Vladimir Leković,
Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, Novi Sad

Balkan, Anadolija, Bliski Istok,
neolitska transformacija - neka pitanja

Objavljeno u: Glasnik srpskog arheološkog društva, godina XI, broj 11, 1996; str. 1 -392.

Balkan, Anatolia, Near East (Neolithic Transformation - Some Inquires)

Karta 1.-Rasprostranjenost keramike: 1/ Balkan-Anza, G. Bačuluj, Starčevo; 2/ Grčka - Proto-Sesklo, Sesklo; 3/ JZ Anadolija – Kiziklaja, Hačilar; 4/ SI Mediteran – Jarmukien, R. Šamra, Mersin; 5/ S. Mesopotamija – proto i rana Hasuna; 6/ Iran Janiktepe, H. Firuz, Sijalk; 7/ Transkaspij – Džeitun Map 1. - Pottery distribution: 1/ Balkans – Anza, G. Bacilui, Starcevo; 2/ Greece – Proto sesklo, Sesklo; 3/ SW Anatolia – Kizilkaya, Hacilar; 4/ NE Mediterranean – Yarmukian, R. Shamra, Mersin; 5/ N. Mesopotamia – Proto/Early Hassuna; 6/ Iran – Yanuktepe, H. Firuz, Siyalk; 7/ Transkaspia / Jeitun

Večna tema, Večno iščekivanje sunca. Oči uvek uperene. " Ex Oriente lux..." Stara latinska izreka ciljala je na upravo taj momenat, večitog, životodavnog karaktera Istoka. Ružičastoprsta Zora hiljadama godina je iščekivana sa žudnjom, a strepnjom u duši. Hoće li najaviti ili odjaviti očekivanog? Kasnije, kada je svako svakome mogao da bude na istoku, izreka Latina dobila je sasvim drugačiju konotaciju. U izvornom značenju svakako bi bila prozaična ali u stara vremena za ondašnji Miro koliko istine! Tamo je "Rajski vrt". Tamo i prvi pad čovekov. Nije li u Starom zavetu^[1] sačuvan memento na mukotrpan i neizvestan put domestikacije, te prenesen u legendu, zbog značaja, sačuvan za naraštaje? Grešniku proteranom iz Raja presuđeno je "... zemlja da je prokleta s tebe; s mukom ćeš se od nje hraniti do svojega vijeka; Trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko; Sa znojem lica svojega ješćeš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet;..." (1. Moj. 3, 18-19). Ako sam u pravu, koliko je to uopšte moguće, pitam se zbog čega se u Starom Zavetu izdvajaju čovekovi afiniteti prema biljnoj ishrani i posebno, znatno kasnije, pridružuju namirnice životinjskog porekla? Po uređenju sveta Bog je odredio čoveku: "...evo dao sam vam sve bilje što nosi sjeme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu" (1 Moj. 1, 29). Da bi posle potopa i posle prinošenja žrtve od strane Noja i njegovih sinova, pošto mu se omilila, blagosiljao prinosioce rekavši im, pored ostalog; "Što god miče i živi, neka vam bude za jelo, sve vam to dadoh kao zelenu travu" (1 Moj. 9, 3). Mnoga su pitanja postavljena, mnogo će ih još biti a brojna će ostati bez odgovora.

Upravo i cilj ovog rada je da postavi izvesna pitanja bez pretenzija da na njih da odgovor kako bi se eventualno čitaocu mogli učiniti. U komentarima posle postavljanja pitanja konstatovane su izvesne činjenice i dato nešto slobodnije pojašnjenje i upoređenja, sve u nameri kako bi se predložili i isprovocirali mogući pravci budućih istraživanja. Ukoliko pak čitalac stekne na nekom mestu drugačiji utisak, zbog eventualne sugestivnosti i iznošenju pojedinih podataka ili zbog konstrukcije sheme prezentiranja istih, neka bude u ubeđenju da to nije suština, već verovatno želja da se određeni problemi akcentuju.

