Регионални завод
за заштиту споменика културе
Смедерево

Снежана Јејић, директор

Заштита културне баштине – а у оквиру ње и заштита споменичког наслеђа – несумњиво је најбитнији процес у очувању културног идентитета једног друштва, индикатор његовог достигнућа и постојаности, а самим тим и снажан импулс његовом даљем битисању.

Заштита споменичког наслеђа је веома сложен и одговоран посао, посао израженог сензибилитета и истанчаног слуха на путу "преношења" споменика културе будућим генерацијама.

Дужност проучавања, вредновања, заштите, неговања и унапређења споменичке баштине на природно-географском простору Подунавља и Браничева, припала је 1981. године Регионалном заводу за заштиту споменика културе Смедерево.

Као институција заштите, Завод обавља делатност на територији 11 општина: Смедерево, Велика Плана, Смедеревска Паланка, Пожаревац, Велико Градиште, Голубац, Кучево, Петровац, Жагубица, Жабари и Мало Црниће.

Послове заштите споменика културе на овом подручју, као и на целом простору Србије, обављао је од 1947. године Републички завод за заштиту споменика културе, као прва и једина установа ове врсте. Након оснивања службе заштите 1965. године, Завод у Крагујевцу добија надлежност на подручју општина Жагубица, Петровац, Мало Црниће и Кучево, а од 1969. године Завод за заштиту споменика културе града Београда добија надлежност на подручју општине Смедерево. Просторе општина Голубац, Велико Градиште, Пожаревац и Смедеревска Паланка практично није покривао ниједан завод до 1981. године, када је основан Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево.

Споменичко наслеђе Подунавског и Браничевског краја је веома разноврсно и богато, набијено историјским временом и симболичким вредностима које су уписане у колективну меморију нашег друштва. Споменички фонд чине многи археолошки локалитети, урбане и руралне целине, објекти народног градитељства, објекти сакралне, профане и утилитарне архитектуре, стара гробља, јавни споменици, спомен обележја и знаменита места. Чињеница да су ови споменици културе били у стању да издрже искушења времена, несумњиво указује на виталну енергију њихове одрживости, али и обавезу друштва да ту енергију обнавља.

Проблеми заштите споменичког наслеђа су бројни и слојевити, а проистичу из, још увек, недовољно развијене свести о потреби чувања споменичке баштине, ниског нивоа обрађености, недостатка финансија за осмишљен и стручан континуиран рад на истраживању и обради, недовољног броја стручног кадра као и недостатка материјалних могућности за шире друштвено ангажовање на плану техничке заштите, конзервације, презентације и активног адекватног коришћења за савремене културне потребе.

Регионални завод је у протеклом периоду извршио евидентирање великог броја свих врста непокретности, тако да је делимично вршено њихово планско и систематско истраживање.

Наиме, створене су основе за даљи стручни рад на проучавању, валоризацији и предузимању мера заштите и очувања путем претходне заштите.

У односу на праисторијска и античка налазишта, средњовековна су знатно мање истражена. Добро документована археолошка истраживања су од изузетног значаја за израду пројеката рестаурације и презентације средњовековне градитељске баштине и сагледавање њене урбане сценографије. Ова културна добра имају вишеструк значај за очување историјске нити и културног идентитета нашег друштва. Из тог разлога, веома је битно да се на достојан начин наставе истраживања и техничка заштита. Најпознатија налазишта на овом простору су Смедеревска тврђава, Голубац, Рам, Ждрело, Крепољин и Кулич.

Објекти сакралног градитељства са споменичким својствима на овом подручју јављају се још од средњег века и у континуитету трају до данас. Сакрални објекти поседују изванредна дела уметничког сликарства (зидног живописа и иконописа) као и предмете примењене уметности. Стручни рад на њиховој обради, изради техничке документације, историјске и ликовне анализе представља приоритет у даљем раду. На многим објектима су изведени, или су у току, конзерваторски радови. С обзиром да је већина наших сакралних споменика до данас у потпуности задржала првобитну функцију, усклађивање обавеза прописаних Законом о културним добрима и међународним конвенцијама о заштити баштине, са потребама манастира, као живе организационе јединице, често је веома сложено и деликатно. Тако се намеће потреба сталног обиласка и одржавања контакта са надлежним црквеним властима, у циљу проналажења, задовољавајућих решења око свих проблема који могу да настану, ако се нестручно обављају интервенције, како на архитектури, тако и на делима, сликарства.

Народно стваралаштво овог краја се одликује богатством облика и садржаја. Прожимањем духовног и материјалног, створена је извесна аутентична градитељска традиција. Објекти народног градитељства су релативно кратког века, јер су рађени од слабог материјала. Ово градитељство је најугроженија споменичка група, за чије очување је неопходно формирање наменских средстава, јер власници немају много интереса за њихово одржавање. Неопходни су импулси за њихову даљу егзистенцију, кроз нове функције, у складу са савременим потребама живота.

