Портрети савременика: Остоја Ђурић

Ђурић Остоја, културни радник и књижевни истраживач. Рођен 18. маја 1934. год. у селу Рогољи, општина Градишка, Република Српска, БиХ. Преминуо 21. маја 2018. у Београду.

Вишу реалну гимназију завршио у Бањалуци (1955); дипломирао светску (општу) књижевност са теоријом на Београдском универзитету (1959). У сложеним друштвеним условима прихватио се истраживања књижевног и издавачког доприноса руске октобарске емиграције у нас и докторирао тезом Књижевна и књижевно–издавачка делатност руских интелектуалаца у Србији између два светска рата (Београд 1987) која је означила почетак ширег научног истраживања ове особите миграцијске појаве.

Радио у установама културе и образовања: Културно–просветна заједница Београда (секретар, 1959–1961) Дом културе „Вук Караџић“ — Београд (руководилац Центра за културу, 1962–1963), Артистичка установа Републике Србије „Адриа“ — Београд (директор, 1964–1979), Институт за стране језике (директор 1980–1993).

Имао је звање научног сарадника.

Почео да пише у омладинском листу Млади крајишник (Бањалука) и средњошколском листу Нови средњошколац (1953–1955) где је био и главни уредник.

После студија повремено писао књижевну критику и приказе нових књига у листовима Борба, Књижевне новине, Књижевни лист и Политика, као и у часописима Стварање (Подгорица), Летопис Матице српске (Нови Сад), Живот (Сарајево), Израз (Сарајево), Путеви (Бањалука), Литературная Россия (Москва). Студију ''Белградски журнал 'Руски архив' и пражский 'Воля России' — сходства и различия'' — штампала је прашка Rossica – Научные исследования по руссистике, украинистике и белоруссистике (III–IV/1998–1999/2; Euroslavica Praga).

Штампане књиге:

• Руска литерарна Србија 1920–1941. Дечје новине и Српски фонд словенске писмености – Горњи Милановац — Београд 1990;
• Адриа иде даље. Адриа АД и Чигоја–прес, Београд 1999;
• Антологија поезије руског Београда – избор, превод и предговор Остоје Ђурића. Zepter Book World – Beograd 2002.

Сарадња у научним издањима (избор):

• Зборник Института за стране језике 1953–1983 — (Том 1983, на стр. 221–227 и Том II. 2003 на стр. 236–246, Београд);
• Reflets de l'histoire européenne dans l'œuvre d'Ivo Andrić (Actes du Colloque International 1985. Press Universitaires de Nancy на стр. 115–117 – Нанси);
• Культурное наследие российской эмиграции 1917–1940 (изд. РАН ''Наследие'', Москва 1994 Том I с. 520 на стр. 57–62; Tом II с. 526);
• Руска емиграција у српској култури XX века (Том I c. 314 на стр. 123–128 и Toм II c. 326, 1994, Београд);
• Словенске културе и историја међусловенских веза – зборник радова (Библиотека града Београда, Београд 1996).

О. Ђ.

(Сарадник: О. Ђ. = др Остоја Ђурић — Београд)

 Рукопис обезбедио Владимир Ђурић, приредио Зоран Стефановић