Projekat Rastko Skadar: Stanovni�tvo slovenskog porijekla u Albaniji

Miladin Milo�evi� i mr Ljubodrag Dimi�

Me�udr�avni ugovori izme�u Jugoslavije i Albanije 1918-1939.

Izvor: "Stanovni�tvo slovenskog porijekla u Albaniji" - Zbornik radova sa me�unarodnog nau�nog skupa odr�anog na Cetinju 21, 22. i 23. juna 1990. godine

Bilateralni ugovori sklapani izme�u Kraljevine SHS, odnosno Kraljevine Jugoslavije i Republike Albanije, kasnije Kraljevine, nezavisno od naziva koji nose (protokoli, konvencije, ugovori, sporazumi), mogu se svrstati u nekoliko kategorija: one koji reguli�u pitanje razgrani�enja i dr�avnih granica, konzularne slu�be i nastanjivanja, me�unarodnopravnog op�tenja, trgovine i privrede, me�unarodnog saobra�aja. Naj�e��e je saglasnost i volja potpisnica postizana u tri faze: pregovori, potpisivanje i ratifikacija, mada ima i onih koji neposrednom razmenom akata izjavljuju volju strana ugovornica.

Nere�eno pitanje granica, koje je poprimilo me�unarodne razmere, u�inilo je da prvih godina nakon prvog svetskog rata nema ni jednog bilateralnog ugovora izme�u Jugoslavije i Albanije. Postignuta saglasnost u pitanju me�udr�avne granice, avgusta 1925. godine, prethodila je prvom me�udr�avnom ugovoru izme�u ove dve zemlje, koje je delila zajedni�ka granica u du�ini od 465 kilometara. Nakon toga, me�udr�avnim ugovorima ure�eni su trgovinsko-ekonomski i saobra�ajni odnosi sa Albanijom, ekstradicija krivaca, nastanjivanje i konzularna slu�ba i sl. Ispunjenje prava i obaveza iz potpisanih ugovora delili su sudbinu politi�kih odnosa izme�u Jugoslavije i Albanije u periodu izme�u dva svetska rata.

Me�unarodni ugovori koji su po svojoj sadr�ini regulisali pitanje granice izme�u Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevine Jugoslavije i Republike Albanije od 1928. Kraljevine Albanije i njenog odr�avanja, bili su Protokol o razgrani�enju izme�u Kraljevine SHS i Republike Albanije i Konvencija o odr�avanju i obnavljanju grani�nih kamenova, malih piramida i znakova-ko�i�a na granici.

Kona�no re�enje dr�avne granice izme�u ove dve zemlje me�unarodno je ozvani�eno 30. jula 1926. godine u Parizu, u ministarstvu inostranih poslova Francuske, kada je potpisan Zavr�ni protokol o razgrani�enju izme�u Kraljevine SHS i Republike Albanije. Na akt svoje potpise stavili su �lanovi Konferencije ambasadora, ambasadori Velike Britanije, Francuske, Italije i Japana i predstavnici Albanije, Jugoslavije i Gr�ke.^[1]

Sastavni deo Protokola o razgrani�enju �ini 10 aneksa (priloga) potpisanih u Firenci 26. jula 1926. godine, od strane �lanova Me�unarodne komisije za razgrani�enje Albanije i predstavnika zainteresovanih dr�ava. Aneksi se odnose na: I. Podatke za odre�ivanje granice, II. Liste opisa granica i grani�nih linija, III. Op�ti opis grani�nih linija, IV. Liste karata granica izme�u Kraljevine SHS i Albanije u razmeri 1 : 50.000 numerisanih od 1 do 11, V. Zajedni�ku kartu granice Albanije u razmeri 1 : 500.000, VI. Protokol o slobodnoj plovidbi na Skadarskom jezeru i reci Bojani, VII. Protokol o olak�anju komunikacija srpsko-hrvatsko-slovena�kom stanovni�tvu izme�u Gusinja i Podgorice i albanskom stanovni�tvu izme�u regiona Vrmo�a i Li�eni-Hotit, VIII. Protokol o regulisanju trgovine i saobra�aja preko granice u regionu kod �akovice, IX. Protokol o pelerina�u albanskog stanovni�tva u manastir Sv. Naum i X. Deklaraciju vladinih predstavnika Albanije i Kraljevine SHS u Me�unarodnoj komisiji za razgrani�enje Albanije.^[2]

U aneksima I do V precizirano je na osnovu �ega je i kako odre�ena dr�avna granica izme�u Albanije i Kraljevine SHS sa opisom grani�ne linije i kartama granice od u��a reke Bojane do trome�e na Prespanskom jezeru.^[3]

Protokol o slobodnoj plovidbi Skadarskim jezerom i rekom Bojanom, �iji projekat je ura�en nakon povla�enja granice na tom delu 1922. god., predvideo je punu i celovitu slobodu plovidbe na jezeru i reci Bojani i plovnim rukavcima za obe pograni�ne dr�ave. Za sva pitanja koja su se ticala plovidbe a nisu bila precizirana u protokolu i nisu se odnosila na tre�e dr�ave, bilo je predvi�eno naknadno regulisanje posebnim sporazumima ukoliko to nije sankcionisano op�tim me�unarodnim konvencijama ciji su potpisnici obe dr�ave.

Protokol je predvi�ao demilitarizaciju voda i zabranu plovidbe ratnim brodovima. U njemu se ne pominju tre�e dr�ave pa "mo�emo zaklju�iti da Bojana i jezero nijesu postali me�unarodni plovni putevi..."^[4]

Na tome je insistirala vlada Kraljevine SHS tokom rasprave o nacrtu protokola, koji je sa�inila Me�unarodna komisija za razgrani�enje Albanije, smatraju�i da on "nosi �isto dvostrani karakter i da se ti�e same na�e i arbanaske dr�ave"... "jer ona [Komisija] drugu i �iru kompetenciju, koja bi se odnosila na regulisanje prava i tre�ih sila, ne mo�e ni imati."^[5]

Vlada Kraljevine SHS je od po�etka pokretanja ovog pitanja zahtevala za sebe prava koja je imala Crna Gora u pogledu plovidbe i slu�benosti na Bojani i Skadarskom jezeru, kao i njegovo regulisanje i isu�ivanje okolnih predela. Protokol je osna�io pravni tretman plovidbe koji je postojao izme�u dva biv�a suseda - Crne Gore i Turske.

Protokol o olak�anju komunikacija srpsko-hrvatsko-slovena�kom stanovni�tvu izme�u Gusinja i Podgorice i albanskom stanovni�tvu izme�u regiona Vrmo�a i Liceni-Hotit, dozvoljavao je slobodu prolaza i tranzita, tranzit stoke, namirnica i sl. pod uslovom da se poseduje odre�ena pismena potvrda izdata od nadle�nih organa, koja je va�ila jednu godinu.

Na predlo�eni tekst protokola kraljevska vlada nije htela dati svoj pristanak jerje �l. 7 predvi�ao postojanje me�ovite komisije koja bi pratila primenu protokola. Za kraljevsku vladu takva odredba je zna�ila nepriznavanje kraljevskih lokalnih vlasti. Svi eventualni nesporazumi ukoliko bi iskrsli, �albe ili izuzetne situacije, prema kategori�nom stavu kraljevske vlade, mogli su se re�iti diplomatskim putem.

Iste primedbe odnosile su se i na Protokol o prometnoj zoni kod �akovice (�l. 14) i Protokol o pelerina�u u manastir Sv. Naum (�l. 6). Ove primedbe su usvojene i odredbe o me�ovitoj komisiji nisu u�le u kona�an tekst protokola.^[6]

Protokolom o regulisanju uslova i razmene saobra�aja preko granice u regionu kod �akovice, dozvoljeno je stanovni�tvu Albanije u zoni zapadno od �akovice da slobodno dolazi na �akovi�ko tr�i�te radi kupovine i prodaje namirnica i ostale robe. Ovo pravo postojalo je i prema odluci Konferencije ambasadora velikih sila u Londonu iz 1913. godine, kada su prvi put odre�ene granice Albanije. Odre�eno je �est mesta za prelaz albanskom stanovni�tvu u zoni �akovice - �afa Glava, �afa Morina, �afa Donit, �afa Prusit, �afa Dobrun i �afa Gora�up.

Protokolom o pelerina�u albanskog stanovni�tva u manastir Sv. Naum, za �ta je predlog potekao od Konferencije ambasadora, bilo je dozvoljeno albanskom stanovni�tvu da slobodno mo�e dolaziti na teritoriju Kraljevine SHS u manastir na poklonjenje.

