Поруке Конгреса културне акције у СР Србији

I

Ценећи значај културе за социјалистичку савременост и будућност наше заједнице и уверени да је неопходан шири договор друштвених снага, носилаца културног напретка, у Крагујевцу је од 28. до 30. октобра одржан Конгрес културне акције у СР Србији. У раду Конгреса учествовало је око 1100 делегата и гостију — уметника, културних, научних и друштвено–политичких радника, представника привреде, образовних и здравствених установа и других заинтересованих за културни развој Републике. Конгресу су претходили скупови и консултовања на којима су разматрани резултати и изнета критичка запажања о стању и путевима развоја културе у СР Србији.

У току рада Конгреса делегати и гости из свих крајева Србије настојали су да утврде најважнија питања културног развоја, да окупе снаге спремне да раде на напретку наше заједнице и да своје договоре претворе у непосредну акцију.

У току три дана рада Конгрес је саслушао уводни реферат и 43 саопштења датих у пет комисија. У дискусији на пленуму и у комисијама учествовало је 176 делегата и гостију.

Конгрес оцењује да је у овим материјалима садржана основа за ангажовање друштвених снага на даљем културном преображавању СР Србије.

Конгрес посебно истиче да је у уводном реферату изложена реалистична и демократска социјалистичка политика развоја културе у савременом животу наше социјалистичке заједнице, и да су у извештајима комисија садржани ставови који могу да послуже као извор нових акција у култури.

Учесници Конгреса изражавају уверење да ће припрема и сам Конгрес, као друштвена акција, имати трајнији утицај на будуће односе и стање у култури и да ће допринети развијању демократске концепције културе у свим срединама.

II

У настојању да друштвене снаге усмери на решавање најзначајнијих питања културног развоја, Конгрес између многих важнијих питања расправљаних у току тродневног рада посебно указује на следеће:

Даљи културни преображај СР Србије заснива се на укупном друштвеном и економском развоју и на природној повезаности културе са другим областима рада.

Развој самоуправљања као основног и целовитог друштвеног односа темељ је ослобађања стваралачких снага и друштвеног, економског и културног прогреса Србије. Самоуправни развој друштва омогућава напредак културе у њеним битним значењима: као визија социјализма и света слободе и као стварање друштва богатијих и хуманијих садржаја.

Конгрес зато о култури није расправљао само као о економској категорији и вредностима, али ни као о “чистој” духовној активности, већ као о интегралном делу целокупног друштвеног живота и рада, који је брига свих, сваке радне организације, радног човека и грађанина. Отуда је Конгрес културне акције истовремено и друштвена и економска акција; он се исто толико односи на продуктивност у производном раду колико и на креативност у уметничком стварању.

Полазећи од овог становишта Конгрес сматра неопходним вишеструко прожимање културе са другим областима рада и стварања, а посебно са материјалном производњом. Одлучније кретање ка овом циљу не зависи само од свести и програмске усмерености културне политике, него и од оријентације друштва у целини.

У складу с тим, Конгрес наглашава да историјска улога радничке класе у изграђивању самоуправног социјалистичког друштва захтева њено веће учешће у култури и њен већи утицај на културну политику.

Конгрес истиче потребу одлучније оријентације на самоуправљање и замењивање улоге државе укупним друштвеним интересом конституисаним на самоуправној основи.

Примена ових начела треба да буде стваралачка, да би се обезбедио интегритет културе и непосреднија друштвена комуникација и створили услови у којима би свестрано дошле до изражаја разноврсне људске могућности и свеколики облици стваралаштва.

Конгрес сматра да културна политика као усклађен систем принципа, метода, облика и акција, треба да буде отворена, на нивоу савремених искустава и знања, да би — ослоњена на њих — постигла оптималне резултате.

Конгрес се залаже за културну политику која у сваком тренутку подразумева равнотежу два основна циља: да се подстицањем стваралаштва у условима потпуне отворености омогући настанак вредности и, да се створене вредности учине покретачким чиниоцима и садржајем живота најширих слојева народа.

