Портрети савременика: Јасмина Малешевић

Текст и фотографије на овој страни су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима 4.0 Unported creativecommons.org

Texts and photos on this page are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike 4.0 Unported

Јасмина Малешевић је рођена 18. 10. 1962. године у Београду. По образовању је доктор ветеринарске медицине. Од 2011. године је члан Удружења књижевника Србије. Живи и пише у Београду.

Аутор је књига: Скарабег (Београд: Сфаирос, 1992) – поетска проза; Јади младог анђела (Београд: Асоцијација Арс ет Норма, 2010) – поезија; Дневник урбане сирене (Београд: Драслар партнер, 2013) – поетски роман; Чарна шума (Београд: Принт 2 Принт, 2014) – поетска проза; Мачкасте приче (Београд: Принт 2 Принт, 2015) – књига за децу; Легенда о мајци (Подгорица: Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, 2019) – поезија; Исусове сандале (Ново Милошево: Банатски културни центар, 2021) – свитак кратких прича и Несташна Маркиза (Београд: Галаксијанис и Беокликс, 2023).

У коауторству са Војиславом Брковићем објавила књигу Рођени из исте смрти (Београд: Сфаирос, 1990) – поетски дијалог о љубави, а са Александром Слађаном Милошевић књигу Адаме не љути се (Београд: Драслар партнер, 2001) – поетска проза.

Песме и приче су јој објављене у преко две стотине зборника, алманаха, антологија и књижевних часописа.

Добитник је књижевних награда: „Милан Лалић“ за књигу Скарабег (1992); Награда публике, Смедеревска песничка јесен (2012); Прва награда за кратку причу, часопис АКТ (Ваљево, 2016); Друга награда за кратку причу, Шумадијске метафоре (Младеновац, 2015); Специјална награда за најлепшу песму о вину (Вршац, 2015); Друга награда за поезију, Фестивал поезије „Суботица − Палић“ (2016); Специјална награда за лепоту поезије, Манифестација „Дани Моме Димића“ (Београд, 2017); Трећа награда за поезију, „Видаковићеви дани културе“ (Рудо, 2017); Прва награда за кратку причу, Издавачка кућа „Алма“ (Београд, 2018); „Андра Гавриловић 2018“, за најбољу приповетку (Ресавска библиотека, 2019); Награда за најбољи песнички рукопис Легенда о мајци (Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, 2019.); Друга награда за поезију и Трећа награда за кратку причу, Шумадијске метафоре, (Младеновац, 2019); Победник гласом публике (Шумадијске метафоре, Младеновац 2020); Трећа награда за поезију, „Видаковићеви дани културе“ (Рудо, 2021); Плакета Удружења књижевника Србије са ликом „Симе Матавуља“ (Београд, УКС, 2022) – за целокупан књижевни опус; Признање „Хатишериф књаза Милоша" (Прилипац, 2024) за Пуни национални допринос српској савременој поезији, који додељују Министарство културе Србије, УКС, Црквена општина Горња Добриња, Туристичка организација Пожега и Црквена општина Прилипац; Прва награда „Арт групе Акт“ за хаибун (Алманах кратке форме, Ваљево, 2024); Повеља „Златно Стеријино перо“ (ТВ Лав и Вршачке вести, Вршац, 2024) и Прва награда „Арт групе Акт“ за кратку причу (Алманах кратке форме, Ваљево, 2025).

Књига поезије Легенда о мајци је била у најужем избору за Награду „Милан Ракић“ )УКС, 2020), рукописи књига Исусове сандале и Несташна Маркиза су били у најужем избору за Награду „Богдан Чиплић“ (БКЦ, 2021 и 2022). Песма „Мали ноћни пси“ је била у најужем избору за Награду „Ленкин прстен“ (Србобран, 2022).