[Projekat Rastko - Skadar] Stanovnistvo slovenskog porijekla u Albaniji

Projekat Rastko / Projekti Rastko - Skadar / Shkoder

Projekat Rastko Skadar: Stanovni�tvo slovenskog porijekla u Albaniji

Ljubinka Bastova i Sonja Zogovi�

Marin Barleti o u�e��u makedonskog stanovni�tva u Skenderbegovim borbama protiv Turaka

Izvor: "Stanovni�tvo slovenskog porijekla u Albaniji" - Zbornik radova sa me�unarodnog nau�nog skupa odr�anog na Cetinju 21, 22. i 23. juna 1990. godine

Period kada je Barletijevo delo ugledalo svet, iako vremenski nije bilo puno udaljeno od istorijskih doga�aja koje je opisivalo, ipak je pokazalo da su se ljudi i njihova shvatanja pod uticajem humanisti�kih ideja promenili.

Kao rezultat tragi�ne sudbine koja je zadesila sve balkanske zemlje posle turskih osvajanja, s jedne strane, i neuni�tiva vera i nada u skoro oslobo�enje, koju su ti narodi i njihovi ugledni predstavnici jo� gajili, s druge strane, javila su se dela, poput Barletijeva Vita... Cilj im je, pre svega bio da sa�uvaju od zaborava svoju herojsku pro�lost, stavljaju�i sada sve vi�e akcenat na nacionalnu samosvest sopstvenog naroda. To nije mimoi�lo ni skadarskog sve�tenika-humanistu Marina Barletija koji je zadu�io evropsku knji�evnost delom koje je postalo izvor mnogobrojnih umetni�kih i istorijskih obrada. Radi se o njegovoj voluminoznoj Vita et res praeclare gestae Christi Athletae Georgii Castrioti Epirotarum principis, qui propter heroicam virtutem suam a Turcis Scander beg, id est Alexander Magnus cognominatus est libris XIII a Marino Barletio, Scodrensi sacerdote conscripta, denum cum licentia superiourum reimpressa, Zagrabiaeanno 1743. U trinaest knjiga koje sa�injavaju ovo delo, potanko su opisani �ivot i borba velikog albanskog vo�e. Bez obzira na panegiri�an ton i odstupanja od hronologije, ovo delo, ipak radi svojih umetni�kih kvaliteta i zbog obilja podataka koje nam daje, predstavlja veoma interesantnu lektiru koja je skoro pola milenijuma inspirisala plejadu pesnika, pisaca i istori�ara. Delo je pisano na latinskom jeziku, me�utim, posle prvog izdanja, pojavili su se italijanski, francuski i engleski prevodi, a to svedo�i o velikom interesu koje je pobudila Skenderbegova borba tada, kao i danas, izazivaju�i divljenje kod svih slobodoljubivih ljudi. Prate�i Skenderbegov �ivotni put i borbu za nezavisnost, Barleti daje masu podataka o bitkama koje je vodio i vojskovo�ama sa kojima je ratovao, kao i o vremenu i mestu gde su se bitke odigrale.

S obzirom da je u toku svoje dugogodi�nje borbe sa Turcima Skenderbeg vojevao i na na�oj teritoriji, kod Barletija se susre�emo sa podacima i opisima oblasti, mesta i gradova sa ovih terena, kao i sa nekim karakteristikama stanovnika na�ih krajeva. Ovi su podaci veoma interesantni za istra�iva�e, te �emo zato ovde poku�ati da neke od njih objasnimo.

Da bi pravilno shvatili vreme u kome je delovao �ura� Kastriot-Skenderbeg^[1] i popularnost koju je u�ivao ne samo u Albaniji, ve� i kod makedonskog stanovni�tva koje mu je za sve vreme njegove borbe sa Turcima pru�alo svesrdnu i nesebi�nu pomo�, trebamo se okrenuti Istoku i Zapadu, politi�kim htenjima i mogu�nostima tada�njih velikih sila i arbitara evropske istorije koji su istovremeno bili i kreatori evropske politike.