Obzirom da će se pitanja formulisati sa balkanske tačke gledišta, neophodno je prethodno izneti nekoliko kritičkih primedbi. Današnje stanje arheološke naučne discipline po pitanjima vezanim za problematiku neolitske transformacije na prostoru Balkana ne može da nas zadovolji iz više razloga. Na prvom mestu moramo imati u vidu činjenicu da je razvoj arheološke nauke veoma rapidan i dinamičan, pogotovo ako se uzme u obzir period od kraja pedesetih godina kada je započet kompleksan interdisciplinarni projekat istraživanja u iračkom Kurdistanu pod rukovodstvom Roberta Bredvuda. Još je brži razvoj egzaktnih i prirodnih nauka koje su se uključile u naučno istraživačke programe arheologa. Njihovo uključivanje nije dovelo samo do tehničko-tehnološkog i metodološkog unapređenja već i do transformacije arheologije kao nauke. Interdisciplinarno angažovanje na prikupljanju nebrojeno mnogo podataka otvorilo je i neslućene dimenzije u interpretativnom smislu, tako da se arheološki istraživački proces ne da ni zamisliti bez takvog pristupa. Neke od tih interdisciplina su danas samostalne naučne discipline. Ne sme se zaboraviti da su već prvi autori radeći na sistematizaciji i pokušaju da sveobuhvatno kulturno-istorijski interpretiraju Starčevačku kulturu i preciziraju njen interni razvoj te relativno hronološke odnose, bili u izuzetno nezavidnom položaju. Obrađivali su nalaze koje je neko drugi iskopao 20 i više godina ranije, između dva svetska rata te sa skorijih, većinom sondažnih iskopavanja u tadašnjim uslovima i sa nedovoljno izdiferenciranom arheološkom orijentacijom te nedostatkom komparativnog sređenog materijala sa šireg prostora Balkana. Strategija daljeg rada bila je orijentisana na značajnu aktivnost prikupljanja podataka na terenu, pravljenju arheoloških karata, sondažnim iskopavanjima manjeg ili većeg obima sa datom tehnikom i metodologijom. Samo par sistematskih arheoloških zahvata na većoj površini sa stranim učesnicima (Anzabegovo, Obre, Divostin), zatim je relativno brojna sondažna arheološka iskopavanja kao i nekoliko većih sistematskih zahvata, ali u okviru programa zaštite u oblastima veće investicione aktivnosti koja sa sobom donosi nepredvidive i neželjene posledice, nisu bitno promenile pristup u naučnoj interpretaciji ranoneolitske Starčevačke kulture. Svakako da su ona obogatila naš fond znanja, formirale su se nove kulturne grupe, bolje sagledan odnos Starčevačke sa drugim neolitskim grupama, ali na teorijskom planu nije se pokazalo gotovo ništa novo. Možda to i nije bilo moguće na osnovu datih rezultata. Možda su prvi autori na sistematizaciji Starčeva, radeći na po meni neuslovnom materijalu, zaista uspeli. Međutim, ovde se nameće pitanje da li su odabrani lokaliteti uopšte mogli da pruže relevantne podatke za ovu problematiku. Ipak, učinjena su određen poboljšanja u periodizaciji i sistematizaciji D. Aranđelović-Garašanin (Garašanin M. 1979). Takođe je sačinjena potpuno nova sistematizacija na osnovu stilsko-tipoloških osobenosti starčevačkih keramičkih posuda te statističkih i stratigrafskih pokazatelja pretendujući da se evolucionističkom orijentacijom i kulturno-istorijskom interpretacijom bude univerzalna, za čitavu starčevačku teritoriju (Dimitrijević 1979). Iako se na mnogim mestima pokazala neadekvatnom samim svojim nastankom, ukazala je da postoje nedostaci na do tada postojećim sistematizacijama. U relativno novije vreme, takođe na karakteristikama ostataka keramičke produkcije, predložena je drugačija sistematizacija koja ima sve više pristalica (Srejović, 1988). Očigledno je međutim, da sve sistematizacije danas u upotrebi imaju jednu zajedničku karakteristiku, a ta je da svoju interpretativnu logiku baziraju na selektivnoj analizi odabranog materijala upotrebljavajući pri tom opšta teorijska mesta i postojeće ali nedovoljne rezultate interdisciplina i ponekad egzaktnih nauka. U poslednjih dvadesetak godina, terenska aktivnost se svela uglavnom na sondažna rekognosciranja sa nedovoljno diferenciranom strategijom i uglavnom nezadovoljavajućim metodološkim pristupom. Rezultati takvih istraživanja bivaju uklapani u postojeće sistematizacije. Nepostojeća jasna strategija dugoročnog naučno istraživačkog rada omogućila je neadekvatne metodološke pristupe bez interdisciplinarnosti a onemogućila dugoročnu projekciju formiranja neophodne stručne i naučnoistraživačke strukture. Sve rečeno ima odraza i na teorijski rad. Tradicionalna objašnjenja i postojeće konvencije bazirane na analizi formalno-tipoloških karakteristika, stilsko-statističkih podataka, stratigrafskih i komparativno-evolucionističkih opservacija sa kulturno-istorijskom interpretativnom orijentacijom koja ima svojih nedostataka (Trigger 1968), omogućuju kretanje u krug. Fiksiranje troperiodnog sistema logički se lako može objasniti, ali je očigledna njegova funkcionalnost u zatvorenosti teorijske misli. Sve rečeno se odražava i na orijentaciju u istraživačkom poduhvatu na interpretaciji fenomena neolitske transformacije na prostorima Balkana. Među evropskim i našim naučnicima u pogledu na ovaj fenomen i njegovu genezu, iz perspektive Balkana, postoji trojak pristup. Autohtonizam, difuzionizam^[2] - akulturacija i migracionizam (Benac 1978; Garašanin M. 1978, 1980, 1985; Dumitrescu 1983; Jovanović 1972; Mogosanu 1983, Srejović 1988; Todorova-Vajsov 1993; Tringham 1971; Boroneanţ 1973; Garašanin D. 1975). Izvršen je pokušaj prečišćavanja terminoloških kontradiktornosti i nesuglasica oko istih - akeramički i prekeramički neolit, proto-neolit i inaugurisan keramički mezolit kojom prilikom su ustanovljeni primarni, sekundarni i tercijalni geografski centri neolitizacije (Benac 1980). Takođe je predložen i složeni mehanizam prenošenja određenih kategorija kroz prostor i vreme uz aktivnu ili pasivnu ulogu autohtona (Garašanin M. 1985), saglasno već postojećim teorijama o sukcesivnoj ili gradacionoj migraciji često u depopulisan ili slabo naseljen Balkan sa nepoznatim posledicama po autohtone - " wave of advance " model (Ammerman - Cavalli - Sforza 1971: Todorova - Vajsov 1993) ili nešto modifikovan "stop-and-start " proces (Barker 1989; Zvelebil 1989) pa čak i sa prepoznatljivim etničkim nosiocem tih pomeranja (Zvelebil - Zvelebil 1988). Naučna opreznost u donošenju zaključaka u vezi kompleksnih fenomena kakvi su invencija, difuzija i migracija svakako da je neophodna pa čak i onda kada se posmatraju teritorijalno bliske kulture sa dobrim komunikacijama (Redman 1978; Trigger 1968).

