— Maturski sastanak —

---

Treba jedna pesma

Pesma bi sad o domu mom trebala,
moj dom u pesmi sentimentalnoj.
Al takvu nisam kuću ja imao,
moram da pevam šta mi bog dao.

Mogla bi pesma još da otadžbina
zove u svoj topli zagrljaj.
Al nije zvala za godine ove,
šta da joj pevam kad neće da zove.

Znam, još bi pesma o majci trebala,
u njoj da mama seda baka bude.
Al mati moja nije tog kova,
teško bi bilo da se opeva.

Znam, pesmu moram o pesmi spevati,
koju u društvu sa stolom poje svi.
Al više nema noći svemoćnih,
pa ni za pesmu ne postoji stih.

Gle, jedan čovek što presta pevati.
Zna, nema kuće, nit zemlja zove ga.
I evo pesma što ne liči na krik,
jer ne može u stih, ne može u stih.