Kraj

Prolazili su kroz svečanu tišinu bazilike kao da idu na venčanje, a Ičvič se pribojavao šta će mu reći „matori Osole Mijo”.

Kada su stigli pred oltar, od elektronskog napona Ičvičeve kamere i kompjutera gospođe Tvist, ikona Bogorodice sa natpisom „Venerata Ikona” počela je da zuji kao sentandrejski Svedržitelj.

Ičvič se uplašio da mu čudotvorna električna smetnja ne uništi snimke.

Hteo je da isključi kameru, ali je zakasnio: iz centralne memorije video-kompjutera oslobodili su se filmski fajlovi, prohujali su preko ekrana u rikvercu i nestali u elektronskom ništavilu.

– Ne brini – šapnula mu je gospođa Tvist, i otvorila svoj kompjuter.

Na njenom računaru videla se poslednja scena koju je Ičvičeva kamera snimila („Ne brini...”), ali se tekst kod ovih reči iznenada prekinuo i pojavila se informacija: „generalna greška u sistemu”.

Gospođa Tvist i Ičvič nemoćno su gledali kako se ispod natpisa gube slova, sve dok od celog poslednjeg fajla nije ostao samo naslov:

KRAJ