Sa druge strane, rezultati višedecenijskih kompleksnih naučno-istraživačkih projekata na velikom broju gornjo-pleistocenskih i rano-holocenskih nalazišta jugozapadne Azije tek nam omogućuju da sveobuhvatnije sagledamo kompleksnost i dugotrajnost neolitske transformacije. Prednosti domestikacije iskristalisala su se tek posle niza milenijuma. Mi taj proces jesmo u mogućnosti da pratimo, ali mehanizam aktivacije daleko je od našeg saznanja, a ocenu dajemo samo po definitivnim posledicama koje je izazvao i iznet citat iz Starog Zaveta. Da prelaz od direktne, oportunističke eksploatacije prirodnih resursa na indirektnu (Bailey 1981), dugo nije imao odraza na čovekovu ishranu izvanredno je značajan zaključak, koji može da ima dalekosežne posledice; izveden je na osnovu analize prestupa stroncijuma u ljudskim kosima. Autor ove analize se zapravo pita "Zbog čega su ljudi prihvatili odgovornost za agrikulturu" kada nema promena u dijeti (Schoeninger 1981). Pretpostavljeni prirodni preduslovi na Bliskom istoku, obilje i raznolikost izvora hrane, su za neke prihvatljiv osnov za "neolitsku revoluciju" razrađen u "Broad Spectrum Revolution" hipotezi (Flannery 1969), dok drugi to dovode u pitanje (Edwards 1989). Kod jednih su osnovni uzrok promene u klimi koje nužno dovode do promena i u biogeografiji potencijalnih progenitora domaćih vrsta, dok drugi ukazuju na brojne kontroverze o trajanju i karakteru takvih promena i mogućeg uticaja na biogeografiju (Redman 1978). Takođe postoje očigledni problemi i sa demografskim hipotezama (Mellaart 1975; Flannery 1969). Zbog iznetih nesuglasica predložen je kompromisni, ili dinamični "Multifaktorski pristup" (Redman 1978). Ipak izgleda sve više zaokuplja pažnju najnovija teorija F. Hola o dvostepenom principu, o vremenski i teritorijalno izdvojenim domestikacijama flore - otpočete pre 18.000 godina i faune - cca 10.000 god. (Hole 1984). Organsko spajanje ove dve vrste domestikacije neminovno dovodi do "efekta umnožavanja koji je dao neolitskoj revoluciji revolucionarni karakter! (Hole 1984). Da li je Stari Zavet opet imao pravo? Spajanje je dokumentovano tokom prekeramičkog neolita B - koza u srednjoj fazi (7.200-6.500 pre n. e.), ovca i goveče u kasnoj (6.500-6.000 pre n. e), dok se svinja i pas definitivno pojavljuju u finalnoj fazi B/C (Rollefson 1989). U nekim oblastima Anadolije dominira goveče kao i u Ras Šamri Vc i Tel Ramadu II. Opisana simbioza odigrala se u "plodnom polumesecu" i uglavnom koincidira sa erupcijom demografskog pritiska. Dolazi do definitivnih i suštinskih promena u kulturi u svim vidovima ponašanja (Mellaart 1975; Bader 1989; Redman 1978; Kenyon 1960, Hole et all. 1969; Braidwood 1971).

Prema našem današnjem saznanju nešto pre sredine VII mil. pre n. e. pojavljuju se na Balkanu prekeramička i protoneolitska naselja. U Tesaliji se, obzirom na ukazan diskontinuitet na prelazu niz mezolita u neolit, pretpostavlja strano genetsko poreklo prekeramičkog neolita. Na takvoj osnovi formira se autohtono rani keramički neolit u okviru starijeg balkansko-anadolskog kompleksa. Dalji tokovi u starijem i srednjem neolitu Tesalije uglavnom pripadaju balkansko-anadolskom kompleksu. Odatle se događaju prodori u severno-balkansko-panonsko-karpatski kompleks (Benac - Garašanin - Srejović 1979) sa laterarnim širenjem prema Albaniji i Bugarskoj (Prendi 1990; Todorova - Vajsov 1993). Pri kulturno-hronološkom definisanju njegov odnos prema protoneolitu Đerdapa sa jedne strane i odnos prema genezi centralnobalkansko-karpatskog kompleksa sa druge (Garašanin M. 1985; Garašanin D. 1975; Brukner 1975).

Posle neophodnih uvodnih napomena o današnjim saznanjima vezanim za fenomen neolitizacije, nagoveštenim problemima i dilemama te brojnim otvorenim pitanjima prelazimo na, u naslovu određeno, postavljanje nekih pitanja.

Grupa Anzabegovo-Vršnik I je genetski vezana sa krajem ranog i počecima srednjeg neolita Tesalije (Presesklo, Magulica i Sesklo), a autori ukazuju i na izvesne sličnosti sa Protosesklom. Ukazuje se i na srodnost sa ostalim grupama izniklim u okvirima balkansko-anadolskog kulturnog kompleksa. To se da jasno uočiti i u načinu privređivanja. U odnosu prema fauni primetne su, ponegde zanemarljive, razlike. Veoma je mali postotak divljih vrsta, dok kod domaćih apsolutno dominiraju caprovidi (Bökönyi 1976, 1988). Ista je situacija i u Slatina-Kremikovci grupi, a verovatno i u Galabniku i Karanovu (Georgiev 1981; Nikolov 1992; Todorov - Vajsov 1993). Međutim, nije ista situacija u Gura Baćului grupi u Rumuniji (Balomey 1966), dok je u panonskoj Kereš grupi istovetna situacija što se tiče domaćih životinja i ako ne pripada balkansko-anadolskom kompleksu (Bökönyi 1974, 1988).