Ради подстицања стваралаштва, поред повољнијих материјалних услова, потребно је одлучније и доследније остваривати самоуправљање, у коме би се пуним и аутентичним испољавањем људског бића уклонили свесно или стихијно постављени застори над правим вредностима, успоставила виша етичка и хуманистичка начела и право уважавање интелектуалног рада. Тиме би се, између осталог, допринело превазилажењу одређених лоших искустава и наталоженог неповерења.

Конгрес утврђује да слобода стваралаштва представља битан део слободе као једне од основних вредности у људском друштву. Овај став као делотворни принцип и пракса представља и захтева одговарајућу доследност у његовом материјалном и моралном остваривању. Демократски концепт културе такође подразумева заједништво слободе и одговорности, критичности и вере у вредности.

У циљу подстицања уметничког стваралаштва и правих уметничких вредности Конгрес се залаже и за интензивно решавање и побољшање положаја уметничких стваралаца, стварањем материјалних и друштвених услова за обављање и вредновање њиховог стваралачког рада.

Конгрес посебно препоручује свим интересним заједницама у области културе, друштвеним и политичким организацијама да енергично сузбијају неравноправне односе између институција и ствараоца.

Конгрес позива све културне институције и радне колективе у области науке, информација и уметничког стваралаштва да у што краћем року нађу конкретне облике укључивања свих својих сарадника–стваралаца у самоуправна тела на свим нивоима.

Учесници Конгреса сматрају да демократизација културе није само задовољавање постојећих културних потреба, него и развијање нових подстицањем разноврсних иницијатива у свим срединама. Право на културу не подразумева пристајање на просечност као мерило вредности нити на изједначавање културе са лажним видовима. Истинска култура треба да постане масовна. Процес социјализације културе Конгрес схвата као друштвено утемељивање оног што је у њој заиста вредно.

Конгрес зато сматра да су наша хтења аутентична култура живота и рада, висока уметничка и научна остварења, демократска клима, критерији вредности, свест да је култура синоним прогреса. Он указује на важност обе компоненте права на културу грађана: да им буду доступне вредности и да као субјекти утичу на културну политику своје средине.

Ради постизања тог циља неопходно је развијање осећања за вредности као и оспособљавање најширих слојева да их прихватају као своје. Да би то било могуће неопходно је, између осталог, решавање егзистенцијалних проблема радних људи; подизање елементарног културног стандарда, даље искорењивање неписмености и ширење образовања народа, развијање цивилизованијих облика живота на селу; пуније и свестраније коришћење слободног времена; потпунија културна активност у радничким срединама; остваривање услова за разноврснији и богатији културни и образовни садржај живота младе генерације.

Пресудну улогу у томе играју: школе чију културну функцију треба подстицати усавршавањем наставно–васпитног процеса и осавремењавањем програма и модерно организоване и опремљене културне установе које морају постати извори и жаришта културног живота за сваког. Демократичност и отвореност према свима основна су начела на којима ове установе треба да почивају, од чега добрим делом зависи општи друштвени развитак.

У том процесу изузетно крупну улогу има књига као основни извор знања.

Значајну улогу у ширењу и популарисању културних вредности имају средства културних активности и масовних комуникација: радио, телевизија, филм, новинска и издавачка делатност, продукција грамофонских плоча и друго, па је зато неопходно да се она непосредније уклопе у културну политику и буду подржана у њиховом ширењу. Средства масовних комуникација дужна су да се залажу за стварање, ширење и усвајање вредности, уважавајући праве потребе корисника и стваралаца. Конгрес сматра неопходним потпуније друштвено и самоуправно усмеравање њихове делатности, како би се у даљој културној акцији искористила велика снага ових медија и утицај ових активности на културни развој.

Подизање културног нивоа најширих слојева зависиће и од успеха борбе против лажних и привидних вредности. Против њих мора се наступати не само декларативно, већ и практично, економским и другим мерама.

Да би се остварили циљеви културне политике, неопходно је да се у наредном периоду материјална основа културе у СР Србији знатно ојача, како би се створили повољнији услови за развој културних делатности и брже превазилазила неравномерност у културном развоју, као и да би се обезбедио минимум културног стандарда, независно од материјалних могућности средина.

Конгрес истиче потребу организованије културне акције на селу, која би полазила од разноликих услова, потреба и захтева савремених пољопривредних произвођача. У том циљу подржава се широк и разноврстан покрет у месним заједницама, који треба материјално подржати, као један од путева за даљу мобилизацију нашег села и његово шире интегрисање у укупне друштвене и културне прилике.

