Приступ књизи "Историја српске културе"

Павле Ивић

Мало је књига које су толико потребне култури једног народа колико књиге о самој тој култури. За ширу публику најкорисније је дело сажето компоновано, питко писано, сваком приступачно, које ће културу ипак представити свестрано, не заборављајући ни једну њену битну саставницу. Таква књига, разуме се, мора се ограничити на оно најбоље и најважније и мора бити плод рада многих аутора, стручњака за најразличитије области. Задовољавајући минимум радозналости публике и пружајући јој прва обавештења, таква књига подстиче на даље тражење у области по избору читаоца. Својом многостраношћу она може привући и најпросвећенијег појединца. Макар он био и врхунски стваралац у појединој области, он ће ту наћи нових сазнања из неке друге дисциплине. Сама идеја да се напише управо оваква књига потекла је од књижевника Ђоке Стојчића, сада члана њеног Редакционог одбора.

Код нас нема велике традиције мултидисциплинарних дела која би, конвергентним напором многих стручњака, давала широке пресеке наше многолике прошлости. У средини где је мало људи сваки истакнути стручњак оптерећен је бројним обавезама које не може да избегне јер нема никога другога да прими задатак на себе. Та презаузетост кочи ангажовање на новим пословима и уједно обесхрабрује потенцијалне иницијаторе сложених подухвата. Као што кретање конвоја бродова зависи од брзине најспоријег, тако и довршење великог колективног посла зависи од аутора који је, клецајући под претешким укупним теретом, највише закаснио. Па ипак, у нашој средини изашла су у новије време два таква дела: капитално десетокњижје Историје српског народа у издању "Српске књижевне задруге" и књига Сто најзнаменитијих Срба у издању издавачке куће "Принцип". Сада им се, ево, придружује и ова кратка Историја српске културе, која је, срећом, прошла без већих сарадничких закашњења.

Историју културе не чини само њена прошлост него и садашњост. Штавише, ова последња, мерена критеријима релевантности за савременике и импликација за будућност, у најмању руку не заостаје за прошлошћу. Све разуђенија култура нашег времена обавезала нас је да уведемо и одељке о доменима као што су публицистика, фотографија, радио, телевизија, примењена уметност и дизајн, аматеризам. С друге стране, да би се добио неопходни оквирни контекст који култури стварају политичка и економска стварност епохе, замољена су два еминентна историчара да напишу сажет преглед српске историје. Прилозима такве врсте место је, наравно, на самом почетку текста књиге. Иза њих је дошло поглавље о језику као оруђу културе. Показало се да је књижевни језик сваког раздобља огледало усмерености културе, њеног духа и уопште духа времена. Тако мене кроз које је пролазио књижевни језик обележавају кључне тачке у периодизацији историје наше културе. Ако се удубимо у фазе кроз које су прошли, на пример књижевност или сликарство, уочићемо паралелизам основних црта развоја.

Замисао је Редакционог одбора да се ова књига преведе на неколико светских језика и објави и у иностранству. Добро ће бити да се у рукама просвећеног странца нађе делце које ће га обавестити о многоструким садржајима наше културе, некадашње и актуелне и која ће га успут поучити да оно што му сервирају медији у његовој земљи није цела истина о нама.

Одолели смо искушењу да правимо две различите књиге – за домаћег и за страног читаоца. Главни разлог за такво опредељење није тај што би стварање двоструког текста компликовало и успорило посао око књиге, него тај што смо желели да и нашем читаоцу прикажемо све оно што је вредно и по мерилима строжим од наших националних. Излагање је, дакле, подешено према визури страног читаоца; у њој преовлађује оно што ће њему изгледати занимљиво и значајно. Када се посматра из далека, све што је искључиво локална вредност губи сјај, а рељефније се истичу остварења која својом поруком прелазе границе отаџбине. Обраћена је пажња и на пријем наших остварења у иностранству. Нису само за странце од интереса критичке оцене које су тамо доживела дела наших људи, награде које су многи од њих добили, књиге које су у свету објављене о нашој култури. Наравно, било би неупутно ићи до крајности у настојању да се говори само о ономе што је запажено у свету. Има појава које помажу да се схвати целина стварности иако оне саме својим квалитетима не израњају изнад горње граничне црте чисто отаџбинских достигнућа.

Постоји намера, до чијег остварења остаје дуг пут, да ова књига једном послужи као заметак будућег далеко опсежнијег дела, можда двотомног или тротомног, које би имало амбицију да пружи заокруженију слику, с више података и више анализе. Ту би морало бити места и за систематски напор да се појаве не само прикажу него и протумаче у својим природним узрочно-последичним уланчавањима. Можда најподеснији тренутак за почетак акције око тог програма био би када се прикупе критички одзиви на ову много скромније замишљену књигу. Уосталом, можда ће и она сама, у савршенијем виду после примедаба које ће се чути, доживети нова издања.

Писању прилога који се овде објављују претходио је договор аутора о њиховом општем лику. У понеким случајевима и уредничке интервенције кретале су се у том правцу. Ипак се није тежило потпуној једнообразности прилога. Уважене су како специфичности обрађених тема тако и личне склоности писаца.

// Пројекат Растко / Историја српске културе //
[ Промена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]