Ivan Srdanović

Oko vrha

Beograd, Kuća knjige, 2002
(dva odlomka iz romana)

4. april

1. San o nezdravom telu u zdravom duhu

- Doktore, ja se u poslednje vreme pribojavam za svoju budućnost... Sve češće se pitam kada će svanuti moje bolje sutra? Jutros me je, na primer, zasvrbela peta. Nisam uspeo da se počešem zato što me držite na prekratkom drenu. Zamalo sam se ukočio i...

- Ma hajte molim vas! Ne možete da se savijete jer vam je tobože kratak dren? Da ne biste vi to u šetnju pošli? Ha?

- Ali, doktore, onda sam počeo da dozivam sestru! Dozivao sam je, dozivao, i na kraju, pred vizitu, umoran i iscrpljen zaspao.

- San nekada može da ima i lekovito dejstvo...

- Ne mogu da vam kažem ni da sam ravnodušan prema aparatima u mojoj sobi - od kontrolnih lampica i cevčica koje izlaze i ulaze u mene, hvata me jeza. Noćas sam, recimo, sanjao da me zgazio autobus, a u stvari je to plućni reanimator uključio automatsku pumpu za vodu...

- Šta ćete... Tako vam je to sa tim starim plućnim reanimatorima kada malko zastanu. Ali pomislite samo: drugi pacijenti sanjaju lavine, parne valjkove, prese, tenkove, tramvaje, vozove! A vi? Običan autobus! Uostalom, iako to za vas nema nikakvog značaja, za mesec - dva bolnica će nabaviti novi...

- Ali, doktore, kako sad pa to? Zar da čekam čitav mesec na novi plućni reanimator? Ne razumem kako je moguće da nema nekih bržih, lakših i jeftinijih načina da izlečim kijavicu i rešim svoj maleni problem?

- Maleni problem? Kijavica? Ha!

- Istina, nisam za Olimpijadu...

- Premda mi je drago što vas ni u najtežim trenucima vedar duh ne napušta, moram da primetim da stvari stoje sasvim drugačije. Uostalom, možda je najbolje da se i sami u to uverite: evo, podići ću čaršav pa vi pogledajte. Telašce vam je do te mere oronulo, jadno i žalosno, da mu ni najveći medicinski optimista ne bi dao više od mesec-dva. Vi ste sama kost i koža.

- Znači, doktore, ako sam vas dobro razumeo, meni se izgleda loše piše?

- No, nije baš sve izgubljeno! Slušajte me pažljivo jer, evo, ja imam jedan veoma zanimljiv predlog za vas: oprostite se od te vaše mrcine što pre, pa da vas isključimo sa aparata i pripremimo skalpele. Ukoliko vam nije baš previše stalo da u tom vašem izanđalom telašcu provedete još nekoliko poslednjih sati, mogli bismo da se dogovorimo oko cene organa za presađivanje. Što da i vi i mi gubimo vreme?

- Vi... vi ćete mene da ubijete da biste nekoga drugog usrećili mojim organima? Vi izgleda hoćete baš da me očerupate! No kada je već tako, recite šta biste to hteli da kupite?

- Od vas? Ha! Vi ste zaista bili duhovit čovek. Svaka čast! Čovek u takvom stanju, a dobro raspoložen - to se retko sreće na našem odeljenju. No, uozbiljimo se: nema ni govora o tome. Nijedan vaš organ, osim eventualno ušne školjke, ionako ne vredi ni pišljiva boba. Razume se da od vas ne bismo ništa kupili, jer, ruku na srce, vidite i sami da vam i ono jedva radi. Predlažem vam, dakle, da se, razumljivo, uz nadoknadu, upišete na našu listu čekanja za presađivanje mozga.

- Doktore, ako sam vas dobro razumeo to znači da vi u stvari hoćete da mi iščupate glavu?

- Nipošto. Šta više, moj predlog je da vam sačuvamo glavu. Mogli bismo da vam je za uspomenu ostavimo u teglici formalina, eventualno smanjenu po želji. Naprotiv, odfikarićemo vam samo koricu mozga i nakalemiti je na neko pristojnije telo.

- Novo telo - stara pamet! To i ne zvuči tako loše... Ali kakve su moje garancije da me i ono uskoro ne izda?

- Deset godina minimum.

- U redu doktore, kad vi tako kažete. Šta ja još treba da uradim?

- Što se vas tiče dovoljno će biti da potpišete ugovor.

- Potpisujem, mada se pitam kako ću znati da li sam učinio dobru investiciju?

- Naprotiv - nećete znati da li ste loše investirali, ali to vam ionako neće u tom slučaju mnogo značiti. Sestro, obrijte pacijenta pa da ga uspavamo. Taaako! Ne, ne bojte se to je samo morfijum!

*

- Hej, pa kako to sad može biti? Kako uostalom piše u ugovoru, ja sam platio za telo atletski građenog mladića, a ovo je, sramota me i da pogledam pod čaršav. Doktore, pa ja sam žensko! Ne smem da se počešem po kolenu da se ne bih uzbudio! Samo bi mi to kao rekonvalescentu trebalo.

Pogledajte samo, molim vas, kolike su mi grudi! Prava sramota, čoveka u mojim godinama stavljati u tako velika iskušenja. Molim vas, pa ko može mirno da spava u krevetu sa jednom takvom osobom?

- Znate i sami kako je to. Nije bilo lako naći pasent telo za vaš mozak. A vi biste kao star i mudar čovek trebalo da budete zadovoljni što ste mlada devojka, a ne da tu odmah gunđate. Budite zahvalni što vas je vaš bivši muž udarao čekićem baš po glavi!

- Ali... Ja nisam imao muža... I, uostalom, ja se nikada ne bih udavao za takvu zver od muža koja bi bila u stanju da me ubije čekićem po glavi... ja... ja protestujem!

- Vi ste drski, a izgleda da nemate ni trunke poštovanja prema pokojnici. Znajte da vam bivša vlasnica vašeg tela sigurno ne bi dopustila da tako govorite o njenom mužu. Uostalom, sirotica je glavom platila svoju neposlušnost i neverstvo, ali mu se ipak nije suprotstavila! Čak ni onda kada joj je postalo jasno da će čekić presuditi!

Uostalom, da sam na vašem mestu ja bih se pre zamislio nad sopstvenim imovnim stanjem. Kada ste već pokazali kako ste džangrizavi i kako tako malo poštujete onu koja vam je nesebično ponudila svoje telo, onda znajte da ni ja prema vama neću imati mnogo obzira!

- Šta još hoćete od mene?

- Naime, dužnost mi je da vam kažem da je tokom operacije došlo i do nekoliko komplikacija pa su troškovi gotovo duplirani! Ne zaboravite stoga da ste sada jako siromašan čovek, to jest žena, i da vas svaki čas možemo prebaciti na odeljenje obavezne zdravstvene zaštite. Zato bi vam bolje bilo da porazmislite o tome od čega ćete nam dugove platiti i od čega ćete ubuduće živeti. Ne zaboravite da tako raskošno obdarenim ženama u vašoj materijalnoj situaciji veoma lako može da se dogodi da posrnu! Na kraju krajeva - šta vam fali? Pogledajte samo te obline, grudi kao kokosi...

- Doktore, za boga miloga, šta vam je?

- Tiše, može nas neko čuti...

- Pa to je nedopustivo! Vi me pipate kao da sam neka vaša ljubavnica. Molim vas da imate poštovanja prema mojim godinama i ugledu.

- Samo malo, samo malo... Tiše!

- Ja ne dozvoljavam da me tako bezobrazno pipate. Šta više, ja protestujem!

- Ne pravi se svetica... uostalom sve vi to želite...

- Ja sam ugledan čovek! Znate li vi uopšte ko sam ja?

- Tišina, čuješ li! Nemoj da mi se izmičeš...

- Doktore, pa ovo je čist bezobrazluk! Vi me stiskate i štipate!

- Stiskam i štipam. Pa šta?

- Ma pusti me, pusti, ne pipaj me, ti dlakavo čudovište.

- Samo malo, samo malo, ne grebi me... ti đavolice...

- Ali, ja nisam žensko!

- Ne brini ništa, jesi, jesi i te kako, samo što ti mozak još nije nalegao kako treba...

- Odbi! Ugrišću te!

- Aaaah! Ti podla vragolice! Mene da ugrizeš? Mene!

- Nisi hteo da me pustiš...

- Ćuti, inače ću te svu izbosti injekcijama. Ne vrišti više jer ću ti na desnoj ruci napraviti takvu gangrenu da ćeš me moliti da je sečem i bez anestezije! Daj... samo malo... samo jednim prstom tek...

- E, ne dam da me pipaš pa makar crk'o!

- Je li tako? Opet hoćeš da se ujedaš? E, sad ću da te uspavam na vjeki vjekov. Da vidiš kako je to biti fikus! Pokazaću ti kako je to kada mi zdravstveni radnici okrenemo drugi list...

- Ma pusti me, pusti, neću injekciju! Nećuuuuuu!

- Nemoj da se trzaš, promašiću venu... Čuješ li ti ženo!

- Neeeeeeeeeeeee!

*

Zlurad Šmol se od malih nogu plašio bolnica, doktora i injekcija i na javi, a kamoli u snu.

Zbog toga se probudio preplašen i sav u znoju.

- Ovo je prevršilo svaku meru! Ne samo što si sebi dopustio slobodu da dok ti ja pričam moje najskrivenije tajne bezočno zaspiš, nego se još i trzaš, otimaš i ječiš u snu! Kad samo pomislim da si mi pre manje od mesec dana govorio kako se pored mene osećaš kao džinovski vulkan iz čije paklene utrobe sto đavola stalno bljuju divlje i neobuzdane reke užarene lave pune zlata, srebra, plutonijuma i dragog kamenja! Ja sam te slušala i verovala ti, ali, ako misliš da si nezamenljiv i da od tebe nema boljih - jako si se prevario.

- Svakome se desi da ponekad zaspi i sanja nešto ružno... - pokušao je da se opravda Šmol.

- Svakome? Dakle, ti misliš da sam ja takva da bih legla u krevet sa svakim? Hteo si da kažeš da sam ja za tebe samo jedna obična fufica, zar ne? Znači ja sam za tebe postala neko od koga si ti u stanju da se okreneš na drugu stranu kreveta samo zato da bi sanjao svoje ružne snove? Ja sam ti dala celu sebe! Ti, izgleda, uopšte nisi ni svestan svega toga? To je već prevršilo svaku meru! E, pa da znaš da si sam to tražio i da ja sada okrećem sasvim drugi list! Iz ovih stopa te napuštam!

- Ali...

- Šta? Hoćeš da budeš drzak? Posle svega što si mi jutros priredio mislim da nemaš prava ni na kakvo - ali! Zbogom.

Tako je za Šmola počeo novi dan, dan koji će promeniti njegov život: utorak 4. april!

- Besni Klaro, samo besni. Videćemo se mi još danas - mislio je.

2. Zabrinuta

"Sa mladićem se zabavljam već šest meseci. Slažemo se, izlazimo u bioskop, idemo na utakmice i u luna park, a često se šetamo i korzoom!

Ne znam šta se to dogodilo sa njim, ali on se u poslednje vreme jako promenio. To mi smeta i jako me brine.

Počelo je na godišnjoj proslavi kluba u kome igra desno krilo. Posle igranke otišli smo kod njegovog druga - levog beka. Istini za volju, te večeri je moj dečko malo više popio. Baš kada sam mislila da ga nagovorim da pođemo kući, on mi je rekao kako neće da ide dok se ne skinem.

- Da se skinem? - pitala sam ga. - Ovde? Pred svima? Šta ti pada na pamet? Ti nisi normalan! Na šta ti ja ličim? Baš si blesav. Ha, ha, ha...

Ponavljao je uporno kako neće nigde da ide dok me ne bude video golu.

Videla sam da se zainatio. Počeo je i da viče.

Bilo mi je veoma neprijatno, pogotovo kada su svi posedali na pod i počeli da aplaudiraju.

Odbijala sam, odbijala, ali je on tvrdoglavo insistirao. Na kraju sam popustila, mada sam mu pred svima rekla da se ne slažem sa tim i da me je sramota. Tražila sam da mi ne dobacuju. Zapretila sam i da ću se, ako se neko bude smejao ili šalio na moj račun, odmah obući!

Obećali su da će biti dobri.

Ustala sam. Stisla zube. Zažmurila i počela od džempera. Nije mi bilo lako: kada sam došla do donjeg veša obuzela me neka groznica.

Na kraju, kada sam završila i kada su se u sobi začuli uzdasi, samo sam istrčala u kuhinju.

Posle te večeri, moj mladić je neko vreme bio veoma pažljiv prema meni. Onda me je, nakon jednog treninga pozvao da dođem kod njega jer je, kako je rekao, veoma umoran i nije raspoložen za šetnju. Tobože pada ledena kiša i duva veoma jak severoistočni vetar.

Došla sam kod njega ništa ne sluteći. Bila sam veoma iznenađena kada sam tamo zatekla njegove drugove. Možete li da zamislite: ceo tim!

Videla sam da je već malo popio.

Nije prošlo ni sat vremena, a on je opet zahtevao da se pred svima skinem. Spominjao je nekakav novac, dugove, rekao da se puno žrtvovao zbog mene, da je u pitanju čak i njegova sportska karijera, mesto u prvom timu, da mu je život u pitanju, da sam ja nezahvalna i tako dalje. Protivila sam se, a on je onda rekao kako je levog beka ostavila njegova devojka, pa bi on hteo da ga nekako razveseli.

Ako ga nečim brzo ne obradujemo mogao bi čovek da izvrši samoubistvo, rekao je.

Srećom da sam, kao da sam znala šta me čeka, na sebi imala baš toga dana kupljen čipkani veš.

Pristala sam tek kada mi je obećao da mi više neće tražiti da se skidam pred svetom. Bilo mi je jako neprijatno, jer sam u tesnoj sobi na svojoj koži osećala dah rezervnih igrača koji su sedeli na podu tik ispod mojih nogu. Zatražila sam da bar oni izađu jer su ionako večno na klupi, ali mi je mladić zapretio da će da se razgoropadi! Tada i oni povikaše kako ih ja na taj način vređam i kako razbijam jedinstvo tima!

I šta sam drugo mogla nego da pređem preko rezervi?

Baš kada sam htela da se obučem i zamolim mog mladića da me otprati kući, centarfor tima me zamolio za jedan ples!

Pristala sam samo pod uslovom da se prethodno obučem, ali je on to odbio. Kazao je još kako je njemu kud i kamo milije da igra sa mnom ovako kada sam gola kao od majke rođena, nego da sam sva obučena u zlatne i srebrne haljine. Onda me čvrsto zagrlio.

Bilo mi je veoma neprijatno, jer me centarfor, naočigled mog dečka, nepristojno stezao rukama dok smo igrali.

Onda sam osetila kako mi terapeut otpozadi masira nogu. Toliko sam se zbunila da sam celu stvar u tom trenutku prećutala.

- Imam utisak kao da si ti večeras dala gol! - rekao je golgeter tima i skočio na mene otpozadi. Baš sam htela da mu kažem kako mi na pamet ne pada da plešemo u troje, pogotovo zbog toga što nemam ništa na sebi, kad su sa poda poskakali bekovi.