Ambasadori su bili skloni da manastiru daju karakter duhovnog kondominijuma sa pravom posve�ivanja i stalnog nastanjivanja za Albance. Takav predlog je odbijen od strane kraljevske vlade sa motivacijom da Albanci imaju dovoljno drugih, svojih manastira za posve�ivanje i nastanjivanje.^[7]

U vezi sa Protokolom o razgrani�enju izme�u Kraljevine SHS i Republike Albanije treba napomenuti i slede�e: vlada Kraljevine SHS je na kona�nu odluku Konferencije ambasadora o granici sa Albanijom od 6. 3. 1925. godine dala svoj pristanak istog meseca (albanska vlada oktobra) kao i na priloge uz zavr�ni protokol o granici u prvoj polovini 1926. godine, ali nije izvr�ena ratifikacija Protokola o razgrani�enju, �to je Konferencija ambasadora smatrala za internu stvar Kraljevine Jugoslavije.^[8]

Konvencija izme�u Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevine Albanije o odr�avanju i obnavljanju grani�nih kamenova, malih piramida i znakova-ko�i�a na granici

U �l. 8 aneksa I Protokola o razgrani�enju izme�u Kraljevine SHS i Republike Albanije, bilo je predvi�eno da odr�avanje grani�ne linije i grani�nih kamenova, malih piramida i znakova-ko�i�a na granici bude regulisano posebnom konvencijom izme�u dve dr�ave. Na osnovu toga, u Tirani je 11. avgusta 1929. godine potpisana Konvencija izme�u Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevine Albanije o odr�avanju i obnavljanju grani�nih kamenova, malih piramida i znakova-ko�i�a na granici.^[9]

Zakon o konvenciji progla�en je 31. 1. 1930. godine, a razmena ratifikacionih instrumenata izvr�ena je u Tirani 7. 5. 1930. godine.

Dr�ave ugovornice obavezale su se, u skladu sa �l. 8 Protokola u Firenci, kao i kartama, opisima granica i svim drugim dokumentima koji se na to odnose, da �e odr�avati, popravljati i obnavljati grani�ne oznake. Kraljevina Albanija je tu obavezu imala na delu granice od u��a reke Bojane do �afa Pru�ita - sekcije A, B i C, a Kraljevina SHS, odnosno Kraljevina Jugoslavija na granici od �afa Pru�ita do trome�e Albanije, Gr�ke i Kraljevine Jugoslavije na Prespanskom jezeru - sekcije D, E i F.

Ponovno podizanje uni�tenih ili nestalih grani�nih oznaka moralo se obaviti u prisustvu predstavnika obe dr�ave.

U slu�ajevima kada bi u�initelji �teta izvr�enih na grani�nim oznakama mogli biti identifikovani, od strane zajedni�ke komisije obe dr�ave, dr�ava �iji su oni dr�avljani imala je obavezu da dovede u prvobitno stanje o�te�ene ili uni�tene oznake. U ostalim slu�ajevima kada se ne utvrdi po�initelj ili o�te�enja nastanu usled nepogoda ili slabe izgradnje, popravka ili izgradnja pada u du�nost dr�ave u saglasnosti sa podelom na sekcije.

Konvencijom je bilo predvi�eno da svake pete godine dve komisije sastavljene od po jednog oficira obe dr�ave obi�u grani�nu liniju u cilju inspekcije, posle �ega su bili du�ni podneti izve�taj o stanju grani�ne linije i o kamenovima, malim piramidama i znakovima-ko�i�ima (jedna komisija za sekcije A, B i C, druga za sekcije D, E i F).

Obaveza grani�nih vlasti bila je da se staraju o grani�nim oznakama i uzajamno obave�tavaju o njihovom stanju i zajedni�ki preduzimaju potrebne mere za otklanjanje nedostataka.

Iste godine kada je Konvencija stupila na snagu, jula meseca formirane su komisije za pregled grani�ne linije. Tokom rada konstatovana su o�te�enja, uglavnom usled nevremena i lo�e izvedenih radova na grani�nim oznakama. Pored toga ustanovljeno je da su na delu granice od �afa Pru�it do trome�e na Prespanskom jezeru, na teritoriji Kraljevine Jugoslavije podignuti neki objekti blizu grani�ne linije na rastojanju manjem od predvi�enog u �l. 7 Protokola iz Firence^[10], a na delu granice od u��a Bojane do �afa Pru�ita, sa albanske strane uz samu grani�nu liniju.^[11]

Opravdanost postojanja me�ovitih komisija pokazala se i iz razloga �to su one konstatovale u svojim izve�tajima da na sekcijama A, B i C. albanski oficiri ne znaju ta�no kuda prolazi granica na sekcijama D, E i F, "stare�ine obeju grani�nih trupa nisu detaljno upoznate sa pravcem protezanja grani�ne linije izme�u piramida kao ni sa svim potrebnim odredbama koje se odnose na grani�nu liniju". Iz tog razloga, da bi se izbegli nesporazumi, delegat Kraljevine Jugoslavije u komisiji za pregled granice predlagao je da se Firentinski protokol sa prilozima prevede na srpski i albanski jezik i uru�i svim stare�inama grani�nih trupa. Konfiguracija terena i veliko rastojanje izme�u piramida, pored snabdevenosti svim kartama i dokumentima, predstavljali su i komisiji veliku te�ko�u da uo�i pravce pru�anja grani�ne linije.^[12]

Sli�ne konstatacije iznete su i u izve�taju o radu me�ovite komisije za opravku velikih i malih piramida i ostalih grani�nih znakova na albansko-jugoslovenskoj granici od �afa Pru�ita do Prespanskog jezera, u 1932. godini. Utvr�ena su pogre�no postavljena obele�ja u odnosu na Protokol o granici i potreba ta�nog utvr�ivanja grani�ne linije.^[13]

Posebno je uo�ena pogre�no obele�ena granica u odnosu na Firentinski protokol, na severnoj padini Koritnika, na �tetu Kraljevine Jugoslavije.^[14] Ispravka grani�ne linije na tom delu ura�ena je uz prisustvo delegata obe dr�ave tek krajem jula 1935. godine, u skladu sa odredbama Konvencije.^[15]

Konvencija o nastanjivanju i konzularnoj slu�bi izme�u Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i albanske Republike

Ovu Konvenciju po svom sadr�aju me�unarodno pravo defini�e kao konzularnu konvenciju o nastanjivanju. Nakon pregovora izme�u predstavnika dve vlade potpisana je u Beogradu 22. 6. 1926. godine. Posle dono�enja Zakona o ratifikaciji ove Konvencije od strane Kraljevine SHS od 20. 4. 1929. godine izvr�ena je razmena ratifikacionih instrumenata 17. 5. 1929. godine u Beogradu.

Konvencijom o nastanjivanju i konzularnoj slu�bi,^[16] dve dr�ave su regulisale nastanjivanje svojih podanika, primanje konzularnih �inovnika i odredile recipro�na prava, privilegije i imunitete generalnih konzula, konzula, vice konzula i konzularnih agenata defini�u�i istovremeno njihovu vlast.

Ugovornice su se obavezale da �e recipro�no primati dr�avljane druge dr�ave koji �e u�ivati ista prava kao dr�avljani zemlje u koju se nastanjuju.

U pogledu nastanjivanja i trgovine data je uzajamna sloboda dr�avljanima obe strane i u�ivanje istih prava kao dr�avljani dr�ava u koju se nastanjuju ili trguju. Sloboda obavijanja bilo kakvog zanimanja bila je obezbe�ena dr�avljanima jedne od strane ugovornica na teritoriji druge i nije se mogla praviti nikakva razlika zbog njihovog dr�avljanstva, izuzev u slu�ajevima kada je to bilo regulisano zakonima odnosne zemlje, kada je dr�avljanstvo bilo uslov za obavijanje odre�ene profesije.

U pogledu putnih isprava, pla�anja poreza, carina, taksi dr�avljani zemalja ugovornica u�ivali su na teritoriji druge iste privilegije, imunitete, povlastice, kao dr�avljani najpovla��enijeg naroda.

Pribavljanje pokretnih i nepokretnih dobara, izuzev u nekim slu�ajevima propisanim zakonima dr�ava ugovornica, i njihovo otu�enje bilo je omogu�eno kao i dr�avljanima zemlje u kojoj se nalaze ili kao dr�avljanima najpovla��enijeg naroda.

U slu�ajevima eksproprijacije ili rekvizicije, predvi�en je isti tretman kao sa dr�avljanima strana ugovornica. Dr�avljani jedne od dveju strana ugovornica bili su, na teritoriji druge strane, oslobo�eni svake vojne obaveze.

