Виктор Шнип

Пут кући и друге песме

Виктор Шнип (рођен 1960; у Пугачима, Валожински рејон) — белоруски песник, прозаик и преводилац. Аутор двадесетак збирки поезије и дечијих књига. Добитник награде Владимира Мајаковског Савета Министара Грузије (1987) за зборник "Гомила светлости", књижевне награде "Златни Купидон" (2006), Специјалне награде Председника Републике Белорусије у области "Уметничка књижевност" (2008) за књигу "Стрела љубави, љубавни крст".

Живи у Минску, ради као главни уредник издавачке куће "Уметничка књижевност".

Песме Виктора Шнипа

**

у небу се огледа море
дубоко као небо
у којем су летели галебови
бели као једра
и усамљени као ти
и ти си ходао обали мора
као по крају света
у којем је било лето
хладно као мртво
и таласи морски
љубили су твоје босе ноге
које су сто година биле у обући
и ходале на асфалту
као по сандуку
у којем је лежала земља
твоја земља
која нема море
али има небо
у којем се огледа море
дубоко као небо
по којем ти идеш бос
када те позову преци

**

пролетео је авион
и прешао ноћно небо
где сунце а завршетку дана
као на крају тунела
којег градимо и рушимо
тежећи Богу

**

нагомилано камење
постаје зид замка
насутим путем
и ниједан каменчић
није вишак
као ни прст у песници

**

у старој кући
стари прозор
и ти гледаш у њега
као у прошлост
где стоје фотеље
на којима седи тишина

Пут кући

*

снег као бела маховина
на раскршћу споредних путева
распећа нема

*

суви чичак
поред стазице кроз поље
чека пролеће

*

у снегу трагови
да ли су пасји или вучији
село је далеко

*

врана на небу
над белим морем зими
лети као привид

*

слама у снегу
као златне нити
које је јесен исплела

*

дрвеће црно
као нацртано
на сивом небу

*

село на брду
стазе као дим из камина
ни близу звездама

*

родна кућа
брава на вратима виси
као поцрнели лед

*

улазим у кућу
на столу стара пепељара
у њој спава паук

***

пијан стојиш на мосту
као запета у средини реченице
која повезује обале листа
где си почео стих и бацио га
а под мостом лед
као црно огледало
у којем се огледа зима
и ти си пијан
јер си био тужан
међу снеговима и људима
који се не заустављају на мосту
који као палуба брода
од којег је остала само палуба
а све остало је отпливало
са водом и са опалим лишћем и са временом
и нико није приметио брод
који је био на реци Свислач
само ти си га видео
и само зато си био пијан
као брод
који је испливао из корита
по којем тече река Њемига
и улива се у Свислач
и патке у води
као путници који су преживели
са тог брода
који је био пијан

Зимски сан пчела

и први снег је пао
постало је светло у кошници као у рају
и сањале су пчеле
да су излетеле на пут
и да шетају по стазама
и пробудиле су трутове
који су зевајући
гледали из кошнице на бели свет
и највећи трут
извалио се на снег
и постао пахуљица
која је пала на око медведа
и медвед је био добар
као пчелињи отац
и сањале су пролеће пчеле
и сањале су лето пчеле
и сањале су јесен пчеле
и дан када је пао пчелама снег
на место из којег су излетале
бели свет
у којем сада сви живе
као пчеле
које сањају зимске снове
у којима је добро као у рају

Превела са белоруског Дајана Лазаревић