- Goool! - lepo sam mogla da čujem golmana.

Mojim iznenađenjima nije bilo kraja. Rezervni igrači koji su do tada koliko toliko mirno sedeli na kauču i posmatrali kako centarfor i ja igramo, odjednom su skočili na mene.

- Dalje ruke! - rekla sam nekoliko puta, ali izgledalo je kao da govorim gluvima.

- Mičite prste rezerve! - i micala sam im prste neprestano.

U jednom momentu, poskakali su svi: i bekovi, i centri, i navalni igrači, naravno i moj mladić.

Nisam više mogla ni da stojim na nogama. Čitava ekipa počela je da se, zajedno sa mnom, ruši na pod.

- Hej, pa ne mogu ja da se rvem sa svima vama! - rekla sam kada mi je sve te izmotancije bilo stvarno dosta.

- To se mi samo iz šale rvemo sa tobom - rekao je moj dečko i isključio svetlo u sobi.

I zaista, nisam mogla nikuda da mrdnem. Činilo mi se da mi ni delić tela nije ostao nepokriven nečijim rukama, prstima, dlanovima.

- Op! - rekla sam kada sam u sebi osetila svog mladića. Prvo sam pomislila da se samo šali. Ipak, kako je bilo mračno i kako nisam više mogla ni da govorim jer mi je, čim bih i malo zinula, neko trpao kažiprst u usta, rešila sam da zažmurim i pređem i preko ovog nestašluka.

No, zamislite draga moja Poverljiva Dušice kako mi je tek bilo kada sam otvorila oči! Umesto lica mog dečka, videla sam lice levog krila!

- Goool! - viknulo je levo krilo radosno.

Posle mi je mladić objasnio da oni u timu sve dele, da je to pravo drugarstvo.

- Ja tebe puno volim - rekao mi je.

I ja volim svog mladića, ali ne bih želela da ga trajno delim sa celim njegovim timom. Mada je on obećao da će, čim njegovi drugovi sami nađu svoje devojke, prestati da me sa njima deli i da ćemo onda samo nas dvoje otići na letovanje (obećao je da ćemo ići na more!), zabrinuta sam, jer me trener njegovog tima u poslednje vreme prosto proganja predlogom da pođem sa klubom na visinske pripreme.

Dobra sam učenica, mada nastavnici kažu da sam u ovom polugodištu počela malo da popuštam i pitaju se zašto sam tako rasejana. Pomišljam da ostavim svog mladića i njegov tim i stalno plačem jer ga puno volim. Šta da radim?

Zabrinuta"

- Tja. Kakva dosada. Nije ni čudo što posle ovakvih pisama sanjam košmare... - mislio je Šmol preturajući po pernici.

Jedna od najvećih tajni njegovog majstorstva krila se u znalačkom potcrtavanju najznačajnijih mesta u pismu iz kojih su se, obično, kao na dlanu pojavljivali najdublji slojevi duševnih problema. Reči podvučene Šmolovom crvenom olovkom ujedno su predstavljale okosnicu u pripremi odgovora koji će Zabinutu izvesti na pravi put: šest meseci...; bioskop i šetnje...; malo više popio...; mada se ne slažem sa tim...; pred svima skinem... - uz napomenu: 2 x - epizoda se ponavlja!!!; obećao; zagrlio; rukama; grudima; zadnjici; pod uslovom da se pristojno ponašaju; u šali rvaju sa mnom; da zažmurim; nestašluk; golman; pravo drugarstvo; drugovi; trener; tim!!!; počela malo da popuštam...; ostavim svog mladića: i njegov tim; plačem jer ga puno volim.

- Dovoljno! - pogledao je na sat.

"Draga moja Zabrinuta" - počeo je Šmol da piše, a onda precrtao "moja". "Šest meseci očigledno nije dovoljno da se neko potpuno upozna. A eto, baš tu ima puno tvoje krivice. Jedno su izlasci u bioskop i šetnje korzoom ili pored reke, a sasvim drugo opijanja, koja ti nazivaš tako blago: malo više popio. I sama kažeš kako se sa tim ponašanjem tvoga mladića od početka nisi slagala. Ipak, zarad ljubavi i osećanja koja gajiš prema njemu ti si u stanju da se pred svima skineš" - Šmol je precrtao ovaj deo rečenice i umesto njega napisao "da žrtvuješ svoje telo".

"Jasno je da to ponašanje kod tvog mladića uopšte nije prolazno i da se radi o čoveku koji te ne voli dovoljno. Pogledaj i sama: on ti je dao obećanje da od tebe više neće tražiti da se pred njegovim drugovima svlačiš, a onda ga je prekršio! Lepo je to što je on sportista kod koga je jako razvijen osećaj kolektivnog duha, ali nikako ne valja to što te on, umesto da sam uživa u tvojoj ljubavi, prepustio zagrljajima svojih drugova. Osim toga, on očigledno nije samostalan čovek!

Eto vidiš kako i sama naglašavaš svoje grudi i zadnjicu! Možda se i sama pribojavaš da je baš to ono do čega je tvome mladiću i njegovim drugovima najviše stalo kod tebe! Znači da tvom mladiću očigledno (a na ovom mestu moraš pogledati činjenicama u oči) nije stalo do tvoje unutrašnje ličnosti, pa izgleda ni do nesebične ljubavi kojom ga obasipaš. Nije to šala ako se neko rve sa tobom kada ti to ne želiš i kada te kod kuće čekaju tolike školske obaveze..."

Šmol se slučajno ugrizao za usnu. To ga je razdražilo.

"... Tvoj mladić i njegovi drugovi, pa i sam trener te ne zaslužuju. Ti si očigledno i u školi počela da popuštaš.

Dilema da li da ostaviš svog mladića i njegov tim ili ne, ne treba puno da te muči. Za unapređenje i razvoj sporta u tvom mestu odgovoran je trener koji je u tebi video samo sredstvo za prelazak u višeligaška takmičenja." - Šmol je precrtao obe rečenice, a zatim dodao:

"To što stalno plačeš i što ti se čini da svog mladića puno voliš, samo je obična varka kojom obmanjuješ sama sebe. Priberi se, popravi ocene u školi, a prava ljubav će svakako doći."

Šmola je rad veoma brzo zamarao. Od čitanja pisama ga je hvatao dremež, palac, kažiprst i srednjak su ga boleli od olovke, a belina papira otežavala mu je kapke.

- Osim toga šta ako je "Zabrinuta" u ovom trenutku već otišla na visinske pripreme? Ili je, ko zna, možda u međuvremenu upoznala novog sportistu, nekog usamljenog šahistu, bacača kladiva ili maratonca? Možda je već sasvim zaboravila da je nekome napisala pismo o svojim jadima i tražila savet? Uostalom, šta ako se već udala i živi negde na drugom kraju sveta? Pisma kasne...

Ovakve zagonetke činile su da lavlji deo Šmolove dosade izgleda mnogo zabavniji.

Da li se "Iskorišćena i prevarena bezobraznica" obesila o radijator, ili se ipak predomislila i sa lepim bogatašem, koji joj se godinama udvara, otišla na put oko sveta da preboli razvod od muža sadiste i alkoholičara koji ju je besomučno varao sa kolegama iz zatvorske ćelije?

Je li "Nesrećni Zafir" konačno našao utočište, ili ga još uvek progone belosvetske obaveštajne službe potpomognute tajnom međuplanetarnom kriminalnom organizacijom?

Hoće li neko konačno usrećiti "Ljupku Kristinu"?

Koga li sada grize i šta radi "Besni Rudolf"? - počeo je Šmol i nehotice da razmišlja o svojim nesrećnim štićenicima.

- "Osećajnu" i "Prevarenog" ostaviću za sutra, za današnju emisiju uzeću nešto iz zaliha, a sada ću malo da dremnem - rešio je.

3. Telefonski razgovor N^o 1

Trililililit.

- Halo! Tata!

- Kćeri! Baš divno što si nas pozvala. Šta ima novo?

- Ah tata... opet sam potištena i...

- Opet! Samo mi nemoj reći da je onaj šmokljan ponovo hrkao kao magarac?

- Nije on šmokljan tata i nemoj tako da ga zoveš... On se zove Šmol...

- Šmokljan ili ne, nije me briga kako se zove, on je za mene obična svinja!

- Napustila sam ga. Uradila sam kako ste mi ti i mama rekli, a sada se osećam grozno... On je, ja to znam, najbolji čovek na svetu.

- Najbolji čovek na svetu? Koješta. On je obična gnjida...

- Ali ja sam kao luda za njim...

- Potpuno te razumem kćeri moja.

- Dođe mi da mu se smesta vratim...

- Uopšte te ne razumem kćeri moja.

- Ja ga volim i zato sam veoma nesrećna.

- Potpuno te razumem. Sve je to samo zbog toga što bi jednom umesto tih miševa mogla da se, za promenu, zaljubiš u nekog normalnog čoveka! Uopšte mi nije jasno šta nalaziš u svim tim zamlatama - ne zna se koji je od koga gori magarac. Evo, hoće i mama nešto da ti kaže.

- Nemam ja više ništa da joj kažem. Sve što sam mislila o toj svinji ja sam već hiljadu puta svima rekla... - čuo se mamin glas.

- Mama, ja sam tebe poslušala...

- Konačno. Po mom mišljenju dužnost svake pametne žene je da takvog čoveka što pre ostavi.

- Ali, mama, ja mislim da ću mu se ipak vratiti.

- Grom i pakao!

- Mama, osećam da sam mu baš ja neophodna. On bez mene ne bi mogao ni da živi ni da radi. Osećam da sam sa njim u nekoj mnogo dubljoj vezi i da to nije kao sa ostalim muškarcima. Čini mi se kao da je ceo moj život jedna velika misija i da je moj cilj da ga spasem!

- Njega? Od koga bi trebalo Šmola spasavati?

- Možda baš i od njega samog. Zašto se smejete?

- Tek onako, kćeri... Tek onako.

- Ponekad pomislim da možda grešim što od Šmola tražim previše, ali onda mi se učini da bih ja za njega bila u stanju da uništim i ceo svet...

- Ne!!! Samo to ne!

- Šta ti je, mama?

- Molim te, kćeri i preklinjem da ti takve stvari nikako i nikada ne padaju na pamet! Sto puta smo ti već rekli da tako nešto nikada ne smeš ni da pomisliš! Ni da pomisliš! Jesi li razumela?

- Mama, sve moje drugarice tako kažu kada su ljute...

- Neka one kažu. Uostalom, svako ima prava da govori šta hoće.

- A ja?

- Ti to ne smeš! Nikako ne smeš!

- Zašto, mama? Zar ne mogu ni da sanjam o osveti, smrti i uništenju kao sve druge normalne i obične devojke?

- Ti ne možeš!

- Ali zašto, mama?

- Zato što to tebi nije dozvoljeno!

- Ali zašto baš meni nije dozvoljeno mama?

- Neka ti to objasni tata...

- Tata?

- Uvek ja moram najteže stvari da joj objašnjavam...

- Ti si joj otac...

- Da, ali čini mi se da sada baš nije pravi trenutak za to. Mislim, ovako preko telefona...

- Sada tata! Sada! Hoću da znam zašto uvek baš ja moram da se razlikujem od ostalih devojaka.

- Pa..., teško mi je da ti to ovako objasnim pa ću početi možda malo izokola, ali...

- Počni, tata, počni već jednom.

- Znaš, kćeri, da te mi, dakle mama i ja, puno volimo. Znaš i to da smo se mama i ja upoznali na seminaru Ćipraninih svedoka šestoga dana.

- Znam.

- Eto vidiš. A do sada ti još ni na pamet nije palo da smo mama i ja zakleti na asketski celibat po Jovanovoj isposničkoj proceduri vazduha, hleba i vode?

- Znam i to.

- Pa kad već sve to znaš kako si onda mogla i da pretpostaviš da smo ti mi pravi otac i majka?

- Aaaaaa! Pa ja sam.... znači... usvojena? Aaaa.

- Jesi! Jesi, pa šta? Ne plači, kćeri, to ništa nije strašno...

- Kako nije strašno? Aaaaa! I to mi ti tata saopštavaš, ovako, preko telefona?

- Zbilja, mogla bi da dođeš kod nas da ti sve po redu ispričamo. Odavno nisi bila, a mama je ionako spremila pitu sa višnjama...

- Ali... šmrc... ko su moji pravi roditelji? Jesu li me ostavili negde na nekoj prometnoj stanici, samoposluzi, ili javnom klozetu? O, jadna ja.

- Ne, kćeri. Grešiš. Mi smo tebe dobili po vezi...

- Vezi?

- Da. Pomoću naših religioznih veza. Počelo je to ovako: mamu je jedne večeri u snu posetio njen svetac. Tom prilikom on joj je rekao da je u njen san poslan lično od same Ćiprane i da smo baš tvoja mama i ja među najozbiljnijim kandidatima da nam se ti rodiš...

- Da vam se ja rodim? Tata, ja ću se opet rasplakati. Ti izgleda više ne znaš šta pričaš!

- Istina je, kćeri. Sušta istina. Bili smo presrećni što će naša skromna porodica biti bogatija za još jednog člana, pri tom božanskog porekla...

- Božanskog porekla?

- Da. Samo što je tvoja majka bila toliko skromna i prisebna da iskoristi svoj laki jutarnji san da od sveca izmoli da stvar oko tvog rođenja prođe bez puno pompe i raznih poklonjenja, pa smo zato tvoju tajnu skrivali sve do danas...

- Znači mene je mama ipak rodila?

- A ko bi drugi? Šta ti je, dete?

- Pa... to već zvuči malo drugačije... Utešnije... Ali... Vi... Vi nikada niste bili zajedno?

- Pa... Sramota me je da ti to ovako preko telefona priznam, ali, šta je tu je: jesmo... Ali samo jednom! Kunem ti se! Uostalom, mi smo samo sproveli odluku tvojih pravih roditelja... Morali smo... To je bio deo ugovora... I isplatilo nam se jer smo dobili tebe... Ja sam zbog toga čitavu zimu ispaštao! Svaki dan sam se od glave do pete trljao alevom paprikom, jeo samo nesoljeni hleb i udisao živinu paru! Ne žalim se zbog toga, razume se...

- A moji pravi roditelji? Šta su oni radili za sve ovo vreme?

- O! Oni su pravi veliki bogovi i uvek su veoma zauzeti. Koliko mi znamo, a znamo dosta jer im se molimo svaki dan i verujemo u njih, oni predano rade na očuvanju i unapređenju postojećeg sveta kao i na stvaranju i planiranju novih. Evo, mi imamo brošuru o tome i katalog! Sve nam je to još odavno dao naš mesni prorok Hristifor Poskok, propovednik poslednjeg dana... Znaš li ti koliko se brzo, samo zahvaljujući danonoćnom radu tvojih roditelja, širi naš svemir?

- Čekaj, tata. Ti kao da hoćeš da kažeš da sam ja...

- Jesi, kćeri. Jesi. Ti si naša boginja.

- Znam to ste mi već milion puta rekli.

- Da, ali tu te bar nismo lagali.

