Voleli su u Veneciji da zalutaju.

Gospodja Twist je, dodushe, imala u torbi plan grada, ali ga je gledala samo povremeno i krishom, da Ichwich ne vidi.

Krila je od njega mape otkad joj je u nekom graditju, u kojem su proveli svega nekoliko sati u prolazu, rekao da ga gospodja Twist uopshte nije videla.

Proshla je kroz njega gledajutji samo mapu.

*

Prvom prilikom kada su se, kao u prichama s chudima, posle sedamnaest godina sreli u crkvi Santa Maria della Salute, ostali su zalepljeni za baziliku, kao da su se i sami skamenili od chuda. Sedeli su na stepenicama ispred crkve u buljili u vodu Velikog kanala.

Kasnije, sastanak jedno drugom, pismom, telefonom, imejlom na relaciji London–Pomaz, zakazivali su, u Veneciji, kao kad se, negde, kazhe „kod konja” ili „pod repom”. (Beograd, Zagreb.)

„Prekosutra na stepenicama”, pisali bi jedno drugom, misletji na Veneciju.*

* „Stairy to Heaven”, pisao joj je Ichwich jednom eruditno (up. Led Zeppelin). „When?” – „Kada?”, stigao je, medjutim, njen odgovor. „Sunday Afternoon”, precizirao je Ichwich ne manje eruditno (up. Kinks). Njegova dopuna, medjutim, filoloshki nije bila vrhunska: naslov pesme je Sunny Aafternoon, dakle ne „nedelja poslepodne”, nego „sunchano poslepodne”, ali tako neodredjeno i neprecizno, iz Pomaza u London, zakazivati sastanak u Veneciji, ipak nije hteo, pa makar na rachun filologije Ichwich.

*

Zakazivali su sastanke izmedju Londona i Pomaza, u Veneciji, kao da se dogovoraju da se vide na pola puta, kao imejlski ljubavnici, premda je Venecija od Londona tachno dva puta dalje nego od Pomaza.*

* „Ipak je Pomaz centar sveta”, mislio je Ichwich zavichajno kozmopolitski.

*

Kada su se tokom tretjeg, chetvrtog zajednichkog boravka u Veneciji postepeno odlepili od stepenica ispred bazilike Santa Maria della Salute, osvajali su grad lutajutji u njemu bez plana.

Izrazito su voleli bash da zalutaju, jer bi tada, i posle toliko godina, otkrivali nove detalje. Nov prolaz ispod kapija ili most, trg ili crkvu, sakrivenu medju zbijenim zgradama, pizeriju, antikvarnicu ili prodavnicu stakla i dragulja. (Gospodja Twist je volela da razgleda te sharene djindjuve mada nikad ni nameru nije pokazala da bi neku od njih htela da kupi.)

*

Rado su lutali Venecijom bez plana i zato shto im opasnost da se i izgube ipak nije pretila.

*

Veneciju su dozhivljavali kao lavirint u kojem, bilo kud stignu bilo kojim putem, nisu pogreshili. Na dobrom su uvek mestu.

Kretali su se mrezhom tesnih ulichica i malih kanala uglavnom u „dzepu” oko kojeg ide Veliki kanal u obliku „U”, chijih dva gornja vrha, blizu jedno drugom preko puta, chine trg svetog Marka odnosno most Rialto.

Prechicom, shetnja izmedju njih traje pet minuta.

Ali ako neko zadje u dubinu „dzhepa U” i tamo zaluta, mozhe da provede u lavirintu ceo dan.

*

Turistima neichwichskog tipa, koji vole da znaju kud idu, a da ne bi morali da neprestano bulje u plan grada pa da od njega ne vide nishta, na zgradama, narochtio na raskrsnicama malih sokaka, vise table – putkozi sa strelama.

Per Rialto i San Marco.

Strele su, medjutim, ponekad jako chudne.

Negde pokazuju obe u istom pravcu. Drugde pak isti cilj pokazuju dve strele – u suprotnom pravcu.

Na jednom uglu te poshalju napred, da bi te na sledetjem tjoshku vratile natrag.

*

Lutajutji u njemu, chini se da je taj „dzep” Velikog kanala bezdano dubok.

Beskrajan.

*

A oko njega, polukruzhno, po osetjaju takodje beskrajno, voda.

Veliki kanal.

Koji, medjutim, izlazi u more.

Izmedju trga svetog Marka i bazilike Santa Maria della Salute, na drugoj obali.