Основни циљеви превентивне здравствене заштите — просвећивање и културно уздизање становништва

Социјално–здравствено веће Скупштине СР Србије препоручило је да се и здравственој култури обезбеди место у документима Конгреса културне акције. То је било недавно, пре неколико месеци, поводом дискусије о опасности која нам прети од колере. Ово је предузето нарочито због тога што низак степен здравствене културе, особито у извесним срединама, угрожава не само здравље појединаца него и друштва у целини. Заосталост и непросвећеност још и данас играју велику улогу у обољевању нашег становништва, а многе болести, које се код нас јављају, већ су искорењене у културним срединама.

УНЕСКО, васпитна, научна и културна организација Уједињених нација као основни циљ у раду на културном уздизању становништва истиче помоћ људима да живе пунијим и срећнијим животом, да постигну економски и социјални напредак, као и да развијају сопствену културу. Здравственој служби, а и друштвеним факторима ван ње, довољно је познат утицај просвећености и културног нивоа једне средине на здравствено стање одређене популације. Из тог разлога је један од основних циљева превентивне здравствене службе просвећивање становништва и његово културно уздизање.

Правилно усмерена и добро организована здравствена служба не гледа на здравље само као на непостојање болести у датом тренутку већ под здрављем подразумева потпуно телесно, душевно и социјално благостање. Да би постигли резултате у свом раду у складу са оваквом поставком, здравствени радници се не смеју ограничити само на прегледе и лечење болесника већ се, пре свега, морају посветити подизању животног стандарда у средини у којој делају, и то не само унапређењу материјалних прилика него и подизању опште, а посебно здравствене културе.

Иако су у многим земљама оваква схватања већ уобичајена у пракси старања о јавном здрављу, код нас је требало да прође доста времена да ове принципе прихвате чак и здравствени радници. Данас, када се социјална медицина код нас предаје као посебан предмет на медицинским факултетима, не може се више ни замислити здравствени радник који не схвата значај и потребу културног уздизања становништва. Могућности за активност здравствене службе у овом правцу су разноврсне и многобројне. Предавања, курсеви, приказивање филмова, саветовалишта и растурање брошура су методи који су у нашим срединама најчешће примењивани. Нешто је тежи али и ефикаснији рад на подизању и развијању објеката који омогућавају хигијенски начин живота и тиме непосредно утичу на стварање хигијенских навика, на подизање животног стандарда и на свестрано уздизање и васпитавање личности.

Овде би се посебно могли истаћи подизање хигијенских водних објеката у насељима, затим објеката за отклањање отпадних материјала, отварање ђачких кухиња, изградње купатила при школама, урбанистичко уређивање насеља и школских средина.

Здравствене службе, које су до сада знатан део својих активности посвећивале просвећивању и културном уздизању становништва, имале су прилике да у погледу кретања здравственог стања на својим подручјима забележе видне резултате. А они се нарочито огледају у смањењу броја оболелих од заразних и паразитарних обољења, у опадању смртности одојчади, као и опште смртности итд. С обзиром на ове већ уочене резултате све више се код нас прихвата рад на здравственом и културном уздизању као један од основних метода рада здравствене службе у који се укључују и остале заинтересоване друштвене и радне организације, као и појединци.

Просветни радници су одувек били први сарадници здравствене службе, а прихватањем идеје унапређења здравља путем просвећивања и подизања културног нивоа, ове две службе — просветна и здравствена — треба да остваре још тешњу сарадњу на постизању заједничког циља: обезбеђење пунијег и срећнијег живота наших људи.

Обично се сматра да култура долази друмовима и електричном мрежом. Ми смо у нашем крају дошли до још једног сазнања, наиме да хигијенски санирана средина има знатног утицаја на подизање стандарда и благостања уопште, а самим тим и на стварање културних навика.

У беспутном селу под планинама Мучњем и Јавором, које је уз сарадњу са здравственом службом довело воду до својих домова, доктор Сико, директор УНИЦЕФ–а за Европу, изјавио је усхићено: „До сада сам веровао да је за прогрес на првом месту потребан пут, али у овом случају видим да је то вода“.