Na pojavu Turaka i pokoravanju vizantijskih i teritorija balkanskih zemalja, Evropa nije reagovala, a nije ni shvatila svu opasnost koja i njoj preti. Do delimi�nog tre�njenja je do�lo posle Kosovske bitke (1389), ali su tada Turci ve� uhvatili korena na evropskom tlu. Brzi uspon i nadiranje Mongola koji su slomili tursku mo� kod Angore (1402) ulila je Evropi nadu da je problem re�en i otklonjen. Zapad je gajio nadu da �e ratoborni i nezadovoljni emiri Male Azije, s jedne strane, i krimski Tatari ili veliki moskovski knez, �ija je zvezda zablistala na evropskom horizontu, s druge strane, da uni�te Osmanlije zauvek.^[2] Me�utim, konsolidacija dr�ave koja je nastupila pod Mehmedom I (1413-1421), a nastavila se u�vr��ivanjem sultanovog apsolutizma pod Muratom II (1421-1451) i Mehmedom II Osvaja�em (1451-1481) pokazala je da je Tursko Carstvo ne samo pre�ivelo krizu, ve� da je postavilo temelje svoje dalje ekspanzije i mo�i. Njemu nasuprot, stajala je razjedinjena i raspar�ana Evropa, koja nije imala ni snage ni mogu�nosti da mu se odupre. Turska je nastupala podjednako uspe�no i na diplomatskom i na bojnom polju. U svim njenim poduhvatima ose�ala se sigurnost jedne jedine ideje vodilje i jedinstvenog cilja, �to se ne mo�e kazati za Evropu. U Evropi, fizi�ki i materijalni teret borbe ponela je Ugarska, uz svesrdnu pomo� balkanskih naroda, poku�avaju�i da ubedi i ostale evropske zemlje u opravdanost borbe sa nevernicima, dok je duhovni vo�a i inspirator krsta�kih ratova bio papa. Me�utim, vreme Urbana II je odavno pro�lo, pa je i papina ideja o novom krsta�kom ratu shva�ena u duhu novih ideja, a to je zna�ilo, prihvatanje samo u slu�aju sopstvene dobiti i re�avanja, pre svega, unutra�njih problema.^[3]

Pojedina�ne savezni�ke pobede koje uop�te nisu uticale na politi�ko-vojno-diplomatski ishod borbe, zavarali su ne samo evropske vladare, ve� su balkanskim narodima ulili nadu u skoro oslobo�enje. Upravo takva je bila situacija kada je 1443. godine �ura� Kastriot-Skenderbeg napustio tursku slu�bu i obreo se u domovini. Nije mu mnogo trebalo da oslobodi raniji posed svog oca Ivana Kastriota i da otera turske posade iz gradova. Slede�e 1444. godine sakupio je albansku vlastelu u Lje�u i stvorio Ligu za borbu protiv Turaka, kojoj je bio na �elu. Isto tako i dinasti�ke veze sa balkanskim velmo�ama (Brankovi�ima i Crnojevi�ima) pomogle su mu u njegovoj neravnopravnoj borbi sa sultanom.^[4]

Upravo u vreme Skenderbegovog dolaska u domovinu zapo�eo je rasplet, koji se ranije nazirao, vojno-politi�ke situacije na ovim terenima. Polarizacija snaga izme�u Zapada, predvo�enog Ugarskom, i Istoka, �iji je predstavnik bila Turska, prevladala je u korist Turske. To je upravo vremenski okvir u kom su se na�li protagonisti pomenutih doga�aja, a sa njima i na�e stanovni�tvo na Skenderbegovim posedima.

Stoga se sada okre�emo Barletiju prepu�taju�i se njegovom peru koje �e nas voditi kroz vreme, oblasti i zbivanja i koje �e nam pokazati sliku na�ih ljudi toga doba.

