Стефан Првовенчани: Сабрани списиХиландарска повељаОригинал се чува у Хиландару. Писана је на пергаменту, дугом 63 а широком 32,5 см. Доњи део је сужен, почевши од 50. см па до краја, тако да има облик неправилног троугла. Текст је писан уставним писмом, црним мастилом. Има укупно 75 редака. На крају је Стефанов потпис испод њега је датум ("месеца септембра 29. дан"), па потврда краља Владислава. Печат није сачуван, али прорези на дну, за врпцу, указују да је он морао постојати.*** Када у почетку створи Бог небо и земљу и људе на њој, и благослови их и даде им власт над сваком тварју својом, постави једне царевима, друге кнезовима, треће господарима, и свакоме даде пасти стадо своје и чувати га од свакога зла које би наишло на њега. Стога, браћо, Бог премилостиви утврди Грке царевима, а Угаре краљевима и разделив сваки народ, и закон даде, и обичаје установи, и господаре над њима по обичају и по закону раставив својом премудрошћу. Зато по многој својој и неизмерној милости човекољубља, дарова нашим прадедовима и нашим дедовима да обладају овом српском земљом и све као Бог чинећи на боље људима, не хотећи људске погибли, постави господина ми оца за великог жупана, названог на светом крштењу Стефана Немању.(1) И обнови своју дедовину и боље утврди Божјом помоћу(2) и својом мудрошћу, даном му од Бога. И подиже пропалу своју дедовину, и приобрете од морске земље Зету и са градовима, а од Арбанаса Пилот, а од грчке земље Лаб с Липљаном, Дубочицу, Реке, Загрлату, Левче, Лепеницу, Белицу.(3) И кад Божјом помоћу својим трудом све то задоби и кад с помоћу Божјом мир и тишину прими држава његова одасвуд, поче пооштравати мисао своју и поучавати ум свој, и желети са журбом,(4) и старати се о души својој, господин ми свети благоверни часни старац Симеон,(5) подвизавајући се да на дан Страшнога суда буде прибројан у неки број са онима који су угодили Богу(6) и како би стекао оно рајско и неизречено жилиште неким обичајима,(7) и нарочито жељаше да прими анђеоски и апостолски лик.(8) И подвизаваше се да би са поспешењем следовао Владичиној речи, коју рече.(9) "Узмите иго моје на себе и научите се од мене, како сам благ и кротак и смеран срцем. Јер иго моје је благо и бреме моје је лако." Пошто Свето Писмо јавља: "Љубав Божија у вернима привезана је", овоме, дакле, привеза се најчвршће.(10) А када је минуло много времена, и пошто смо ми деца његова отхрањена до ситости, он поче да узашиље молбе Премилостивом Владици, да га не лиши онога што жели, већ да га, приклонив ухо своје, услиши.(11) Овај мишљу беше узнесен и жељаше: као да стоји на узвишеном месту, у пролетње време, у веселу дану, тј. сунчану; виде издалека равну ливаду, красну изгледом, лепу створењем. Сред ње стајаше дрво дивно, округласто гранама, пуним лишћа, преукрашено цвећем и пуно плода, благи мирис одајући. А сред дрвета настанила се беше птица слаткогласна, кротка у седењу, тиха у песмама, весела у цвркутању, јасна у шаптању, једна од мудрих птица љубавних, слатки његов детић, који је некада био мени везом рођења брат, звани Сава монах. Овај сеђаше у дрвету, тј. у Светој Гори и неумуклим гласом, високим грлом, јасним звуком, измењујући гласове прелепе и предивне, и необичне песме појући. И тај глас уђе у ући пречудног и дивног господина ми светога Симеона, часнога старца. А њој и остале птице, на доњим гранама седећи, слатком њеном гласу својим гласовима весело помагаше. И овога гледајући, овај дивни муж - љубљено и слатко чедо своје, које беше отишло и одвојило се, пређе у свету ту ливаду, и лепо дрво и предивне птице - помисли у себи овај глас: "Да сиђем на красну ту ливаду; дошавши, лепоту дрвета сагледаћу, и близу њега ставши, наситићу се краснога гласа предивне оне птице.(12) Док је он ово помишљао, Владика његов премилостиви не презре мољења његова, која из дубине срца уздизаше, него као штедри трудопријемац и давалац награда рече нескривеним устима својим: "Не дођох призвати праведнике, него грешнике на покајање". Када је приспело погодно време, сву славу и част овога света ни у шта урачунавши, а красота овога света постаде му видима као дим; Христова пак љубав расла је у њему и разгарало се срце његово у њему, јер беше као стан спремљени му и као сасуд пречисти Његовом светом Духу.(13) Остави државу своју, од Бога њему даровану,(14) и сва своја изврсна и различита имања,(15) јер је Христос Бог тако хтео и пресвета Владичица Госпођа Богородица. Насити га неизрециве свете жеље и учини га учесником неизреченог и часног анђелског и апостолског лика, малог и великог.