Projekat Rastko Skadar: Stanovni�tvo slovenskog porijekla u Albaniji

Branko Petranovi�

Jugoslovensko-albanski odnosi 1945-1948. i na�e manjine u NR Albaniji

Izvor: "Stanovni�tvo slovenskog porijekla u Albaniji" - Zbornik radova sa me�unarodnog nau�nog skupa odr�anog na Cetinju 21, 22. i 23. juna 1990. godine

Pobeda narodnooslobodila�kog pokreta Albanije u oslonu na novu Jugoslaviju i uspon u jugoslovensko-albanskim odnosima za privremeno su zaustavili proces denacionalizacije slovenskog �ivlja u Albaniji zapo�et za vreme re�ima kralja Ahmeta Zogua, italijanske penetracije i naro�ito posle okupacije Albanije aprila 1939. i stvaranja Velike Albanije u toku rata. U zvani�nim odnosima izme�u Jugoslavije i Albanije 1945-1948. pitanje manjina se ne razmatra u zvani�nim dokumentima, ako izuzmemo pitanje sudbine Kosova, ali i ono vi�e nego diskretno ili u razgovorima vo�a dva naroda o kojima do danas ne raspola�emo autenti�nim izvorima. Te�i�te ukupne saradnje deklarativno je po�ivalo na dobrim odnosima, istovetnosti dru�tvenih podataka i ideolo�kih orijentacija, sa poku�ajima stvaranja Balkanske federacije, o �emu nije bilo publiciteta ili rasprave na nivou predstavni�kih tela i vlada dve zemlje.

Klju�no pitanje u odnosima izme�u dve zemlje u ratu i posle njegovog okon�anja bilo je i ostalo pitanje Kosova i Metohije (Kosova), zapravo statusa ove oblasti kada do�e do ujedinjenja Jugoslavije, Bugarske i Albanije. CK KP Albanije je jo� od polovine 1943. tra�io preko Miladina Popovi�a da se pitanje Kosova re�i analogno Istri i Slovena�kom primorju, iako ova analogija u kosovskom slu�aju nije dolazila u obzir. Za Tita krajem 1943. oko ovog pitanja nije moglo biti spora izme�u dve zemlje, ukoliko u Albaniji pobede "antiimperijalisti�ke snage", ili "progresivan re�im", kako je govorio Sreten �ujovi� godinu dana kasnije. Iz Titovog pisma S. Vukmanovi�u Tempu od 6. decembra 1943. vidimo stav genseka KPJ: "Mislim da nije potrebno nagla�avati kako bi se to pitanje sutra postavilo ako sutra Albanija zaista bude ostvarena kao demokratska antiimperijalisti�ka dr�avna tvorevina..."^[1] Pored stava da problem Kosova ne mo�e biti problem izme�u Jugoslavije i "demokratske antiimperijalisti�ke Albanije", Tito je u re�avanju albanskog pitanja imao, pre svega, u vidu da je jugoslovenski narodnooslobodila�ki pokret centar na Balkanu. "Demokratski pokret", ka�e, "treba gledati u njegovom razvitku, a sve �injenice govore da je on ne samo danas najsna�niji u Jugoslaviji, nego da �e u njoj dati i najbolje rezultate za budu�nost. On je ve� sada glavna snaga na Balkanu".^[2] U razgovoru sa Staljinom u Moskvi, aprila 1947, E. Kardelj Tako�e govori o predaji Kosova Albaniji.^[3]