U odredbama Konvencije koje reguli�u nastanjivanja, trgovinu, bavljenje bilo kojom profesijom i sl. (�l. 1-4), predvi�ene su ugovorne obaveze o recipro�nom tretmanu po osnovu klauzule najpovla��enije nacije. Ove beneficije su utvr�ene kao pravne obaveze i protezale su se na cele teritorije ugovornih dr�ava. U nekim slu�ajevima klauzula najpovla��enije nacije formulisana je na na�in da izjedna�uje beneficije koje se uzajamno daju sa beneficijama koje u�ivaju njihovi gra�ani, �to u me�unarodnom pravu ne zna�i status najpovla��enije nacije.^[17]

Isti recipro�ni tretman najpovla��enije nacije nalazi se i u pojedinim odredbama �lanova ove Konvencije koji reguli�u prava iz oblasti konzularnih odnosa izme�u dve dr�ave (�l. 5-29), prava, privilegije i imunitete konzularnih slu�benika i njihovu vlast.

Dr�ave ugovornice mogle su otvoriti konzularna nasledstva u pojedinim mestima po prethodnom odobrenju dr�ave u kojoj bi se ta nasledstva otvorila. Po dobijanju egzekvature, sefovi konzularnih nasledstava u�ivali su prava, privilegije i imunitet u skladu sa me�unarodnim normama koje su regulisale to pitanje a koje su ugra�ene u ovu konvenciju.^[17a]

Vlast konzularnih predstavnika u za�titi interesa svoje dr�ave na teritoriji druge, Tako�e je bila precizirana odredbama ove konvencije.

Konvencija o nastanjivanju i konzularnoj slu�bi, sklopljena je sa va�no��u od deset godina od dana ratifikacije. U slu�aju otkazivanju, nakon tog roka, ostala bi na snazi �est meseci.

Konvencija o izdavanju krivaca izme�u Kraljevine SHS i albanske Republike

Konvencija o izdavanju krivaca izme�u Kraljevine SHS i albanske Republike zaklju�ena je 22. 6. 1926. godine u Beogradu, ozakonjena 20. 4. 1929. godine a razmena instrumenata ratifikacije izvr�ena 17. 5. 1929. godine.^[17b] Konvencija je potpisnice uzajamno obavezivala da izdaju naredbe o traganju, pritvaranju i izdavanju lica koja su okrivljena ili osu�ena od nadle�ne sudske vlasti u doti�nim dr�avama. Od izdavanja su izuzeti politi�ki krivci sem u slu�aju atentata koji predstavlja delo ubistva ili sau�esni�tva u atentatu, vojni zlo�inci ka�njivi samo po vojnim zakonima, lica optu�ena za �tamparske krivice, podanici neke tre�e zemlje i drugo. Dr�ava od koje se tra�i izru�enje zadr�avala je pravo da sama odlu�i da li ka�njivo delo, zbog koga se tra�i izdavanje potpada pod izuzetke. Zahtevi za izdavanjem podnosili su se diplomatskim putem. Predvi�ena je mogu�nost ukazivanju sudske pomo�i u krivi�nim stvarima i drugo.

Konvencija o izdavanju krivaca gotovo da i nije bila primenjivana u odnosima izme�u Albanije i Jugoslavije u me�uratnim godinama.

Konvencija i danas va�i.

Trgovinski ugovori Kraljevine Jugoslavije (SHS) sa Albanijom

�to te�nje ekonomske veze sa Albanijom bile su politi�ki interes i ekonomska potreba Kraljevine SHS. Iako sused, Albanija je predstavljala u ekonomskom pogledu, za najve�i deo privrednih krugova u Kraljevini SHS, veliku nepoznanicu. Ekonomski stru�njaci su ukazivali da u ekonomskom pogledu ona i ne predstavlja dr�avu ve� "jedan neorganizovan zbir ekonomskih oblasti i lokalnih tr�i�ta, koja su vi�e izolovana jedna od drugog nego da ih razdvajaju carinske granice".^[18] Slika koju je pru�ala Albanija nije mogla da odu�evi "hladnu, odmerenu i ra�unsku logiku prakti�nog privrednika". Zakoni i javni poredak bili su potisnuti u sudaru sa obi�ajnim pravom koje je regulisalo celokupni �ivot. Plemenski nemiri, anarhija, nisu garantovali li�nu i imovinsku sigurnost. Plja�ka�ke pohode ka�a�kih dru�ina krhka centralna vlast nije imala snage da suzbije. Parlament nije imao profil zakonodavnog tela koje vr�i du�nost u skladu sa narodnim potrebama �to je uticalo na stvaranje nesklada u na�inu na koji su se izvodile dru�tvene reforme. Stare naravi, tradicije, mentalitet, me�ali su se sa stranim politi�kim, ekonomskim i kulturnim uticajima nekriti�ki prihvatanim. Me�unarodni ugovori i obaveze proistekle iz njih malo su vredeli u odnosu na begovsku samovolju i sklonost za posezanjem za tu�om svojinom. Odsustvo bilo kakve ekonomske politike i �injenica da je italijanski kapital ve� uveliko dominirao tim ekonomskim prostorom vodio je zaklju�ku da "Albanija po svojim spoljnim i aktuelnim odlikama nudi mr�ave izglede za stvaranje ja�ih poslovnih veza i odnosa i nala�e s na�e strane krajnju obazrivost protivu svakog poku�aja prenagljenog zauzimanja za sklapanje trgovinskog ugovora sa njom".^[19]

Takva ekonomska logika i politi�ki konflikti oko razgrani�enja uz ostalo (lo�i putevi, opravka pruga normalnog i uskog koloseka uni�tenih u ratnim operacijama, nov�ana kriza, neredi u grani�nom pojasu, zatvaranje granice prema Albaniji, nepriznavanje Vlade F. Nolia i drugo) presudno su uticali na razvoj ekonomskih odnosa izme�u Kraljevine SHS i Albanije u prvim godinama nakon I svetskog rata.

Ekonomska zavisnost pograni�nih oblasti presudno je uticala da trgovina i trgova�ke veze Skoplja, Bitolja, Ohrida, Struge, Resena, Debra, Prilepa, Pe�i, Prizrena, �akovice, Podgorice sa Albanijom nikada potpuno ne zamru. Trgova�ki putevi koji su dolinom Morave i Vardara povezivali Beograd sa Skopljem, Bitoljem i Solunom ukr�tali su se na tom prostoru sa starim trgova�kim putevima Via Egnacia (Dra�, Ohrid, Bitolj, Solun, Carigrad) i skadarsko-prizrenskim putem (Medova, dolina Bojane, Skadar, dolina Drima, Prizren, odakle se ra�va na sever i istok ka Skoplju) koji su izgubili svoj zna�aj velikih prometnih arterija, ali su predstavljali jake lokalne spone izme�u privrednih oblasti Kraljevine SHS i Albanije.

Izvozno-uvozna trgovina sa Albanijom, kao i sa ostalim dr�avama, bila je slobodna u granicama Zakona o izvozu i izvoznim carinama (23. 9. 1921) i Zakona o op�toj zakonskoj tarifi. Pa ipak, odredbe ovih zakonskih akata �esto su se isklju�ivale specijalnim nare�enjima vojne i politi�ke prirode koje su zatvaranjem granica spre�avale i trgovinski promet. Trgova�ke odnose karakterisala je kolebljivost i nestalnost. Trgovci su katkad dobijali naro�ite povlastice za trgovinu, nekad su uvo�ene specijalne administrativne propusnice, na momente je preovla�ivalo mi�ljenje da do uspostavljanja trgova�kih ugovora trgova�ke veze omogu�ava posebni provizorijum, bilo je i zahteva koji su i�li zatim da se spre�i i tranzitna trgovina izme�u Gr�ke i Albanije koja je i�la preko na�e teritorije i drugo.^[20]

Trgovinski bilans sa Albanijom bio je znatno manji od onog koji je ona ostvarivala sa Gr�kom (vi�e od 6 puta), Engleskom (blizu 4 puta), Turskom (skoro 2 puta), Austrijom (oko 2 puta), a gotovo neznatan ako se uporedi sa bilansom koji je imala Italija (38 puta ve�i).^[21] U Albaniju se izvozilo �ito i roba za ishranu sa mlinarskim proizvodima i prera�evinama od mesa, mineralna ulja, vo�tana roba, sapun, organska jedinjenja i boje, pamuk i pamu�ne tkanine, lan, kudelja, vlakna za predivo, u�arija, �ivena roba, prera�evine od ko�e, pletarske izrade, artikli od drveta, pe�ene zemlje, stakla, gvozdena roba, alkohol, hemijski i apotekarski proizvodi, hartija, �etkarski proizvodi i drugo. Ovo nam pokazuje da je trgovina sa Albanijom otvarala mogu�nost za plasiranje agrarnih vi�kova, zanatskih proizvoda i industrijskih izra�evina koje je nudila privreda Kraljevine SHS.^[22]