(16) Када се ово свршило, пошто је неким приложењем Христос то у ум његов поставио и поучио тако часног ми и блаженог старца светог Симеона, остави мене, у Христу даровано му чедо, на престолу своме и у Христовом дарованој му држави, мене, љубљеног сина свога, Стефана великог жупана и севастократора, зета боговенчаног кир Алексија, цара грчког.(17) И овај као подвижник и чедољубиви и слатки старац, господин ми свети Симеон, ако сам и недостојан да се назовем његовим сином, благослови ме изврсније од остале моје браће, као што благослови Исак Јакова, сина свога, сваким благословом.(18) И поче ме учити да се потрудим на свако благо дело у држави мојој, и да милосрдан будем народу хришћанском који ми предаде, и заповеди ми о црквама да се бринем и о монасима који у њима служе и ни у којем обичају да не будем зазоран од Владике свих и Господа.(19) Потом, извољењем Владике нашег Исуса Христа, као што јавља Свето Писмо: "Уклоните се из места својих и рођења; ни један пророк у отачаству своме није примљен", него спасење добија са онима који живе Христа ради,(20) изађе из државе своје и од деце своје, и подружја свога, да би постигао ливаду ону пређе описану, и красно дрво и слатку птицу, и ту спасење стекао.(21) И не остави га Владика Господ наш Исус Христос јер се више радује због једног грешника који се каје.(22) Брзо идући с горе оне сиђе на раван, тј. у Свету Гору, где и чу да се живи миран и неметежан живот на ливади тој, и да се правоверје добро укоренило и да светло сија, као неко дрво које дивно стоји, а гране су му освећени и богобојажљиви и христољубиви монаси и сав освећени црквени збор; а сред њих свих као слаткогласна птица, Сава монах, мила утеха христољубивом старцу; чисто, пак, лишће и прекрасни цветови - пророчке проповеди, тј. часних јеванђеља учења и апостолска предања и заповести светих отаца; а мноштво плодова, то је уздање, корен вере, а добре наде - плод, са овим што је напред речено, и благи мирис. Зажеле и ваистину отпочину на дрвету, у коме појаше птица измењујући гласове. То измењивање гласова, о богољубиви господине мој, написаћу пет твојих премудрих чувстава виђење: слушање онога дрвета, мирисање, појање, миловање птица и излетање и остало.(23) Јер изађе из отачаства свога у свету ону ливаду, тј. у Свету Гору, и нађе манастир неки бивши, звани Милеје,(24) Ваведење свете и преславне Владичице Богородице, где не беше камен на камену остао, него разваљен одасвуд. И потруди старост своју, и мене ако и недостојна да се назовем сином његовим, подижући ме да обновим место свето. И ја, последујући заповестима Владичњим, који рече три ствари у светим јеванђељима: "Узљуби Господа Бога свом душом својом и ближњег свога као и сам себе", треће: "поштуј оца и матер", пошто ми је сведочио господин мој свети Симеон. Вољу његову испуних о цркви и о другим стварима, на које ме принуди.(25) И сећајући се часног живота славних мојих родитеља, како лепоту, како владање народом, како славу и богатство ка ништељубљу ускоро Божја љубав к себи привуче, помислих у себи да ме удостоји Владика мој Исус Христос да будем поклоник ту у пресвете Владичице наше Богородице, и да буде неугашено светило у храму њеном и крај гроба часног и благоверног старца, господина ми светога Симеона монаха. Бих удостојен да му будем, с њим, ктитор и служитељ. И обнових га молитвама његовим,(26) и дадох села манастиру: Ђурђевић, Петровић, Крушево, Книна, Рубач, Поток, Дрстник, Гребник, Гован, Заљуг, и планину Добре Доле, а винограда два и трг Книнац; а у Зети половину Каменишта, и са људима. И потом додадох Виден и Беличишта с горњим Вранићима до Градишта.(27) По овоме, молим вас, господо моја и браћо, коме Бог дарује овај престо после мене и ову државу, да не увреди свету Богородицу у свим овим правима писаним овде, и да не буде потворена реч моја ни дар. Ако ли ко потвори и увреди свету Богородицу, да га Бог прокуне и света Богородица и да му је супарница пред Сином њеним на дан онога Страшнога судишта Христовог. Јер ако измени реч моју, то ако сам сатвори што год светиње за душу своју, неће му бити тврдо од других, који буду господари после њега. Делајући не потворих дела, давања господара који су били пре мене, него још приложих к томе и довољно сатворих, испуњена у сваком потребовању, у веке векова, амин. Крст великог жупана Стефана, намесног господина све српске земље. КОМЕНТАРИ* У коментарима се неће давати напомене у вези са оним деловима Стефановог текста где постоји потпуно слагање са Немањином повељом. За то нема никакве потребе јер постоје изврсни коментари Димитрија Богдановића уз Немањину Хиландарску повељу у књизи: Свети Сава, Сабрани списи. Припремио проф. др Димитрије Богдановић, Просвета, Српска књижевна задруга, Београд, 1986 (Стара српска књижевност у 24 књиге, књига друга).
// Пројекат Растко / Књижевност / Литургичка књижевност // |