Ono �to je va�no za nas u tim vestima je, pre svega, Barletijeva objektivnost kada prikazuje karakter na�ih ljudi. Govore�i o Skenderbegovom dolasku u Gornjem Debru, on napominje, imitiraju�i vizantijske istori�are, da se ta oblast nalazi na Tribalskoj teritoriji i podvla�i da su njeni stanovnici Epircima poznati kao veoma hrabri ljudi.^[5] Ovi ljudi su oberu�ke do�ekali Skenderbega i odmah su mu se pridru�ili u borbi, kao �to su, uostalom, to �inili i za vreme njegovog oca. Na ovom terenu jedini utvr�eni grad je Svetigrad.^[6] Pravilnu ubikaciju Svetigrada postavio je T. Tomoski, te je danas poznato da je to turski grad Kod�ad�ik.^[7]

O ta�nosti ubikacije ovog grada govore i drugi podaci koji podvla�e strategijsku va�nost terena oko prevoja planine i klanaca Mokra koje su Skenderbegovi ljudi odmah zaposeli kako bi zatvorili put neprijatelju, a u slu�aju uspeha pru�ala im se mogu�nost da ugroze turske posade u Ohridu, Pologu i Ki�evu.^[8]

Iz Barletijeva teksta se vidi da su na ovim terenima Skenderbegovu glavnu vojnu snagu �inili Makedonci. Podatke koje o njihovom karakteru navodi autor, podse�aju nas na vesti o Slovenima kod vizantijskih istori�ara, te stoga, ovaj pasus donosimo u celini: "Illyrici undique mox in unum conglobati (ut egregia erat eius gentis velocitas) densiori praesidio munita statione ducis, excluserunt hostem;defendebant tarnen magis quam pugnabant".^[9]Zayctavljajy�i se op�irnije na opisu priprema za odbranu Svetigrada, Barleti navodi jo� jedan za nas zanimljiv podatak. On izri�ito ka�e da je posada grada pa�ljivo sakupljena i sastavljena od odabranog stanovni�tva iz Debarske �upe, o �ijoj je hrabrosti ve� govoreno. Isto tako on ne propu�ta da posvedo�i da je i samo stanovni�tvo grada sastavljeno isklju�ivo od Makedonaca.^[10] Da se Skenderbeg neobi�no starao o odbrani ovog utvr�enog grada i o za�titi njegovog �ivlja govori i podatak �to je iz grada dao skloniti na sigurno sve nebora�ko stanovni�tvo. I iz ovog �turog podatka da se naslutiti kakvim su tananim nitima savezni�tva i uva�avanja bili povezani Skenderbeg i na�i ljudi.^[11] I upravo ovde kada govori o ljudima koji su branili Svetigrad, Marin Barleti poku�ava pobli�e da odredi i njihov etni�ki sastav, pa ka�e: "... Superior Dibra montuosa est et aspera, ferax tarnen et Macedoniam tum ipsa loci vicinitate, tum similitudine morum contingens. Bulgari sive Tribali habitant,^[12] ferox in armis gens et non minus Scanderbego multis praeclarae virtutis fidelque meritis grata. Propior tamen externis quam Epiroticis moribus^[13] et adhorens multo ab Albano cultu, Graecanico ritu victitabant et plerasque eorum superstitiones sequebatur".^[14]

Pripovedaju�i dalje o lukavstvu kome su Turci pribegli da bi osvojili grad, kad ve� oru�jem nisu mogli, kod Barletija nailazimo na jedan neobi�an podatak, koji nam otkriva sa�uvan i preno�en vekovnom tradicijom prastari indoevropski i slovenski obi�aj. Upravo sada postajemo svesni za�to je autor, kada je pominjao razlike u vezi i obi�ajima izme�u stanovnika Gornjeg Debra i Albanaca, upotrebio ba� izraz "praznoverje", �ele�i na taj na�in da naglasi distancu izme�u svog albanskog naroda, katoli�ke veroispovesti i pravoslavnog, slovenskog. Barleti, kao sve�tenik i humanista, s jedne strane, dr�e�i se kanona Rimske kurije, smatrao je svetogr�em sve �to nije propisala crkva, a kako nije poznavao tradiciju i izvore obi�aja svojih slovenskih suseda, na �to mu se ne sme zameriti, normalno da pravilno nije ni mogao da shvati to �to se desilo u Svetigradu i me�u njegovim braniteljima, s druge strane.

