Материјално стање и проблем развоја културе на подручју општине Призрен

Призрен је био, а и данас је, један од привредних, здравствених, просветних и културних регионалних центара Косова. Њему гравитирају општине Ораховац, Сува Река и Драгаш, које, заједно с Призреном, чине један регион који је настањен са 216.772 становника.

Велика је културна традиција Призрена. На његовом тлу су се укрштале разне културе још из старих времена до данашњих дана и за собом су оставиле трагове и карактеристике прошлости, које јасно говоре о степену материјалне и духовне културе у одређеним временским периодима.

У периоду социјалистичког развоја постигнути су видни резултати на свим пољима живота, укључујући и културу. Ипак, не можемо да тврдимо да се култура развијала упоредо с привредним развојем наше општине. Култура још има ниску материјалну базу која не може да удовољи повећаним захтевима културног живота уопште и, посебно, културним потребама свих националности које живе у нашој општини. Док је у току 1965–1969. године у неким општинама Србије, које су по степену развијености исте или скоро исте са општином Призрен, по глави становника инвестирано 21,70 динара, у нашој општини је инвестирано 10,10 динара; у 1970. години, уместо да се овај износ повећа, смањен је на 8,20 динара, што је јако мало за једну општину са 97.771 становником, са близу 10.000 радника у друштвеном сектору, с 25.000 ђака и студената, с једним пристојним бројем социјално–културних и просветних објеката и институција итд.

Објекти материјалне културе траже велико ангажовање и озбиљну интервенцију друштва. Ризница материјалне и духовне културе на овом тлу је богата и значајна. Ми смо обавезни да то богатство спасемо и сачувамо колико је то могуће. Један мрачни период наше историје крио је у себи латентну опасност уништавања наследне материјалне и духовне културе. Када томе додамо чињеницу да један добар део овог региона није истражен, онда нам се намеће неодложан задатак да постојеће богатство сачувамо, истражујемо и оставимо у наследство будућим генерацијама.

У том правцу учињени су последњих година први кораци, тако да је за конзервирање, рестаурацију и археолошка истраживања инвестирано близу 600.000 динара, мада су та средства, у односу на потребе, симболична. Потребна средства за генералну и комплетну заштиту културне традиције захтевају суму од 44,354.840 динара, износ који општина Призрен не може да обезбеди. Студије у вези с овим упозоравају на неопходност интервенције друштва, на једној страни, и интеграције захтева културе и потребе привреде, што ће рећи валоризацију културне традиције у савременим економско–туристичким кретањима, на другој страни. Оваквим акцијама постигла би се једна видна акумулација, којом би се остварили планови, у које спада и онај у вези с познатом призренском тврђавом (Каљаја), која треба да се претвори у један културно–туристички пункт за што је, према урађеним пројектима, потребно 3 милијарде старих динара.

Стање библиотека је такође незадовољавајуће, како у погледу књижног фонда, тако и у погледу кадрова и просторија. Библиотеке имају укупно 3.200 наслова са 25.800 књига, што значи да једна књига долази на 4 становника наше општине, или 0,26% књига на једног становника.

И аматерске делатности нису у завидном положају, мада су формирањем општинске заједнице културе обезбеђени предуслови за живљу делатност аматеризма. Ту још није учињен неки заокрет који може да нас задовољи све док се по глави становника даје мање од 1,50 динара.

На подручју општине, поред 4 професионалне институције које се баве културним делатностима, делују и 13 културно–уметничких друштава, клубова и аматерских група, које око себе окупљају 850 активних чланова. Огромна већина ових друштава, иако без довољно материјалних средстава, игра важну васпитно–уметничку улогу у својим срединама и, шире, у афирмисању националних култура Албанаца, Срба, Турака и Рома. Илустрације ради наводимо пример КУД „Емин Дураку“ из села Жур које је с великим ентузијазмом постигло запажене резултате чак и на међународним фестивалима. У прошлој години ово друштво је имало 21 концерт, а исто толико и у овој години, од чега 9 у НР Албанији. Слична је ситуација и са литерарним клубовима, који су с мало средстава и с великом вољом допринели развоју наше културе.

Последњих година позоришни аматеризам доживљава озбиљну стагнацију, и то још од формирања Секције за позоришни аматеризам при Дому културе 1965. године. Органи Заједнице културе су предузели прве кораке у побољшању ове ситуације ангажујући се за формирање једног професионалног (или пак полупрофесионалног) позоришта при Дому културе, док аматерске делатности треба подстаћи у Културно–просветној заједници, позоришним и другим групама на терену.

Од 1965. године наовамо у Призрену се сваке године одржава Југословенски фестивал позоришног аматеризма који је сада постао традиционална културна манифестација с тенденцијом даљег развоја — и ван граница земље. Његови циљеви су реципрочно упознавање с културним вредностима народа и народности наше земље и јачање братства и јединства међу њима. Само у прошлој и овој години, преко овог фестивала је организовано 26 приредаба на којима је учествовало око 14.000 посетилаца.

Преко Дома културе у 1970. години организовано је више од 70 концерата, приредаба, предавања, семинара и изложби са око 60.000 посетилаца.

Промене у друштвено–економском развоју утицале су на то да и село доживљава одговарајуће промене, мада су проблеми још евидентни. Највећи број поменутих резултата су карактеристични у градским срединама, мада највећи број становника живи на селу. Професионалне институције, културно–уметничка и друга друштва потиснула су своју активност на селу у други план, или је потпуно запоставиле.

Ми још нисмо успели да у сеоским срединама створимо основу за самостални развој културних активности. Неодложни је задатак да се аматеризму, кинематографији, библиотекарству, друштвима, професионалним групама на селу и другим облицима културне делатности пружи материјална и професионална подршка, и да се тиме активирају велики потенцијали који живе у сеоским срединама.

Ово што је речено о култури на подручју општине Призрен само је један део конгломерата проблема који чекају ангажовање и решења за чију је реализацију неопходно потребна интервенција друштва, с циљем и жељом да политика развоја културе убудуће буде адекватна улози коју она има у друштву.