- Ne mogu da verujem.

- Sve je to sušta istina, kćeri. Ako ne veruješ, o svemu pitaj našeg mesnog proroka. On zna sve detalje tvoje velike misije. Koliko sam ja načuo tokom trans - implozivnih meditacija, radi se otprilike o tome da si ti, draga naša kćeri, u tajanstvenoj spasilačkoj misiji izvlačenja nekakvog zaostalog boga koji se još uvek krije na našoj skromnoj planeti. Zato se mama toliko poplašila kada si rekla da bi zbog te budale Šmola mogla da poželiš da čitav svet ode k vragu. Znaš, kćeri, kad je neko boginja mora da strogo vodi računa o tome šta želi...

- Dakle, zato ste vi mene vaspitavali tako da ne smem ni mrava da zgazim... A ja sam mislila da ste vi obični verski zatucani ljubitelji prirode.

- Jesmo, kćeri. Mi i jesmo verski zatucani ljubitelji prirode. Zato smo te i dobili na rođenje...

- Ne znam, tata... Posle svega što sam čula ne znam više ni šta da mislim. Ja se opet brinem šta će biti sa jadnim Šmolom...

- Koliko ja znam sa takvima nikada ništa ne bude...

- Ipak, tata, ja se plašim šta će biti sa njim ako ja tek tako odem?

- Tek tako? Zbilja, kćeri moja, vidi se da nikada nisi imala posla sa stokom.

- Žao mi ga je, tata. On je tako nesrećan. Njemu je i samnom bilo dosadno... Šta će sa njim tek biti sada kada je ostao sam? Ja znam da će me on tražiti! On mi je jednom rekao da bi zbog mene preorao čitavu zemlju da me nađe.

- Preorao? Eto kakvim se on izrazima služi...

- Tata! On je iskren! Ja verujem u ono što kaže!

- Ako u sebi bude sakupio dovoljno želje i energije da te potraži, pronaći će te makar zamela tragove kao lisica.

- Tražiće on mene, sigurna sam da ću mu strašno nedostajati!

- Dobro, kćeri. Uzgred, ako ipak i to poželiš, znaš li kako bi mu se najlepše mogla osvetiti, a da ne uništavaš ceo svet?

- Kako? Tata, reci mi kako?

- Da sam na tvom mestu kćeri ja bih smesta počeo da činim razna čuda. Najbolje će biti ako sve oko sebe učiniš srećnim i uspešnim. Tuđ uspeh takve tipove pouzdano izbezumljuje! Učini da svi ljudi koji se makar i na trenutak nađu u tvojoj blizini postanu heroji, geniji, veliki pronalazači, srećnici, bogataši...

- Tata! Preteruješ! Ti kao da govoriš o nekakvim čarolijama. Odkuda bi meni došle takve moći?

- Možeš ti svašta. Možeš. Uostalom, koliko smo mi shvatili, ti si boginja ljubavi.

4. Iskusna i nesrećna Kantina

Šmol je bio lenj, ali istovremeno i veoma savestan čovek. U često ogorčenoj i bespoštednoj borbi sa parazitskom savešću koja ga je ljudožderski grizla služio se svim sredstvima da spreči moguća iznenađenja.

Svemu tome bila je razlog "Poverljiva Dušica", emisija koja je u sebi krila brojne opasnosti po autora. Naime, ponekad, naročito za vreme raspusta, dešavalo se da nedeljama u redakciju "Bahusovog teve zova" ne stigne nijedno jedino pisamce. Pisma su sporo pristizala zbog nemara poštara i redakcijskih kurira, a nekad se Šmolu jednostavno nije radilo.

Osim toga on nije imao previše poverenja u verodostojnost pisama koje je primao.

- Svako ko je bar jednom u životu patio dobro zna koliko se njegova nesreća ne da ispričati i objasniti. Ono što se u nekom pismu sa dvadesetak redova opiše kao problem može biti samo čista fikcija. Pa zašto onda da puštam na volju nekakvom neznancu da piše svakojake gluposti? - govorio je Šmol. - Lakše mi je da ja sam napišem pismo za Poverljivu Dušicu nego da kasnije prerađujem, skraćujem i dopunjavam tuđe! Osim toga, ja sam napisao na stotine pisama i svakako sam u tom pogledu iskusniji od bilo kog početnika kojega je muka naterala da presavije tabak.

No, to svakako nije bio jedini razlog zbog koga je većinu pisama pisao sam.

Kao pravi profesionalac u svom poslu Šmol je štedeo najinteresantnija i najškakljivija pisma čuvajući ih za crne dane. Pazio je da u svakoj emisiji objavi samo po jedan par golicavih bisera. To je dovodilo do stvaranja velikih zaliha hitova koje je čuvao čak i po čitavu godinu samo da bi njima zablistao u vreme nekog praznika kada je gledanost "Bahusovog teve zova" postajala mnogo veća.

Istini za volju, većinu remek dela tobožnjih nesrećnih čitalaca, napisao je Šmol lično.

Samo zbog okolnosti koje su od njega zahtevale diskreciju kao deo profesionalne etike, Šmolov talenat nije mogao da mu donese zasluženu slavu. Tako, gledaoci "Bahusovog teve zova" nisu mogli ni da sanjaju da su najuzbudljivija i najpotresnija pisma kao što su "Pionir i učiteljica", "Mornar u devet", "Čobanica i generalov jazavičar", "Da li mi je trajno oštećen vid?", "Nestašni pionir", "Ratnik i logorašica", "Komšijin kačamalj", "Ljubav na frontu", bila plod njegove mašte.

- No, šta bismo mogli danas da im poturimo? - mislio je Šmol listajući po svojoj kartoteci. - Da li "Lakovernog Franca" ili "Iskusnu i nesrećnu Kantinu"? - Četvrtak je bolji dan za ženske... Pročitajmo, dakle, Kantinu!

"Bivšeg mladića sam mnogo volela. Bio je izvanredan ljubavnik. Smetalo mi je samo to što me je iz dana u dan tukao za svaku sitnicu. To mi je bilo vrlo neprijatno i bilo me je sramota od drugarica, pa zato često nisam išla u školu. Zbog toga sam ga na kraju i ostavila..."

- Ovo sam možda malo preterao - pomislio je Šmol. - Ali neka ipak ostane.

"... Sa mojim drugim mladićem bilo je sve u redu. Izvanredno me ljubio. Bio je vrlo nežan i pažljiv i stalno je govorio kako bez mene ne može da živi. Onda smo se jednoga dana posvađali jer sam se sa drugaricom našalila na račun njegove mame koja je u našem gradu poznata kao gatara i velika svađalica. On se mnogo razbesneo i pred svima me izudarao. Bila sam uvređena i rekla sam mu da sa njim više neću da izlazim. Da bih mu se osvetila i napakostila, iste večeri sam otišla kod tatinog prijatelja koji živi u našem komšiluku. Sve je bilo lepo, jer je on bio na glasu kao izvanredan ljubavnik. Onda je on odjednom rekao da će da me prebije pošto ga na to izazivam još odavno, a pogotovo sada kada sam mu, kako je rekao, sama dolijala. Nisam imala kud nego da stegnem zube da me ne bi čuli moji u kući pored. U tišini sam izdržala sve muke i tek pred zoru se vratila kući..."

- Tja. Ovo sam verovatno pijan pisao.

"... Kako sam bila veoma zaljubljena u mog mladića već sutra sam popustila, izašla ponovo sa njim i sasvim zaboravila na komšiju.

Na žalost, čitava stvar sa mojim mladićem se ponovila.

Vraćali smo se kući iz bioskopa i on me je pitao kako mi se svideo film. Ja sam odgovorila da mi se ne sviđa zato što ne volim da gledam filmove o vešticama i vampirima sa puno tučnjave i ubistava. To je mog dečka jako naljutilo. Rekao je da sam ga mnogo iznervirala i da će zbog toga morati da me kazni. Rasplakala sam se, ali sam pristala, jer mi je bio veoma drag i plašila sam se da će da me ostavi. Kad smo došli u njegovu sobu zapretio mi je da nikako ne pustim od sebe glasa jer ne želi da se uznemire komšije, njegova majka i sestra. Bacao me na pod kao loptu, pritiskao uza zid, presamićivao i nemilosrdno tukao po guzi, ali sam se ja dostojanstveno i mirno držala. Čitavu torturu sam podnela ćutke i ni malo mu se ne opirući. Bilo mi je čak i žao što je on na kraju zaspao. Nisam smela da ga budim, ali mi je baš nekako došlo da ga prodrmam za ramena.

Kada sam te večeri krenula kući, naletela sam na mog bivšeg mladića. On je bio prilično pijan, pa me je odvukao do bioskopskog klozeta. Tvrdio je da me strašno voli i tražio da vodimo ljubav. Popustila sam, ali sam mu ipak na kraju rekla da imam drugog momka (što je on i inače znao!). On me je zbog toga izudarao..."

- Preterano, ali u duhu... - ocenio je Šmol.

"... Šta sam drugo mogla sa svim tim modricama nego da odem kod komšije da me kod kuće takvu ne bi videli. On mi je rekao da sam ga izdala, iako mu ja nikad nisam ni rekla da sam zaljubljena u njega. Komšija nije hteo to ni da čuje i rekao mi je da je, zbog svih tih gluposti koje sam tokom dana uradila, prinuđen da me veoma oštro kazni!

Preklinjala sam ga samo da bar ne uključuje usisivač, ali je on bio neumoljiv.

Šta sam drugo mogla? Skinula sam se, uzela čaršav da ga zagrizem ako me bude jako zabolelo i legla na pod..."

- Ipak, ovo mi se baš dopada: "skinula se, uzela čaršav i legla!" - baš u duhu velikog markiza! - pomislio je Šmol kome se učinilo kao da je stvarno dirnut sudbinom nesrećne devojke.

"Kada sam ujutro stigla kući dočekao me otac veoma ljut. Vadeći kaiš rekao je kako nije oka sklopio zbog toga što nisam došla kući, a i zato što je kod komšije čitavu noć zujao usisivač.

Posle podne sam rešila da se ponovo nađem sa mojim mladićem i sve mu objasnim. Ali, avaj. Kada sam provirila kroz prozor, imala sam šta i da vidim: komšija je tobože prao svoj auto, a u stvari je samo vukao jelensku kožicu preko haube i vrebao mene; ispred prodavnice na ćošku, stajao je moj bivši momak, pio pivo i stalno zagledao prema mojoj kapiji; prekoputa u bašti kod komšija sedela je majka mog sadašnjeg mladića, koja je tobože došla da im gata za sina na frontu, a u stvari je svaki čas virkala u pravcu mog prozora..."

- Ako ovo danas progutaju onda ću im u ponedeljak poturiti "Čoveka miša", a ako i to prođe, onda zaista sve može proći - kalkulisao je Šmol koji je voleo da se ponekad kocka sa poverenjem svojih vernih gledalaca.

"... Baš kada sam shvatila da nemam kud i da sam kao srna uhvaćena u gvožđe, zazvonio je telefon. Bio je to moj mladić koji je želeo da mi kaže kako je veoma razočaran u mene i kako ja nisam dorasla da njemu intelektualno pariram.

Draga Poverljiva Dušice, ne znam šta da radim. Molim te spasi me iz ove nezgodne situacije. Ja volim svog mladića i ne bih želela da se zbog nekakvih komšijskih nesporazuma koji su se između nas isprečili, pokvari naša veza.

Iskusna i nesrećna Kantina"

- Nije baš Ana Karenjina... Ipak, sve u svemu, za bolje od ovoga trebalo bi me bar duplo više platiti - zaključio je Šmol rešen da ne gubi vreme oko bespotrebnih ispravki. - Još da vidimo kako smo sastavili odgovor.

"Draga moja Iskusna i nesrećna Kantina"!

- Lep početak! - pomisli Šmol.

"Ti si dobra devojka, a kako vidim po rukopisu i odlična učenica, ali problem si sama sebi napravila. Umesto iskrenog odnosa sa mladićem, ti si se rešila da budeš neiskrena prema njemu i da trpiš nešto što ti smeta i za šta se ne može baš reći da je prava ljubav. Nije u redu to što dozvoljavaš svojim momcima da se nedolično ponašaju prema tebi. Činjenica da si sama za to kriva ni malo te ne opravdava! Kažeš da si volela prvog mladića i da si ga ostavila samo zato što se tako grubo ponašao prema tebi. A sada? Zašto sada ne porazgovaraš sa svojim mladićem i ne kažeš mu da ti smeta to njegovo ponašanje. Na kraju krajeva, zašto ne saopštiš svom prvom komšiji kakvu vezu želiš sa njim? Budi iskrena prema njemu i reci mu šta ti u vašoj vezi smeta. Ja sam siguran da će i on razumeti tvoja osećanja.

Inače, ja bih ti predložio da porazgovaraš sa nekim u koga imaš puno poverenja. Naravno ukoliko i tvoj mladić pristane da zajedno popričate sa nekim stručnim licem. Eto, ja predlažem da, za početak, svratite do psihologa koji sigurno radi i u školi u vašem mestu."

- Savršen odgovor. Kratak, jasan, sa stilom! - pomislio je veoma zadovoljan samim sobom.

A onda je Šmol pogledao na sat.

Dvadeset do jedan!

Bez brijanja, krmelje sa dva prsta, sa zubima po kratkom postupku, čarape sinoćne, jaknu u kojoj ima novca, o svemu ostalom tek posle novog broja emisije "Poverljiva Dušica"!

U broj! U broj!

- Taksi!

- Pravo u televiziju "Bahusov teve zov"!

- Brate, nikad nisam ni čuo ni video taj tvoj zov! Reci mi, brate, gde ti je to, pa da vozim?

- U Pandorinoj 10! U strogom centru!

5. Bahusov teve zov

- Kuda? - upitao je strogim glasom pijanac zadužen da iz staklene kućice smeštene ispred liftova uznemirava ljude koji su ulazili i izlazili iz nebodera.

Šmol je visoko podigao kažiprst.

- U studio "Bahusovog teve zova".

Televizija sa spiritualno - erotskim programskim opredeljenjem u kojoj je radio bila je do skora veoma popularna. Kako zbog velikog broja oglasa intimne prirode koji su bili emitovani pet puta dnevno, tako i zbog stalnih emisija sa uvek golicavim temama.

Dnevni program je obično izgledao ovako:

9,00 Najava programa

9,03 Senzacionalno! - žute vesti! (počinjale su obično izveštajem sa terena u kome bi neko od dopisnika javljao o tome kako je glumac popularne serije oko pola noći primećen kako izlazi iz kuće poznate estradne zvezde, a završavale najavama veridbi i venčanja poznatih, slavnih i bogatih.)

9,10 Šta kažu zvezde o vašem današnjem ljubavnom, zdravstvenom i poslovnom životu

9,15 Oglasi intimne prirode (radi lakšeg snalaženja oglasi su deljeni u nekoliko kategorija: Ljubav za sva vremena, Izgubljeno - nađeno, Bahusov zov, Kućne posete, Poslovna pratnja, Pogled kroz ključaonicu, Traži se...)

9,25 Najlepša ljubavna pesma za današnji dan! Hit!

