Култура на селу

Садашњи тренутак нашег друштва и његова одлучност да се истраје у развијању демократског самоуправног социјалистичког друштва упућује нас на многе акције чији је смисао бржи развитак културе и културног живота радних људи.

Култура на селу у општини Панчево везана је за рад и развој домова културе.

Села у општини обухватају око 50% становника (пољопривредних произвођача, радника и све бројније интелигенције).

До појаве домова културе културни живот села је карактерисала извесна стихијност, разједињеност и недовољно богатство садржаја и форми рада.

Продор средстава масовних комуникација на село (штампа, телевизија, радио), затим изражена флуктуација сеоског становништва, која доводи до сталних промена у његовој структури, условили су веће и развијеније културне потребе. Томе је допринела близина Панчева и Београда, где је нашао запослење велики број становника села, али због стамбених и економских разлога остаје да живи у њему. Захваљујући овим моментима, и поред неразвијене мреже културних установа у селима, у том периоду културни ниво сеоског становништва је у порасту. Све чешће се траже програми бољег квалитета, које постојећа мрежа установа није у стању да обезбеди. Јавила се потреба да се посредством чврсте, организационо и материјално сређене институције створи могућност за садржајнији и богатији културни живот села. Тако је 1956. године формиран први дом културе, да би за кратко време били основани у свим селима наше општине.

Све фазе кроз које су у свом развитку пролазили домови културе биле су увек праћене размишљањима и дискусијама о томе; да ли су нашој средини потребни домови културе, какви они треба да буду и каква треба да буде њихова активност. У нашој средини преовладало је оправдано мишљење да су домови културе најпогоднија форма за развијање организованих облика културног живота на селу и да они треба да постану стециште и жаришта културне акције у сеоској средини. То су институције комплексног типа у којима се одвија образовна делатност (народни универзитет), рад библиотека, читаоница, културно–уметничких друштава, клубова, бројних секција (фото–кино, драмска, литерарна, ликовна, музичка, фолклорна). При домовима културе раде и истурена одељења Музичке школе из Панчева.

Ове институције своју функцију остварују кроз реализацију задатака формулисаних у статутима. Према тим задацима дом културе:

— носилац је културног, просветног и забавног живота своје средине и делује као значајан фактор друштвеног преображаја;

— путем разноврсних облика делатности пропагира све гране уметности и уметничка остварења чини доступним радним људима, а и подстиче стваралачке иницијативе у својој средини, у циљу подизања општег културног нивоа и хуманизације личности;

— обезбеђује основне материјалне услове за развој културно–уметничког аматеризма, кроз групе и секције, а и стимулише уметничко стваралаштво појединаца;

— организује рад на основном и стручном образовању одраслих са другим институцијама које се баве образовањем одраслих;

— преко разних облика и метода утиче на зближавање културе свих народа и народности и тиме доприноси развијању братства и јединства наших народа.

Ови задаци одређују и програмску оријентацију домова културе, која треба да се стално развија и усавршава.

Оваква оријентација афирмисала је до сада домове културе као најподеснији облик развијања и задовољавања културних потреба становништва села.

Целокупна делатност домова културе финансира се из следећих извора:

— приходи од сопствене активности;

— средства месне заједнице (самодопринос грађана);

— помоћ радних организација (задруга, погон пољопривредног комбината);

— учешће на конкурсима, и

— средства Заједнице културе, итд.

Средства акумулирана на тај начин за финансирање домова културе нису расла адекватно нивоу њихове развијености. Током 1969. године Заједница културе је учинила значајан напор за подстицање финансирања програмске активности и делатности које постижу најбоље резултате, као и за обезбеђивање средстава за опрему и адаптацију домова културе. Но, и поред тога, проблеми финансирања домова културе условљени су, као и у другим областима културе, културном политиком у целини и захтевом да се консолидује однос материјалне основе друштва и културе у јединственом друштвено–економском систему.

С обзиром на развијену мрежу домова културе у општини и њихову активност, развијали смо их као самосталне институције којима управљају самоуправно конституисани органи, у којима су све структуре у селу заступљене.