Značajna razlika postoji u analiziranom osteološkom materijalu sa centralnobalkansko-karpatskog prostora starijeg i srednjeg neolita gde je na 5 lokaliteta i to: Nosa-Biserna obala, Lepenski Vir III, Padina V, Golokut-Vizić (Lazić 1988) i Bukovča (Vetnić 1985) više lovnih životinja, dok među domaćim dominira goveče. Kod druge grupe od 9 nalazišta dominiraju domaće životinje sa izrazitim brojem govečeta: Starčevo, Divostin (Lazić 1988), Domboš-Sajan (Girić 1974), Zlatara-Ruma (Blažić), Tečić (Ventić 1986), Obre I (Bökönyi 1976a), Krča, Gura Baćului (Bolomey 1966), osim u slučaju arheološkog nalazišta Mihajlovac-Knjepište (Bökönyi 1992) gde su ovce dominantne ali ne i u mesnoj količini. Očigledno je da se na teritoriji Starčevo i Kriš grupe odigravao drugačiji proces nego u svim okolnim grupama. Interesantno je da u slojevima prekeramičke Argise u Tesaliji zatičemo sledeću situaciju: dom. svinja 216 - divlje, 5 dom. goveče 103 - divlje 11, dok je dom. ovca prisutna sa 33 fragmentovanih kostiju, a pas sa 4 (Boessnek 1960). Treba takođe naglasiti činjenicu da na nekim centralnobalkanskim-karpatskim lokalitetima zatičemo nejasnu situaciju zbog činjenice da sigurno poseduju više horizonata stanovanja, dok je analiza data zbirno. To ozbiljno dovodi u pitanje adekvatnu interpretaciju, ali na opštem planu ti horizonti pripadaju, osim u par slučajeva, istom kulturnom miljeu i relativno kratkom vremenskom periodu. Ipak, nesporno je da smo ovakvim informisanjem uskraćeni za detaljniju analizu, što nikako nije bez značaja.

Pitanje:
Kako tumačiti strategiju gajenja govečeta i svinja u balkansko-karpatskom u odnosu na ekonomiju caprovida u balkansko-anadolskom kompleksu?

Ovde se takođe nameće pitanje: Kako se može objasniti postojanje bezrogih ovaca u primercima Anzabegova koje nisu dokumentovane u starijem neolitu Grčke, dok su prisutne takođe i u okviru centralnobalkansko-karpatsko-panonskog miljea ranog i srednjeg neolita?

Dajemo kao komentar potpitanju mišljenje autora analiza životinjskih ostataka koji se pita: "Ipak, budući primerci će verovatno smestiti bezrogu ovcu u Grčku jer je ona inicijalno mesto ulaska iz Jugozapadne Azije" (Bökönyi 1976).^[3]

Kao komentar u vezi osnovnog pitanja iznosim zaključke E. S. Higsa i M. R. Jarmana o mogućnosti ranije domestikacije govečeta u Istočnoj Evropi ili Turskoj (1969: 37), dok na lokalnu domestikaciju ovde i govečeta ukazuje R. V. Denel u svojoj monografiji " European Economic Prehistory (Barker 1989; fig. 97), i drugi upiru prstom na Balkan što se govečeta tiče (Redman 1978). Pored toga verovatno se na prostorima Balkana počelo i manipulisati divljim travama (Carciumaru 1973, 1978), što je omogućilo veoma brzo prihvatanje seobe "exotic cerealia, emmer and bread wheat" into an environmental and substistence system pre-adapted for them" (Barker 1989; 253-254).^[4]

Da su obe varijante kontakta Tesalije, kako sa Anadolijom tako i sa Bliskim istokom u vreme prekeramičkog neolita B, bile tehnički izvodive pokazuje razvijena prekomorska trgovina (Titov 1969; 101). Protiv prve varijante delimično bi možda govorilo odsustvo glačanih sekira u prekeramikumu Tesalije, a čija je prisutnost osvedočena u akeramičkom Hačilaru. U prilog druge varijante ide specifična forma posude tzv. "white ware", izrađene od krečnjačke mase tipične za razvijeni i kasni prekeramički neolit B severnog Levanta (sl. 52). Takve ali sada keramičke posude, što ne predstavlja nikakav problem ni u hronološkom smislu, pronađene su na nekoliko ranoneolitskih lokaliteta u Tesaliji: Servia - Protosesklo, horizont V (sl. 53). Ocaki - Prosesklo (sl. 54), Ahilejon - rani neolit Ib (sl. 55) i jedna izvedena forma pronađena u srednjeneolitskom sloju Ocaki. Teško je odoleti pomisli na nekoliko fragmenata keramike (da li?) pronađenih u prekeramičkim horizontima u Tesaliji.

Odnos prema Anadoliji, na kulturno-istorijskom planu, najčešće se uspostavlja sa kulturom Hačilara i to ranohalkolitskim kulturnim ansamblom (Garašanin M. 1979). Zbog toga ovde izdvajamo dva fragmenta dubljih zdela iz neolitskih slojeva sa istog lokaliteta i to: fragment zdele na sl. 50 iz Hačilara IX i ulomak dublje zdele na sl. 46 iz sloja VI. Na starijem fragmentu oslikani su crveno-braon bojom puni krugovi na krem osnovi. U gotovo istovetnom maniru oslikana je slična zdela pronađena na lokalitetu Sesklo u Tesaliji u okviru Protosesklo faze (sl. 49). Poslednja ima bradavičaste drške dok su na hačilarskom primerku prisutne tunelaste. Hačilarska zdela poseduje motiv tačke između puno slikanih krugova. Takav način slikanja primećen je kod Hasune "standardno slikane" keramike (sl. 51). Za način ukrašavanja mlađe hačilarske zdele (sl. 46) direktne analogije se mogu naći u Anzabegovu I (sl. 44) i na nalazištu Gradinile-Izlaz (sl. 45) u okviru balkansko-anadolskog kompleksa.