9,30 Šta od nas hoće vanzemljaci? - emisija naučno - popularnog karaktera

10,03 Senzacionalno! - žute vesti

10,10 Vežbajmo zajedno! Kako prastarim igrama i obredima zaštititi sebe i svoju porodicu od zlih čini, kletvi, uroka, zle krvi (sa parom ljupkih gimnastičara u studiju)

10,30 U poseti kod...

11,03 Senzacionalno! - žute vesti

11,10 Recepti kolača drevnih naroda za dug, srećan i ljubavno bogat život

11,30 Kad se zaljubite u...

12,03 Senzacionalno! - žute vesti

12,10 Bahusov teve zov vam otkriva tajne velikih ljubavnika

12,30 Ko u stvari vlada svetom i druge zavere

13,03 Senzacionalno! - žute vesti

13,10 Neverovatna čuda iz našeg komšiluka

13,30 Poverljiva Dušica odgovara

14,03 Senzacionalno! - žute vesti

14,10 Da se pred ručak malo zabavimo: šaljiva polemika belog i crnog maga

14,30 Astralni ljubavnici: kako su se spojili najsrećniji svetski parovi

15,03 Senzacionalno! - žute vesti

15,10 Šta je ko danas ručao? dopisnici javljaju...

15,30 Tajne alhemičara

16,00 Planete nam šapuću šta da obučemo večeras

16,20 U poseti paru škorpija

17,03 Senzacionalno! - žute vesti

17,10 Šta kažu zvezde o vašem današnjem ljubavnom, zdravstvenom i poslovnom životu

17,15 Oglasi intimne prirode

17,25 Najlepša ljubavna pesma za današnji dan! Hit!

17,30 Kviz: Zvezdana ukrštenica

19,03 Senzacionalno! - žute vesti

19,10 Da vam dođu dragi gosti...

19,25 Kada pođete u provod nemojte zaboraviti...

20,03 Senzacionalno! - žute vesti

20,10 Okrugli sto (u 21,00 Glavne dnevne senzacionalne vesti)

21,55 Satir vam predlaže...

22,00 Oglasi intimne prirode

22,10 Najlepša ljubavna pesma za današnji dan! Hit!

22,15 Stari recepti za ljubavne napitke

22,30 Tajne vođenja ljubavi drevnih civilizacija

23,03 Senzacionalne vesti za laku noć

23,10 Vaš verni horoskop za sutrašnji dan

23,20 Filmovi do zore!

Pored ovih, s vremena na vreme emitovane su i sledeće emisije: Šaputanja na plavom žalu, Biramo neprijatelja za vas, Seksualni napici starih Vizantinaca, Paparacov kutak: Draga-lica-iza-blica, Preko čmička do crnog prišta...

U studiju su se svi osećali kao kod kuće. U skladu sa tim, domaćini su se i ponašali kao članovi jedne siromašne, mukotrpnim radom iscrpljene i nezadovoljne familije.

Glavni razlog za sumorno raspoloženje zaposlenih se zvao "Teve Kazanova".

Čim su lakomi poreznici ustanovili da "Bahusovom teve zovu" dobro ide i da mu se broj gledalaca pa i oglasa intimne prirode povećava, izdali su odobrenje za osnivanje televizijske stanice sa imenom "Teve Kazanova". Misleći da je oponašanje stila i preotimanje gledalaca od "Bahusovog teve zova" najlakša stvar na svetu, tvorci "Teve Kazanove" su se služili prljavijim trikovima: fotosima madam Bodisatve za skidanje ljubavnih vradžbina, receptima za ljubavne napitke iz tajne fioke Ane Karenjine, Montezuminim savetima za opčinjavanje gostiju, časovima ljubomore kuje Vidosave, emisijom o najvećim Kleopatrinim i drugim ženskim tajnama, a imali su i kvazireligioznu emisiju pod škakljivim naslovom "Tajni život svetog Petra". U "Teve Kazanovi" su se koristili i čistim obmanama i lažima kakva je na primer bila ona o devojci Izopraćenici koja već godinama živi sa Crđom, Crnim Rogatim Đavolom od koga za svaku emisiju dobija informacije o tajnom ljubavnom životu filmskih zvezda!

- Nema para - rekla je sekretarica čim je videla Šmola kako izlazi iz lifta. - Nema šta: svi se danas reklamiraju u "Teve Kazanovi".

- Ako nema para, neće biti ni "Poverljive Dušice" - rekao je odlučno Šmol koji je i inače "Poverljivu Dušicu" shvatao kao težak kuluk pod čijim su se teretom urušavale mnoge radosti njegovog života.

- Ne znam o tome ništa - uvredila se sekretarica. - Ja samo znam da para nema, a vi se slobodno možete obratiti glavnom.

- I hoću! A gde je Klara? Je li došla?

"Poverljiva Dušica" je bez Klare bila gotovo nezamisliva emisija.

Uvek u tesnim i na mnogo mesta izrezanim haljinama Klara je maznim glasom čitala pisma Poverljivoj Dušici, to jest Šmolu, koji je delio savete praveći se da je obuzet nekakvim ludačkim zanosom. Ponekad, radi povišenja dramatike, režiser bi umesto Klare za vreme čitanja pisama puštao zamagljeni snimak plavuše koja se uzaludno prevrće po krevetu u pokušajima da se oslobodi košmarnih snova...

To je uglavnom bilo sve što bi gledaoci "Poverljive Dušice" videli tokom emisije.

- Ja se veoma čudim toj devojci. Da sam ja nešto na njenom mestu ne bih vas ni pogledala. Ne znam čime ste je do sada zaluđivali, ali mislim da više nećete. Klara je već bila ovde, telefonirala, plakala i na kraju otišla.

- Kuda?

- Rekla je da hoće da pokupi sve svoje stvari...

- Dajte mi telefon!

- Da se ja pitam ne bih vam ga dala...

- Halo! Klara? Pozvao sam te samo da ti kažem da... Prekinula je vezu!

- Znači da me konačno poslušala. Pošto sam videla da se i posle razgovora sa mamom i tatom dvoumi oko toga da li da vas načisto ostavi ili ne, ja sam joj rekla da ste vi jedan bezdušan i bezosećajan čovek od koga poštena žena nikakve koristi nema!

- Kako? To vi govorite o meni koji saosećam sa svakom belosvetskom šušom i koji sam plaćen kao i oni iz sporta i šaha? O meni, pesniku u duši, obdarenom božijim darom i sposobnošću da osetim nevidljivu lepotu? Znate li vi koliko je opasno spuštati se u mračne dubine ljudskih duša i tamo kopati, kopati, kopati sve dok se u tom smrdljivom blatu ne naiđe na kakav - takav dragulj?

- Ako vi tako dragulje nalazite što onda od mene tražite novac? - pokušala je da se našali sekretarica.

Ove reči su duboko dirnule Šmola.

- Iz ovih stopa idem kod glavnog!

*

Zlokrat Tromb je živeo srećnim životom zahvaljujući zagonetki vezanoj za sopstveno poreklo. Meštani varošice u kojoj je rođen nikada nisu saznali ko mu je bio otac. U igri su bila dva najozbiljnija kandidata: predsednik pogona za ispredanje vune, i noćni čuvar u istoj organizaciji u kojoj je sticajem tesno skrojenih brdsko - planinskih okolnosti radila i Zlokratova majka kao viša stručna predilja. Nedoumice oko njegovog porekla zastrašile su u malim mestima uvek nedovoljno zaštićeno učiteljsko i nastavno osoblje do te mere da je posle olako završenih škola, na račun dobrih pratećih karakteristika i samo par reportaža, kao proveren kadar, dogurao do intervjua sa predsednikom.

Premda su mu pitanja dostavljena danima ranije, mnogima se tokom intervjua svideo Zlokratov preplašen i iskreno zadivljen pogled spušten negde između predsednikove rupice na bradi i dijamantske igle u njegovoj kravati. Zlokrat je tako stekao simpatije svih onih koji su voleli predsednikovo debeljuškasto, a ipak mladalačko lice i čuvene obline ušiju!

Posle tog intervjua niže se više nije moglo.

Na prijemu povodom izbora za počasno mesto štitonoše "grmečkih vitezova" kafanske ustanove koja je tokom godina stekla veliki ugled u oblasti kulture ratovanja, izjavio je da se oseća kao produžetak mitološke svesti o kolektivnom biću u čijem se večnom trajanju pojedinačna smrt sasvim utapa!

Povodom primanja novoustanovljene nagrade za izveštavanje sa ratišta na razrušenom trgu tek oslobođenog grada, izjavio je okupljenim pijanim vojnicima i drugim dobrovoljcima da je on samo sluga televizije koja ima puno pravo da u svakom trenutku, ako zatreba, prenebregne pravila logike i zdravog razuma.

Prijateljima se hvalio da je deo kičmenog stuba koji ima ključnu ulogu u povezivanju glave sa udovima, odnosno vlasti i naroda, pa je otud i on sam jedan veliki narod...

- Zar je greh voleti svoj narod? - govorio je Zlokrat Tromb glumicama, balerinama, najavljivačicama programa, pevačicama i imitatorkama koje je neodoljivo privlačio njegov rano stečeni podvaljak, posledica čestih poziva na svadbe, kumstva i druge svečanosti...

Ipak, nije bio sasvim zadovoljan svojim društvenim položajem. Kao i većina onih izvanrednih ljudi koji teže isključivo savršenstvu pateći dokle god ga u potpunosti ne dosegnu, i Zlokrat Tromb je sanjario o pozivu koji bi mu doneo mnogo veći ugled i zabavniji i veseliji život.

- Nema ničega boljeg nego biti pesnik - otkrivao je ponekad, obično kad je bio pijan, svoje sanjarije znatiželjnim i zadivljenim ljubavnicama.

Na tom putu, znao je on dobro, moglo se napred samo promišljenim, mudrim i opreznim koracima.

- Još je rano! Budi oprezan! Još je rano! - ponavljao je sebi gotovo svakog jutra kada bi želja za objavljivanjem prve zbirke pesama kidisala na njegov zdrav razum. Naime, Zlokrat je znao kakve sve opasnosti vrebaju one koji se baškare na vrhu. Biti pesnik, vesnik nacionalne zore značilo je biti na meti atentatora, biti kritikovan od raznih neprijatelja, izložen vetrovima ćudljivih političkih i ideoloških promena i to baš onda kada je život najveseliji a zadovoljstva najveća...

Pažljivo, poput gladne gusenice, Zlokrat Tromb se peo ka najzelenijim granama na vrhu...

Zato je posao glavnog i odgovornog urednika "Bahusovog teve zova" shvatao samo kao visoku, ali savladivu stepenicu. No, uspon je bio strm, a penjanje za njegovo shvatanje isuviše sporo. Zato su ga i najmanje sitnice izvodile iz takta.

- Šalu nastranu, Šmole. Nema šta: svi se danas reklamiraju u "Teve Kazanovi" - rekao je Šmolu. - Ono što ja mogu da učinim za tebe jeste da ti iz svog džepa, onako prijateljski, pozajmim neku paru... Ali, na mesec - dva! Jer, ko zna? Tebe svaki čas mogu pozvati na vojnu vežbu! A front? Ja se trudim da poštedim redakciju, ali nisam svemoćan... A svaki dan me zovu. Daj nam nekoga, kažu. Daj nam bar one koji ti ne trebaju. Žrtvuj i ti, Zlokrate, nekoga za slobodu. Ja se zbog vas brukam i stidim. Drugi daju čitave pogone, a ja se stiskam oko jednog ili dvojice, trojice. Pa nije red da neko gine, a drugi da za to vreme pare traže. Nije, Šmole. Nije u redu. I poslušaj moj savet: pripazi se malo. Jesi li razumeo? Uostalom, druge ti ionako nema. Ako se slažeš, idi kod sekretarice da ti da nešto novca!

- Da li je moguće da mi se rok za vraćanje novca produži bar na tri meseca? - upitao je Šmol Zlokrata Tromba izlazeći.

- Da sam na mestu gospodina urednika ja vama ne bih dala ni crkavicu - rekla je sekretarica Šmolu dok je brojala pare.

6. Zlurad Šmol gleda televiziju

- Otišla je! - pomislio je Šmol kada je ušao u stan i na daljinskom upravljaču našao kratku poruku.

"Odlazim zauvek i više se, budi siguran, neću vratiti. Mislim da je tako bolje za oboje. Za tebe zato što ćeš konačno imati mir o kome stalno pričaš. Što se mene tiče, ja ću (precrtano). Odavno imam plan da odem do (precrtano). Rešila sam da pokušam da donesem sreću nekim drugim ljudima koji možda i nisu kao ti, ali koji će znati da cene (precrtano) i šta su prave vrednosti! U to ćeš se ako me nisu (precrtano) i ti ubrzo uveriti!

P.S. I ja ću od sada da se provodim tamo ovamo. Možda je tako bolje za oboje..."

- Možda je i bolje tako - složio se u mislima Šmol kome su se u poslednje vreme, a naročito posle njihovih jutarnjih svađa, dešavale neobične nezgode. Jednom je prosuo punu šolju rakije, drugi put je kinuo u još nesmotani papirić raspršivši po tepihu sve što se u njemu našlo. Prolivao je pivo u više navrata, prežderavao se tako da ga je boleo stomak, sanjao svakakve gluposti, usled dremeža propuštao početak skoro svakog televizijskog filma, a jednom je zamalo pao okliznuvši se o koru banane!

- Usrećuj koga god hoćeš, ali mene više nemoj! Možda je i bolje da se sve ovako završilo, sa tom ženom sam negde mogao i da se ozbiljno povredim! - pomislio je osetivši mešavinu osećanja slobode, praznine, i potrebe za odmorom.

Šmol je oduvek voleo aktivno lenjstvovanje. Svaki slobodni sat proveden u izležavanju koristio je za obaveštavanje o svetskim tokovima.

Kada bi ga neko o tome pitao, rekao bi kako je mišljenja da televizija najvećim delom prikazuje gluposti, da je neprestano buljenje u ekran čisto gubljenje vremena i isticao da pametan čovek tog poroka treba da se kloni.

I nije lagao. Šta više, Šmol je jako voleo da živi avanturističkim životom, punim sunca, lepih žena, neobičnih mesta, tajanstvenih predela i svakojakih drugih ugodnosti.

No, sa druge strane, nedostatak sredstava za jedan tako aktivan i lep život, nije mu pružao mnogo izbora. Zato je Šmol menjao ono što je mogao, dakle televizijske kanale.

- ... kiša praćena grmljavinom i padom temperature, u planinskim predelima u popodnevnim satima moguć grad...

- ... Pogledaj: isti raspored rana kao i na telu prošle žrtve...

- ... Linda je varalica! Ona je podmetnula dijamante i ubila Džejkoba...

- ... Upravo počinjem sa radom na jednom sasvim novom projektu. Sa mnom su u studiju kod poznatog producenta Đileta sve sami profesionalci: tu je Meda, zatim Arap sa kojim sam već sarađivala na jednom multimedijalnom projektu za novogodišnji sajam, zatim Bruno iz grupe...