Rukovodstvo KPJ je odlagalo da se pitanje Kosova i Metohije re�ava pre nego se proces stvaranja nove balkanske grupacije dr�ava ostvari. Ukoliko bi do toga do�lo, Kosovo je moglo pripasti Albaniji, ali pod uslovom da se izjedna�e dru�tveni sistemi u politi�kom, dr�avno-pravnom, ekonomskom i vojnom pogledu, a na drugoj strani oja�a projugoslovenska struka u albanskom partijskom i dr�avnom rukovodstvu. Pod tim uslovima Kosovo i Metohija su prepu�tani Albaniji, iako nema izri�itih podataka sa kakvim bi statusom Kosovo u�lo u sastav NR Albanije, kao �lanice budu�e Balkanske federacije. Tek mo�emo predvi�ati da se radilo o tome da se Kosovo i Metohija uklju�e u sastav NR Albanije kao njen sastavni deo, sa polo�ajem autonomije ili bez ovog statusa, najobi�nijom integracijom, kao sedma federalna jedinica Jugoslavije, ili kao federalna jedinica budu�e Balkanske federacije. Rad na stvaranju te federacije tekao je tajno, bez odjeka u �tampi, razmatranja u predstavni�kim telima ili na nivou vlada, putem razgovora izme�u mar�ala Tita i general-pukovnika Enver Hod�e, jugoslovenskih i albanskih partijskih, vojnih i dr�avnih predstavnika. U skladu sa onovremenim na�inom odlu�ivanja, to jest koncentracijom vlasti u vrhu, Srbija nije bila konsultovana o sudbini Kosova i Metohije, iako se radilo o njenoj teritoriji i duhovnoj postojbini srpskog naroda. Tito je koncepciju federacije gradio na na�elima AVNOJ-a, �ime je osiguravao brojni uticaj federalnih jedinica Jugoslavije u Balkanskoj federaciji, �to nije bilo prihvatljivo za Bugarsku, a nije odgovaralo ni Albaniji kao jedinoj potencijalnoj neslovenskoj jedinici u njenom sastavu. Na drugoj strani, Tito je bio svestan te�ko�a sprovo�enja ideje o predaji Kosova i Metohije NR Albaniji, zbog mogu�ne reakcije srpskog naroda o �emu postoje tragovi u razgovorima izme�u Tita i Enver Hod�e juna-jula 1946-godine u Beogradu. Zami�ljenim projektom Srbija je gubila srednjevekovno dr�avno sredi�te, srpsko svetili�te i sastavni deo teritorije NR Srbije. U vidu je imao i me�unarodne te�ko�e koje su mogle iskrsnuti promenom balkanske politi�ke mape jer se radilo o pitanju koje je prevazilazilo odnose izme�u balkanskih dr�ava.^[4] Italijanski zvani�nici i zapadna �tampa su u vreme stvaranja carinske unije izme�u Jugoslavije i Albanije, novembra 1946, pominjali prepu�tanje Kosmeta Albaniji, a na drugoj strani jo� ja�e nagla�avali aneksiju NR Albanije od strane Jugoslavije u vidu sedme federalne jedinice.

Ideji Balkanske federacije rodona�elnik je Staljin a sprovodnik Tito. Jugoslovenski vo�a je me�utim tragao za modelitetima koji bi u ovoj tvorevini omogu�ili prevlast jugoslovenskog uticaja. Sama ideja federacije izazivala je u raznim fazama 1943-1948. javne, polujavne ili tajne reakcije u SSSR-u, zemljama tzv. narodne demokratije i na Zapadu. Na nju se gledalo i kao izraz Titovih li�nih pretenzija, ali je Tito u Staljinovoj inicijativi 1948. u federaciji Jugoslavije s Bugarskom video "trojanskog konja". Za Gr�ku i zapadne zemlje Balkanska federacija, pod hegemonijom Jugoslavije, ili bez nje, bila je posmatrana kao vid slovenskog ekspanzionizma. Tek, pokazalo se da je ova ideja �tetila samoj ideji Jugoslavije i njenom u�vr��enju posle rata, dovela do rasipanja sredstava i energija za kombinacije koje nisu bile daleko od nezrelih i nepripremljenih koncepcija, nosile pe�at megalomanskih li�nih prohteva. Sa unutra�nje ta�ke gledi�ta pak, ne mo�e se previ�ati da su ove ideje raspirivale albanocentristi�ke te�nje u NR Albaniji i na Kosovu i Metohiji za etni�ki �istim Kosovom, njegovom albanizacijom i pripajanjem navodnoj dr�avnoj matici.

