Ivan Šenšin

Jedan od najstarijih predstavnika „Beogradskog kruga“ rođen je 1897. godine u Penzi (SSSR), odakle se dvadesetih godina preseljava u Jugoslaviju. Odmah se nastanio u Beogradu, gde će boraviti sve do svoje smrti.

Prvi kontakt sa stripom Šenšin je ostvario još početkom 1932. godine, objavljujući u dečjem listu „Veseli četvrtak“ storiju „Doživljaji Mike Miša“, crtanu po uzoru na proslavljenog Diznijevog junaka. Sve do 34. broja ovog nedeljnika, kada je potpisao poslednje kadrove stripa, Šenšin je radio i na ilustrovanju tekstualnih priloga, zajedno sa Sergijem Mironovičem Golovčenkom.

„Hrabri vojnik Švejk” Jaroslava hašeka - najpopularniji strip-junak Ivana Šenšina

Mada je debitovao znatno pre ostalih domaćih autora, Šenšin se ponovo vraća stripu tek nakon punih pet godina, kada su radovi Andrije Maurovića, Đorđa Lobačeva, Nikole Navojeva i Valtera Nojgebauera već uveliko bili poznati svakom ljubitelju stripa. Svoj povratak novom mediju Šenšin je označio prvom tablom stripa „Mandžurija u plamenu”, objavljenom 3. septembra 1937. godine u 129. broju „Mike Miša“.

Definitivno se opredeljujući za realističan crtež, Šenšin će stilizaciji pribeći samo u nekoliko slučajeva, ali će upravo tada postići i najbolje rezultate („Zvonar Bogorodičine crkve” i „Hrabri vojnik Švejk“). Sam je pisao scenarija za svoje radove, često koristeći književni predložak ili teme iz narodnih pripovedaka i pesama.

Uprkos činjenici da je sa „Mika Mišom” sarađivao sve do sredine 1940. godine, Šenšin je najviše radova objavio u Ignjačevićevom listu „Mikijevo carstvo“, za koji je radio nepunih 15 meseci. Zahvaljujući izuzetno velikoj produkciji tokom 1940. godine, a posebno nakon smrti Nikole Navojeva (koga je nasledio u crtanju storije „Okovi prošlosti“), Ivan Šenšin je postao glavni oslonac „Mikijevog carstva”. Tako će i poslednji broj lista, čije je izlaženje prekinuto zbog izbijanja rata, doneti nastavke čak tri nedovršena Šenšinova stripa „Okovi prošlosti“ i drugih epizoda „Kraljevića Marka i „Nine Džavahe“.

Šenšin se tokom rata više nije bavio stripom, a umro je u Beogradu, 1944. godine.

Stripografija

„Veseli četvrtak“

„Doživljaji Mike Miša” 1932.

„Mali zabavnik Mika Miš“

„Sin pustinje”, 1937.

„Prokleti ranč” 1937.

„Pobuna na brodu Norma”, 1938.

„Mika Miš“

„Mandžurija u plamenu” 1937.

„Legionar smrti” 1937/38.

„U kandžama tigra” 1938.

„Knez Mihailo Sicki” 1938.

„Hazavat sveti rat” 1938/39.

„Hari Džadž” 1939.

„Zvonar bogorodične crkve” 1939. (prema delu Viktora Igoa)

„Meksiko” 1940.

„Tajna zamka Bakon” 1940. (završio Aleksije Ranhner)

„Dečje vreme“

„Svetu se ne može ugoditi” 1937. (prema narodnoj pripovetki)

„Mikijevo carstvo“

„Postanje sveta” 1939/40.

„Hrabri vojnik Švejk” 1940. (prema delu Jaroslava Hašeka)

„Hrabri vojnik Švejk” - II epizoda 1940.

„Hrabri vojnik Švejk” - III epizoda 1940.

„Crveni bizon” 1940.

„Volga, Volga” 1940.

„Volga, Volga“ - II epizoda 1940.

„Prvi put s ocem na jutrenje” 1940. (prema pripovetki Laze Lazarevića)

„Sunčanica” 1940. (prema Gundulićevom epu Osman“)

„Kraljević Marko”- epizoda: „Od rođenja do smrti” 1940/41.

„Kneginjica Nina Džavaha” 1941. (prema romanu Lidije Čarske)

„Čarobnjak Hotabić” 1941. (prema romanu L. Lagina)

„Nina Džavaha” - II epizoda 1941. (nedovršeno)

„Kraljević Marko” - II epizoda 1941. (nedovršeno)