Конгрес истиче да слободу културе није могуће остваривати без доследно оствариване слободе и равноправности свих народа и народности. Порицање националних одредница културе води њеном гушењу. Конгрес такође наглашава да је свођење културе само на њену националну димензију пут њеног ограничавања и затварања.

Конгрес се изјашњава за интензивну сарадњу националних култура и слободну циркулацију културних вредности уверен да то доприноси богаћењу култура и социјализма.

Зато је неопходно и у име културе спречити продор грађанског национализма, националне нетрпељивости и искључивости у култури.

Само политика која се заснива на равноправности и слободи свих народа и народности у југословенској заједници може да обезбеди, у нашим условима, целовитост културе сваке нације.

Све богатији развој култура народности и њихова афирмација у Србији и у Југославији, као и узајамно подстицање и прожимање свих националних култура у Републици представљају један од битних елемената развоја Србије као савременог, културног и социјалистичког друштва. Због тога треба да делови других нација слободно и свестрано развијају своју културу као део културе матичних нација, а тиме и као део културе у Србији и Југославији.

Питање језика Конгрес посматра у сагласности са својим основним опредељењима у погледу националних култура. У расправама о српскохрватском језику и писму у решавању овог питања треба се служити закључцима науке, уважавајући неприкосновено право сваког народа да свој језик развија у оном виду који сам сматра аутентичним. Исто тако, Конгрес сматра да би за решавање појединих питања из ове области био користан демократски договор одговарајућих институција свих република у којима се говори српскохрватским односно хрватскосрпским језиком.

III

Културни, привредни и општедруштвени развој Социјалистичке Републике Србије и њен потпунији преображај у савремену, развијену, демократску и самосталну друштвену заједницу незамислив је без свестране, интензивне, трајне и делотворне културне акције.

Имајући у виду разлике у нивоу и природи културних задатака у појединим областима културе и подручјима Републике, Конгрес једнодушно позива све носиоце културне акције да се у својој средини и у својој области друштвеног и културног деловања залажу за што потпуније остваривање циљева културе у нашем самоуправном социјалистичком друштву.

За даљу акцију битно је одређивање правца деловања субјективних социјалистичких снага друштва. Оне у култури, као и у друштву, морају бити чинилац промене и потврђивати се у борби за нове вредности и односе, схватајући то као унутрашњу потребу своје демократске и социјалистичке политике и потврђујући своју одговорност за развој друштва.

Конгрес се посебно залаже за израду целовитијих програма развоја културе у свим друштвено–политичким заједницама и за њихово повезивање у регионалне и шире програме, као и за повезивање савремено конципираног система и организације културног деловања који те програме треба да остварују.

У циљу остваривања ових програма носиоци самоуправне културне политике и акције — радне организације у свим областима друштвеног рада, политичке и друштвене организације, ствараоци, институције, удружења и организације у области уметности и културе, сва средства масовне комуникације, културне институције у ЈНА — сви они морају постати одговорни чиниоци нашег културног развоја и судеоници културне акције.

Конгрес позива све самоуправне, представничке и политичке носиоце друштвеног усмеравања да својим одлукама и настојањима потпуније омогућавају, подстичу и охрабрују овако усмерену културну акцију.

У настојању да и сам трајније допринесе таквом њиховом односу, Конгрес је одлучио да обавеже своје сазиваче да широке и подстицајне демократске договоре, какав је он несумњиво представљао, организују чешће у жељи да потпуније расправе питања која су овом приликом покренута, а пре свега улогу средстава масовне комуникације у културном развоју, као и; покретање и интензивирање културног процеса на селу, међунационална, међурепубличка и међународна културна сарадња, образовање као носилац и фактор културног развоја, организованост културне акције у општинама и шире итд.

Конгрес сматра да његов значај није само у овим порукама и ставовима који су на Конгресу заузети. Смисао и улога Конгреса биће испуњени само ако он буде схваћен и прихваћен као израз решености целог друштва, а посебно његових социјалистичких снага, да сталним акцијама потврђују значај културе за људску садашњост и будућност.

Крагујевац, 30. октобар 1971. године