Kada je Ichwich zakucao na vrata poslednje sobe, ona su se malkice, skoro neprimetno odshkrinula, kao od promaje.

I zaista, kada ih je gurnuo da udje, po licu ga je pomilovala blaga struja vazduha. (Bilo je lepo ranoletnje veche.)

*

Vetritj koji ga je maznuo (up. maziti) po licu, doneo mu je u nos i prijatan miris. Da li jorgovana ili jele ili necheg tretjeg, nije mogao da ustanovi. Ali da je miris zhenski, to je bilo neosporno.

*

U poslednjoj sobi, na stolu na kojem je Laza Kostitj ispisao poslednju varijantu pesme Santa Maria della Salute, na mestu pesnikove hartije, lezhao je, ukljuchen, mali kompjuter.

Lep-top.

Ekran je svetleo i bacao plavetan sjaj na sobu koja je plivala u toj elektrichnoj mesechini.

*

Zavesa od lake chipke, prelivena takodje plavetnilom sa ekrana, lebdela je u otvorenom prozoru, kao velo.

*

Na ekranu je Ichwich ugledao ovo pitanje:

„Kako ti se dopadam?”

Spustio se na stolicu na kojoj je nekada sedeo Laza Kostitj i buljio u ekran (naravno Ichwich, a ne Laza Kostitj), kao da razmishlja o pitanju koje je lebdelo na ekranu.

Preko slova i plavog polja s vremena na vreme prelila se crna boja u kojoj su, kao na notjnom nebu, svetlucale i plovile zvezde. (Program za zashtitu ekrana.)

Kada bi pak ponovo osvanula plavet, tekst je bio uvek onaj isti: „Kako ti se dopadam?”

*

„Jako mi se dopadash!”, upisao je Ichwich besno, lupajutji klavijaturu kao da svira neshto od Bartoka.

Posle toga je, medjutim, mislio da sanja, jer je na ekranu ugledao nova slova u radjanju.

*

Tekst je bio nedvosmislen. Ichwich je pocheo da uzdishe, a nije znao shta da radi. Zavirio je u kupatilo, u orman, pod krevet, misletji da diklica ispisuje tekst na daljinskoj klavijaturi, ali nije bilo nigde nikog.

„Pa gde si, zaboga?”, upisao je u kompjuter, nadajutji se ko zna chemu.

*

Odgovor ovoga puta nije bio nedvosmislen. Naprotiv. Odnosio se i na nju i na Ichwicha („ja sam u tebi i svud oko tebe”), ali i na boga.

Komeshali su se citati iz Biblije i apokrifa, iz patrologije i teozofije, zbrda-zdola, na raznim jezicima.

Iz abecednog haosa Ichwichu je postalo jasno da je to skinuto sa interneta.

*

Odgovore mu, dakle, pishe neki algoritam.

*

Jedno u drugo, zaljubili su se, znachi, programi.

Njegov algoritam u nechiji, i kontra.

*

Samo, chiji?

*

Ochito (?) one zhene koja je donela ovde svoj lep-top.

I ostavila svoj miris u poslednjoj sobi.

A zatim izletela kroz prozor, kao ptica.

*

Jer poslednja soba nalazila se gore na spratu, blizu nebesa.