Vi�e elemenata optere�ivalo je obim razmene sa Albanijom. Nedovoljna javna bezbednost javljala se kao posledica slabe centralne vlasti, ka�a�kih tradicija, nere�enih grani�nih pitanja ali i "nagona ekonomskih potreba" i zavisnosti dela albanskog �ivlja od pijaca u Bitolju, Debru, Pe�i, Prizrenu, �akovici, koje su posebno kulminirale u vreme zatvaranja granica. Slabi putevi doprinosili su da se promet obavlja na primitivan na�in, naj�e��e konjskim karavanima �to je remetilo odnos ponude i potra�nje i ceo proces usporavalo i �inilo ga skupim. Pograni�ni re�im koji je u skladu sa politi�kim i vojnim odlukama bio nestalan, uticao je ekonomski gotovo katastrofalno na zanatstvo i trgovinu u pograni�nim gradovima, koje su napu�tali trgovci, gasili se zanati. �injenica da je uvoz iz Albanije bio neznatan i da se uglavnom odnosio na potrebe stanovni�tva u�eg pograni�nog pojasa tako�e se mora uzeti u obzir pri analizi elemenata koji su uticali na stalni pad trgovinskog prometa i na motivisanost poslovnih ljudi za trgovinu sa Albanijom.^[23]

Jedan od prvih ekonomskih poslova koji je nagove�tavao normalizaciju ekonomskih odnosa sa Albanijom bilo je formiranje Srpsko-albanske banke sa sedi�tem u Cetinju (7. 8. 1922). Cilj banke je bio da "vaspostavi i u�vrsti �to te�nje trgovinske, kreditne i transportne veze sa susednom dr�avom Arbanskom, a naro�ito sa njenim severnim krajevima". U pozadini ove ekonomske inicijative nailazili su se politi�ki motivi "da Arbaniju, ukoliko je mogu�e vi�e, otrgnemo od ekonomskog uticaja Italije ..."^[24] Da bi celokupni posao davao bolje rezultate banka je dobila Status Kraljevske povla��ene trgovinske agencije u Skadru i Dra�u, ali politi�ke prilike nisu omogu�avale osnivanje te agencije sve do po�etka 1925. godine.^[25]

Nakon ustanka u Albaniji i dolaska A. Zogua na vlast, decembra 1924. godine, u�estalo je sklapanje poslovnih veza sa Albanijom. Posle postignutog sporazuma o pitanju razgrani�enja anga�ovale su se i vlasti Kraljevine SHS koje �itavim nizom mera nastoje da podsti�u bolje me�usobne ekonomske odnose sa Albanijom. U skladu sa tim i kraljevski poslanik u Tirani imao je zadatak da sa Zoguom "pristupi pretresu svih pitanja i problema koji se odnose na ure�enje ekonomsko-politi�kih odnosa sa Albanijom, a u prvom redu pitanja zaklju�enja trgovinskog ugovora..."^[26] Ideja o carinskoj ekonomskoj uniji prisutna kod nekih politi�ara brzo je napu�tena usled procena da "ni stanje na�ih odnosa sa Albanijom, ni osetljivost Albanaca, koji su jo� u stvaranju svoje dr�ave, prema svojoj nezavisnosti, koju oni �ele da o�uvaju i u�vrste - ne daju ni malo povoljne izglede za kakve �ire i ve�e kombinacije". Kao najbolja politika koja bi, po procenama, odgovarala situaciji i otvarala mogu�nost "da se ma i u maloj meri postigne tesna veza, koja bi svojim dejstvom tek pripremila teren za ve�e i �ire kombinacije" bilo je zaklju�enje ugovora u kome �e se Albaniji dati znatne ekonomske povlastice. Nacrt ugovora izra�en je u januaru 1926. godine, ugovor je zaklju�en u Beogradu 22. 6. 1926. godine, ozakonjen 20. 4. 1929. godine, a kona�no ratifikovan 17. 5. 1929. godine. Ugovor o trgovini i plovidbi izme�u Kraljevine SHS i albanske Republike potpisali su dr Mom�ilo Nin�i� (ministar inostranih poslova), Milto Tutulani (biv�i ministar pravde) i D�afer Vila (generalni sekretar Ministarstva inostranih poslova Albanije).^[27]

Ugovor koji je zaklju�en 22. 6. 1926. imao je karakter definitivnog trgovinskog aran�mana sa va�enjem od tri godine i sa polugodi�njim otkaznim rokom. Sadr�ao je tarifni deo, odredbe o pograni�nom prometu i protokole. Ugovor je veoma precizan i obiman �to je direktna posledica specijalnog obele�ja i karakteristika trgovinskog prometa sa jedne i stanjem privrede i saobra�aja u Albaniji s druge strane. Njegovi �lanovi odra�avaju sve karakteristike prometa du� granice koji je vi�e bio motivisan snabdevanjem, kupovinom, prodajom i preradom osnovnih �ivotnih namirnica i potrep�tina i nije imao karakter trgova�kog poslovanja ve�ih razmera. O tome svedo�e olak�ice za dolazak stanovni�tva na pijace, trgove, sto�ne sajmove, va�are, odredbe o slanju robe na neizvesnu prodaju, izgoni stoke na ispa�u i zimovanje, krajnje liberalnom postupku pri prometu namirnica i osnovnih potreba u zoni granice, a sve u interesu obostranog snabdevanja stanovni�tva. Ugovor je predvi�ao punu i potpunu slobodu trgovine i plovidbe, slobodu putovanja i kretanja, slobodu nastanjivanja, potpunu pravnu za�titu, isti postupak pri pla�anju taksi, poreza, carinskih da�bina, obavljanju svih administrativnih poslova, sudskim postupcima i drugo. U slu�aju otkaza Ugovora obaveze u pograni�nom prometu ostale bi na snazi jo� tri godine. Obe zemlje su se obavezivale da ne ometaju uzajamnu trgovinu ma kakvim uvoznim, izvoznim ili podvoznim zabranama ili ograni�enjima. Izuzeci su se mogli �initi samo pod vanrednim okolnostima s obzirom na ratne potrebe, iz razloga javne bezbednosti u slu�aju za�tite od bolesti, zaraza, �tetnih insekata i parazita, kada se ti�e dr�avnih monopola, u slu�aju primene zabrana na stranu robu i drugo. Ugovorom je bio obuhva�en i �elezni�ki saobra�aj i pored toga �to Albanija nema �eleznice. Mnoge odredbe ostavljale su mogu�nost naknadnih izvo�enja posebnih konvencija (o popa�i, dvovlasnicima, veterinarna konvencija, o suzbijanju krijum�arenja) i zaklju�enja naknadnih sporazuma (uspostavljanje antropota na albanskoj teritoriji za sme�taj na�e robe (�lan 16), plovidbe na zajedni�kim rekama i jezerima (�lan 24), dopunjavanje ugovora novim sporazumima i aran�manima (�lan 30), eksploatacije i za�tite ribolova u zajedni�kim vodama (�lan 28), zajedni�ki sporazum carinskih vlasti o popa�i i zimovanju stoke (�lan 8), izmene i dopune odredaba o pograni�nom prometu prema iskustvima ste�enim u praksi a u cilju razvijanja toga prometa i drugo.

Ugovor je zasnovan na principu neograni�enog i bezuslovnog povla��enja. Od najve�eg povla��enja izuzete su samo povlastice koje su date ili �e se u budu�e dati nekoj tre�oj dr�avi za pograni�ni promet, kao i povlastice koje poti�u iz carinskog saveza.

Tarifni deo nije obuhvatio veliki broj artikala, ali se i pored toga mo�e izvu�i zaklju�ak da je Albanija imala visoke carine, gotovo isklju�ivo fiskalnog karaktera, a da je Kraljevina SHS uvoz sirovina oslobodila carina, a �ivotne namirnice opteretila niskim carinama.^[28]

Najva�niji deo ovog ugovora su Odredbe o pograni�nom prometu koji je i bio jedan od najva�nijih ugovora sklopljenih sa Albanijom.