Sa razvojem klasičnog keramičkog neolita, zemljane posude po brojnim vrstama i tipovima, tehničko-tehnološkim karakteristikama, načinu obrade površine, načinu i formi ukrašavanja, a pogotovu zbog svoje brojnosti i kratkoće trajanja predstavljaju izuzetan predmet istraživanja. Iako se ne može zaboraviti upozorenje da keramika predstavlja jednu oštru kategoriju često nepogodnu za komparativno istorijsko povezivanje, osim u posebnim situacijama kada predmet/posuda poseduje neke elemente nefunkcionalnosti (Trigger 1968). Imajući sve u vidu, izvršio sam izbor tri vrste karakterističnih slikanih motiva na keramici pronađenoj na ogromnom prostranstvu od Balkana gotovo do centralne Azije - transkaspijske nizije, ali tako da se sve tri vrste susretnu u jasno definisanom kulturnom i hronološkom miljeu. Na taj su način kartiranjem izdvojene grupe prikazane na karti u tekstu. Obrađeni motivi, kao i način izvođenja istih nisu nikako privilegija kultura izdvojenih na navedeni način. Naprotiv, postoje prisutni u sadržaju lokaliteta na svim prostorima, ali nikada u kombinaciji sva tri. Ovde se takođe ne tvrdi da su to jedini načini ukrašavanja posuda u ovako izdvojenim kulturnim miljeima. Ima ih sijaset drugih, ali to su karakteristike značajne za upoređivanja na "lokalnom" planu. Ipak, čini mi se da su i to elementi koji ukazuju na obezbeđivanje kontinuiteta teritorije. Da se ovde ne bismo nepotrebno zamarali nabrajanjem pojedinačnih fragmenata, njihovog porekla i hronologije, obzirom da je priložen spisak ilustracija sa relativnim podacima, dovoljno je samo naglasiti vremenski raspon u kojem se pojedini nalazi kreću. U pitanju je razvijeni keramički neolit; a traju i sa prvom pojavom bliskoistočnog ranog halkolita, što se grubo vremenski odnosi na period nešto pred kraj VII milenijuma do pre završetka prve polovine VI milenijuma. Najstarija pojava svedočena je u Protohasuna kulturnoj grupi severne Mesopotamije (br. 5 na karti), a kako se ide u istočnom ili zapadnom smeru vreme prve pojave postepeno kasni i biva zatečena početkom VI milenijuma kako na Balkanu (br. 1 na karti) tako i u kulturi Džeitun u Transkaspiji (br. 7 na karti). Napominjem još da ovo nisu i jedini elementi koji se mogu povezivati na ovom ogromnom prostoru.

Pitanje:
Da li u razvijenom klasičnom keramičkom neolitu i pored tendencije za fiksiranje izrazite partikularizacije, postoje mehanizmi za ostvarivanje široke lepeze odnosa na velikim prostorima. Da li postoji jedna široka zajednička osnova na ideološkom, socijalnom, ekonomskom, opšte kulturnom planu?

Nesporna je opravdanost uvođenja balkansko-anadolskog kulturnog kompleksa u arheološku teoriju i praksu, međutim nezadovoljavajući stepen istraženosti zamagljuje i najverovatniju istinu. Odnosi i veze Balkana i Bliskog istoka, najverovatnije maritimnim putem, izgleda da su bile nešto jače, ali su nedovoljno istražene. Ovde se ne govori o primarnim, sekundarnim centrima. Ovde se ne govori o prvenstvu inovacije, jer je opšte poznata činjenica da se nešto može izuzimati mnogo puta. Ovde se promišlja, usled nemogućnosti da se sagleda mehanizam i priroda potencijalnih interkulturnih relacija na širokom "mondijalističkom" planu, put traganja u pojašnjavanju odnosa JI Evrope i JZ Azije. Odnosu uzimanja i davanja koji nikada nije bio jednosmeran!

¹ Citati preuzeti iz prevoda Đ. Daničića, Sveto pismo Staroga i Novoga Zavjeta, Beograd, 1967.

² Pod difuzijom se podrazumeva širenje ideja. Skup ideja predstavlja KULTURU. Ovo što se naziva MATERIJALNOM KULTUROM su u stvari proizvodi KULTURE. Proizvodi KULTURE se mogu širiti na dva načina: migracijom i trgovinom. Sa prvim se šire i ideje dok kod drugog načina to nije obavezan slučaj.

³ Prisustvo divlje ovce na prostorima Evrope konstatovano je među nalazima sa lokaliteta gornjeg Pleistocena i ranog Holocena. Primerci su kategorisani kao Ovis sp. ali i O. tradelaphus, O. argaloides, O. cf. ammon, O. cf. orientalis, O. ammon orientalis (Barker 1988). Divlji predak postojao je do skora, a možda još uvek postoji, na Sardiniji i Korzici (Cole 1967).