- ... Ajdačić do Jovanovića, Jovanović precizno do Ajdačića, tu se upliće Olujić, ali mu smeta Jakić, prilazi i mladi Nanović, koji je u međuvremenu zamenio umornog Prnjata, na drugoj strani je došlo do koškanja Bjelice, Lukića i Mamule... i to je...

- ... eto kako ćete uz pomoć ove praktične i jevtine stvarčice da izgubite dvadeset kilograma...

- ... američki imperijalizam preti baukom novog svetskog...

- ... Voooliiim teeeeeee, al' onaaaa crnaaaa mi jeee draaažaa...

- ... Vlada za iduću godinu planira visok rast prometa repice i, što je našim gledaocima svakako još zanimljivije, povećanu proizvodnju semenskog hibrida C - 6 ratraktarac i...

- ... Pogledajte! Devojka u vodi! Brzo!... Pljus! Šklap, šklap, puf, puf...

- ... Poštovanom akademiku i dobitniku Tesline nagrade za životno delo čestitamo i uručujemo fitnes opremu, poklon našeg sponzora "Patroklo-trade-a", i kolekciju losiona "Gazda Mitke" sponzora...

- ... Jakasovićeva je upravo izvela dvostruki aksl sa uvrnućem i premetom...

- ... Armija je žestoko uzvratila na provokacije od droga raspomamljenog neprijatelja oslobodivši još jedno selo koje su pomahnitali zlikovci koristili kao uporište. Povampireni agresor koristi velikodušno dati rok od 24 sata za evakuaciju sela da poubija što više meštana, popali kuće, pobije stoku i za sve to optuži oslobodioce...

Šmol se prilikom gledanja teve programa oslanjao na intuiciju. Neki unutrašnji glas bi mu svaki put baš na vreme skrenuo pažnju na kanal na kome ima nečega što se jednostavno ne sme propustiti.

- ... U okviru naše stalne rubrike "Zanimljivosti i novotarije iz sveta praktičnih kućnih proizvoda" večeras ćemo vam, dragi gledaoci, prikazati prilog o proizvodnji sasvim novog i relativno jednostavnog metoda u lečenju od smrti...

Voditeljka je izgledala kao da je tek izašla iz kade.

- Danas je sa nama u studiju pronalazač dinamizatrona. Uvaženi gost će nam, nadam se, najpre otkriti kako je uopšte došao na ideju da krene u potragu za lekom protiv smrti?

- Jednog prepodneva mi je palo na pamet kako bi bilo lepo da i ja napravim nešto, a ne samo da ležim po ceo dan i mislim o svemu i svačemu što mi pada na pamet... Prvo sam pomislio da probam da kopam kanale, zatim da sečem drva, pa da vozim taksi. Onda sam pomislio da bi bolje bilo da nešto izmislim: da usavršim tehnologiju proizvodnje piva i vina u prahu, ili konstruišem kašiku koja ne tone u med. Na kraju sam se setio da bi najbolje bilo da pronađem nešto veliko, nešto što će biti svima potrebno i što će se lako prodavati...

- Dakle, vašoj lenjosti izgleda da treba da zahvalimo što će baš naša generacija osetiti šta znači patina večnosti.

- Pa upravo tako: pomislio sam da bi sigurno mnogo ljudi htelo da podeli sudbinu bogova i postane nalik Olimpljanima.

- Priznajte da ste smišljajući lek kojim će se ostvariti vekovni snovi naših predaka, imali u vidu da za sebe obezbedite neko mesto nalik onom koje je zauzeo gromovnik Zevs, ili možda Apolon?

- Samo da me za kaznu što sam čovečanstvu doneo besmrtnost ne obese o stenu da mi orlovi svakog jutra kao Prometeju proždiru džigericu...

- A sada, predlažem da zajedno pogledamo reklamu sa kojom proizvođač kreće u promociju ovog nesumnjivo veoma privlačnog aparata... Dakle da pogledamo prilog... Da podsetimo gledaoce da od ove opake bolesti, inače, u svetu svakodnevno strada veoma veliki broj ljudi... Dakle...

Umesto spikerkine raskošne frizure na ekranu se pojavilo sumorno groblje iskislo tokom jesenjeg sumraka.

"Na ovakvim mestima više nećete morati da kupujete placeve! Što da izdahnete kada možete da odahnete!"

Sliku sumračnog groblja iznenada je zamenilo prepuno dečije igralište, a odnekud se zaorila pesma.

"Čemu groblja? Našto smrt?
Dinamizatron je na nju ljut!
Iz te bitke junak - div
On izlazi vazda živ!"

Iz peska je za to vreme izranjalo nešto nalik tramvaju u obliku ručnog sata, a u veličini tenis lopte sa nekoliko dugmadi ispod malenog "vitaekrana" i čudnovatim jajolikim slušalicama.

- Naručite odmah dinamizatron sa de lux vitaekranom i na smrt više ne mislite! - poručio je ozbiljni ali nevidljivi glas, a onda se na teve ekranu ponovo pojavio studio sa masivnim stilskim nameštajem ispred modernističkog panela. Voditeljka programa je značajno prekrstila noge u crnim čarapama.

- Eto kako izgleda jedna od reklama koje će se ubuduće, nadam se često viđati na našem programu. Najpre ću pohvaliti reklamni spot koji je, koliko znam, urađen u produkciji našeg studija, a onda postaviti uvaženom gostu nekoliko pitanja o onim stvarima koje najviše interesuju naše gledaoce. Ja sam sasvim sigurna da gledaoce najviše zanima kako radi ova spravica.

- Pa eto, po mom mišljenju, da nema mozga i informacija upućenih njemu iz svake, pa i najmanje ćelijice, ne bismo znali gde bi nam bio kraj, pri tome mislim na kraj našeg organizma koji, dakle...

Voditeljka je zakolutala očima. "Sa tim naučnicima uvek je naporno raditi. Ubuduće ću tražiti dupli honorar na račun rasplinjavanja i stručnih termina!"

- Zanimljiva naučna pretpostavka. Ali, ostavimo se mi na časak te stručne nauke! Objasnite vi ukratko našim znatiželjnim gledaocima kako vaš izum čini ljude besmrtnim?

- Jednostavno! Umesto uobičajenih šifara koje u vidu niskonaponskih struja kolaju od ćelije do ćelije, dinamizatron šalje uvek jednu te istu poruku...

Voditeljka je prekrstila nogu preko noge, otkrivši na čas uzbudljive linije butina.

- Opet vi nama nekako previše filozofirate - rekla je i povukla suknju u pravcu kolena.

- Najkraće rečeno, uz pomoć samo dve baterije od jedne i po volte i spleta otpornika, umesto da stare i umiru, ćelije u našem telu, stalno iznova ostaju mlade, vesele i zdrave.

- Dakle, ako sam vas dobro razumela, suština vašeg izuma je u tome da se organizam sistematski pogrešno obaveštava o sopstvenom zdravstvenom stanju.

- Pa tako nekako...

- Ali, ne čini li vam se da je to neka vrsta samoobmanjivanja? Znate, ja prezirem lažljivce.

- ... Dozvolite... hm... ako mi dopuštate da nastavim... Dinamizatronom se, naime, postižu zaprepašćujući efekti dugovečnosti i...

- Sve je to lepo i krasno i mi bismo mogli ovako prijatno i opušteno da nastavimo da ćaskamo satima ali, budući da vreme za naš razgovor polako ističe, postavila bih vam još nekoliko pitanja. Dakle, ako sam vas razumela vi ste, gospodine Vid, pronašli struju života?

- Ne preterujmo: ja sam pronašao samo napon i snagu struje života...

- Vi kažete da je najzgodnije priključiti aparat na glavu svako veče pred spavanje, je li tako? Nije li to malo neprijatno?

- Moj predlog je da se od proklizavanja sunđerčića koji treba da stoje na slepoočnicama treba zaštiti noćnom kapom...

- Dakle, pošto se naš razgovor približava kraju, a vreme našoj emisiji neumitno ističe, molim vas još jednom ukratko recite našim gledaocima kakve su sve mogućnosti vašeg aparata?

- Napominjem da de lux model omogućava svom vlasniku i korisniku starenje od samo dvadeset minuta na dan pri maksimalnom opterećenju i da je tržištu već ponuđeno više modela svaki u drugoj boji pa kupac već danas može da bira roze, plavi, crveni i zeleni dinamizatron i da je za produžetak mladosti za hiljadu godina data garancija uz uslov redovnog punjenja i zamene baterija prema priloženom uputstvu!

- Uostalom, najbolje će biti da pogledamo još jednu reklamu...

Televizijski ekran je iznenada popunilo lice sumornog gospodina u srednjim godinama koga je izgleda veoma bolela glava jer je prstima neprestano trljao svoje slepoočnice.

"Zabrinuti ste? Strepite? Godine vam prolaze kao meseci, meseci kao dani, dani kao sati, a jedino su vam oni dugi? Pribojavate se onoga što vas čeka?"

Onda se isti gospodin na ekranu video kako na glavu stavlja jajolike slušalice povezane dvema šarenim žicama sa aparatom loptastog oblika prikačenim za pojasom. Iznad dugmeta koje je vlasnik pred očima gledalaca premestio sa "min" na "max", diskretno je pisalo: "Dinamizatron života de luxe"!

Ne "vitaekranu" se tada pojavilo lakonsko obaveštenje:

bonus: 120 dana na sat!

tonus: max!

fortis: max!

Sledeći kadar prikazivao je lepoticu obučenu od glave do pete u pripijeni elastični kombinezon kako u kabini svemirskog broda otvara bocu šampanjca i kuca se, ni sa kim drugim nego baš sa gospodinom sa početka reklame, ovoga puta sasvim drugačijeg vedrog izgleda i sa mnogo manje sede kose i tamne šminke na licu. Na ekranu se sasvim lepo videlo kako se oni vesele prskajući i polivajući se penušavcem, dok čep lebdi ispred prozora prepunog zvezda.

Mazni glas spikerke prokomentarisao je izraz na gospodinovom licu, dobro poznat svim sladostrasnicima, na sledeći način:

"Hajde! Podeli samnom večni ljubavni plam! Proslavimo dolazak pedesetog veka zajedno na putu do kraja sveta! Kupi 'Dinamizatron' odmah!"

Na televizijskom ekranu ponovo se pojavio studio.

- Sudeći po ovoj reklami, izgleda da će oni koje zanima daleka budućnost i svemirska putovanja biti kupci vašeg aparata? Zar ne, imam utisak da je to grupa potrošača na koju ciljate?

- Naravno!

- Inače, valja na kraju napomenuti da je cena ovog proizvoda za sada prilično velika i da iznosi čak 5995 peura, ali da se već najavljuju velika novembarska i decembarska sniženja. Ja se zahvaljujem našem gostu, pronalazaču aparata, gospodinu Vidu Ovidijeviću na gostovanju u našoj emisiji "Zanimljivosti i novotarije iz sveta praktičnih kućnih proizvoda"...

- Hvala i vama što ste me pozvali u vaš studio...

- Za kraj bih našeg gosta pitala da li kuva i koliko u kuhinji koristi deterdžent "Pepeljuga"?

- Uvek rado koristim "Pepeljugu". To je zaista kvalitetan deterdžent i ja mislim da...

- A sada predlažem da svi zajedno pogledamo prilog o porodici koja redovno koristi deterdžent "Pepeljuga"...

- Zovem se Garbrk, a zovu me još i Crnobrki. Nekada sam se bavio odžačarstvom, ali sam danas taj posao prepustio ženi, sinu i ćerki, dok ja radim kao rudar u rudniku žive. Svake nedelje mi peremo veš deterdžentom "Pepeljuga" koji se pokazao kao izvrsno sredstvo za borbu protiv...

7. Vesele vesti

Šmol je ugasio televizor.

Njega su vesti o spasonosnom aparatu života veoma obradovale.

Doduše, 5995 peura nisu male pare, ali kada je večiti život u pitanju vredi uzeti kredit i na nekoliko desetina godina.

Pa šta onda još sprečava čoveka koji već ima ušteđenih 782 peura na računu poslovne banke koja kredite daje šakom i kapom da ne poskoči od sreće? Zar da takav jedan 40-ogodišnjak smesta ne otvori flašu piva? Zar da ne otvori i drugu flašu piva? Zar da posle treće flaše piva ne potraži šerpu u kojoj su knedle sa šljivama? Zar da posle osam pojedenih knedli ne počne da razmišlja o tome kako da se proslavi obznana velikog i spasonosnog otkrića?

- Hura!

Zapravo: - Hip, hip - hura!

Šta više: - Tri put hura!

Šmol je rešio da ode u centar grada i da se kući ne vrati sve dok ne potroši čitava 4 peura!

Uostalom, ko se ne bi veselio pri pomisli da pripada prvoj generaciji onih koji više neće strepeti od, kako su do skora mnogi slepo verovali, neizbežne smrti?

Ubrzo je nizbrdo, put ulice 29-tog novembra, zaurlala plameno crvena lada specijal, raritet iz 1979. Od semafora do semafora kidisala je slavna mašina preko blata, rupa i šina, probijala se između prljavih autobusa i čistih, prolećno okupanih, pešaka. Kao na smotri, ponosno je promarširala ispred vojnog doma, izazovno zašteketala u pravcu tamo parkiranih strateško - odbrambenih limuzina, a zatim se brzo, što je brže mogla, izgubila u pomrčini i tmuši koja štiti leđa Narodnog pozorišta. Kao da je ponovo na svom terenu, lada je po mraku veselo skakutala od šahta do šahta krivudajući tesnacima sve do samog Kalemegdana da bi se tamo, na njegovim padinama besprekorno uparkirana i skrasila.

8. Pijanka u "Gumici"

U "Gumici", uobičajenom odmorištu i sastajalištu akademika, ratnih profitera i filozofa, te večeri je bilo veoma bučno.

- Votkicu duplu! "Smirnovku" laganu! - rekao je Šmol osvrćući se okolo u potrazi za sagovornikom.

- Draga-lica-iza-blica? Zar si još tu? Ti izgleda nisi uopšte išao kući od jutros?

- Bisam i beću, ja bebam svoju kuću...

- Izvini, Draga-lica-iza-blica, sad ću ja... samo da naručim...

Uočivši da kolega nije zainteresovan za razmenu mišljenja na temu večitog života, Šmol se okrenuo zanimljivijim sagovornicima i sadržajnijim razgovorima.

- ...Ti meni da pričaš kako nisam spavao sa Galinom? Sram te bilo!

- Nisi. Da jesi, već bi imao krasticu na usni...

- Imam krasticu, ali na drugom mestu...

- Pokaži.

- Neću...

- Znači nisi...

- Jesam.

- Nisi!

- Jesam.

- Neka Šmol presudi.

- Hajde, Šmole kaži!

- Izvinite, sad ću ja, samo da naručim...

Šmol je pošao dalje, tamo kuda ga je vodila linija šanka i gde je poznati akademik i veliki humanista Lešimir Mantrak ukrstio naučna koplja sa uglednim profesorom etike Zubinom Zecom.

- Pa šta ako su oni tokom ovog rata malo više puta dobili po nosu? Setite se, dragi kolega, kako su oni nas još pre petsto godina... Eto vidite zašto se kaže da je pravda spora ali dostižna...