Zna�i, iskoristiv�i "praznoverje" branilaca: "... Hinc occasionem nefarii propositi sceleratus^[15] ille proditor sumpsit; ratus si alicuius in puteo demersi animalis cadaver conspexissent Dibrenses, subituros porius ultimam perniciem vel foedissimas pacis condiciones admissuros, quam eam amplius aquam hausturos. Neque vanus eius rei aestimator fuit; nam cum noctu proiecto in puteo cane contaminasset aquam. ea re postridie mane perspecta, cum rumor alius ex alio totem urbem pervas sisset, tumultus ingens undique exortus. As rrore seditionem res fuit, dum tanti auctor sceleris quaeritur, pes invenitur. Dolentibus vicem suam Debrentibus proditos se et velut ignava pecora iam siti omnes extinctor iri, vix enim ullus est invertus, qui non magis id aquae genus, quam hostile iugum formidaret, clamentibus aliis incendendam urbem et per medios hostes irrumpendo consulendum fuga sibi, aut fortiter cadendum: levissimum tamen malorum deditio visa ... milites, quos nuper tam gloriose spreverant, .sordidas pacis condiciones ab Amurathe petituri ultro iri parabant".^[16]

Tako je pao u turske ruke Svetigrad, va�an punkt odbrane na granici izme�u Makedonije i Albanije, 1448. godine.^[17]

Da se sada vratimo samom �inu izdaje. Barleti pominje da su branioci Svetigrada to u�inili iz "praznoverja" kada su ugledali le�inu �teneta u bunaru. Me�utim, uzrok njihovog straha nije bilo "praznoverje" ve� mitolo�ki odnos prema vodi kao prema bo�anstvu, koji se sa�uvao jo� od praindoevropskih predaka, poja�an zatim slovenskom mitolo�kom sve��u gde je voda igrala isto tako va�nu ulogu, pre svega u oplo�ivanju polja, samim tim, bila jedan od elemenata koji daje �ivot.^[18]

O iskonskom po�tovanju vode govore i na�a sa�uvana predanja: "... U na�em narodu se voda zami�lja kao svako �ivo bi�e.... Ne�iste vode nisu samo one koje su mutne ili ne�im zaga�ene, nego i one koje su na neki na�in oskrnavljene..."^[19] Zar ovo dovoljno ne govori o izvoru straha kod branilaca Svetigrada kada su primetili da je voda oskrnavljena? A to mogu u�initi: "...mra�ne sile koje "vodu truju" (vra�are, �injarice)... Voda se ne donosi ku�i posle zalaska sunca, da se njom ne unese i demon...".^[20] Ne sme nas zavarati �injenica �to su Makedonci, tada ve� odavno hri��ani, jo� verovali i molili se prirodnoj vodi. Tragovi ovog prastarog obi�aja u Slovena o�uvani su i danas kao ostaci u mnogim na�im obi�ajima vezanim za plodnost polja i letine.^[21]

Sve ovo jasno govori o opravdanosti strahovanja kojim su bili pro�eti branioci. Izme�u borbe sa silama zla i demonima koji bi ih povukli u donji svet,^[22] gra�ani Svetigrada su smatrali da je predaja sultanu ne samo opravdana, ve� u datom trenutku, nu�na.