Albanskom pograni�nom stanovni�tvu, koje je bilo isklju�ivo upu�eno na pijace i varo�i sa na�e strane granica, data je mogu�nost da sve svoje poljoprivredne, vo�arske, sto�arske, �umarske, rudarske proizvode, proizvode lova i ku�evne izrade (mlekarske, tka�ke, drvodeljske, ka�arske, kujund�ijske) slobodno prodaje ne pla�aju�i nikakve carine, takse ili bilo kakve druge da�bine. U pogledu carinskog postulata ukinute su gotovo sve formalnosti. Karakteristika ovih odredbi je i u tome �to one daju�i sve koncesije ne tra�e od Albanije reciprocitet.^[29]

Politi�ki razlozi presudno su uticali da Ugovor o trgovini i plovidbi, i pored svih svojih dobrih strana, ne bude ratifikovan do 1929. godine. Iz trgova�ke i industrijske komore u Skoplju stizala su upozorenja da je "svako dalje odlaganje �tetno kako za politi�ke tako i za ekonomske odnose". Ratifikacija ugovora o�ivela bi ekonomske poslove u privredno zamrlim gradovima du� granice, prisustvo robe uspostavilo bi trgova�ki a time i politi�ki presti� na pijacama isto�ne Albanije. Sa potiskivanjem ekonomskog prisustva Gr�ke i Italije lagano bi po�eo proces politi�kog potiskivanja ovih dr�ava sa teritorije Albanije. Svesna te�ine politi�kih odnosa (27. 11. 1927. potpisan je u Tirni Italijansko-albanski pakt o prijateljstvu kojim je Italija garantovala teritorijalni, politi�ki i pravni status Albanije; prekid diplomatskih odnosa u periodu od 4. 6. 1927. do 8. 8. 1927; Pakt o vojnom savezu izme�u Italije i Albanije od 22. 11. 1927; progla�enje A. Zogua za kralja 1928. godine i drugo). Komora u Skoplju, suo�ena sa privrednom recesijom, predlagala je jednostrano ratifikovanje trgovinskog ugovora ili, u najgorem slu�aju, samo ratifikaciju Odredaba o pograni�nom prometu, koje nisu potpadale pod klauzulu najve�eg povla��enja. Takav politi�ki i ekonomski potez, po njihovoj proceni, doneo bi Kraljevini SHS vi�e ekonomske koristi nego politi�ke �tete.^[30]

Pod pritiskom italijanskog kapitala i konkurencije nastale osnivanjem Albanske narodne banke, 1927. godine okon�ala je svoj rad Srpska banka u Skadru. Udeo Jugoslavije u albanskom uvozu u godinama nakon potpisivanja trgovinskog ugovora i njegove ratifikacije kretao se izme�u 4,55% i 5,59%, a u albanskom izvozu izme�u 2,28% i 1,62%.^[31]

Po zavo�enju diktature od 6. 1. 1929. otpo�ela je da se vodi energi�nija politi�ko-privredna akcija u Albaniji. U Tiranije osnovana pri Poslanstvu trgovinsko-ekonomska sekcija �iji je zadatak bio da prikuplja podatke o artiklima koje Albanija uvozi, da obave�tava zainteresovane privrednike i trgova�ke ku�e o cenama proizvoda i koli�inama njihove potra�nje i potro�nje u pojedinim oblastima Albanije, da informi�e o cenama transporta, carine, taksi i svemu onome �to bi moglo da olak�a jedan organizovaniji privredni nastup u Albaniji.^[32]

Vi�e stvari je ote�avalo ve�i obim ekonomskih odnosa i saradnje po�ev od postojanja samo jednog nov�anog zavoda, Albanske narodne banke, osnovnog regulatora celokupnog albanskog privrednog �ivota ali i najefikasnijeg sredstva italijanske ekonomske penetracije u Albaniji pa do nepostojanja solidnih i jakih firmi koje bi dr�ava mogla da kao sigurne preporu�i izvoznicima na albansko tr�i�e niti bilo kakve "nacionalne institucije" koja bi svesrdno, u �isto trgova�kom duhu zastupala interese uvoznika, a nije bilo ni tranzitnih magacina za prihvatanje robe.^[33]

Tek sa promenom politi�kih prilika i nagove�tajem jugoslovensko-albanskog zbli�enja (odbijanje Zogua da produ�i va�nost Tiranskog pakta, obustavljanje isplata zajma koji je zaklju�en 26. 6. 1931. na sto miliona zlatnih franaka i drugo) ekonomski odnosi krenuli su linijom uzlaza. Rukovo�eni interesima nacionalne politike i principom u�vr��ivanja albanske nezavisnosti politi�ki krugovi u Beogradu su nastojali da osposobljavanjem albanske dr�ave za samostalni finansijsko-ekonomski �ivot otrgnu Albaniju od politi�kog uticaja i ekonomske zavisnosti Italije. U skladu sa tim sklopljeno je nekoliko politi�ko-privrednih akata: Dopunski sporazum uz Ugovor o trgovini i plovidbi izme�u Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Albanije potpisan u Beogradu 22. 6. 1926. i Zaklju�ni (tajni) protokol od 20. 12. 1933; Dopunski sporazum o pograni�nom prometu sa Skadrom od 5. 5. 1934, Protokol o izvr�enju odredaba o pograni�nom prometu od 8. 5. 1934. i Sporazum o otkupu ribe iz albanskog dela Skadarskog jezera od 8. 5. 1934.^[34]

Dopunski trgovinski sporazum od decembra 1933. odstupao je po svojim odredbama od uobi�ajenog tipa trgovinskih konvencija. Sa namerom da uravnote�i odnos me�usobne trgova�ke razmene on je ra�en u znaku kompenzacija. Neuravnote�eni odnosi temeljili su se u skromnom izboru proizvoda koji je Albanija mogla da ponudi i slabo razvijenoj trgovinsko-izvoznoj organizaciji albanske privrede. Da bi se to premostilo ceo dopunski sporazum svodi se, uglavnom, na ure�enje organizacionog posla u cilju favorizovanja i kompenziranja obostrane trgovinske razmene. Zbog toga je ovaj sporazum optere�en pe�atom "nenormalnih privrednih prilika sada�njice", po mi�ljenju eksperata, vi�e li�io "na neki trgova�ki zaklju�ak nego na obi�an tip trgovinskog ugovora".^[35]

Potpisav�i ugovore vlada Kraljevine Jugoslavije je preuzela i brojne obaveze koje nije bilo lako ispuniti:

- da iz Albanije uvozi godi�nje robu od 2.600.000 do 6.000.000 zlatnih franaka (39-90 miliona dinara), (maslina, ulja, ko�e, vune, riba, �ita);

- da razmenu vr�i preko posebnih ustanova ("Prizad");

- da se uvidom u tromese�no kretanje uvoza i izvoza reguli�e zagarantovani obim trgovine;

- da u trgovinskim centrima Albanije otvori skladi�ta za robu i jednu elitnu izlo�bu uzoraka proizvoda;

- da neka od banaka otvori svoje filijale u Albaniji;

- da otkupljuje ("Prizad") ribu ulovljenu u albanskom delu Skadarskog jezera;

- da donese zakonske odredbe kojim �e se olak�ati tranzitni saobra�aj Albanija-Gr�ka preko na�e teritorije;

- da u sporazumu sa albanskom stranom otvori saobra�ajne linije Bitolj-Kor�a i Podgorica-Skadar;

- da u najkra�em mogu�em roku po�ne da realizuje Sporazum o pograni�nom prometu.

Albanska strana se obavezala da:

- drvo i cement isklju�ivo uvozi iz Jugoslavije;

- hemikalije i farmaceutske proizvode isklju�ivo uvozi iz Jugoslavije;

- 40% godi�nje potro�nje �e�era uvozi iz Jugoslavije;

- obezbedi uvoz gvo��a iz Jugoslavije i drugo.^[36] Hitnost celokupnog posla nije dozvoljavala da se sagledaju sve mogu�nosti izvr�avanja obaveza i organizuju otkupna organizacija i ustanove koje bi celokupni posao valjano obavljale. Poku�aj da se re�enje na�e u saradnji dr�ave i ve� postoje�ih trgova�kih preduze�a ("Prizad") od prvog trenutka nailazio je na te�ko�e koje su se ogledale i u postignutim rezultatima.