Spolja gledano, odnosi izme�u Jugoslavije i Albanije 1945-1948. bili su besprekorni, ali je ispod povr�ine ovih na oko izvanrednih odnosa klju�alo obostrano neraspolo�enje. Jugoslovenski predstavnici izra�avali su nezadovoljstvo �to se uloga Jugoslavije u pru�anju pomo�i Albaniji vi�e ne nagla�ava, a Titu ne pridaje ve�i zna�aj u albanskoj �tampi i uop�te propagandi. Sa albanske strane na karakter postoje�ih odnosa uticao je pritajeni sukob struja u rukovodstvu: jugoslovenske struje sa Ko�i D�od�eom na �elu, koji je u svojim rukama dr�ao organizacione poslove KP Albanije i slu�bu dr�avne bezbednosti, i Enver Hod�e, predsednika vlade, vrhovnog komandanta i sekretara KP Albanije, koji je optu�ivao D�od�ea da ga je uz pomo� svoje frakcije degradirao na obi�nu figuru u Partiji. Dva rukovodstva razilazila su se i oko Kosova, koliko god njihovo neslaganje bilo spolja nevidljivo. Dok je Tito nastojao da se pitanje Kosova re�i putem stvaranja Balkanske federacije ili ujedinjenjem Jugoslavije i Albanije, dotle je Hod�a smatrao da kosovsko pitanje treba re�iti priklju�enjem kosovske oblasti NR Albaniji odvojeno od budu�e balkanske tvorevine. Polo�aj Kosova ili predaja ove oblasti Albaniji u�e je pitanje ideje o jugoslovenskoj federaciji kao osnovi Balkanske federacije. Na sli�an problem nailazimo i u drugom fragmentu politike vezane za stvaranje Balkanske federacije, to jest u jugoslovensko-bugarskom odnosu gde se tako�e postavljalo pitanje pripajanja Pirinske Makedonije Vardarskoj (federalnoj Makedoniji) pre stvaranja federacije ili bar istovremeno sa njenim konstituisanjem, uklju�uju�i na drugoj strani i predaju tzv. zapadnih krajeva Bugarskoj (misli se na Caribrod, odnosno Dimitrovgrad i Bosilgrad).

Od Balkanske federacije ili ujedinjenja Albanije sa Jugoslavijom Hod�a je strahovao iz vi�e razloga: on je jo� od Berata zadr�ao rezerve prema D�od�eu, gledaju�i u njemu jugoslovenskog eksponenta; pla�io se rastvaranja Albanaca u federaciji predvi�anoj na pluralisti�kom principu po ugledu na AVNOJ-sku federaciju, pri tome i slovenskog karaktera; video je u Balkanskoj federaciji ugro�avanje i svog li�nog presti�a, pa i polo�aja. Osim toga, Kosovo nije bilo re�eno kako je o�ekivao od polovine 1943. godine u skladu sa mehani�kim shvatanjem principa prava na samoopredeljenje i internacionalisti�kom politikom. Iz izve�taja jugoslovenskih diplomata u NR Albaniji vidi se da i "najdalekovidiji rukovodioci ovdje boluju u izvjesnoj mjeri od velikoalbanske bolesti, tj. od uvjerenja da bi im trebalo dati Kosmet". Josip �er�a je s pravom zaklju�ivao da u pozadini celokupne spoljnopoliti�ke orijentacije stoji i pitanje Kosmeta. "Zanimljivo je", veli ovaj diplomata u jednom izve�taju, "da se i sam E. Hod�a vrlo te�ko odlu�uje na izjave u tom pogledu, mada bi one ponekad bile neophodne s obzirom na prili�no rovarenje reakcije u tom pitanju".^[5]

Formalna strana jugoslovensko-albanskih odnosa 1945-1948. pokazivala je uspon u svim oblastima: spoljnopoliti�koj, ekonomskoj, vojnoj. Jugoslavija je mogla prisko�iti u pomo� albanskoj privredi i stanovni�tvu, a na drugoj strani bila je i objektivan vojni �tit, maloj zemlji na osetljivom geopoliti�kom podru�ju. Georgios Papandreu, gr�ki premijer, pritiskao je Albaniju izjavama da �e Gr�ka uzeti sve teritorije na kojima se lila gr�ka krv, misle�i na ju�nu Albaniju sve do Berata, u kojoj su Grci ginuli 1940-1941. u borbi sa italijanskim agresorima, na �ijoj se strani nalazio i vazalni albanski re�im. U Tirani se podozrevalo i od provokativnih ideja zapadnih posmatra�a za plebiscitom za gr�ku manjinu u ju�noj Albaniji. Prema ju�noj Albaniji naro�itu je aktivnost pokazivala panhelenisti�ka organizacija za pripajanje tzv. severnog Epira (ju�ne Albanije) Gr�koj.^[6] Oficiri Velike Britanije i SAD podr�avali su i ideju o velikoj Albaniji, rade�i time na razdvajanju Jugoslavije od Albanije,^[7] jer je Jugoslavija bila nezamisliva bez Kosova i Metohije, koji su predstavljali neotu�ivi deo Jugoslavije i politi�ko-duhovno pitanje prvog reda za srpski narod.