Me�utim, uprkos predaji i porazu koji su do�iveli, Svetigra�ani su i dalje ostali verni Skenderbegu, jer, kako prime�uje Barleti, oni se jo� uvek nalaze u njegovoj vojsci.^[23] I ne samo oni, ostalo je jo� i teritorija i makedonskog stanovni�tva koje je delilo sudbinu albanskog naroda do kraja bore�i se sa njima protiv Turaka.^[24]

Pi�u�i dalje o Skenderbegovim vojnim pripremama, manjim sudarima, turskoj ekspediciji i brizi oko Provincije kojom je upravljao, Barleti po prvi put pominje Makedonce^[25] pod njihovim imenom, ali nemamo od iznesenog utisak da je bio svestan njihove etni�ke pripadnosti, jep ka�e: "Skanderbegus... vias patentes inter manipulos antesignariorum Dibranis suis et Macedonicis explevit (ea levis armatura erat)",^[26] zna�i za njega "Debrani i Makedonci" su ne�to posebno, iako su pripadnici istog naroda. Ostaje jedino da ovo protuma�imo kao geografsku, a ne etni�ku odrednicu naroda.

Bez obzira na re�enost makedonskog i albanskog naroda pod vo�stvom Skenderbega da do kraja brane svoja ognji�ta, ipak u tome nisu mogli opstati bez pomo�i sa strane, ali na nju, kako se pokazalo, nisu mogli ra�unati. Propali su svi poku�ali papa Pija II i Pavla II^[27] da ujedine hri��anski svet i povedu ga u novi krsta�ki rat. Turska je polako slamala sve svoje protivnike u Maloj Aziji, Gr�koj i na Balkanu. Ono �to je ostalo od poseda u Albaniji pod Skenderbegom, palo joj je, posle prelaska albanskih velika�a u turski tabor, kao zrela kru�ka.

Smrt Skenderbega, 17. januara 1468. godine ozna�ila je i fizi�ki kraj te dugogodi�nje zajedni�ke herojske borbe na�ih naroda.

Marin Barleti ob u�astii Makedonskogo naseleni� v bor�bah Skanderbega protiv Turok (rez�me)

V biografii Skanderbega, napisanno� albanskim gumanistom Marinom Barleti, mnogo raz pod�erknuto i u�astie na�ego slav�nskogo naseleni�, pri �em bol��e vsego v�dvigaets� hrabrost� i vernost� na�ih l�de� Skanderbegu.

Barleti napominaet mnogo toponimov s segodne�ne� territorii Makedonii, dl� kotor�h i vokrug kotor�h velis� o�esto�enn�e sra�eni�; eksplicitno i inplicitno pokazano, �to on na �to� teritorii �uvstvoval seb� bezopasn�m ne tol�ko iz-za konfiguracii mestnosti, a dl� posto�nno� podder�ki mestnogo naseleni. Svetigrad kak odin iz centrov soprotivleni�, shodno Barleti, stanovits� polem bo� uporno� bor�bo� kotora� sover�aets� v osnovnom mestn�m naseleniem goroda. Zahvatom �tih kra�h Turkami, obozna�aets� na�alo konca geroi�esko bor�be Skanderbega, v kotoro� ravnopravno s Albancami u�astvuet i sovokupnoe slav�nskoe naselenie �tih kra�h vkl��a� i Makedoncev.

Napomene

1. Ivan Bo�i�, Sima �irkovi�, Milorad Ekme�i�, Vladimir Dedijer. Istorija Jugoslavije, Prosveta-Beograd, 1972, str. 104; SKA, Spomenik XCV, Drugi razred 74. D-r Jovan Radoni�, �ura� Kastriot Skenderbeg i Albanija u XV veku (istorijska gra�a), Beograd, 1942, str. 3-7; Istorija srpskog naroda, druga knjiga, Beograd, 1982, str. 257, 258, 261, 265, 266, 305, 311; G. Ostrogorski, Istorija Vizantije. Sabrana dela knj. 6, Beograd, 1969, str. 523: Ivan �uri�. Sumrak Vizantije (Vreme Jovana VIII Paleologa) 1392-1448. Beograd, 1984, str. 381.

