноте

Исус Христос, рад Николе Апостоловића, 1808-1810, црква у Мионици

1) Занимљив и мање познат је податак даје иконостас за цркву Светог Саве у овом граду у Илиноису насликао године 1934 - 1935. наш познати сликар Урош Предић (1857 - 1953) нав. Миодраг Јовановић, Српско црквено градитељство и сликарство новијег доба, Београд - Крагујевац, 1987, 169.

2) Бранко Вујовић, Бранковина, Београд, 1983.
3) Боривоје Маринковић, Хаџи Рувим 1 - 2, Ваљево, 1989-1990.

4) Никола Кусовац, Каталог црквеног сликарства и примењене уметности, Класицизам код Срба, 6, Београд, 1967.

5) Бранко Вујовић, Уметност обновљене Србије 1791 - 1848, Београд, 1986.

6) Дејан Медаковић, Српска уметност у 19. веку, Београд, 1981.

7) Миодраг Коларић, Прилог проучавању српског сликарства с краја 18. и почетка 19. века, Зборник заштите споменика културе, I, Београд, 1950.