Za ispunjenje obaveza prema Albaniji odre�eno je Dru�tvo "Prizad" koje je za tu svrhu dobilo kredit od 15.000.000 dinara. Radi realizacije Zaklju�nog (tajnog) protokola sa Albanijom (20. 12. 1933) povereno je Izvoznoj banci da otvori filijalu u Tirani (ugovor od 6. 12. 1935. izme�u Ministarstva finansija i Izvozne banke). Njen zadatak je bio da obavlja sve bankarske poslove u u�em smislu, da finansira trgova�ke poslove ukoliko se ti�u kupovine i izvoza albanskih produkata ili uvoza na�e robe u Albaniju. Za tu namenu banci je dat kredit od 8.000.000 dinara, 1.000.000 je ispla�en na ra�un re�ijskih tro�kova i jo� 25.000 za ban�in trud i rad. Ministarstvo finansija je zadr�alo pravo kontrole kori��enja i utro�ka kredita koji je banka du�na da koristi "kao dobar doma�in, ispituju�i bri�ljivo opravdanost svakog izdatka". Filijala je otpo�ela rad 7. 5. 1934.^[37]

Krajem 1934. godine, kada se videlo da privredna akcija ne daje o�ekivane rezultate (zbog nepodobnosti i neorganizovanosti institucija preko kojih se sprovodila privredna akcija, nedovoljno preciziranih odnosa tih ustanova i dr�ave, neaktivnosti zadu�enih ustanova i nadle�tva i odsustva koordinacije u njihovom radu), re�enjem Ministarstva inostranih poslova (Pov. br. 25846 od 16. 11. 1934) osnovan je Politi�ko-privredni komitet za albanske poslove. Njemu je u zadatak stavljeno da: izvidi i ta�no utvrdi rezultate na�e privredne akcije, prou�i koji razlozi ometaju izvr�enje primljenih obaveza i prava prema Albaniji, vr�i napor nad privrednom akcijom, koordinira rad ustanova i nadle�tava (Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo trgovine i industrije, Ministarstvo finansija, Odeljenje za carine, privilegovano Dru�tvo "Prizad", Izvozna banka, predstavni�tva u Albaniji).

Ve� na prvoj sednici Politi�ko-privrednog komiteta poslanik u Tirani g. �onovi� (19. 11. 1934) izlo�io je osnovna na�ela budu�e privredne akcije u Albaniji: "1) aktiviranje i organizacija trgovine, na osnovu postoje�ih trgovinskih sporazuma... 2) finansijska potpora Albaniji, ne u vidu subvencija kao nekada, nego na jednoj realnoj osnovi, garantovanjem izvesnih emisija ograni�enih razmera uz potrebne zaloge koje bismo dobili od Albanije."^[38]

Prema podacima Ministarstva finansija u toku 1934. godine uvoz Kraljevine Jugoslavije je bio tri puta ve�i nego izvoz iz nje. Uvezeno je robe za 3.205.508 dinara �to je �inilo od 8,23 do 3,58% ukupnih obaveza. �injenica da je celokupni albanski izvoz u 1933. godini iznosio 5,74 miliona zlatnih franaka, dakle manje od 6 miliona, pokazuje svu nerealnost zaklju�enih ugovora.^[39] U toku prve godine ni albanska strana nije ispunila svoje obaveze (nisu uvozili �e�er, vrlo mali je bio uvoz hemijskih, farmaceutskih i �eleznih proizvoda, nisu organizovali svoju instituciju preko koje bi vr�ili razmenu dobara jer je Dru�tvo "SEI" postojalo samo fiktivno itd.).

Osnovno pitanje koje se na kraju 1934. godine postavilo bilo je da li �eli Kraljevina Jugoslavija da i dalje produ�i zapo�etu privrednu akciju i da li to produ�enje zahtevaju njeni politi�ki interesi. Poslanstvo u Tirani procenjivalo je da celokupnu ekonomsku akciju, bez obzira na postignute rezultate, treba jo� vi�e pro�iriti "jer je cilj na�e politike prema Albaniji da je otrgnemo od velikog van balkanskog uticaja, a bez na�e materijalne pomo�i to bi bilo nemogu�e. Albaniju treba, bar donekle, da ekonomski ve�emo za sebe budu�i da sa Albanijom imamo oko 460 km granice. Od odnosa koje budemo imali sa tom zemljom, zavisi�e ne samo mir na granici ve� i u dubini na�e zemlje, gde �ivi preko 500.000 Arbanasa."^[40] Da bi se u tome uspelo celokupnu politi�ko-privrednu akciju trebalo je reorganizovati. Kraljevski poslanik u Tirani je bio mi�ljenja da "Prizad" usled slabe i birokratizovane organizacije, nepoznavanja posla i nesposobnosti da vr�i otkup treba zameniti novim specijalno organizovanim dru�tvom. U novim uslovima Izvozna banka bi, pored �isto bankarskih, obavljala i sve druge kreditne i robne poslove. Poslanik u Tirani je smatrao da zbog neizvr�avanja obaveza dr�ava treba da prekine sve odnose sa izvoznom bankom i zameni je nekom drugom ustanovom. Planovi Politi�ko-privrednog komiteta i�li su za tim da albansku privredu orijenti�u potrebama jugoslovenskih pijaca, ali razvoj politi�kih odnosa to nije dozvoljavao. Nakon ustanka u ju�noj Albaniji avgusta 1935. godine A. Zogu je popustio pod italijanskim pritiskom i kona�no 19. 3. 1936. potpisao sa Italijom 12 sporazuma ekonomsko-finansijske prirode, koji su imali i veliki politi�ki zna�aj. Politi�ko i ekonomsko izmirenje sa Italijom povla�ilo je sobom pogor�avanje i hla�enje jugoslovensko-albanskih odnosa, kako u sferi politike tako i u oblasti ekonomije.^[41] Uvoz iz Jugoslavije u toku 1937. i 1938. godine je gotovo udvostru�en dok se izvoz prepolovio i �inio samo 3,2% vrednosti uvoza.^[42]

Odnosi sa Albanijom bili su u sredi�tu pa�nje jugoslovenskih pregovora iz 1936. i 1937. godine koji su okon�ani potpisivanjem Pakta o prijateljstvu 25. 3. 1937. godine. Re�eno je da se ne kompromituje nezavisnost Albanije �to je posredno zna�ilo da je Vlada Milana Stojadinovi�a pre�utno priznala italijansku penetraciju u Albaniji. Svi poku�aji jugoslovenske diplomatije da se precizira jugoslovenski i italijanski polo�aj u Albaniji ostali su bez rezultata.^[43]

Politi�ka, ekonomska, vojna i kulturna penetracija Italije u Albaniji rezultirala je 1939. godine likvidiranjem njene nezavisnosti. Italijanske trupe su 7. 4. 1939. godine izvr�ile invaziju Albanije i u roku od tri dana je okupirale. Oru�anoj intervenciji je prethodio zahtev za sklapanje pakta koji je u svojoj su�tini zna�io dobrovoljno prihvatanje italijanskog protektorata. Samim tim �inom prestali su da va�e raniji ugovori izme�u Jugoslavije i Albanije sem sporazuma o pograni�nom prometu koji su i dalje, pod odrednicom "privremeno" u primeni. Jugoslovensko-albanske trgovinske odnose regulisao je Sporazum o pro�irenju italo-jugoslovenskih sporazuma na Kraljevinu Albaniju od 3. 9. 1939.

Konvencija izme�u Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Albanije o vazdu�noj plovidbi

Pregovori izme�u jugoslovenske i albanske vlade o zaklju�enju Konvencije o vazdu�noj plovidbi,^[44] vo�eni su u Tirani, aprila 1938. godine na osnovu pretprojekta jugoslovenske vlade koji je sa�injen po ugledu na Me�unarodnu vazduhoplovnu konvenciju iz 1919. godine, kojoj je pristupila Kraljevina Jugoslavija.^[45] Konvencija je potpisana u Tirani 19. 4. 1938. godine. Albanski Parlament je ratifikovao ovu Konvenciju Zakonom objavljenim 22. 3. 1939. godine,^[46] dok Narodna Skup�tina KJ do tada nije izvr�ila ratifikaciju, kao ni kasnije jer je ubrzo usledila italijanska okupacija Albanije 7. 4. 1939. godine.

Konvencijom je bilo predvi�eno da obe strane ugovornice priznaju pravo bezopasnog preletanja svoje teritorije u vreme mira vazduhoplovima druge strane ugovornice pod uslovima predvi�enim Konvencijom.

Obe strane mogle su odrediti Dru�tvo za vazdu�ni saobra�aj da uspostavi i eksploati�e jednu redovnu vazduhoplovnu liniju po�to za to dobije specijalnu dozvolu od vlade druge dr�ave. Ta dozvola je predvi�ala sve potrebne uslove za eksploataciju redovnih vazduhoplovnih linija.