- To i ja stalno govorim studentima. Tolike vekovne nepravde nanesene jednom jedinom narodu ne mogu se tek tako ispraviti...

- Uostalom, ionako su sve to zakuvali inostrani masoni!

- Što se mene tiče, ja se potpuno slažem sa tom vašom konstatacijom i još dodajem: mi nikakve krivice ne snosimo za to što smo na vetrometini istorijske zavere! Pa kada se već glave gube tuđom krivicom onda bi bar trebalo da neke stvari jednom za svagda isteramo na čistac i da utvrdimo naše granice bar za narednih hiljadu godina.

- Svakako, dragi kolega, svakako. Ionako se pitanje državnih granica i čistih naroda ne rešava baš svaki dan. Je li tako, Šmole?

- Izvinite, sad ću ja, samo da naručim...

Šmol je odjednom osetio da je prišao preblizu senovitim vratima klozeta iza kojih vuče hladan i otrežnjujuće smrdljiv vetar, pa se brže bolje povukao ka stolu pored čiviluka.

- Drugome vi taj vinjak, a ja ću kajsijevaču. Zna Ćure maturant šta je prepečenica! Hej, Šmole, kućo stara, sedi da igramo šibice u cigare!

- Izvini, sad ću ja, samo da naručim...

Šmol je stao na sred sredine šanka.

- Rekla sam mu da neću ni slučajno, i još sam mu rekla da on kod mene nema nikakvih šansi, a on je onda rekao da će doći uveče kolima po mene, pa sam uzela čarape sa likrom...

- Molim vas, ja sam tražio votku "Smirnof" sa limunom, a koliko vidim vi iza šanka sipate Hemipetrolovu "AS specijal" limun-votku...

- To je mišljenje najuglednijih predavača i svih u rektoratu. Nju bi zaista trebalo dobro oznojiti uz neko drvo. Samo se čeka da rektoru dosadi pa da mi, šefovi katedri, navalimo...

Konačno je u "Gumicu" ušao "Neverovatna čuda iz našeg komšiluka".

- Znam... znam... I ja sam gledao tog Vida na televiziji.

- Istina je to. Nema tu šta da se kaže. Lek je pronađen!

- I bilo je krajnje vreme!

U razgovor za šankom ubrzo se uključilo još sagovornika.

- Ma, kakvi! Kao i uvek varaju naivni narod smrću. Ja sam oduvek znao da u vezi sa tim postoji neka prevara. Budite uvereni, gospodo, da ima koliko hoćete onih koji nisu sedeli skršenih ruku i čekali da budu pokopani. Zna se: pametan svet ne gubi glavu tek tako. Oko nas, verujte, sve vrvi od lukavih pećinskih praljudi koji se uporno provlače između Scile i Haribde kroz večnost!

- Ma, kako vi to mislite?

- Kako? Još pitate? Služe se lekovitim napicima, vremenskim olujama, svemirskim pukotinama, kamenjem mudrosti i svakojakim drugim kanalima i putevima. Svašta su u stanju da urade samo da bi mogli večito da se vozikaju u svojim skupim automobilima i letećim tanjirima i, prosto radi sećanja na stare dane dok su bili divlji, skidaju glave nama, boraniji. Pričaju nam o pustolovinama nekakvih besmrtnih bogova, tobože sve su prepisali iz starih knjiga. Koješta! Kao da mi ne znamo kako se piše? Evo: ako Hrist, Zevs, Perun i Dabiživ nisu i dan danji živi i zdravi, ja, Somun Jamb, glavu stavljam na panj!

Šmol se zamislio.

- Mislim da bi mi još jedna "Smirnovka" dobro došla... Dajte jednu duplu sa ledom, ako boga znate...

- Ja sam ionako oduvek znao da sam besmrtan - umešao se u razgovor radnik državne bezbednosti u civilu. - Smrt? Ha! Ja ne nasedam na nekakve neproverene priče. Ma kakva prirodna smrt? Pričajte vi to nekom drugom. Ko je još umro, a da nije ubijen, neka mi se javi! Danas svako zna da je takozvana prirodna smrt u stvari samo vešto izvedeno ubistvo, takoreći, savršeno ubistvo! Nema na ovome svetu čoveka kome ljudi nisu smrsili konce. Evo, vama se na licu vidi kako ste mučki ubili svoga dedu. Ne, ne, ne! Nemojte poricati! Bio bolestan? Ma hajte! Što ga onda niste lečili? Lečili ga, lečili! Da, kako da ne! A kakvim lekovima, pitam ja vas? Samo mi nemojte reći da vam je lekove prepisao neki doktor? Jasna stvar! Zar ste toliko naivni da verujete da su se oni godinama mučili bubajući samo zato da bi lečili vašeg dedu? Ha! Nemojte me zasmejavati, molim vas. Dobro se zna šta lekari rade i čime se bave. Njihovo je da ubijaju - vaše da ih se klonite! A farmaceuti? Medicinsko osoblje? Bibliotekari? Vatrogasci? Zubari? Kuvari? A tek seljaci, pekari, poštari, mesari, taksisti, poslastičari, cvećari? Molim vas, sve su to, razume se, čiste i najčešće masovne ubice!

- Istina je - javio se pripiti "Draga-lica-iza-blica" - u mom selu je prava retkost da muž posle dvadeset godina braka ne ubije ženu! Zato se i kaže: sretnome umiru žene, a nesretnome krave!

- Kod nas, u našem kraju, svi se slažu da je opasnije biti svekrva, nego vozač formule jedan. Evo, nema mesec dana kako je moj sinovac ubio strica slaninom i kajmakom. Skupo ga je koštalo, jer je stric bio pravi žderonja i jeo kao svinja. Sinovac kaže da mu je bilo toliko mučno da ga gleda kako jede njegovu slaninu da mu je par puta dolazilo da zaboravi na sve mere opreznosti i odmah ga, tu za stolom, zadavi. Žena ga je smirivala dajući mu, mimo njenih shvatanja, da pije koliko hoće, samo da ne bi bio besan. U jednom momentu je bio na ozbiljnom putu da skrene na stranputicu i prepusti se alkoholu. Ipak, na kraju mu se sve to isplatilo: stric je dobio infarkt kakav se samo poželeti može. Nije, takoreći, ni trepnuo! Osim toga, moj sinovac je posle svega stekao i ugled dobrog domaćina. Svi su stalno govorili kako je lepo od njega što ne štedi na hrani kada je u pitanju stric. Bog da mu dušu prosti, zaista je otišao na onaj svet debeo kao čvarak.

- Da budem iskren, sada kad će se za ubistvo ionako plaćati u najmanju ruku mandatna kazna, pitam se - vredi li uopšte da ubijem teču? - umešao se Somun Jamb setnim glasom.

Šmol se opet zamislio.

- Mislim da bi mi još jedna votka dobro došla. Votkicu jednu! "Smirnovku" laganu!

- Od ubistava danas čovek može da ima samo nevolje, muke i raznorazne druge peripetije...

- Evo, moj zet je tek onako iz šale čitavu jednu zimu trovao komšiju džemom od šljiva. I ništa. Upropastio je auto pokušavajući da ga natera da strada kao suvozač. Ispekao je ruke praveći sapun od cijankalija, a on je, magarac, taj skupoceni poklon dao svojoj tetki za novu godinu. Mislio je već i da odustane, kad je komšija izvršio samoubistvo. Posle su, istina, zbog tog tobožnjeg samoubistva zatvorili njegovog sinovca. Ne, ne! Tvrdim da se neko prosto rađa kao kriminalac, a neko može samoga sebe da ubije, pa opet ništa... - umešala se u razgovor Galinina žrtva.

- Evo, ja sada pred svima vama priznajem: ubio sam strica sekirom. Pošteno sam ga odrobijao svojih dvanes' godinica i 'ajde sad! Mogao sam, znači, da ga oživim i otplatim dug jednim traktorom! - javio se dugajlija bolesnog izraza.

- Ako se rešim da živim dokle mi se cvrcne i kupim taj dinamizatron, menjaću jetre posle svake berbe grožđa...

- Ja sam se dugo uzdao u čudotvorni crveni Bukovički raso, ali se posle ispostavilo da leči samo od šuge i raka...

- Meni je, kada sam išao na hodočašće pod Provaliju, gatala u penu od piva čuvena Manita Šćepa. Prorekla mi je da ću baš dugo da živim, ako se pripazim otvorenog prostora i tečnosti. Ipak, za svaki slučaj, kupio sam parčence Đevič kamena, razbrojanicu nevidimku i ogrlicu koja skreće poglede urokljivih očiju. Što se mene tiče, ja sam se obezbedio za narednih sto godina - rekao je poznati akademik i veliki humanista Lešimir Mantrak.

- Oduvek sam verovao samo u medicinu. Kakvu - takvu ali - medicinu! Nije mene briga da li je to istočnjačka, afrička, narodna ili stara kineska, važno je da je medicina, a ne tamo nekakva nadrilekarija. Drugima ja ne verujem! Verujte vi Somunu Jambu koji bez dana škole sve zna!

- Ja ne verujem nikome. Ko ne bi lagao za dobre pare? - obratio se prisutnima uvek mudri profesor etike Zubin Zec.

- Istina je sušta! Ja bih prvi izmišljao svašta što mi padne na pamet kada bi mi samo neko to plaćao!

- Ne bih ja bacao pare na te lekove bar još tries' godina! Ko jede zdravu hranu, sveže voće i povrće - baš ga briga! Živi sto godina! E onda ti meni, brajko, prodaj šta god hoćeš! A sada da ti ja dam pare, ovako zdrav i uhranjen! Ne, nisam ja naivan! - žestio se jedan od vinjaka podnaduli piljar.

- Sve ima svoje vreme - mudrovao je starinar.

- Još jednu votku... - mislio je Šmol prebirajući po džepovima u potrazi za ključevima od žar - crvenog automobila.

16. jun

39. San o vjetrenim brdima

Razume se - penjanje nije išlo baš lako: noge su mu bile jako otežale i jedva ih je odvajao od zemlje, a vetar se poigravao s njim na isti način kao i sa busenima planinske trave.

- Zašto se ja uopšte verem po ovim strminama? - upitao se Šmol i istog trena video kako se Morana gola kao od majke rođena penje travnatom kosinom u pravcu jedne stene prekrivene niskim planinskim borom zvanim klek!

Pokušao je da je pozove:

- Klara! - jedva da je izgovorio.

- Morana! - ponovo je pokušao sa drugim imenom.

Umesto da se zaustavi, Morana kao da je skakutala preko stena.

Nošen jakim vetrom poleteo je pravo za njom.

Fiju! - zasviralo mu je u ušima.

Šmola je začudilo to što pri penjanju nogama nije morao da dodiruje tlo.

- Na čemu ja onda stojim? - upitao se kada više nije mogao ni da vidi zemlju ispod sebe. Čak su mu i noge nestajale u bezbojnom vihoru.

Bez oslonca, kao obešen u prostoru, svaki čas mogao je da počne da pada.

- Ko bi mogao da zna koliko je duboka tmina? - Šmol je strepeo da će mu se kad-tad, čim prestane vetar, javiti onaj strašni osećaj u stomaku koji prati propadanje u nevidljivi bezdan.

A onda su mu se ukazala ružičasta stopala.

Bio je zadivljen.

- Kakva divna ružičasta stopala!

- Kako su samo mali i debeli ti anđeoski prstići!

- A pete? Kao dve jabuke! Čukljevi - breskvice!

Šmol je odmah poželeo da se uhvati za spasonosne nožice.

Zaista, kao slamka pred utopljenikom, kao crvić pred izgladnelom pastrmkom, njihao mu se pred nosom par malenih, bosih, stopala.

Istina, i njemu je odnekud došla neka velika snaga! Uspelo mu je da desnom rukom obuhvati članak.

- Aha, uhvatio sam te!

Članak je bio toliko tanak da je Šmol palcem mogao da dodirne srednji prst. Možda mu se baš i zbog toga probudila želja za daljim uspinjanjem i napredovanjem.

- Idemo dalje! Na kolena!

Drugom rukom Šmol je uhvatio glatki Moranin list.

Lagano, mic po mic, počeo je da se penje uz nogu sve do kolena. Šmolu se činilo da se veranje uz Moraninu potkolenicu odužilo.

- Ne kaže uzalud narod da nema ničeg dužeg na ovom svetu od dugih ženskih nogu - razmišljao je grabeći uz butine.

Uskoro je dogurao do tačke od koje je morao da promeni taktiku. Naime, ma kako one duge bile, uz Moranine noge se dalje nije moglo. Sada je trebalo preći preko eksponiranih oblina koje su se isprečile na njegovom putu od bedra do struka.

Sklupčan kao puž, spustivši glavu na ovu ljupku prepreku, Šmol je kovao plan za dalje napredovanje.

Naime, sledeći korak je sobom nosio veliki rizik: Moranin struk je izgledao veoma tanak, leđa glatka, ruke u stalnim pokretima.

- Prestani da drhtiš tim tvojim stomakom - ne mogu da te uhvatim kako valja - pomislio je da je rekao.

Ma koliko Moranin stomak drhtao, Šmol ga je čvrsto uhvatio slobodnom rukom. Šta više, kažiprst mu se tom prilikom zaglavio baš u njen pupak!

- Aha! Tu smo znači! Tačno na pola puta! - prokomentarisao je ovu slučajnost.

Sada, kada je osvojio središnje delove Moraninih leđa i kada mu je put naviše bio sasvim otvoren, Šmol je mogao da na miru planira sledeći korak.

- Da li će njene grudi biti dovoljno čvrste? - zapitao se i odmah zatim odbacio ovu svoju sumnju kao sasvim bezrazložnu.

Pokazalo se da je zahvat odozdo bio sasvim ispravno zamišljen. Šmol je bio prijatno iznenađen time što su se grudi u njegovim rukama našle kao u kalupu. Prislonio je glavu na Moranina pleća, a onda jedno vreme mrdao prstima veoma sporo i blago.

Na trenutak mu se učinilo da bi u ovoj situaciji mogao da provede, ako zatreba, čitavu večnost.

Samo na trenutak.

Što zbog vetra, koji je tako jako duvao da se zbog njega ništa okolo nije moglo videti, što zbog nekakvog nesnosnog nagona koji ga je prisiljavao da ne miruje na jednom mestu, Šmol je pošao dalje, doduše sada već sasvim gospodski puzeći.

Na potiljku se zadržao samo toliko koliko mu je trebalo da Morani šapatom prenese par važnih poruka:

- Sada me se više nećeš lako rešiti. Kako lepo pesma kaže: pratiću te gde god pošla! Gde god...

A onda je poželeo da proviri dole u ambis, preko njenog ramena.

Ispod njih magla se brzo uklanjala otkrivajući duboku provaliju.

- Uh - šapnuo je Šmol opčinjen prizorom nekoliko sićušnih jezera šćućurenih na dnu.

Ovaj trenutak nepažnje Morana je iskoristila da ga poput neke ćudljive i kočoperne ždrebice zbaci sa leđa.

- Aaaaaaaaaa! - pokušao je da kaže Šmol dok su oko njega promicale bele uglačane stene.

Stene i sipari.

Sve brže i brže.

Tu i tamo promakne busen trave za koji on pokušava da se uhvati.