Privremena vlada DFJ je priznala vladu general-pukovnika Enver Hod�e, zauzimala se za naplatu albanskih reparacija, istupala kao za�titnik NR Albanije u Parizu, na Mirovnoj konferenciji 1946. godine; Jugoslavija je davala zna�ajnu ekonomsku pomo� (u hrani, naoru�anju, slanjem savetnika i stru�njaka, transportom reparacionog materijala namenjenog NR Albaniji, demonta�om mlinova iz Vojvodine i drugih tehni�kih ure�aja i njihovim upu�ivanjem Albaniji, itd.); ona je osiguravala teritorijalnu celinu i neprikosnovenost NR Albanije ugro�ene s juga, od Gr�ke, i od eventualnih poku�aja zapadnih sila sa strane Jadranskog mora. O svim tim aspektima ne bismo govorili jer smo ih i ranije obra�ivali, kao ni o uzrocima krize u jugoslovensko-albanskim odnosima 1947-1948. iz istih razloga. Zadr�ali bismo se tek na sporazumima iz 1946, koji su doveli do stvaranja carinske unije izme�u dve zemlje, jer je rukovodstvo Jugoslavije ovaj model odnosa primenilo i u jugoslovensko-bugarskom pribli�avanju u drugoj polovini 1947. godine. Sem politi�ko-manifestativnog Ugovora o prijateljstvu i uzajamnoj pomo�i izme�u dve zemlje, zaklju�enog jula 1946. u Tirani, vredan je pa�nje Sporazum o privrednoj saradnji izme�u FNRJ i NR Albanije od 1. jula 1946. kojim je predvi�eno stvaranje me�ovitih albansko-jugoslovenskih akcionarskih dru�tava.^[8] Krajem novembra 1946. do�lo je do zaklju�ivanja Ugovora o uskla�ivanju privrednih planova, carinskoj uniji i izjedna�enju valute izme�u dve zemlje. Ugovorom je predvi�eno uskla�ivanje privrednih planova obeju zemalja na zajedni�koj osnovi, obrazovanje koordinacionih organa, izvo�enje monetarne reforme u roku od tri meseca izjedna�avanjem vrednosti albanskog leka sa jugoslovenskim dinarom. Obe vlade su se obavezale da u roku od mesec dana ukinu carinsku granicu i carine izme�u dve zemlje, stvaraju�i na taj na�in jedinstvenu carinsku teritoriju.^[9] Carinska unija s Albanijom stvarana je u vreme kada se Jugoslavija pripremala da pre�e na plansku privredu, a na drugoj strani posle sastanka Tita i Enver Hod�e u Beogradu i signala V. M. Molotova Hod�i u Parizu za vreme Mirovne konferencije da se Albanija u politi�kom i privrednom razvitku osloni na Jugoslaviju. Politika unifikacije u sferi privreda dve dr�ave od kraja 1946. zapravo je zna�ila jugoslovensko po�urivanje na izjedna�avanje sistema i stvaranje Balkanske federacije. Pripremana i odlagana Balkanska federacija dobija svoje konture jula-avgusta 1947. zaklju�enjem na Bledu Protokola izme�u Jugoslavije i Bugarske da dve vlade zaklju�e ugovor o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomo� kojim se pripremalo stvaranje carinske unije i uskla�ivanje privrednih planova.^[10] Prethodni ekonomski odnosi Jugoslavije sa Albanijom bili su anticipacija modela odnosa sa Bugarskom.

