Jovan Deretić: Kratka istorija srpske književnosti

Reč unapred

Pred čitaocima je nova verzija knjige objavljene pre nekoliko godina kod "Nolita". U njoj je istorija srpske književnosti izložena skraćeno, u obimu za skoro dve trećine manjem nego u prvoj verziji. Pregledu ranijih epoha pridružen je sasvim sumaran i nepretenciozan prikaz naše književne savremenosti. Istorija je dovedena takoreći do sadašnjeg trenutka. To je izvesna njena prednost u odnosu na širu verziju (koja je stala na 1970.), ali i veliki rizik. Vrlo je teško govoriti o onome što je u stalnom kretanju i menjanju. Ovde je to ipak bilo lakše izvesti zato što i svi drugi delovi knjige teže da budu što je moguće kraći i sažetiji, tako da poslednje njene stranice manje odudaraju od ostalih. U celini, ovaj poduhvat nema drugih pretenzija nego da bude uvod, opšti pregled, informacija o tome kakva je u kojem vremenu bila naša književnost i kako se menjala iz epohe u epohu. Dobra je strana ovakvih pregleda u tome što omogućavaju da se osnovni uvid u predmet stekne za relativno kratko vreme. Onima koji žele ići dalje i dostići dublje i potpunije poznavanje naše književnosti ovaj pregled može poslužiti kao prelaz ka opširnijem njenom prikazu u prvoj verziji.

Radi boljeg korišćenja jedne i druge verzije, potrebno je ukazati na najvažnije razlike među njima. U skraćenoj verziji izostavljeni su ceo uvod i bibliografija; pojedina poglavlja međusobno su spajana tako da je njihov broj smanjen sa 16 na 12; izostavljena su neka potpoglavlja ili su spajana s drugima, otud mnogi novi podnaslovi; neki pisci, naročito oni manje značajni, drukčije su razmešteni unutar poglavlja ili između njih. Nastojao sam ipak da bude što manje izbacivanja teksta a što više zbijenog izlaganja. U toku rada često mi je bio u mislima stih Branka Miljkovića "Ništa nije izgubljeno. Samo je sažeto", u kojem je data lapidarna formula sažetosti.

Osim tehničkih izmena, bilo je i drugih, važnijih. Novo izdanje, makar i skraćeno, iskorišćeno je kao prilika da se otklone neki propusti prvoga, zatim da se knjiga dopuni novim saznanjima i da se pojedini njeni odeljci dorade. Najviše novina ima u prikazu književnosti od prvog svetskog rata do danas. Poglavlja u međuratnoj literaturi koncipirana su na nov način. Nadrealizam je obrađen u istoj glavi gde i ekspresionizam, kao drugi tok jednog istog razdoblja koje je ovde dobilo naziv "Avangarda" (umesto ranijeg "Ekspresionizam"). U poglavlju o 30-im i 40-im godinama osnovne celine raspoređene su na drukčiji način, tako da se bolje vidi jedinstvo razdoblja, kojem je ovde dato ime "Novi realizam" (umesto ranijeg, opisnog, "angažovana literatura i zaokret prema realizmu"). Zadnje poglavlje, o posleratnoj književnosti, sadrži najviše dopuna: šire su obrađene 60-e godine, obuhvaćena je i književnost 70-ih, ukazano je na osnovne razvojne tendencije u prvoj polovini 80-ih godina, dati su osnovni podaci o satiri i dečjoj književnosti.

Do ovog izdanja došlo je zahvaljujući predusretljivosti urednika BIGZ-a koji su omogućili da se skraćena Istorija srpske književnosti pojavi u ediciji "Džepna knjiga" i time postane dostupnija širem krugu čitalaca. Posebnu zahvalnost dugujem urednicima Ljubiši Jeremiću i Rajku Petrovu Nogi. Prvi je pročitao rukopis u celini i dao mi niz korisnih sugestija, naročito u odeljku o posleratnoj prozi. Drugi mi je pomogao u doradi odeljka o posleratnoj poeziji. Zahvalnost dugujem takođe Bojani Stojanović, asistentu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, za pomoć u prikupljanju građe o sadašnjem književnom trenutku i Branislavu Brboriću, koji mi je bio nezamenjiv savetnik u oblikovanju konačne jezičke redakcije ove knjige.