Средства за културу и неразвијена подручја

Конгрес културне акције Србије биће стварно конгрес акције ако се после њега, а то ће сигурно тако и бити, осети у сваком делу Србије активан приступ разрешавању многих отворених питања даљег развоја културе.

Србија се већ неколико година налази у једној врсти културног превирања, и то у погледу ницања разноврсних облика и садржаја културног деловања, почев од разних смотри и фестивала, преко штампања свега и свачега, отварања библиотека у најудаљенијим селима, подизања библиотеке Србије, приступа изградњи зграде Опере у Београду, до акције подизања домова културе у многим местима наше Републике.

У једном оваквом развоју и кретању ка богатству форми и садржаја појављују се шунд и кич, дилетантизам, вулгаризације и многи други облици који често умањују стварне културне вредности и постигнуте резултате у разноврсним облицима уметничког изражавања и културе уопште.

Конгрес културне акције има право и могућност, јер говори у име друштва, да каже да је недозвољиво и културе недолично да се овом нашем социјалистичком друштву намећу многи постојећи облици као културни чиниоци када нису ништа друго него сурогати и негација истинске културе. Међутим, није довољна само реч, већ и акција да би се стало на пут лошем филму, неприхватљивом стрипу, примитивном фестивалу, провокативном и без праве уметничке вредности позоришном комаду и сл. Конгрес је дужан да у име друштва гласно иступи и заузме став да је велики луксуз за ово друштво да неко у име њега троши за културу тешко одвојене произвођачке паре за таква остварења и смотре које не доприносе културном развоју и подизању културног нивоа наших људи, које не развијају племенито, људско и лепо у човеку. О култури већ могу и морају да кажу своју реч они који је желе и чије утицаје очекују — широки аудиторијум произвођача, који за уложени динар имају право да очекују и стварну вредност, стварну уметничку поруку и поуку. Због тога морамо и да одбијемо тезу о наводној култури елите, изабраних и одабраних, врхунској култури за мањину која је разуме и сл. Врхунска и масовна култура и треба и мора да буде доступна широком кругу наших људи. Култура је, као и образовање и здравствена заштита, основна потреба и право грађана због чега Конгрес и има за задатак да изрази став да сваком грађанину наше Републике треба обезбедити основни минимум културног стандарда независно од економске моћи средине у којој живи. Разуме се да Конгрес треба да препоручи да се утврди шта је минимум културног стандарда. То у исто време треба да значи и опредељивање за напор да се обезбеде и сигурнији и редовнији извори финансирања културе, да се још једном потврди став да манифестација културе не треба да имају мање они који живе у економски неразвијеним крајевима. Неразвијени, преко оваквог захтева, не пледирају за таква решења по којима би развијене средине требало да имају сада мање институција културе, али истичу да за постојање високоакумулативних грана привреде, богатства у утроби земље и других привредних богатстава, нису заслужни само људи тог краја, већ грађани и шире заједнице, а што је руда баш ту, то не треба да буде само преимућство те средине. Неразвијени, дакле, не траже никакву милостињу и неку допунску помоћ већ само правилну расподелу средстава. А средстава треба и за нове домове културе, библиотеке, издавачку делатност, гостовања уметника и друго, јер се од Суботице, преко Новог Сада, Приштине, Ниша, Титовог Ужица, Крушевца, Нове Вароши и Прибоја до Пријепоља стварају нови центри културног деловања, не умањујући место и улогу метрополског, формирају се нови значајни чиниоци и културне политике и конкретног деловања преко разних облика културног изражавања. Грађани Србије, посебно они из неразвијених подручја, надају се да ће Конгрес и умети и моћи да каже своју реч о садашњем културном тренутку Србије и, оно што је важније, шта Србији треба, до када ће којим средствима и шта да се остварује.