2. I. Bo�i�, S. �irkovi�, M. Ekme�i�, V. Dedijer. Istorija Jugoslavije (dalje: Istorija Jugoslavije) str. 104; Istorija srpskog naroda, str. 255; G. Ostrogorski, Istorija Vizantije (dalje Istorija), str. 516-519; I. �uri�, Sumrak Vizantije, str. 35, 36, 121-122,136, 213, 269.

3. Istorija Jugoslavije, str. 103; Istorija srpskog naroda, str. 208, 210, 213, 214, 217, 230, 231, 247, 255, 256, 257, 258, 311; CKA, Spomenik XCV, Drugi razred 74. Dr. Jovan Radoni�. �ura� Kastriot Skenderbeg i Albanija u XV veku (istorijska gra�a), (dalje: �ura� Kastriot Skenderbeg), str. 4-6; G. Ostrogorski, Istorija, str. 518-525; I. �uri�, Sumrak Vizantije, str. 268-273.

4. Dr. Jovan Radoni�, �ura� Kastriot Skenderbeg, str. 3; Istorija srpskog naroda, str. 257; G. Ostrogorski, Istorija, str. 523; I. �uri�, Sumrak Vizantije, str. 381; Lj. Basotova. Na�ite krai�ta i lu�e vo biografijata na Skenderbeg od Marin Barleti (Dalje: Na�ite krai�ta), Istorija H/1, Skopje 1974, str. 304.

5. Lj. Basotova, Na�ite krai�ta, str. 296.

6. Isto, str. 296, 298/9.

7. T. Tomoski, Pitanje Kod�ad�ika. (Prilog istoriji Debra i susednih predela u doba Skenderbega). Simpozium o Skenderbegu (9-12. maja 1968), Pri�tina 1969, str. 199, 200.

8. Isto, str. 199; T. Tomoski, Mokroe vo istorijata na makedonskiot narod. Istorija XVIII/1-2, Skopje 1982, str. 156, Lj. Basotova, n. d., str. 296, 298/99.

9. Vita et res praeclare gestae Christi Athletae Georgii Castrioti Epirotarum principis. qui propter heroicam virtutem suarr a Turcis Scander beg id est Alexander Magnus cognominatus est libris XIII a Marino Barletio. Scodrensi sacerdote ae anno 1743. p 103. kn 4. "Iliri su se odjednom odasvud sakupili na jedno mesto (a poznata je brzina ovog plemena), zgusnuli su odbranu i utvrdili polo�aje oko vo�e (Skenderbega - Lj. B.), te onemogu�ili neprijatelja, i to vi�e odbranom nego borbom".

10. Na ovom mestu M. Barleti ne pominje jo� Makedonce kao etnikon, ali se da jasno naslutiti da se radi o slovenskom stanovni�tvu. I imena pojedinih njegovih komandanata nose slovensko obele�je, kao na primer, Georgi Strez, a kasnije pominje i njegove ro�ake kao i druge mesne feudalce.

11. Lj. Basotova, n. d., str. 300.

12. Ovde Barleti etnikon Tribali upotrebljava kao sinonim za "Bugare", odnosno, Makedonce. Narod na ovim terenima zvani�no se nije deklarisao, ni figurirao kao makedonski. Barletiju �ak i ne zameramo neznanje, jer na sli�ne nazive u istoriografiji nailazimo i kod ozbiljnih nau�nika kakav je prof. A. M. Seli��ev. Slav�nskoe naselenie v Albanci. Sofi�. Iz. Makedonskogo Instituta, 1931, str. 3.

13. Opet, veoma ume�no, Barleti podvla�i da stanovnici Gornjeg Debra nisu Epirci (�itaj Albanci), ve� ne�to sasvim drugo. Tu on nagla�ava da im ni vera nije kao u Albanaca, ve� naprotiv, oni su "gr�ke vere", zna�i, pravoslavni, a to su upravo i bili Makedonci.