Pitanje prisajedinjenja Kosova i Metohije Albaniji i stvaranje Balkanske federacije bacali su potpuno u senku pitanje brige za jugoslovensko manjinsko stanovni�tvo u NR Albaniji, jednom re�ju na za�titu i razvijanje kulturnih i drugih prava jugoslovenskih manjina u susednoj dr�avi. Iz retkih izvora o jugoslovenskim manjinama u NR Albaniji, koji su sa�uvani u partijskoj arhivi, mo�emo videti da prve informacije i poku�aj da se prikupe podaci o pripadnicima na�ih manjina i njihovim problemima poti�u iz februara 1948. godine, dakle uo�i sukoba KPJ sa Informbiroom, �to ne zna�i da nema i drugih izvora u republi�kim dokumentacijama, u gra�i Ministarstva unutra�njih poslova, Ministarstva narodne odbrane i Ministarstva spoljnih poslova FNRJ, ali ovom prilikom nismo uspeli da to i proverimo.

Makedonska sela u srezu Kor�a zalagala su se posle 1945. da dobiju �kole na makedonskom jeziku, kao i stru�ne �asopise i novine. Re� je o selima-. Vrbnik, Cerje, Zrnovsko, Leska, Pustec, Sulin, Globo�ane i Tuminec, kao i selo Gorica u podno�ju Gali�ice, �iji su se stanovnici bavili, zemljoradnjom, sto�arstvom, ribarstvom i pravljenjem drvenog uglja. Seljaci su se ose�ali Makedoncima, poneki s mentalitetom usko vezanim za narod Egejske Makedonije (Vrbnik). Izolovana sela su od ranije bila izlo�ena asimilaciji, tako da je u Vrbniku na primer, stanovni�tvo "jednim delom (bilo) nastrojeno albanskim duhom", seljaci ose�ali Albancima, pod uticajem asimilacije. Albanske vlasti i posle 1945. nisu izlazile u susret stanovni�tvu osamljenih sela okru�enih albanskim stanovni�tvom, da se pove�u sa ostalim makedonskim naseljima. Iz makedonskih sela oko Prespanskog jezera deo stanovni�tva se, posle zavr�etka rata, preselio u Jugoslaviju i nastanio u Makedoniji ili Vojvodini. Iz pomenutih izvora saznajemo da su se seljaci zahvaljivali jugoslovenskim vlastima �to su im omogu�ili dolazak makedonskih u�itelja da njihovu decu u�e na maternjem jeziku.^[11] Pod uticajem nove politike u Albaniji i Jugoslaviji u pomenutim selima su stvarane i radne zadruge, ali njihova budu�nost nije bila duga.^[12] U�itelje na rad u Albaniju slalo je, pre svega, Ministarstvo prosvete Makedonije, ali njihov materijalni polo�aj nije bio nimalo zavidan.^[13]

U Albaniji je �ivelo dosta pravoslavaca na jugu zemlje, koji su poticali iz "gr�kog pravoslavlja". Pravoslavci u Skadarskom okrugu bili su pak poreklom iz Jugoslavije i nalazili pod njenim uticajem. Pravoslavci su �iveli u samom Skadru, selu Vraki i manji broj u Kamenici (potprefektura Malcija Madhe).^[14] Jugoslovenska manjina u Skadru i okolini brojala je oko �est hiljada ljudi (oko 4-5 hiljada u Skadru i jedna hiljada u okolini). Ova manjina je o�uvala svoj jezik i obi�aje, no�nju, imala svoje �kole jo� u predratnoj Albaniji, dok ih kralj Zogu nije ukinuo 1933. godine. �kola u Skadru predstavljala je jednu od najstarijih �kola, dok se druga nalazila u Vraki, obe sa �est u�itelja i dve zabavilje.^[15] U selu Vraki (7 km od Skadra) �ivelo je 1948. oko 700, a u Kamenici oko 70 stanovnika slovenskog stanovni�tva, pravoslavaca, jer nije bilo "albanskog pravoslavlja". Brojno stanje ove manjine je bilo �etiri puta ve�e pre rata, ali se za vreme kralja Zogua 3/4 stanovni�tva iselilo u Jugoslaviju zbog albaniziranja, ukidanja �kola i raznih drugih oblika zlostavljanja. U okrugu skadarskom bilo je oko 1500 pravoslavaca, koji su u pre�a�njim re�imima smatrani "slovenofilima".