Šmolu je ispred očiju sve počelo da se stapa.

Onda mu se učinilo da bi bez po muke iz rasporeda busenova sa stena provalije mogao da pročita ovo:

"Ni ispod vulkana

Ni ponad neba

Već:

Oko vrha pećine -

Leti, leti, leti, leti...

Automobil!!!

A vila

za to vreme -

Podvriskuje:

Aaaaaaaaa!!!"

- Aaaaaaaaaaa! - složio se Šmol.

- Aaaaaaaaaaa! Šmole! Šmole! Odgrišćeš mi uvo! - vikala je Violentina.

- Šta? Šta je bilo? - Šmol je sa zaprepašćenjem konstatovao da je skoro sasvim skliznuo na pod.

- Dragi Šmole, ti si skoro čitavu noć ležao na meni i gnječio me. Iako sam jedva disala pod tvojom težinom, ipak sam ćutala i trpela sve dok nisi počeo da mi glabaš uvo! - objasnila je Violentina.

40. Ljubavni plan

Posle doručka Šmol je pošao put kamenog mosta koji je ostrvo povezivao sa kopnom.

Najpre je otišao do kola i iz kasete izvadio dve pohabane i zamašćene knjige. Rešio je da odšeta do plaže na jedno kratko kupanje, a tek onda prione na posao.

Stazicom kroz borov šumarak došao je na Kraljičinu plažu. Ona je poznata po tako sitnim kamenčićima da je prava milina uzeti njih dvesta-trista u šaku i onda ih krckati.

Oko Šmola je sve bilo puno cike, vriske, prskanja i potapanja. Pravile su se žabice, sakupljale školjke, morske zvezde, sunđeri, kamenčići. Nekoliko zagrljenih parova se izdvojilo da ljubavni žar hladi talasićima i od njih krade milovanja.

Tu je bio i Zlokrat Tromb. On se ljuljuškao na dušeku prepuštajući se istovremeno Heliosu, Hipnosu i Neptunu.

Školarac je davio Kantinu.

Zek Pilula umetnicu Fufi.

Vid Ovidijević Violentinu.

Eudije bradatog mornara.

Tamo, na plaži Šmol je:

1. Bacio pregršt kamenčića u vodu samo da bi čuo ono njihovo čuveno "ccciii" pri padu u vodu.

2. Pronašao malenu sedefastu školjku i rešio da je sačuva.

3. Zviznuo za jednom kupačicom.

4. Potrčao za njom u plićak.

5. Zaustavio se tek kada mu je voda došla do struka.

6. Pljeskao po talasićima sve dok se i sam nije skvasio.

7. Vratio se nazad pod suncobran sasvim mokar.

8. Pokušao da pronađe malenu sedefastu školjku.

9. Pronašao drugu malenu sedefastu školjku.

10. Smestio ligeštul ispod suncobrana i seo.

11. Otvorio "Priručnik za ljubavne savetnike, zavodnike i razvodnike"

12. Pronašao deo knjige "Kako da volite i budete voljeni - ljubavni vodič za profesionalce".

U svojoj malenoj senovitoj oazi, metrima udaljenoj od blještavog plavetnila i cike razdraganog sveta uzavrele krvi, Šmol je opet bio ona stara sumnjičava i nepoverljiva Dušica.

- No, krenimo na posao!

Šmol se tog sunčanog dana okupao u moru samo dva puta, ali je zato popio:

1. velika Nikšićka piva komada 2

2. ustaničke lozovače komada 3

- Ovde na plaži se jednostavno ne može raditi - zaključio je na kraju.

U apartmanu je sve ipak nekako krenulo.

Najpre je prelistao sadržaj: Kako da volite; Kako da ne volite; Kako da vas zavoli; Kako da vas ne zavoli; Kako da počne da vas voli; Kako da prestane da vas voli; Kako da ostavite voljenu osobu; Kako da vas ostavi voljena osoba; Kako da ostavite nevoljenu osobu; Kako da vas ostavi nevoljena osoba...

Šmol se opredelio za najsigurniji metod preventivnog odljubljivanja po Pimpek-Daunovoj recepturi.

- Najpre da raščistimo stvari sa Violentinom - odlučio je Šmol.

- Recepcija? Zovite mi Violentinu!

*

- Da, Šmole! Čujem vas dobro!... Meni se činilo da sam vas malopre video na plaži... He, he... Ne, Šmole! To se ja smejem bez ikakvog razloga, nemojte taj moj smeh pogrešno protumačiti, molim vas. He, he... Eudije, časni organizator mog dobrog raspoloženja, brižljivo se stara da mi se ni jednog momenta ne povrati loše raspoloženje... Radite li vi na vašoj ljubavi?... Samo tako... He, he! To me sada golica vaša poznanica Violentina... Nju hoćete?... Baš nju?... Da dođe u vaš apartman? Vi, Šmole, izgleda kao da ste zaboravili da vam sati izmiču... Da sam na vašem mestu ja bih gledao kako da se do ušiju zaljubim u Moranu, a vi?... Hoćete li da zbog vas svet propadne?... Kako rekoste? Kažete da bez Violentine ne možete da izvedete takozvano, ako sam vas dobro razumeo, dvostruko rekontrazaljubljivanje?... U redu, Šmole. Videćemo... Kažem: videćemo!... Da: ja ću da vidim!

*

- Neću da idem kod njega! Ja sam još dok me ta budala vozila ovamo, jasno shvatila o kakvom je čoveku reč. Ne! Ne dolazi u obzir! Ni minut više sa njim! Šmol je za mene jedna obična nula, a to što je on zaljubljen u mene je sasvim normalna stvar i, uostalom, to je njegov problem. Otkako smo se jutros ti i ja dragi moj Vide zbližili, ja sam prvi put u životu otkrila šta je to prava ljubav. Oduvek sam volela baš takve kao što si ti dragi moj, Vide Ovidijeviću. Čini mi se kao da sam te videla još u socu od moje prve kafe, u prvom pasulju koji sam pojela, u bobu, plećki, slanini, stišnjenoj šunki, u dimu, oblacima, svetioniku, na plaži, u knjigama, u obrisima planina, senima sumraka, u mravinjaku, na tripu, u snovima, crkvama, među zvezdama, na nebu, u muzici, u cvrkutu ptica...

- Ti si, Vide Ovidijeviću, definitivno moja sudbina!

*

- Odmah da ti kažem, Šmole, da ne bi nešto drugo pomislio, da sam kod tebe došla protiv svoje volje, samo za ljubav Vida Ovidijevića. Oh! On je tako drag i mio... Ne znam šta si hteo, ali znaj da ništa nećeš dobiti. Ti si sve svoje šanse kod mene izgubio za sva vremena! Ja sam se u tebe razočarala još dok smo putovali ovamo kada si mi na vrat natovario čitavu bulumentu. Osim, naravno, Zlokrata. Jedino što u ovom trenutku mogu da učinim za tebe, to je da ti poželim da što pre nađeš osobu koju ćeš zavoleti isto onako iskreno i iz dna duše kao što sam se ja zaljubila u Vida. Ali mislim da je i to od mene previše. Nisi ti toliko zaslužio. Jednostavno, moraš shvatiti da te ja ne volim i da nismo jedno za drugo. Pogledaj samo kako sam ja lepa, a ti tek osrednji, takoreći nikakav. Moraš priznati da bi bilo smešno da kao takvi nastavimo. Na kraju krajeva, mene su ovde svi dočekali kao zvezdu...

- Izvini, Violentina, ali moram samo na čas da nešto pogledam u priručnik... Minut samo...

Šmol je brzo listao knjigu tražeći poglavlje pod naslovom: "Kada vam vaši izlivi ljubavi ne pomažu da u vas zaljubite poželjnu osobu koju imate nameru da ostavite".

"... Ako vam je stalo da se odljubite od voljene osobe koja vas ne voli morate učiniti sledeće operacije: ..."

- U redu Violentina! Sada možemo da počnemo! - rekao je konačno Šmol.

*

Prošlo je podne.

Sve se promenilo!

Talasi su se prelivali u svim bojama. Školarac se ljuljuškao na dušeku prepuštajući se istovremeno Heliosu, Hipnosu, Neptunu.

Zlokrat Tromb je davio Kantinu.

Zek Pilula sobaricu.

Vid Ovidijević umetnicu Fufi.

Bradati mornar Eudija.

Violentina je još uvek bila u Šmolovom apartmanu.

- Ali, Šmole, ja sam te oduvek volela. Čak i kada sam mislila da te ne volim, ja sam te iz sveg srca volela. Nećeš me sad valjda ostaviti ovde na cedilu. Zar u tvom ledenom srcu nema više ni trunčice žara prema meni? Priznaj da si sve ovo uradio i sav taj tvoj put izmislio samo da bi me se otarasio. Priznaj da nigde nećeš putovati bez mene. Priznaj! Oh, reci mi samo jednu reč. Reci mi da sam tvoja i da me nećeš ostaviti. Zar ti je toliko teško da mi kažeš samo jednu nežnu reč? Zar ti ni ovolike moje suze ništa ne znače? Znaš li da sam još kao proročica početnica tvoj lik videla u živi prosutoj iz toplomera... Istina je... Dok si se presijavao u toj drhtavoj kapljici metala ja sam prvi put u životu ispod stomaka osetila nasladu i mahnitu strast... Ti si, Šmole, moja sudbina, kako ti to nije jasno? Proricaću ti sve što poželiš... Pristajem na sve što hoćeš... Radiću ti ono što si mi pričao da si oduvek maštao... Ako želiš, biću tvoja robinja. Da robinja... Sa kojom možeš da radiš šta god ti je volja... Ubi me, samo me nemoj ostaviti... Ne! Ne moraš me voleti, ali dopusti bar da te pratim kao tvoje verno i umiljato psetance...

41. Poslednje pripreme za novi put

"Koliko radosti - toliko sumnje!" - možda je neko nekada rekao ostavivši ovu misao pokoljenjima kao poslovicu? Ova bi se mudrost lako mogla odnositi baš na Šmola koji leži u ligeštulu pod suncobranom na Kraljičinoj plaži.

Podnevno kupanje tako ga je osvežilo da se osećao kao da je čitavu noć spavao najmirnijim snom. Neko vreme je stajao na samoj obali gde su mu talasi prekrivali noge sitnim šarenim kamenčićima.

- Svi se snovi motaju oko tog vrha pećine... Gde bi tako nešto postojalo?

Utom se pod Šmolovim suncobranom pojavila Violentina.

- Najzad - rekao je. - Već sat vremena te čekam!

- Izvini, dragi moj Šmole. Toliko mi je značio onaj naš razgovor u sobi. Evo sve do sada sam sedela tamo, plakala i tumačila tvoj san. Htela bih samo da ti najpre kažem da te puno, puno, puno...

*

Uskoro se Šmol zaputio na vidikovac.

- Vide Ovidijeviću! Ako sam svoje snove dobro razumeo, problem sa spasavanjem Morane je rešen. Iz ovih stopa krećem na put.

- Oh, ohohoh... Buć. Pljas. Buć. Pljak, pljak. Brllloo. Kljak. Možda bih i ja mogao da pođem sa tobom na to putovanje... Ha? Šta kažeš? - brčkao se Vid Ovidijević u bazenu.

- Upozoravam vas, gospodine Vide Ovidijeviću, da se govorka o tome kako nam se sudnji dan približava velikom brzinom. Priča se da je već prešao preko Zlatibora! Pitanje je hoćete li uopšte stići da pronađete Moranu pre smaka - upozoravao je Eudije. - Neka ide samo Šmol.

- Ali kako ću sam?

- Gospodin Šmol bi mogao da povede svoje prijatelje - predložio je Eudije.

- Ali kako da bilo koga ubedim da krene samnom?

- Siguran sam da ćete se vi lako snaći, gospodine Šmol. Vi ste pravi majstor da promenite tuđe mišljenje.

*

- Idem sa vama! I meni je stalo do toga da pronađete Moranu! Osim toga ja taj kraj poznajem kao svoj rođeni džep - ponudio se ljubazni Zlokrat Tromb i dodao - Naime, ja sam se tamo rodio i...

- Od kako se ona lepa sobarica udavila, ni meni se više ne ostaje u Svetom Stefanu - rekao je Zek Pilula.

- Moje mesto ne dirajte. Ja idem za Šmolom makar morala da ulazim i u vatru i u vodu! - rekla je Violentina.

- I ja ću ići sa vama, ma gde god vi pošli - rekla je Kantina.

- Da sam vam ja nešto otac, muž ili bar ljubavnik, dobro bih vas zbog ovakvih nepromišljenosti izdevetao!

- Koliko sam čuo ni Sudnji dan nije tako strašan kao što se priča - rekao je Zek Pilula.

- Za sada. Sačekaj da vidiš kako će biti za mesec dana. Ovo je tek početak smaka, a već je, kažu, nastao veliki metež - odgovorio mu je Zlurad Šmol kome se posle razgovora sa Vidom Ovidijevićem učinilo da i pored svih napora nikada neće biti prihvaćen od strane bogatih i da je smak sveta dobra prilika da se stvari bar jednom izjednače.

42. Put na Žabljak u uslovima galopirajućeg Sudnjeg dana

U automobilu je bilo vruće, tesno i zagušljivo. Lada boje krvi sa dodatkom soka od šargarepe očajnički se pod Šmolovim vođstvom borila sa usponom.

Opijeni svežim planinskim vazduhom, Violentina, Kantina, Zlokrat Tromb i Zek Pilula su zaspali probudivši se tek na raskrsnici kod Cetinja.

Opijeni vrelim vetrom koji je duvao sa Skadarskog jezera, Violentina, Kantina, Zlokrat Tromb i Zek Pilula su zaspali probudivši se tek na raskrsnici kod Podgorice.

Opijeni svežim planinskim vazduhom, Violentina, Kantina, Zlokrat Tromb i Zek Pilula su zaspali probudivši se tek kada ih je Šmol probudio na Vidrovanu, izvoru slavom i priznanjima ovenčane Trebjese.

Tu su se javili i prvi nagoveštaji još dalekog, ali nadolazećeg haosa.

- Zar ja da idem po vodu? Neka se do izvora spušta onaj ko je žedan, a ja, boga mi, neću! Osim toga Violentina je sedela napred. Ona je suvozač, pa neka ona ide po vodu.

- Meni je lakše da odem do kafane i popijem pivo. Ja vode ionako nisam žedan.

- Zar da se u ovako visokim štiklama lomim po tom kamenjaru? Zar da zbog vas čarapu pocepam?

- Evo, ja ću!

- Ako na izvor ide gospođica Kantina, onda ću i ja poći sa njom! - rekao je Zek Pilula.

- E ti nećeš više sa Kantinom ni na česmu!

Šmol je, za svaki slučaj, na izvor poneo novčanik i ključeve od automobila.

*

Opijeni svežim planinskim vazduhom, Violentina, Kantina, Zlokrat Tromb i Zek Pilula su zaspali probudivši se tek u predgrađu Šavnika.

Od grada na tri reke nije trebalo puno voziti da bi se videlo kakve sve strahote izazivaju sudnji dani.

