Najblistavije godine domaćeg strip-izdavaštva

U drugoj polovini februara 1939. godine, dva značajna događaja ustalasaće relativni trogodišnji mir na domaćem strip-tržištu, nanevši teške udarce dotadašnjoj apsolutnoj premoći „Mike Miša“. Prvi događaj je vezan za pokretanje „Mikijevog carstva“, ali ne toliko bolan zbog pojave pravog takmaca u borbi za vodeće pozicije, koliko zbog činjenice da je za izlazak novog lista bio zaslužen upravo višegodišnji urednik svih Ivkovićevih izdanja, Milutin S. Ignjačević. Ali, dok je u prethodnom slučaju odlazak Milutina Ignjačevića bio posledica subjektivnih okolnosti, na ostvarenje drugog događaja „Mika Miš“ nije mogao da ima ni najmanji uticaj. Naime, svega pet dana posle izlaska „Mikijevog carstva“, u prodaji će se pojaviti i prvi broj već najavljivanog „Politikinog zabavnika“, koji će za kratko vreme osvojiti simpatije čitalaca i preuzeti primat od dotad neprikosnovenog „Mike Miša“.*

^{* U senci ovih događaja, mada su im datumom prethodile, pojavile su se u prodaji dve sveske stripa „Brik Bradford“ Klarensa Greja i Viljema Rita (dnevna verzija iz 1936. godine) u izdanju Kraljevskog aero-kluba „Naša krila“. Prva je izašla u toku januara, a druga 1. februara 1939. godine. Štampane su na formatu 31×23 cm, sa koricama na tvrđem papiru i u dve boje. Unutrašnje strane bile su otisnute u crno-beloj tehnici. Sveske su imale po 52 strane, a prodavane su po 4 dinara.}

Kao urednik „Mike Miša“, Ignjačević se poslednji put potpisuje u 281. broju lista i samo nedelju dana kasnije, uz pomoć Branka Vidića i Đorđa Svilarića, pokreće sopstveno izdanje pod nazivom „Mikijevo carstvo“. Međutim, Ignjačević i Vidić nisu jedini napustili Ivkovićev list; zajedno s njima otišao je i mladi Nikola Navojev, koji će tokom poslednje dve godine svog kratkog života ostvariti za „Mikijevo carstvo“ izuzetno veliku produkciju, objavivši čak 27 kompletnih storija. Autor svih ovih tekstova (kao i prethodno u „Miki Mišu“) bio je Branko Vidić, a to u izvesnoj meri objašnjava i odluku Navojeva da bezrezervno veže svoju budućnost za sudbinu lista.

Pored tandema Vidić-Navojev, bez sumnje glavnog oslonca „Mikijevog carstva“, Ignjačević će već iste godine uspeti da angažuje Đorđa Lobačeva i Ivana Šenšina, a sledeće i Sergeja Solovjeva, okupivši u pojedinim periodima veći broj predstavnika „Beogradskog kruga“ nego što je to istovremeno uspevalo uredništvu „Mike Miša“. Pored toga, svi ovi autori su za „Mikijevo carstvo“ kreirali znatno kvalitetnija ostvarenja u odnosu na svoje ranije radove u Ivkovićevom listu, predstavljajući se kao potpuno zreli stvaraoci izuzetno prepoznatljivog stila. U ovom periodu će nastati i najlepše storije u čitavom opusu Sergeja Solovjeva, Nikole Navojeva i Ivana Šenšina, dok će jedino Đorđe Lobačev imati prilike da se u posleratnom periodu predstavi još kvalitetnijim ostvarenjima.

U mladom Sebastijanu Lehneru, koji je četiri meseca ranije debitovao na stranicama „Paje Patka“, Ignjačevićev list će dobiti jednog od najplodnijih saradnika, dok će Dragan Savić ostvariti nešto manju produkciju. Prvim radovima oglasiće se Miha Antol, Vlatko Herceg i Radomir Perica.

Imajući u vidu ovako veliki broj domaćih autora, koji će tokom nešto više od dve godine izlaženja lista popunjavati najveći broj njegovih stranica, mogao bi se steći utisak o apsolutnom zanemarivanju uvoznog stripa. Činjenica je, međutim, da je Ignjačević uspevao da održi sasvim dobar sklad domaćih i inostranih ostvarenja, što nije bilo nimalo jednostavno u situaciji relativno ograničenog izbora najpopularnijih američkih stripova, na koje je u većini slučajeva isključiva prava imao konkurentski „Mika Miš“, a kasnije jednim delom i „Politikin zabavnik“. I pored toga, čitaoci su na stranicama „Mikijevog carstva“ mogli da prate doživljaje omiljenih junaka u ostvarenjima većeg broja poznatih svetskih autora Nika Afonskog, Ostina Brigsa, Lola Henlona, Džona Pjerotija, Alena Dina, Kinga Kola, Lajmena Janga, R. Van Barena, Čarlsa Flandersa, Čarlija Šmita, Klarensa Greja i Viljema Rita. Razume se, i Ignjačevićev list će, poput svih prethodnih, objaviti i poneki rad neveštih domaćih i inostranih crtača, ali će to ipak biti u meri koja ne ugrožava osnovni kvalitet izdanja, niti umanjuje vrednost njegovih aduta u borbi za pozicije na tržištu. Kao i u slučaju „Mike Miša“ i „Politikinog zabavnika“, rat će prekinuti dalje izlaženje „Mikijevog carstva“, onemogućivši uredništvo da ostvari neke značajne planove u sadržajnom obogaćivanju lista. Između ostalog, na prašnjavim policama ostaće pripremljeni za štampu i prvi radovi Milorada Dobrića.