Jugoslovenske manjine u Skadru i okolini su se razlikovale po vremenu doseljavanja, veri, odnosu prema svom etni�kom poreklu i Jugoslaviji. Jedna kategorija stanovnika slovenskog porekla doselila se iz Crne Gore i Makedonije pre nekoliko vekova, uspevaju�i da o�uva zahvaljuju�i veri - svoju etni�ku svest. Drugu kategoriju �inili su "manjinci" koji su do�li sa teritorije dana�nje Jugoslavije po�etkom pro�log i po�etkom ovog veka iz ekonomskih i verskih razloga. U ve�ini slu�ajeva radilo se o muslimanima, koji su u porodicama nastavljali da govore na jezicima jugoslovenskih naroda. Nazivali su se Turcima ili Albancima, jer bi - smatrali su - ozna�avanjem za Jugoslovene doveli u pitanje svoju veru - islam. Albaniju, u koju su pristizali, smatrali su u to vreme "malom Turskom". Posle reformi Kemal Pa�e jo� vi�e se utvrdilo mi�ljenje da je Albanija zemlja sa najvi�e verskih sloboda za muslimane. Tre�u kategoriju �inili su jugoslovenski dr�avljani ("podanici"), koji su se na�li u Albaniji za vreme rata, naro�ito 1942-1943. godine. Najve�im delom se radilo o muslimanima. Poticali su i od onih koje su Italijani odveli u logore (Klos, Kavaja), ili su bili pu�teni iz logora posle italijanske kapitulacije, pa zadr�ali u Albaniji; neki su stigli posle bombardovanja Podgorice maja 1944. godine ili radi trgovine, �verca, da se sklone kao kolaboracionisti ili u strahu od �etni�ke osvete. Jugoslovena ove kategorije organizovanih u Narodnooslobodila�ki front po uzoru na JNOF, odnosno NF Jugoslavije, bilo je oko 2000. NOO front je organizovao povratak Jugoslovena u Jugoslaviju, prire�ivao kulturno-prosvetne priredbe, igranke, itd.; sakupljao Jugoslovene, organizovao omladinu, odr�avao konferencije.^[16]

***

Rukovodstvo KPJ je u ime internacionalizma stvaralo na Kosovu i Metohiji pretpostavke za prevazila�enje masovnog kolaboracionizma, sre�ivanje prilika posle ugu�enja pobune 1944-1945. upotrebom vojske i militarizacijom cele oblasti, smirivanje �iptara socijalno-ekonomskim merama agrarne reforme i zabranom ponovnog naseljavanja Srba i Crnogoraca na starim ognji�tima. Ova politika je dala katastrofalne rezultate u du�em istorijskom trajanju. Ona se nije ispunila ni u spoljnopoliti�kom smislu 1945-1948 (da se ostvari Balkanska federacija), a ni kasnije da Kosovo pod prevagom Albanaca postane neka vrsta privla�nog Pijemonta albanskog ujedinjenja pod uticajem Jugoslavije ili jednostavno da neutrali�e Albaniju. Sa takvom politikom do�lo je do "pra�njenja" oblasti od slovenskog elementa, uspona albanskog nacionalizma, albanizacije oblasti u cilju stvaranja etni�ki velike Albanije i razdr�avljenja Srbije 70-ih godina. Pred nama je novi proces pribli�avanja naroda koji su na tom prostoru �iveli vekovima, koji nesumnjivo mora biti demokratski, ali isklju�uju�i dr�avne atribute bilo kojeg oblika, odnosno stepena autonomije koji se bude ustanovio. Taj proces normalno uklju�uje i daleko ve�u brigu Jugoslavije za na�e manjinsko stanovni�tvo u NR Albaniji, staranje koje je evo pola veka sasvim izostalo, dovode�i te manjine gotovo do potpune asimilacije.

Napomene

1. J. B. Tito, Sabrana djela, tom 18, str. 18-20.

2. ACKSKJ, Fond SKJ, 1943/378.

3. Arhiv Josipa Broza Tita. Zapisnik razgovora Staljin-Kardelj koji je sa�inio ambasador FNRJ u SSSR-u Vladimir Popovi�.

4. Enver Hoxha, Titoistes, Brisel 1982, str. 100-101, 284-286.

5. ACKSKJ, Fond SKJ, IX - 8 - V/218.

6. Nijaz Dizdarevi�, Albanski dnevnik, Zagreb-Sarajevo, 1988, str. 43-44 Albanski nacionalisti odgovarali su na gr�ke revandikacije zahtevom za priklju�enje tzv. �amerije (Janjinski region u gr�kom Epiru) Albaniji. - Isto, str. 44.