⁴ Na Balkanu je utvrđeno prisustvo gotovo svih progenitora legumina i žitarica osim Tr. dicoccum te hibridnih vrsta na bazi nje (Barker 1989: 252-253; Todorova - Vajsov 1993: 147). U ranomezolitskim slojevima pećine Frankti (Grčka) pronađen je divlji ječam kao i u pećini Uzo na Siciliji (Barker 1989: 252: Hansen - Renfrew 1978), dok je manipulacija cerealija utvrđena u protoneolitu Đerdapa (Carciumaru 1973, 1978).

• ABSA - The Annual of the Britisch School at Athens.
• BASOR - Bulletin of American School for Oriental Research.
• God. CBI - Godišnjak Centra za Balkanska ispitivanja ANUBIH.
• GSAD - Glasnik Srpskog Arheološkog Društva.
• ИАИ - Известия на Археологическия Институт, София.
• JFA- Journal of Field Archaeology.
• MMSUM - Memoirs of the Museum of Anthropology University of Michigan.
• NM - Neolithic of Macedonia.
• NS - The Neolithis of Serbia - Archacological Research 1948-1988.
• PAPhS - Proccedings of the American Philosophical Society.
• PJZ - Praistorija jugoslovenskih zemalja.
• PNCRE - Problemes de la Neolithisation dans certaines regiones de l'Europe, Krakow
• SCIV- Studii si cercetari de Istoric veche.
• WA - World Archaeology.
• WMBH - Wissenschaftlichen Mitteilungen aus Bosnia and Herzegovina, Sarajevo.
• ZNM - Zbornik Narodnog muzeja.

- Ammerman A. J. - Cavali-Sforza L. L., 1971, Measuring the Rate of Early Farming in Europe, Man 6/1, 674-688

- Бадер Н. О., 1989, Древнейшие земледельцы Северной Месопотамии, Москва

- Bailey B. N., 1981, Concepts of Resource Exploatation: Conntinuity and Discontinuity in Paleoeconomy, WA 13/1, 1-15

- Barker G., 1989, Prehistoric Farming in Europe, Cambridge.

- Benac A., 1980, Conditions geographiques du processus de Néolithisation dans certaines regions de l'Europe, 35-48, PNCRE, ed. J. K. Kozlowski et J. Machnik, Wrozlaw etc.

- Benac A. - Garašanin M. - Srejović D., 1979, Zaključna razmatranja 635-67 u PJZ II, Sarajevo

- Blažić S., Ostaci životinjskih vrsta sa lokaliteta na autoputu kroz Srem, 331-346 u Arheološka istraživanja duž autoputa kroz Srem, Novi Sad 1995.

- Boessneck J., 1960, Zu den Tiekrnochenfund aus der präkeramischen Schicht der Argissa-Magula, Germania 36, Heft 3/4, 336-340.

- Brukner B., 1975, Balkankomponenten in Neolitithikum des jugoslawischen Donaugebiets, God. CBI XIV/12, 25-35

- Bolomey A., 1966, Pe Marginca Ana Lizei Archeoosteologice a Materialului de la Circe-Doq, SCIV 27-4, 465-475

- Bökönyi S., 1974, History of Domestic Mammals in Central and Eastern Europe, Budapest

- Bökönyi S., 1976, The Vertebrate Fauna from Anza, 313-363 u NM, ed. M. Gimbutas, Los Angeles

- Bökönyi S., 1976a, The Neolithic Vertebrate Fauna of Obre, WMBH IV, 55-154

- Bökönyi S., 1988. The Neolithic Fauna of Divostin, 419-446 u Divostin, ed. A. McPheron and D. Srejović, Pitsburg

- Bökönyi S, 1992., Animal Remains of Mihajlovac-Knjepište; An Early Neolithic Settlement of the Iron Gate Gorge, Balcanica XXIII, 77-87

- Boroneant V., 1973, Recheerces archeologiques sur la Culture Schela Cladovci de la zone "Portes de Fer", Dacia XVII, 5-27

- Braidwood R. J., 1972, Prehistoric Investigations in Southwestern Asia, PAPhS 116/4, 310-32.

- Brentjes B., 1968, Vom Schanidar bis Akkad., Leipzig-Jena-Berlin

- Carciumaru M., 1973, Analyse polinique des coprolites livres par quelque stations archéologiques des deux bords du Danube dans la zone des "Portes de Fer", Dacia XVII, 53-60.

- Carciumaru M., 1987, L'analyse pollinique des coprolites de la station archeologique de Vlasac, 31-34 u Vlasac II, Beograd.

- Cole S., 1967, The Neolithic Revolution, London

- Dimitrijević S., 1979, Sjeverna zona - Neolit u centralnom i zapadnom djelu sjeverne Jugoslavije - Rani neolit, 235-260 u PJZ II, Sarajevo

- Dumitrescu V., 1983, Epoqa Néolitique et Enéolithique, 56-128 u Esquisse d'une prehistoire de la Roumanie, ed. Dumitrescu, Bururest

- Edwards P. C., 1989, Revising the Broad Spectrum Revolution: and its Role in the Origins of Southwest Asian Food Producing, Antiquity 63/239, 225-246.

- Flannery K., 1969, Origins and Ecological Effects of Early Domestication in Iran and the Near East, 73-100 u The Domestication and Exploatation of Plants and Animals, ed. P. Ueko and J. Dimbleby, London

- Garašanin D., 1975., Les grands complex néolithiques anciens dans le Sud-Est Européen, God. CBI XIV/12, 19-24.

- Garašanin M., 1978, La Néolithisation dans le centre de la peninsule balkanique, God. CBI XVI/14, Sarajevo, 31-44.