Ugovornice su mogle zabraniti vazdu�nu plovidbu iznad odre�enih teritorijalnih zona i ta bi zabrana va�ila i za doma�e vazduhoplove, izuzev onih koji imaju posebnu svrhu u slu�bi dr�ave. Zabrana plovidbe u vanrednim prilikama u miru, tako�e bi va�ila za sve vazduhoplove bez razlike - kako strane ugovornice tako i tre�e dr�ave.

Svaka strana ugovornica mogla je zadr�ati pravo doma�im vazduhoplovima prevoz putnika i robe izme�u aerodroma nacionalne teritorije.

Za eventualne sporove koji su se mogli pojaviti prilikom primene ili tuma�enje Konvencije, bilo je predvi�eno obrazovanje Izabranog suda.

Konvencija je bila zaklju�ena na neodre�eno vreme a mogla se otkazati u svako doba uz otkazni rok od 12 meseci.

Istog dana kada je zaklju�ena Konvencija, potpisan je i "Protokol potpisivanja" koji je predvi�ao da jugoslovenska vlada na osnovu uzajamnosti da specijalnu dozvolu preduze�u za vazdu�nu plovidbu koje to vr�i u Albaniji, po�to ona nema nacionalne avijacije. Protokolom je predvi�en reciprocitet povlastica - sva prava koja je davala albanska vlada jugoslovenskim vazduhoplovima, u�ivalo bi i vazduhoplovno preduze�e na jugoslovenskoj teritoriji koje bi obavljalo vazdu�ni saobra�aj za Albaniju.^[47]

Pre zaklju�enja Konvencije, vo�eni su pregovori izme�u dve vlade o otvaranju redovne vazdu�ne linije izme�u Beograda i Tirane. Kako je u Albaniji isklju�ivo pravo vazdu�ne plovidbe imalo italijansko vazduhoplovno dru�tvo "Ala Litoria", prema ugovoru toga dru�tva sa albanskom vladom, to je bilo potrebno dobiti njegov pristanak na otvaranje linije Beograd-Tirana i obratno.^[48] "Ala Litoria" je tra�ila reciprocitet u saobra�aju i na kraju je pristala da jugoslovensko Dru�tvo za vazdu�ni saobra�aj "Aeroput" u toku 1938. godine samo eksploati�e tu liniju pod uslovom i da od po�etka 1939. godine u�estvuju oba dru�tva recipro�no u odr�avanju vazdu�nog saobra�aja na liniji Beograd-Tirana.^[49]

Za otvaranje avionske linije Beograd-Tirana i obratno, albanska vlada izdala je provizornu dozvolu "Aeroputu" 13. 8. 1938. godine^[50] (specijalna dozvola mogla je biti izdata tek nakon ratifikacije Konvencije), tako da je redovan vazdu�ni saobra�aj izme�u Jugoslavije i Albanije uspostavljen 23. 8. 1938. godine kada je obavljen let na liniji Beograd-Podgorica-Tirana i nazad.^[51]

Napomene

1. Arhiv Jugoslavije, Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije - Biro za razgrani�enje (dalje AJ MIP KJ-Biro), izve�taj generala Mihajla Jovanovi�a komesara u Komisiji za razgrani�enje sa Albanijom, br. 410 od 6. 8. 1926. f-11. U Me�unarodnoj komisiji za razgrani�enje Albanije pored komesara V. Britanije, Francuske, Italije i Japana, �iji predstavnik nije u�estvovao u radu, bili su delegirani predstavnici sve tri grani�ne dr�ave.

2. Savezni sekretarijat za inostrane poslove, Zbirka me�unarodnih ugovora, Zavr�ni protokol sa 10 aneksa na francuskom jeziku, f - Albanija.

3. Na osnovu odluka Konferencije ambasadora u Parizu koja je odredila granice Albanije, obele�avanje grani�ne linije na terenu zavr�eno je od strane Me�unarodne komisije oktobra 1925. godine na granici dugoj 465 km i 460 m od u��a Bojane do trome�e na Prespanskom jezeru.

4. Gavro Perazi�, Skadarsko jezero i rijeka Bojana u Me�unarodnom pravu, Titograd, 1981., str. 102.

5. AJ MIP KJ-Biro, kopija pisma koju je ministar inostranih poslova Kraljevine SHS Nin�i� uputio poslaniku u Tirani u kome su iznete primedbe na protokol, pov. br. 1893 od 14. 8. 1925. f.-11. U pismu se ka�e da je Italiji dato pravo plovidbe Bojanom ali ne i jezerom na teritorijalnim vodama Kraljevine SHS uz ograni�enje da italijanski brodovi ne mogu vr�iti trgova�ke operacije u pristani�tima Kraljevine SHS. Ova povlastica je u�la u Protokol uz Ugovor o trgovini i plovidbi izme�u Kraljevine SHS i Kraljevine Italije od 14. 7. 1924. godine.

6. AJ MIP KJ-Biro, Nin�i� Jovanovi�u, pov. br. 4264 od 11. 12. 1925 f-11.

7. AJ MIP KJ-Biro, Nin�i� Jovanovi�u, pov. br. 4192 od 3. 13. 1925, f-11.

8. AJ MIP KJ-Biro, pov. br. 25635 od 4. 1. 1932, f-11.

9. Zbirka Me�unarodnih ugovora, Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije, 1930, tom 2, str. 781-786.

10. AJ MIP KJ-Biro, izve�taj delegata, pov. br. 403 od 5. 9. 1930, f-11.

11. AJ MIP KJ-Biro, izve�taj delegata, pov. br. 422 od 5. 9. 1930, f-11.

12. AJ MIP KJ-Biro, izve�taj delegata, pov. br. 403 od 5. 9. 1930, f-11.

13. AJ MIP KJ-Biro, pov. br. 349 od 8.12. 1932. f-12. U izve�taju delegata Janka Lj. Sen�er�ija, geodetskog majora, govori se i o radovima na popravci grani�nih obele�ja o stanju karaula, broju popravljenih piramida. Obilaze�i albanske karaule i nadle�tva uz granicu uo�io je da se u njima nalaze "karte sada�nje Albanije (ozna�ena crnom bojom) i budu�e Albanije (ozna�ena crvenom bojom), koja zadire preko Skoplja u granice pred-kumanovske Srbije".

14. AJ MIP KJ-Biro, pov. br. 300 i 350/32, f-11.

15. AJ MIP KJ-Biro, pov. br. 121 od 12. 6. 1935, f-11.

16. Zbirka me�unarodnih ugovora, Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije, 1929, tom I, str. 261-286.

17. Gavro Perazi�, navedeno delo, str. 38-39.

17a. Kraljevina Jugoslavija imala je konzulate u Skadru (od 18. 4. 1938 Generalni Tirani da od 10. 5. 1922. (Gen. Konzulat od 18. 4. 1938), Valoni od 27. 11. 1926. i Tirani od 9. 8. 1939. Kraljevina Albanija imala je u Kraljevini Jugoslaviji Generalni konzulat u Skoplju i konzulat u Bitolju.

17b. Zbirka me�unarodnih ugovora, Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije, 1929, tom I, str. 337-348.

18. Ivan Suboti�, Ekonomsko finansijski polo�aj Albanije, A. SANU, Zaostav�tina dr Ivana Suboti�a (14576/1-94).

19. A. J. MTI (65), f-7/a. j. 55 Trgovina sa Albanijom sa gledi�ta op�te narodne privrede, Referat sekretara Skopske komore na II konferenciji Komora i izvoznih udru�enja u Skoplju 10. i 11. 5. 1924.

20. A. J. MIP - Politi�ko odeljenje, F-26, Pismo delegata iz Skadra od 28. 11. 1919; A. J. MTI (65) f/7/A. J. 55, Pitanje J. M. �iri�a za gospodina Ministra trgovine i industrije od 23. 6. 1921. godine; A. J. MTI (65), f-216/AJ 657, Odgovorna zahtev da se spre�i tranzit na relaciji Albanija-Gr�ka preko Bitolja.

21. Ivan Suboti�, Ekonomsko-finansijski polo�aj Albanije, A. SANU, Zaostav�tina I. Suboti�a (14576/I-94).

Trgovinski bilans Albanije bio je izuzetno pasivan. U 1921. godini uvoz je iznosio 17.666.000 a izvoz 2.190.000 zlatnih franaka, �to je pokazalo deficit od 15.470.000 zlatnih franaka. U toj sumi uvoz iz Kraljevine SHS iznosio je 335.000 zlatnih franaka a izvoz 88.000 zlatnih franaka, �to je �inilo deficit od 246.000 zlatnih franaka.