7. Isto.

8. U Sporazumu o privrednoj saradnji izme�u FNRJ i NR Albanije od 1. jula 1946, koji su potpisali - sa jugoslovenske strane Nikola Petrovi� a sa albanske Nako Spiro -predvi�ao je u �lanu 1: "Radi obnove i pove�anja proizvodnih mogu�nosti Narodne Republike Albanije i produbljavanja saradnje izme�u Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Albanije, Vlada FNRJ i Vlada NR Albanije odlu�ile su da pristupe organizovanju slede�ih me�ovitih albansko-jugoslovenskih akcionarskih dru�tava: Dru�tvo za gradnju i eksploataciju �eleznica, Dru�tva za ekstrakciju i proizvodnju nafte, dru�tva za istra�ivanje rudnika, za eksploataciju i obradu ruda, Dru�tvo za elektrifikaciju, Dru�tva za pomorsku plovidbu, Trgova�kog dru�tva za uvoz i izvoz, Albansko-jugoslovenske banke". - ACKSKJ, IX - 8 - V/177.

9. ACKSKJ, IX-8 - IV/139.

10. ACKSKJ, IX- 7- 1/124.

11. U selu Vrbnik (67 domova sa 381 stanovnikom) radila je makedonska �kola sa 56 u�enika kojom je rukovodila u�iteljica D�ina Kicec koju je uputilo Ministarstvo prosvete NR Makedonije, a postojala je i mala biblioteka sa knjigama, �asopisima i bro�urama na makedonskom i albanskom jeziku; u selu Cerju (19 ku�a sa 174 stanovnika) otvorena je makedonska �kola 1945, u koju je bilo upisano 34 u�enika, a radila je pod rukovodstvom u�itelja Todora Jovanovskog koji je stigao iz Makedonije. Zahvaljuju�i naporu u�itelja osnovan je i kurs za opismenjavanje seljaka; selo Zrnovsko (22 doma sa 148 stanovnika) dobilo je tako�e �kolu 1945. u koju je bilo upisano 37 u�enika. Ulogu u�itelja je obavljao Boris Malevski, albanski dr�avljanin, ali Makedonac po narodnosti. U selu Leska (10 ku�a sa 64 stanovnika) nije bilo �kole. tako da su deca poha�ala nastavu u selu Pustec (75 domova sa 183 stanovnika). Ranija albanska �kola u Pustecu pretvorena je 1945. u makedonsku u kojoj je kao u�itelj radio Nikola Berovski. Selo Sulin, jedno od ekonomski najsiroma�nijih (nekada 58 ku�a, ali ih je posle rata ostalo samo 25). imalo je makedonsku �kolu koju je poha�alo 28 u�enika. �kolu je vodio u�itelj Petar Popovski. Selo Globo�ani na obali Prespanskog jezera (ranije je imalo 40 ku�a, ali je stradalo u ratu) imalo je pre rata �kolu na albanskom jeziku, dok je makedonska �kola bila otvorena tek 1945. godine da bi u jesen 1947. bila ukinuta. U njoj je radio u�itelj Jovan Petrovski, iz Egejske Makedonije. Iz ovoga sela je poticao i pisac Sterjo Spasov, koji je 1948. radio u Ministarstvu prosvete NR Albanije. U selu Tuminec (35 domova sa 210 stanovnika) radila je makedonska �kola sa 37 u�enika, koju je vodio u�itelj Nikola Markovski. Selo Gorica (pre rata 35 ku�a, a sada 23 ku�e sa 128 stanovnika) nije imalo �kolu do 1945. kada je ustanovljena �kola na makedonskom jeziku sa 23 �aka koje je vodio u�itelj �or�e Malevski. - Izve�taj o polo�aju makedonskih sela u NR Albaniji, 4. februar 1948, ACKSKJ, IX. 8-V/317.

