Позоришни живот у граду без позоришта

Светозарево је град са 28.000 становника у којем већ целу деценију не постоји позориште. Ни професионално, ни аматерско. Али то је истовремено и град са врло богатом традицијом и бујним позоришним животом, с једне стране, и оданом и зналачком публиком — с друге. У Светозареву већ годинама сталне сцене имају Нишко и Крагујевачко народно позориште, а нису ретка ни гостовања других театарских кућа из земље. Овај град је две године био домаћин репризе сусрета „Јоаким Вујић“, а од прошле године је и организатор Дана комедије, једне нове позоришне манифестације у нас за коју позоришта Србије испољавају велику заинтересованост.

Овакав парадокс — град без позоришта са веома снажним и организованим позоришним животом — сигурно заслужује дубље проучавање, а иницијатива културних радника у Светозареву да се кроз несумњиво интересовање за театарску уметност дају и нови, стваралачки импулси њеном развоју — побуђује пажњу и шире културне јавности.

Када се говори о позоришном животу у Светозареву није наодмет, убедљивости ради, изнети и неколико статистичких показатеља. У току 1969. године светозаревачка сцена била је домаћин извођачима девет позоришта са подручја СР Србије и Хрватске, који су извели 23 премијерне представе. Њима је присуствовало 9.826 гледалаца, односно у просеку 430 на свакој представи. Следеће године, 1970, на сцени Дома културе у Светозареву продефиловало је укупно 12 позоришта из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе и извело укупно 26 представа, којима су присуствовала 10.283 гледаоца, или по 400 на свакој представи. А у првих девет месеци ове године изведено је 18 позоришних представа са 7.670 гледалаца, с тим што је свакој представи просечно присуствовало 426 лица. Укупно је гостовало девет позоришта са подручја наше Републике.

Ових неколико података говори о смишљеној и организованој делатности и перманентном интересовању гледалаца, чији је број на представама устаљен, тако да се може рећи, а то су изјавили и многи позоришни радници са стране — да Светозарево има однеговану, праву позоришну публику. Та публика, радници, интелектуалци и ђаци, заљубљени у сценску уметност, инспирисала је групу људи окупљених у Заједници културе да се ангажује око остварења једне акције, која би граду прибавила афирмацију позоришног мецене, а позоришним кућама отворила нову могућност сусрета и огледања у једном специфичном жанру — комедији.

Зашто баш у комедији? Ова врста позоришних представа одувек је била изузетно цењена и популарна, па и негована, у старој Јагодини и после рата у новом Светозареву, а Нушићев Јованча Мицић овековечио је у литератури духовитост и смисао за хумор људи овог краја. Зато је и организациони одбор предложио да статуета која симболизује Дане комедије буде баш фигура Јованче Мицића. Њу ће добити, у знак признања, најсмешнија представа на смотри комедије, и то по оцени жирија публике.

Дани комедије, који су већ спроведени као својеврсна огледна манифестација у пролеће ове године, одржаваће се редовно крајем марта. Они ће убудуће окупљати по седам позоришних кућа са подручја СР Србије, чије ће представе бити одабране на основу утврђених мерила. Најважнији допринос ове манифестације, по оцени организатора а и угледних позоришних радника са стране, јесте конкурс за савремену југословенску комедију, који ће се расписивати сваке године. Најбоље оцењеним (наравно и награђеним) приспелим делом отвориће се следећи сусрети у оквиру Дана комедије. И тако из године у годину. На конкурсу имају право учешћа сви грађани СФРЈ, а тематика није ближе одређена. Овај конкурс први пут ће бити расписан крајем 1971. године, а идеја о томе већ је наишла на велико интересовање и одобравање свих позоришних и културних радника које смо у вези са данима комедије консултовали. С правом се сматра да ће се овим путем знатно обогатити домаћа комедиографија и допунити празнина која се годинама осећа управо у овом драмском жанру.

Дани комедије биће пропраћени и низом других културних приредаба. Поред осталог, програмом је предвиђено да позоришни ансамбли посете радне колективе, сусретну се и разговарају са радницима, а изложба карикатура на позоришне теме биће за све време смотре отворена у фоајеу Дома културе.

О свему овоме информисани су Културно–просветна заједница Србије и Републичка заједница за културу, а културни радници Светозарева сматрају да о њиховом скромном подухвату треба обавестити и овај скуп, јер он, у ствари, представља непосредан допринос Конгресу културне акције Србије. У њихово име ја сам овом кратком информацијом то и учинио.