Пројекат Растко - Библиотека српске културе на интернету

КОЛТ 15 ГАП (филм)

Јовановић, Јован (1970): КОЛТ 15 ГАП. Документарни филм. Дунав јуниор филм. СР Србија, СФР Југославија, 24:32. https://www.youtube.com/watch?v=VZ7APlSivCY

Јован Јовановић
1971
Библиотека Јован Јовановић

 

Коментар Јована Јовановића на страници овог филма на службеном Јутјуб каналу Jovan Jovanović official https://www.youtube.com/@jovanjovanovicofficial6074/videos:

Kolt 15 Gap (ENG subtitle)
КОЛТ 15 ГАП (1970) (35mm) 

Документарно-играни филм КОЛТ 15 ГАП (1971) вишеструко је награђиван филм, уврштен је у десет најбољих филмова фестивала у Оберхаузену поводом педесетогодишњице тог фестивала. Филм је приказан на Лондонском филмском фестивалу 1972. године као изузетно дело. This selection of eight films from the 17th Oberhausen Festival includes some of the best of 125 films screened in 1971, a number of them overtly political in content. One of the major successes was the complex and lively analysis of Marxism today in Yugoslavia, „COLT 15 GAP“. (Catalog of THE 15th LONDON FILM FESTIVAL 1971). Амерички историчар филма Ерик Барноу (Eric Barnouw) уврстио је филм КОЛТ 15 ГАП у историју светског документарног филма. Хумор у филму КОЛТ 15 ГАП Барноу пореди са надреалистичким хумором Гручо Маркса.

Филм је пророчанство о судбини радничке класе у тзв. социјалистичким земљама. Уместо да се нађе у комунистичком друштву, што су обећавали званични идеолози, радници ће се наћи на улици као лумпен-пролетеријат. Посебно је занимљиво да радници интервјуисани у филму не знају ко је Маркс, мисле да је Маркс „руски човек“, те да их не занима марксизам. Данас је познато да је марксизам лажна идеологија (тзв. рани Маркс је компилација тзв. утопијског социјализма, а тзв. касни Маркс нема елементарне услове да буде данас сматран за научну теорију).

Главни лик је комбинација Дон Кихота и панкера, пет година пре појаве ПАНКА. Интересантно је да су неки страни критичари установили да је главна личност кафкијански лик у кафкијанском друштву. 

У свим филмским предузећима „социјалистичке Југославије“ велики број филмских радника радили су за тајне службе (ОЗНЕ, УДБЕ, ДБ, КОС-а,) и као „морално политички“ проверени кадрови били су задужени да контролишу производњу и указују на ауторе који својим делима „узнемиравају јавност“. Такви људи су пријавили Јовановића републичком и савезном тужилаштву, пошто су на свој захтев погледали филм на интерној пројекцији, пре него што је пуштен у јавност. Јавни тужиоци су Јовановићу уручили оптужницу пре него што су гледали филм. На Јовановићево питање – како је уопште могуће да се напише оптужница која тражи вишегодишњи затвор – савезни јавни тужилац је рекао „да су од другова обавештени какав је филм“.