14 Vita. s, 126, knj. 5:"... Gornji Debar je planinski, neravan, ali ipak plodan. Ima dodirnih ta�aka sa Makedonijom kako zbog blizine sa njom tako i u odnosu na obi�aje. Naseljen je Bugarima ili Tribalima, plemenom oru�jem nemilosrdnim, a koje je bilo veoma drago Skenderbegu, jep je vi�estruko projavljivalo svoju izvanrednu sr�anost, a i radi svoje privr�enosti k njemu. Ali ipak, obi�aji ovog plemena bili su sli�niji tu�inskim, nego epirskim. Dosta im se razlikuje i religija u odnosu na Albance, jep oni pripadaju gr�koj veri, preuzimaju�i mnoga njena praznoverja".

15. Isto, s. 126, knj. 5. S obzirom da Turcima nije po�lo za rukom borbom da se domognu Svetigrada, poku�ali su da to probaju izdajom.

16 Vita. s. 136, knj. 5:"... Ba� tu je otkrio mogu�nost onaj izdajica za svoje podlo delo. On ie naime mislio ako Debrani primete le�inu neke uginule �ivotinje u bunaru, oni �e se pre opredeliti za potpunu propast i bi�e gotovi da prihvate i najnepovoljnije uslove za mir, nego �to �e iz te vode piti. A to njegovo mi�ljenje nije bilo bez osnove. Jep, te no�i kada je on ispoganio vodu, bacaju�i �tene u bunar i kad se o tome slede�eg jutra saznalo, vest se brzo �apatom pronela kroz �itav grad. Zavladalo je veliko nespokojstvo i samo �to nije do�lo do pobune dok su tra�ili izvr�ioca tog zlodela, a nisu mogli da ga na�u. Svi Debrani bili su ogor�eni �to su izdani i ostavljeni kao pla�ljive ov�ice da budu uni�teni �e�u. Nije bilo ni jednog koji se vi�e nije bojao takve vode nego neprijateljskog jarma. Jedni su tra�ili da se grad spali i da se poku�a proboj kroz neprijateljski obru�. Smatrali su da treba da se odlu�e ili na bekstvo ili na herojsku pogibiju. Ipak, predati se, smatrali su manjim zlom... pa su vojnici bili spremni dobrovoljno prihvatiti sramne uslove mira Arnauta, koje su do nedavno dostojanstveno prezirali".

17. T. Tomoski, Pitanje Kod�ad�ika, str. 199; Dr. J. Radoni�. �er� Kastriot Skenderbeg, str. IV, VII.

18. Mif� narodov mira, tom perv��, A-K. SE. Moskva, 1980, str. 240.

19. �. Kuli�i�, P. �. Popovi�, H. Panteli�, Srpski mitolo�ki re�nik, Nolit-Beograd, 1970, str. 72, 74. (dalje: SMR).

20. Isto, str. 74.

21. B. A. R�bakov, �z��estvo drevne� Rusi. Moskva, 1987, str. 121, 135/6.

22. SMR, str. 48; Mif�..., str. 240; B. A. R�bakov, �z��estvo..., str. 135/6.

23. Lj. Basotova, n. d., str. 203.

24. Isto, str. 306. U redovima komandanata u Skenderbegovoj vojsci opet se susre�emo sa ljudima koji su i ranije pominjani, ali sada tu zati�emo i njihove unuke i druge ro�ake.

25. Isto, str. 306.

26 Vita s. 301, knj. 10: "Skenderbeg je ispunio dostupno puteve izme�u manipula sa svojim odabranim vojnicima i sa svojim Debranima i Makedoncima koji su sa�injavali lako naoru�anje".

27. Dr. J. Radoni�, �ura� Kastriot Skenderbeg, str. V/VI; Istorija srpskog naroda, str. 311.