Говор Станислава Кракова у Скопљу 1934.

Станислав Краков је био српски официр, четник, новинар, писац и филмски редитељ. Од оца Сигмунда Кракова, лекара и потомка пољске племићке породице Краков-Бољча и мајке Персиде, потомка кнеза Николе Станојевића из Зеоке страдалог у сечи кнезова 1804. године. Био је добровољац у одреду Војина Поповића - Војводе Вука у Балканским ратовима, учествовао је у Првом светском рату и борбама на Солунском фронту. Током своје војне службе рањаван је 17 пута и носилац је 10 одликковања, пензионисан је 1921. у чину поручника. Након Првог светског рата уписао је и дипломирао права. Био је уредник ваздухопловног часописа ,,Наша крила" (1924-1939) и часописа ,,Телеграм" (1939). Од 1932. године је главни уредник листа ,,Време" затим и његов директор све до 1936. Био је и политички уредник ,,Политике", као и помоћни уредник у часопису ,,Ратник" до 1939. године.

Одликовања Станислава Кракова:

• Орден Белог орла са мачевима 4. степена
• Орден Југословенске круне V реда
• Орден Светог Саве
• Медаља за храброст
• Споменица Освећено Косово
• Споменица на рат 1913. године
• Споменица за рат ослобођења и уједињења 1914—1918. године
• Албанска споменица
• Крст милосрђа
• Орден румунске круне

Дела Станислава Кракова:

• Живот човека на Балкану
• Кроз буру
• Крила
• роз Јужну Србију
• Наше последње победе
• Црвени пјеро
• Пламен четништва
• Престолонаследник Петар
• Човек који је изгубио прошлост
• Кроз земљу наших царева и краљева (филм)
• За част отаџбине (неми филм) - Голгота Србије (филм са звуком)

Извор снимка: Југословенска Кинотека