22. A. J. MTI (65), f-7/AJ 55, Referat sekretara Skopske komore ... od 10. i 11. 3. 1924. godine.

23. Prema slu�benoj statistici Kraljevine SHS promet sa Albanijom bio je slede�i:

A. SANU, Zbirka V. Marinkovi�a, 14439/328.

24. U 1922. godini otvorene su ekspoziture banke u Cetinju, Podgorici i Baru, a Planirano je i otvaranje filijala u Skadru i Dra�u. Predvi�eno je kreditiranje trgovine industrijskim artiklima, drvom itd., a prevoz bi se vr�io parobrodom.

A. J. MTI(65),f-216/AJ655.

25. A. J., MTI (65), f-216/AJ.655, Re�enje Ministarstva trgovine i industrije od 20. 11.1922. godine.

A. J., MTI (!), f-216/AJ.655.

26 A. J. Zbirka A. Cincar Markovi�a, f-3, Telegram-�ifra li�no za poslanika Nin�i�a od 8. 10. 1925. godine; Potrebu za zaklju�enjem ugovora isticale su i trgova�ko-industrijske komore u Skoplju, Primorju, organizacije sa podru�ja Crne Gore.

27. Vidi: Ugovor o trgovini i plovidbi izme�u Kraljevine SHS i Arbanske republike, Zbirka me�unarodnih ugovora, Ministarstvo inostranih poslova KJ, 1929, tom I, str. 287-336.

28. Vidi: Ugovor o trgovini i plovidbi izme�u Kraljevine SHS i Arbanske republike.

29. Vidi: Ugovor o trgovini i plovidbi izme�u Kraljevine SHS i Arbanske republike, sklopljen 22. 6. 1926. godine.

30. A. J. Ministarstvo inostranih dela Kraljevine Jugoslavije, Konzularno-privredno odeljenje, 1928, f-16, Akt od 8. 4. 1928.

A. J. CPB (38), f-20/AJ.61

31. A. J. CPB (38), f-20/AJ.61.

32. A. J, CPB (38), f-20/AJ. 61.

33.. Izvoz iz Albanije bio je veoma skroman i ograni�avao se na kupovinu manjih koli�ina sirovih ko�a, vune, voska, maslinovog ulja, katrana. Izvoz iz Albanije iznosio je ukupno:

1931. godine - 22,5 miliona dinara

1932. godine - 15,2 miliona dinara

1933. godine- 7,8 miliona dinara

Uvoz iz Albanije bio je jo� neznatniji:

1931. godine - 1 milion dinara

1932. godine - 700.000 dinara

1933. godine - 300.000 dinara

Takvi rezultati nisu mogli da zadovolje potrebe privreda koje se prirodno dopunjuju. A. J. MTI (65), f-216/AJ.654.

34. Dopunski sporazum iz Ugovora o trgovini i plovidbi izme�u Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Arbanije potpisanog u Beogradu 22. 6. 1926. zaklju�en je u Beogradu 20. 12. 1933, ozakonjen Odlukom Ministarskog saveta od 8. 2. 1934. godine, stupio je na snagu 6. 3. 1934. Njegovi potpisnici su Bogoljub D. Jefti� i Mehmed Konjica. Ugovor je sadr�ao 7 �lanova; Slu�bene novine KJ br. 53-XIV od 6. 3. 1934.

- Pograni�ni promet u pogledu skadarske pijace - Dopunski sporazum uz prilog V (Odredbe o pograni�nom prometu) Ugovora o trgovini i plovidbi zaklju�enog 22. juna 1926. u Beogradu izme�u Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Arbanije, potpisan je 5. 5. 1934. Razmena povelja ratifikacije izvr�ena je u Tirani 3. 3. 1938. Potpisnici su Juraj Demetrovi� i Bogoljub D. Jefti� za Kraljevinu Jugoslaviju i Rauf Fico i Demetar Berati za Kraljevinu Arbaniju. Sporazum je sadr�ao dva �lana.

- Zbirka me�unarodnih ugovora, MIP KJ, 1938, str. 45-51.

Protokol o primeni priloga V (Odredbe o pograni�nom prometu) uz Ugovor o trgovini i Plovidbi izme�u Jugoslavije i Albanije potpisan je 8. 5. 1934. ratifikovan 20. 6. 1934. prema razmeni nota od 23. 1. 1935. u Tirani. Protokol je stupio na snagu 15 dana kasnije osim dodatka br. 6 koji je trebalo da se primenjuje od momenta kada sporazum ratifikuje albanski parlament. Ugovor sadr�i 69 ta�aka uz 18 �lanova Priloga V, 6 dodataka (Unutra�nje granice arbanske zone; Unutra�nje granice jugoslovenske zone; Sektori, mesta, putevi, prelazne ta�ke i tr�i�ta; Lista proizvoda arbanskog porekla koji u�ivaju oslobo�enja i povlastice u �lanu 2 Priloga V sa nazna�enjem koli�ina koje se mogu uvoziti u Jugoslaviju; Lista proizvoda koji se nalaze na jugoslovenskim tr�i�tima i koji u�ivaju oslobo�enja i povlastice u �lanu 3 Priloga V sa nazna�enjem koli�ina koje se mogu uvoziti u Arbaniju; Primena Dopunskog sporazuma uz Prilog V, potpisanog 5.5.1934. u Beogradu o pograni�nom prometu sa skadarskim tr�i�tem), priloge od A do D i Protokol o potpisivanju geografskih karata. Potpisnici ovog ugovora su dr Bo�idar Puri� i dr Ivan Suboti� za Kraljevinu Jugoslaviju i Rauf Fico i Demetar Berati za Kraljevinu Arbaniju. Zbirka me�unarodnih ugovora, MIP KJ, 1935, str. 5-59.

35. A. J. MTI (65), f-216/AJ.654, Naknadni trgovinski sporazum sa Albanijom.

36. Slu�bene novine Kraljevine Jugoslavije, Bgd. XVI, 1934, br 53 od 6. 3. 1934.

37. A. J. zbirka A. Cincar Markovi�a, f-2; Zbirka Ivana Markovi�a - Odnosi sa susednim zemljama (13657/13); A. J, MTI (65), f-216/AJ.657, Referat o na�oj dosada�njoj politi�ko-privrednoj akciji i njenim rezultatima, 8. 4. 1935, Beograd.

38. A. J, MTI (65), f-216/AJ.657, Politi�ko-privredni komitet za albanske poslove.

39. SANU, Zbirka l. Markovica - Odnosi sa susednim zemljama, 13657/13.

40. A. SANU, Zbirka I. Markovi�a - Odnosi sa susednim zemljama, 13657/13.

41. Evo podataka o funkcionisanju pograni�nog prometa sa Albanijom:

A. J, MTI (65), f-216/AJ.657, Statistika pograni�nog prometa sa Kraljevinom Jugoslavijom u 1935. godini, 1936. i 1938. godini.

42. U toku 1937. godine, albanski uvoz u pore�enju sa izvozom pokazivao je deficit od 10.161.478 zlatnih franaka.

43 A. J. 37-30-217, Izve�taj I. Suboti�a o razgovorima u Rimu, januar-mart 1937.

44. AJ. MIP KJ - Konzularno-trgovinsko odeljenje, 1938, f-1, Konvencija sa tekstom Zakona upu�enim u Narodnu skup�tinu na ratifikaciju.

45. AJ MIP KJ-KTO, Zapisnik sa inter ministerijalne konferencije, 1938, f-1.

46. AJ MIP KJ-KTO, Poslanstvo Tirana - MIP-u, pov. br 357 od 28. 3. 1939, f-1.

47. AJ MIP KJ - Konzularno-trgovinsko odeljenje, 1938, f-1. Konvencija sa tekstom Zakona upu�enim u Narodnu skup�tinu na ratifikaciju.

48. AJ MIP KJ-KTO, Poslanstvo Tirana - MIP-u, pov. br. 163 od 5. 2. 1938, f-1.

49. Isto, pov. br. 249 od 18. 2. 1938, f-1.

50. Isto, pov. br. 1127 od 17. 8. 1938, f-1.

51. Isto, pov. br. 1158 od 25. 8. 1938, f-1, bilo je predvi�eno da se ta linija odr�ava tri puta sedmi�no od 15. 9. kada prestaje vazdu�ni saobra�aj, do maja naredne godine.

Autori | Jezik | Folklor | Istorija | Umetnost | Prevodi | O Albaniji | Bibliografija | Linkovi
Naslovna | Promena pisma | Novosti | Mapa | Kontakt