Урбано-архитектонско наслеђе присутно је на територији свих општина и углавном је сконцентрисано у административним центрима који су се интензивније развијали од осталих насеља. Ово наслеђе нема само материјалне артефакте, већ представља низ слојева духовне природе који су уткани у средину. Оно је сложено и слојевито, састављено од материјалних трагова, осећања припадности простору и низа симболичних значења.

У заштити овог наслеђа веома је битно препознавање симбола који могу бити веома разноврсни - урбана матрица из периода на- станка, урбанистичка морфологија, односно трг, сплет улица, проширења, облик градских блокова, парцелација, градски репери и друго. То могу бити и градске ведуте или «силуета града». С обзиром да су градови веома живи организми у којима се преламају најразноврснији животни токови, задатак заштите је изузетно комплексан и веома напоран у изналажењу минимум образаца, који морају имати избалансиран однос са оним што је стратезима локалног развоја и урбанистима веома важно. Како није могуће замислити изградњу урбане будућности без богатства урбо-архитектонског наслеђа, потребно је изузетно истанчано осећање за уклапање старог и новог. Из тог разлога је неопходна и значајна улога стручњака заштите у свим урбанистичким плановима и архитектонском обликовању простора.

Поред истраживања, евидентирања, израде историјске, техничке, фото и друге документације непокретних културних добара и добара претходне заштите, валоризације, израде предлога за утврђивање споменика културе, вођења регистра споменика културе, заштите кроз документацију, утврђивања услова за предузимање мера техничке заштите, израде елабората, праћења радова, утврђивања услова за урбанистичка планирања, спровођења мера правне заштите, израде елабората истраживачких и рестаураторско-конзерваторских радова, рада на информативној, публицистичкој и пропагандној делатности, стручног усавршавања, Регионални завод изводи археолошко-архитектонско истраживачке радове и конзерваторско-рестаураторске радове.

Конзерваторски радови које је Регионални завод у протеклом периоду извео, од непроценљивог су значаја за непосредно спашавање и очување најзначајнијих и најугроженијих споменика културе на овом простору. То су радови на:

• Комплексу Смедеревске тврђаве,
• Комплексу сакралних објеката у Горњачкој клисури,
• Комплексу сакралних објеката у Крњеву,
• Манастиру Копорин,
• Средњовековној цркви Успења Пресвете Богородице на Старом гробљу у Смедереву,
• Цркви Св. Архангела Михаила и Гаврила Заова,
• Средњовековној цркви манастира Витовница,
• Цркви брвнари Св. пророка Илије на гробљу у Смедеревској Паланци,
• Цркви манастира Покајница у Старом Селу,
• Цркви Захвалници у Радовањском лугу,
• Цркви Св. Вазнесења у Старом Селу,
• Комплексу воденица и ваљавица у Бистрици,
• Родној кући народног хероја Свете Младеновића у Сараорцима,
• Спомен костурници на Смедеревском гробљу.

За ове подухвате Завод је имао обезбеђена наменска средства.

За велики број споменика културе на којима су извођени радови, а за које није имао наменска средства, Завод је вршио организацију рада, стручни надзор и израду документације.

У Регионалном заводу, на пословима заштите, интезивно ради екипа од 13 стручњака различитих профила, а по потреби се ангажују стручњаци из других завода и са многих факултета Београдског универзитета. Стручни кадар Завода чине: археолози, архитекте, историчари уметности, етнолог, правник, економиста, архитектонски и грађевински техничари. Ово је минимум запослених и свакако да је неопходно проширење кадра с обзиром на велики фонд споменика културе.

Циљ стручњака Регионалног завода је подизање ефикасности службе заштите и њена афирмација кроз стратешка опредељења интензивног рада на основним делатностима, и стварању квалитетније документацијске основе, како би се њеном даљом операционализацијом и модернизовањем остварила мисија заштите, очувања и унапређивања културне баштине.

Издавачка делатност Завода у Смедереву

• П. Ивић, В. Ј. Ђурић, С. Ћирковић, Есфигменска повеља деспота Ђурђа, Смедерево, 1989. (објављено поводом 560 година изградње смедеревског града)
• Иконе из Крњева, Смедерево, 1987.
• Н. Јоцовић, В. Касалица, Споменици Српског Подунавља иза Косова, Смедерево, 1989.
• Споменици Смедерева и Браничева, 1, Смедерево, 1997.
• др М. Цуњак, Средњовековни предмети од гвожђа са територије подунавског и браничевског округа (од XII-XVII века), Смедерево, 2001.
• др М. Цуњак, Ч. Јордовић, Средњовековни град Голубац, Смедерево, 2002.