12. U selu Gorici, koje je imalo 23 ku�e i 128 stanovnika, a u ratu bilo popaljeno, seljaci su formirali radnu zadrugu koja je radila 1945-1947, i to u po�etku dobro, "ali kasnije po�eli su rukovodioci ove zadruge da kradu novac zadru�ni, da se provode po Kor�i, �to je posle otkriveno i na kraju se radna zadruga raspala, jer su se zadrugari radi toga po�eli sva�ati, te su napokon (koncem 1947) re�ili da je raspuste i da zemlju podele, kako je pre bilo". - Izve�taj o polo�aju makedonskih sela u NR Albaniji, nepoznat izve�ta�, ACKSKJ, IX, 8-V/317.

13. U pomenutom izve�taju stoji: "To su sve mladi ljudi, kursisti, �ije plate jo� do danas ni sa strane ministarstva prosvete Makedonije ni od narodne vlasti NR Albanije nisu regulisane, tako da se ovi u�itelji nalaze u te�kom materijalnom polo�aju. Od pro�le godine ne dobijaju od Albanaca nikakve plate, ili toliko da nije ni za najosnovnije �ivotne potrebe. Od hrane mese�no dobijaju 15 kg. kukuruza i 200 grama �e�era. Preko na�eg poslanstva u Tirani preduzeti su koraci kod na�ih prosvetnih ustanova da se pitanje njihovih plata i snabdevanje sa �tampom i potrebnom literaturom reguli�e." - Izve�taj o polo�aju makedonskih sela u NR Albaniji od 4. februara 1948, ACKSKJ, IX, 8-V/317.

14. U Skadru je postojala crkva s popom Veli�om Popovi�em. Pre rata su pravoslavci izdavali u Tirani verski list "Predikani" ("Propovjed"), a za vreme okupacije kao produ�enje ovog lista "Jeta Kristijane", koji je tretirao verske Probleme, tuma�io moral, Pisao "o dogmama u vezi sa savremenom naukom". Pravoslavni su bili slabo organizovani kao verska organizacija, egzistiraju�i vi�e "kao nacionalna vjera". Pravoslavni kler - dva brata Popovi�a, Veli�a i Lazar, za vreme narodnooslobodila�ke borbe su sara�ivali s pokretom. Pravoslavci su u Skadru 100% pomagali ili sara�ivali ili barem simpatisali sa NOP, pa i danas skoro kompaktno rade na obnovi zemlje." - Izve�taj "Religije u Skadarskom okrugu", ACKSKJ, IX - 8 - V/305.

15. �erbo Rastoder navodi sedam prosvetnih radnika. Prema istom istra�iva�u, nastava u Skadru (�kola "Sveti Sava") i Vraki odvijala se na srpsko-hrvatskom jeziku bez smetnji do 1928. ali su albanske vlasti ve� te godine postavile pitanje statusa prosvetnih radnika. Poku�aj zatvaranja ovih �kola 1930. nije uspeo, izme�u ostalog "i zbog opreznosti na�eg poslanstva u Tirani i konzulata u Skadru". �kole u Skadru i Vraki su albanizovane, prva 1932 a druga u Vraki 1933. godine. U isto vreme od 75 gr�kih �kola bilo je zatvoreno 45. - �erbo Rastoder, Na�e �kole u Albaniji. Ovdje, 1. jun 1990, broj 254, str. 16.

16. Izve�taj ,,Religije u Skadarskom okrugu", ACKSKJ, IX - 8 - V/305. - Iz ove rekonstrukcije vidi se da su pripadnici jugoslovenskih manjina u Albaniji pre rata, naro�ito u periodu od 1920-1930, osnovali dva kulturna dru�tva: "Guslar" i "Obili�", sa ciljem da �to vi�e uzdignu jugoslovensku manjinu, gaje�i sport, prire�uju�i zabave i igranke, daju�i pozori�ne predstave. "... U ono vrijeme ova dru�tva u Skadru su mnogo zna�ila, bila su neka novost u starom patrijarhalnom Skadru, gdje se je �itav �ivot odigravao samo u ku�i i posje�ivanju naju�ih poznanika. Donekle su ova dru�tva uticala na razvoj kulture, jer su i Albanci po ovome uzorku po�eli organizovati dru�tva sa kulturnim tendencijama."

Autori | Jezik | Folklor | Istorija | Umetnost | Prevodi | O Albaniji | Bibliografija | Linkovi
Naslovna | Promena pisma | Novosti | Mapa | Kontakt