Veliki parking ispred kafane na Mljetičku na kome su se u dobra vremena održavali vašari, sada, u podne Sudnjeg dana, bio je tesan da primi sva vozila. Bilo je tu mnogo automobila, kamiona, autobusa, traktora, motokultivatora, raznovrsnih kola i zaprega iz raznih epoha, više konja među kojima nekoliko vranih, a sa strane je njakao i jedan tovar.

No, to sve još nije bilo ništa u odnosu na unutrašnjost objekta u koji skoro da se od silne gužve nije moglo ni ući.

Već na prvi pogled bilo je jasno da su povodom smaka sveta mrtvi ustali iz grobova i to veoma čili, veseli i orni za kavgu.

Zaista, tuča je bila neopisiva: tukli su se četnici sa partizanima, bjelaši sa zelenašima, Travunjani sa krstašima, Italijani sa Nemcima, Kriči sa Turcima, Vizantinci sa Dukljanima, Tatari sa Arbanasima...

- Gospodin iz ćoška ljubazno pita da li želite da oprobate snagu sa njim? Znate on je već nekolicini ovdašnjih rascopao glave, pa bi sada bio rad da sa nekim sa strane podeli megdan! Poručuje još da su mu namere časne i poštene, da vas neće opljačkati, ali da se neće ni smiriti dok vama muškarcima glave ne porazbija, a žene ne siluje! Recite samo da li pristajete i on će odmah doći - bila je ljubazna konobarica.

- Hvala, veoma ste ljubazni, ali mi bismo hteli samo da popijemo neko osvežavajuće pivo, vino ili rakiju, pa da idemo dalje.

- Onda, molim vas, pođite u salu za ručavanje. Pitajte samo gospodina sa čalmom da li je slobodno, a ja ću vam doneti flašu lozovače da me ne zivkate svaki čas...

- Je li slobodno?

- Ko da strepi mrki vuče s planinskoga gladnog miša?

- Kao što vidite, gospodine Smail - aga Čengiću, nije sve tako crno. Ima mnogo dobrih i korisnih stvari koje su se dogodile od početka smaka sveta - konstatovao je Zlurad. - Sada smo prvi put svi zajedno u mogućnosti da istovremeno živimo i da se upoznamo.

43. Smak uzima mah

Posle samo nekoliko sati, kada su Violentina, Kantina, Zlokrat Tromb, Zek Pilula i Šmol izašli iz kafane, smak sveta je započeo jedan sasvim novi vid borbe protiv čovečanstva. Valjda u agoniji, opraštajući se od svojih centripetalnih i centrifugalnih sila, Zemlja se zavrtela takvom brzinom da su se putnici jedva doteturali do kola. Sve je to ličilo na hod po hali - galiju u čijem se centru, umesto vašarske tradicionalne plastificirane lepotice nalazio automobil.

- Bljlj! - rekao je Zek Pilula i presamitio se preko jednog motocikla iz Drugog svetskog rata.

Vrata crvene limuzine su srećom bila otključana, ali je starter dugo izmicao pred bockanjima ključa.

- Baš mi je drago što sam upoznao Novicu i Smail-agu - primetio je Zlokrat Tromb.

- Izgleda da se smak sveta služi prljavim trikovima kao što su ponavljanje i sužavanje, sabijanje, vrćenje u krug... - primetio je Zlurad Šmol koji se borio da auto provuče tesnim krivudavim drumom između stenovite Scile i zastrašujući duboke Haribde.

- Stanite! Meni je muka!

Zaista, put je bio toliko uzan da su zadnji točkovi često silazili sa asfalta koji se lomio između stena i provalije na čijem je dnu, ispod, sa puta nevidljivog sela Zukve, tekla još nevidljivija reka Bukovica.

Kada su se dočepali Bukovičke gore činilo im se da su se svog jada otarasili. Ali, odatle putem prema Žabljaku, pokazalo se da sve vrvi od šarenolikog, ali uglavnom namrgođenog sveta koji se koliko juče podigao iz mrtvih. Tako su putnici svaki čas nailazili na razne vrste zaseda, straža i predstraža, prepreka, barikada, kontrolnih i drugih punktova.

Izgledalo je kao da su svi bili izgubljeni jedni bez drugih.

- Stoj! Mi smo Kaločini Kriči! Viđeste li đe one Drobnjačke pogani i fukaru? A da nema slučajno koji od vas da je...

- Stoj! Mi smo Drobnjaci! Viđeste li đe one Kričke pogani i fukaru? A da nema slučajno koji od vas da je...

- Stoj! Mi smo Dukljani hrabrog arhonta Vojislava! Viđeste li đe one Vizantinske pogani i fukaru Teofila Erotika? A da nema slučajno koji od vas da je...

- Stoj! Mi smo Vizantinci! Viđeste li đe onu Dukljansku i Travunijsku pogan i fukaru? A da nema slučajno koji od vas da je...

- Stoj! Mi smo Travunjani! Viđeste li đe one Dukljanske pogani i fukaru? A da nema slučajno koji od vas da je...

- Stoj! Mi smo Savini Nemanjići! Viđeste li đe one Bogumilske pogani i fukaru? A da nema slučajno koji od vas da je...

- Stoj! Mi smo Bogumili! Viđeste li đe one Nemanjićke pogani i fukaru? A da nema slučajno koji od vas da je...

- Altola! Siamo soldati del conte Ciano. Avete visto quei masklzoni rossi? E fra di voi, per caso, non e che...

44. Đevič kamen

Kod Đevič kamena, čudesne stene koja se nalazi na bregu pored samog puta, vodila se prava bitka! Pijani svatovi su se tukli tako nemilosrdno da samo zahvaljujući srećnoj okolnosti što su u toku bili sudnji dani nije bilo mrtvih na gomili.

- Pa šta je ovo, ljudi moji? Zar se valja tući zbog jedne obične lepotice? - pokušao je Zlokrat Tromb da urazumi krvave svadbare. - Hej ti, momče! Da, da ti! Ma ne ti! Ovoga sa sabljom zovem! Ma ne tebe! Znam, znam da i ti imaš sablju! Zovem onoga!

- Me-e-ene?

- Da, da tebe čoveče! Ti i ona lepotica nevesta mi ovde jedini izgledate razumno...

- Pa ja sam mladoženja, a osim toga znate kako se kaže: o mrtvima sve najbolje...

- Sudeći po tome da svi izgledate kao da vas je neko dobro isprebijao, nisam siguran da ste se baš spremili za svadbare.

- Ma pusti čoveka, Zlokrate.

- Što da ga pustim? Duša mu u nosu, zemlja mu sipa kroz nogavicu, a on bi se tukao!

- Nisam ja počeo tuču ni prošli put. Jednostavno, dunuo je vjetar krivac, podigao veo, otkrio lice mojoj nevjesti, a oni, tobožnji svadbari, čim su viđeli tu lepotu dohvatili se za guše...

- Laže! - dovikivao je jedan pomodreli svadbar. - Kakav vjetar krivac? Namjerno je kaurin podigao zar da bi osramotio nevjestu...

- Laže! - dovikivao je drugi pomodreli svadbar. - Mi smo krenuli na jednu sasvim drugu svadbu i sasvim slučajno smo nalećeli na ovo veselje...

- Laže! - dovikivao je treći pomodreli svadbar. - Oni su ovamo, baš kuda mi prolazimo doveli svoju nevjestu...

- Lažu svi! - dovikivao je četvrti pomodreli svadbar. - Bilo ih je tri đevojke koje uopšte nijesu bile nevjeste, ali su zato bile sasvim gole!

- Laže! - dovikivao je peti pomodreli svadbar. - Ja sam isto mladoženja i...

- I ja sam jedan mladoženja!

- I ja!

- I ja!

- Ja sam pravi mladoženja tri puta više od vas!

- U redu je. Samo vi nastavite sa tučom. Ipak, reci nam ti, momče, pre nego što nastaviš bar ukratko kako vam je bilo tamo - pitao je Zlurad Šmol.

- Eh, kako nam je tamo bilo? Pa pogledajte kako nam je ovde sada i sve će vam biti jasno! Nas pokupe tek za sudnji dan kada dođe stani - pani, kada se već zahuktavaju svakakva zla i kada smak sveta samo što nije sve uništio. Takve smo ti mi sreće: bace nas pravo tamo gde oganj žeže, ljuta guja ugriza, grom gađa, kiša plavi, poplava davi, dim kulja, zemlja se trese, more udara o mramorje, sneg sneži, sunce prži...

- Kao u vojsci! Znao sam da se od smrti ničemu dobrom ne treba nadati - primetio je Zek.

- Tako je to! Kada čovek jednom sebi dozvoli da umre onda mu više nema spasa. Smucaš se kao protuva od jednog do drugog sudnjeg dana, a on može ponekad i da potraje.

Violentina Klon se iz sasvim profesionalnih razloga interesovala za izglede smaka sveta u budućnosti.

- Nikad vam se to ne zna. Negde, recimo, čitavu godinu rominja pre potopa. Jednom su nas izvukli iz grobova u rano jutro, a oko podneva je potpisano primirje!

- Vjerujte mi ja još nisam siguran da li je ovaj sudnji dan pravi ili je u pitanju samo još jedna obična lažna uzbuna...

- Nije ni čudo kada se samo bijete!

- A šta bi ti radio kada bi te neko iz košmara probudio i pravo pred sopstvenog krvnika stavio?

- Tako je to uvek: sećanje oblikuje formu, a forma oblikuje sećanje! - mudrovao je Šmol.

Prisutni su ga pogledali u nedoumici.

- Pa šta? Ionako to najverovatnije nisam ja prvi rekao. Siguran sam da je neka znamenita ličnost to ranije učinila. Uostalom, sve takve izreke liče jedna na drugu i niko ih ne razume.

- Da, ali samo sve takve...

- Nemojte se svađati pred pokojnicima. Idemo!

- Hej, nevesta, hoćeš li sa nama autom do Žabljaka?

- Pilula pusti nevestu, saseći će nas ovi Abazovići.

- Kad je na Đevič kamenu bio onakav metež, kako li je onda tek na Vražjem jezeru?

- Mislim da je to veoma zgodno mesto da se malo okupamo u plićaku...

- Ja se bojim tog Vražjeg jezera...

- Samo ćemo da virnemo iz kola i idemo dalje.

Ubrzo su putnici izašli na jezersku ravan.

Tu i tamo na blago zatalasanim livadama Jezera tukle su se manje grupice ratnika svih boja i zastava. U pozadini, naspram oštrih vrhova Stožine i Uvite grede izvijali su se dimovi - pouzdani znaci da palikuće u Pošćenskom kraju neće dozvoliti da ih smak sveta preduhitri.

Na raskrsnici kod stare, gromom udarene Banske kuće, stajalo je desetak radnika čas u nedoumici čitajući svoja imena na spomeniku, čas sa nevericom i strahom zverajući u vedro nebo.

Iz daljine se videlo da je na livadama oko Vražjeg jezera sve mirno. Čak se ni uobičajeno krdo volova nije krilo od obada na obližnjem brdu. Samo su se tek izronili utopljenici i utopljenice sunčali na livadama obasjanim poslednjim i blagim sunčevim zracima.

45. Sumrak na Žabljaku

Već u holu hotela Šmola je čekalo prijatno iznenađenje.

- O kakvo prijatno iznenađenje, gospodine Dušica! I vi ste ovde došli! Da li se možda sećate "Zabrinute"? Eto, kao što vidite, ja sam poslušala vaše mudre savete. Tu sam već dve nedelje. Došla sam sa klubom moga momka. Klub ima visinske pripreme. Poslušala sam svaku vašu reč i zaista mi je sve u životu odjednom krenulo kako valja. Jedino su trener, fizioterapeut i rezervni bekovi malo ljubomorni. Doduše, pojavila se juče i jedna, da vam ne kažem kakva ženska. Šta da vam pričam. Ta fufica sa zelenom olupinom od mercedesa umalo nije poremetila strogi režim visinskih priprema! Na žalost, zbog tog smaka sveta čak je i nastavak prvenstva doveden u pitanje...

- A gde je otišla ta... kako rekoste... fufica?

- Po hotelu se priča da se vucara za nekakvim zgubidanom po šumama oko jezera. Koliko sam ja čula od kuvarice, njoj je servirka rekla da joj je sobarica kazala da recepcionarka zna kako je još rano jutros pošla na Ćirovu Pećinu... Možete li zamisliti tu gaduru: prespavala je, kaže, u domu na Sušičkom jezeru, a sutra će, kao, kolima da se popne na prevoj Sedlo, pa odatle na vrh... Svašta! - pokušala je "Zabrinuta" da svojim britkim zapažanjima obraduje Šmola.

- Gospodine Šmol! Gospodine Šmol! Kakvo prijatno iznenađenje. Evo, mi smo baš malopre stigli. Šta kažete na to? Sigurno se pitate kako se to jedan prorok poslednjeg dana spanđao sa čuvenom voditeljkom Šarkom Šljunak! Ali pogledajte samo: pa i vi ste u društvu dražesne proročice Violentine Klon, zar ne? A, tu je koliko vidim i naš Zlokrat Tromb! Nešto ste mi se promenili za ovih nekoliko dana, dragi Zlokrate. Malo ste ubledeli! Kao da ste smrt videli, ili ste se možda od smaka sveta uplašili. No, šalim se, vi to bar razumete. Obzirom da je Sudnji dan odmakao, bolje da što pre pođemo na počinak - Hristifor Poskok je ljubazno zevnuo.

- Ali, molim vas, skromni naš Šmole, dopustite mi da u ovako svečanoj situaciji citiram samu sebe, ovde je tako lepo: svi ti vrhovi, šume, jezera, pašnjaci...

- Pitam se kako ste znali da ćemo mi baš ovamo doći - upitao je Šmol proroka.

- Pa javio nam se Zlokrat uoči vašeg polaska. Ali to je tako divno iznenađenje! Ko bi rekao da ćemo se svi ovde naći. Ah! Kako ste samo vi i gospođica Violentina skladan par.

- Mi nismo par.

- Kako? Pa mi smo videli da vam je gospođica Violentina odnela stvari u sobu? Kako vam samo nije žao gospođice Violentine? Pogledajte! Pa ona plače! - pokušao je da produži razgovor Hristifor Poskok, prorok poslednjeg dana.

- Šmole, osećam se kao vaš veliki dužnik, znam da nisam morao na sva zvona da objavim da krećemo ovamo, pa zato kao čovek poreklom iz ovoga kraja, tačnije iz varošice u blizini Žabljaka, smatram da je red da vas sutra ujutro ja povedem na uspon na Ćirovu Pećinu. Uzgred, sasvim sam siguran da nas spas čeka na vrhu. Ne bi se Morana pentrala baš na Ćirovu Pećinu da ne zna gde je spas čeka.

Razgovor se otegao do kasno u noć.

- Ne, ne! Nećeš ti bez mene, Šmole! Prozirna je ta tvoja igra. Kao da ja ne znam da tebi Morana treba samo zato da bi izvukao živu glavu. Misliš li ti da si Noje? Ha? Prozreo sam te! - pokušao je Zlokrat Tromb da pred spavanje zapodene svađu.

// Projekat Rastko / Književnost / Umetnička književnost //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa projekta | Kontakt | Pomoć ]