- Garašanin M., 1979, Centralno Balkanska zona, 79-212 u PJZ II, Sarajevo

- Garašanin M., 1979a, Grupa Anzabegovo-Vršnik, 84-106 u PJZ II, Sarajevo

- Garašanin M., 1980, Les Origines du Néolithique dans la basin de la Medîteranée et dans le Sud-Est Europe, 57-72 u PNCRE, ed. J. K. Kozlowski et. J. Machnik, Wrozlaw etc.

- Garašanin M., 1985, Remarques sur la Neolithisation le Sud-Est Europeen et au Proche-Orient, 50-58 u FІΛІΑ ΕΠΗ GEΩRGΙOΝ E. MΥΛΩΝΝ Atina.

- Gaul J. H. 1948, The Neolithic Period in Bulgaria, BASOR 16

- Gavela B., 1956-57, Eneolitska naselja na Grivcu, Starinar N. S., VII-VIII, 237-268.

- Georgiev G. I. 1981. Die Neolitsche Siedlung bei Čavdar, Bezirk Sofia, Cultures préhistoriques en Bulgarie, IAI XXXVI, 63-109.

- Gimbutas M., 1974, Achilleion: A Neolithic Mound in Thessaly. Preliminary Report on 1973 and 1974 Excavations, JFA I, 277-302.

- Gimbutas M., 1976, Chronology, 29-77 u NM, ed. M. Gimbutas, Los Angeles.

- Girić M., 1974. Körös-Starčevo nalazišta u severnom Banatu, Materijali X, 169-187.

- Hansen J. - Renfrew J. M., 1978. Paleolithic-Neolithis Seed Remains at Franchti Cave, Greece, Nature, 349-352.

- Heurtley W. A., 1939, Prehistoric Macedonia, Cambridge.

- Higgs Es. S. - Jarman M. R., 1969, The Orgins of Agriculture: a Reconsideration, Antiquity XIII/169, 31-40.

- Hole F., 1984, A. Reassessment of the Neolithic Revolution, Paléorient 10/2, 49-60.

- Hole et all., 1969, Prehistory and Human Ecology of the Deh Luran Plain, Ann Arbor.

- Jovanović B., 1972. The Autochthonous and the Migrational Components of the Early Neolithic in the Iron Gates, Balcanica III, 49-58.

- Karamanski S., 1975, Ornamentika na keramici sa lokaliteta Donja Branjevina kod Deronja, Odžaci

- Kenyon K., 1960, Archeology in the Holy Land, London

- Kirkbride D., 1972. Umm Dabaghiyah 1971: A prelimninary Report, Iraq. 34, 3-15.

- Lazić M., 1988, Fauna of Mammals from the Neolithic Settlements in Serbia, 24-38 u NS, ed. D. Srejović, Belgrade.

- Leković V., 1988, Magareći Mlin, 79-80 u NS, ed. D. Srejović, Belgrade.

- Mellaart J., 1970, Excavations at Hacilar, Edinburgh.

- Mellaart J., 1975, The Neolithic of the Near East, London.

- Mock R. E., 1976, The Anza I-III (pre-Vinča) Ceramics, 78-116 u NM, ed M. Gimbutas, Los Angeles

- Mogosanu F., 1983, Paleolitique et Epipaleolithique, 29-55 u Esquisse d'une préhistoire de la Roumanie, ed. Dumistrescu, Bucurest.

- Nica M., 1976, Circea cea mai veche asezare Neolitica de la sud de Carpati, SCIV 27-4, 435-442.

- Nica M., 1987, Sur la plus anciene ceramique peinte de l'epoque Neolitique de Roumanie (Les Découvertes de Circea et Grâdinile), 29-41, u La Civilisation de Cucuteni en contexte européen, Iasi.

Nica M., 1992, La grupe culturel Circea-Gradinile dans le contexte de Néolitique Balkanique, ZNM XIV-1, 103-112.

- Nikolov B., 1992, Ranoneolitno žiliщe ot Slatina (Sofiя), Sofiя.

- Prendi F., 1990, La Néolitique ancien en Albanic, Germania 68-2, 399-426.

- Redman Ch., 1978, The Rise of Civilization, San Francisco.

- Ridley C. - Wardle K. A., 1979, Rescue Excavations at Servia 1971-73 - A Preliminary Report, ABSA 74, 185-230.

- Rollefson G. O., 1989, The Late Aceramic Neolithic of the Levant: A Synthesis, Paléorient 15/I, 168-173.

- Schoeninger M. J., 1981, The Agriculturtal "Revolution": its Effect on Human Diet in Prehistoric Iran and Israel, Paléorient 7/I, 73-91.

- Srejović D., 1988, The Neolithic of Serbia: A Review of a Research, 5-19 u NS, ed. D. Srejović, Belgrade.

- Theocharis D., 1973, Neolithic Greece, Athens.

- Titov V., 1969, Neolit Grecii, Moskva

- Todorova H. - Vajsov I., 1993, Novo-kamennata epoha v Bьlgariя, Sofiя

- Trigger B., 1968, Beyond History: The Method of Prehistory, New York-Chicago-San

Francisco.

- Tringham R., 1971, Hunters, Fishers and Farmers of Eastern Europe 6000-3000 BC,

London.

- Vetnić S, 1986, Starčevačka kultura tipa Bukovče u Pomoravlju, GSAD 3, 163-166.

- Vetnić S, 1986, Starčevačka kultura tipa Tečić u Pomoravlju, GSAD 3, 163-168.

- Voigt M. M., 1983, Hajji Firuz Tepe Iran: The Neolithic Settlement, Philadelphia.

- Wijnen M., 1979, 191-194 u Ridley C. - Wardle K. J., 1979.

- Zvelebil M., 1989, On the Transition to Farming in Europe or what was Spreading with the Neolithic: a Reply to Ammerman, Antiquity 63/239, 379-389.

- Zvelebil M. - Zvelebil K., 1988, Agricultural Transition and Indo European Dispersals, Antiquity 62/236, 574-583.

1. Argisa: Titov 1969, ris. 46,3

2. Argisa: Titov 1969, ris. 46,4

3. Argisa: Titov 1969, ris. 46,9

4. Argisa: Titov 1969, ris. 46,7

5. Servia: Wijnen 1979, fig. 3,11

6. Kizilkaja: Titov 1969, Tablica 16/II, 1

7. Um Dabadžija: Kirkbride 1972, p. X, 4

8. Čatal Hijik: Titov 1969, Tablica 18/I, 3

9. Hičilar: Mellaart 1970, p. LIX, 3 i fig. 49,15

10. Argisa: Titov 1969, ris. 46,10

11. Sesklo: Titov 1969, ris. 46,8

12. N. Nikomedeja: Titov 1969, ris, 73,6

13. N. Nikomedeja: Titov 1969, ris, 73,2

14. Anzabegovo:Mock 1976, fig. 48,5

15. Ahilejon: Gimbutas1974, fig. 1,8

16. Gradinile-Izlaz: Nica1987, fig. 1,8

17. Džeitun: Mellaart 1975, fig. 134c

18. Um Dabadžija: Kirkbride 1972, p. X, 1

19. Um Dabadžija: Kirkbride 1972, p. X, 3

20. Um Dabadžija: Mellaart 1975, fig. 80,3 red. odozgo 3 sa leva

21. Um Dabadžija: Kirkbride 1972, p. X, 10

22. Munhata: Mellaart 1975, fig. 154, 2 red 1 sa leva

23. Hasuna: Brentjes 1968, 3 red odozgo 2 sa desna

24. Sijalk: Brentjes 1968,111,1 red 34 sa leva

25. Džeitun: Mellaart 1975, fig. 134b

26. Ljanokladi: Heurtley 1939, fig. 117g

27. Vinkovci: Dimitrijević 1979, p. XLI, 10

28. Anzabegovo: Mock 1976, fig. 58,2

29. Anzabegovo: Mock 1976, fig. 58,3

30. Anzabegovo: Mock 1976, fig. 57,2

31. Anzabegovo: Gimbutas 1976, fig. 24,5

32. Servia: Heurtley 1939, fig. 141

33. Hadži Firuz: Voigt 1983, fig. 98g

34. Hadži Firuz: Voigt 1983, p. 24,1

35. Hadži Firuz: Voigt 1983, fig. 98h

36. Hadži Firuz: Voigt 1983, fig. 981

37. Lagitunjevo: Gaul 1948, p. XI, 4

38. Grivac: Gavela 1956-57, sl. 57

39. Magareći Mlin: Leković, 1988, neilustrovano

40. Gradinile-Izlaz: Nica 1987, fig. 16

41. Servia: Heurtley 1939, fig. 141

42. Krča-La Hanuri: Nica 1976, fig. 1,3

43. Anzabegovo: Gimbutas 1976, fig. 25

44. Anzabegovo: Garašanin 1979a, T. XIII, 2

45. Gradinile-Izlaz: Nica 1992, fig. 1,5

46. Hačilar: Mellaart 1970, fig. 59,10

47. Sijalk: Brentjes 1968,111, 1 red 1 sa leva

48. Donja Branjevina: Karamanski 1975, T. V. 1

49. Sesklo: Theocharis 1973, p. IV, 7

50. Hačilar: Mellaart 1970, p. XLVI, 1

51. Hasuna: Redman 1978, fig. 6-6

52. Labve: Mellaart 1975, fig. 28a

53. Servia: Wijnen 1979, fig. 3,10

54. Ocaki: Titov 1969, ris. 46,9

55. Ahilejon: Gimbutas 1974, fig. 16

56. Ocaki: Titov 1969, ris. 54,4

Sl. 1 - 18. Fig. 1 - 18	Sl. 19 - 43. Fig. 19 - 43	Sl. 44 - 56. Fig. 44 - 56

Balkan, Anatolia, Near East

Neolithic Transformation - Some Inquires

Author's orientation is to raise some questions tied with the topic in the title from the SE European archaeological point of view. Several critical comments on (lie, up to data, research methodology, investigation strategy, as well as scientific theoretical elucidation on the Neolithic of Balkans are disclosed. The author also presents current scientific theories and hypothesis on the phenomenon of "Neolithic Revolution" regarding the archaeology of SW Asia. A short review of the relationship between SW Asia and SB Europe, on the genesis of Neolithic, with accentuated inquires about the biogeography of progenitors of domesticates, generate questions:

- What the interpretation of different breeding strategies of Balkano-Carpatian cultural complex (cattle, pig) and Balkano-Anatolian one (caprovides) might be?

- How can one explain the presence of hornless sheep within the Anzabegovo cultural group, as well as Balkano-Carpato-Pannonian cultural complex but for Early Neolithic Greece?

Regarding the developed pottery Neolithic the author offers a brief comparative analysis of the three groups of painted earthenware, widely distributed from Balkans to Transcaspia (fig. 1-43, 47, 48), resulting in isolation of 7 cultural entities (text chart). This generate the question:

- Within the developed-classical pottery Neolithic, aside the current tendencies for fixing the particularities, is it possible to recognize some mechanisms for establishing a wide fan of relationships through a Grand territory?

The goal of author's questioning is to trace for enlightening relations between SE Europe and SW Asia, that was never one-way direction.

// Projekat Rastko / Arheologija //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]