Нека питања основне програмске политике музичких програма Радио–Београда

У следећем излагању полазимо од претпоставке да радио као средство информације и масовне комуникације допире до најширег аудиторијума и стога поседује знатну могућност непосредног дејства. Ако је у питању музичка култура, стварни домет овог дејства најлакше је сагледати ако се има у виду чињеница да и најмање слушана радио емисија окупља око себе више десетина хиљада слушалаца, колико се никада није нашло на окупу у било којој концертној дворани. Заблуда је нашег времена што се минимално посећен концерт још увек третира као значајнији културни догађај који привлачи већу пажњу културне јавности и критике, него било која радио емисија.

Из овога произилази да нема ничег лакшег него ширити музичку културу путем радија. Па ипак није тако. Разлог је у томе што радио не може да се наметне било којом својом садржином. Било је у прошлости различитих покушаја у том смислу у разним срединама у свету, од емитовања једног јединог радио програма, до забрањивања слушања других радио станица, али ни један није дао позитивне резултате. Дејство је било супротно, а резултат — отпор према материји која се намеће. У нашој данашњој ситуацији слушалац има огромне могућности избора између многобројних наших и страних радио програма и ово је чинилац који се мора имати у виду приликом изграђивања програмске политике било које радио станице, па и Радио–Београда. Водећи рачуна у свом раду о овоме Радио–Београд је током година остварио знатни пораст слушаности на рачун слушања страних радио програма, што свакако представља значајан успех.

Које су основне програмске политике музичких програма Радио–Београда? Да бисмо ово дефинисали подсетимо се претходно које су основне функције музике на радију. Као што ћемо видети, функција је двострука. С једне стране то је пласирање и афирмација музичких вредности из домаће и стране музичке литературе, а с друге стране стоји рекреативна функција музике, као везивног ткива између две значајне информативне емисије. Имајући у виду прву функцију, музички програм Радио–Београда, преко разгранате мреже својих програма настојао је да постигне што веће резултате, и, као што ће у наставку бити речи, одиграо значајну улогу у музичком животу наше средине. Остварујући другу, рекреативну функцију музике, настојало се, са више или мање успеха, да се избегне неукус. У овом осетљивом питању морамо истаћи да нисмо у потпуности задовољни постигнутим резултатима и да је као један од крупних задатака програмске политике у наредном периоду истакнута потреба оштријег и активног супротстављања општој поплави шунда који лансирају фабрике плоча и неке локалне радио станице, а који је почео да се пробија и у неке програме Радио–Београда. Међутим, треба напоменути да се у оквиру популарних жанрова тежило да се приближи оном степену који се може сматрати уметношћу, што није ни мало лако с обзиром на релативно низак ниво и најквалитетнијих остварења из те области. Настојало се да се иде „бар један корак“ испред укуса и нивоа најширег аудиторијума, што се, уколико се упореде програми Радио–Београда са програмима осталих станица у СР Србији, може сматрати оствареним.

Размотримо сада ангажовање Радио–Београда у остваривању прве функције музике, тј. у пласирању и афирмацији музичких вредности. Поред својих програма, о којима ће касније бити речи, Радио–Београд као институција имао је значајну улогу у нашем музичком животу. Узмимо само једну од споредних делатности музичког програма Радио–Београда, а то је организовање јавних музичких манифестација. У протеклој години Радио–Београд је самостално програмирао, организовао и финансирао 36 јавних концерата озбиљне музике, што је равно обиму концертне сезоне Београдске филхармоније, којој је то основна и једина делатност. Треба истаћи да је већина ових концерата представљала значајан музички и културни догађај за нашу средину. При њиховом програмирању тежило се томе да се попуне неке празнине нашег музичког живота, тако да је захваљујући овим концертима наша публика имала прилике да се упозна са многим досад неизвођеним или ретко извођеним квалитетним страним и домаћим делима као и да чује најпознатије домаће и стране извођаче и ансамбле. Ово се пре свега односи на циклус „Музичке вечери Радиотелевизије–Београд“. Поред овог циклуса циклус „Концерата у студију“ омогућио је великом броју наших најбољих уметника, да потврде своју вредност у непосредном контакту са публиком. „Променадни концерти“ прихватили су се пионирске улоге у изграђивању елементарне музичке културе и омогућавали најширем аудиторијуму да прескочи прву, одлучујућу степеницу ка разумевању и прихватању музичких вредности, док су концерти „Музике модерне“ отварали прозор у сутрашњицу, омогућавајући да се усред Београда упознамо са најавангарднијим стремљењима у музици, од оних већ потврђених до оних експерименталних који тек наговештавају своју евентуалну вредност у будућности.

Преносећи директно све ове, а и многе друге концерте из земље и света Радио–Београд је добио димензије једне, сводовима неограничене концертне дворане у којој се може чути добра и значајна музика.

Један од крупних чинилаца једне програмске политике означава однос према домаћем стваралаштву. Какав је однос Радио–Београда према музици југословенских композитора? Потребно је констатовати да готово не постоји ни једно пријављено дело ни једног нашег композитора које није снимљено и које није доживело бар прво извођење, у циљу информације. Ово обухвата чак и студенте композиције старијих година, што је вероватно јединствен случај у свету. Међутим даљи пласман једног музичког дела, неминовно подлеже селекцији и само мали број најквалитетнијих или програмски најприхватљивијих дела доживи већи број извођења, јер могућност пласирања ове музике није неограничена. На питање зашто је то тако, није тешко одговорити. Традиција наше музике је више него кратка. Са малим изузецима, она се углавном своди на музику наших савременика, дакле претежно авангардну. У таквој ситуацији немогуће је правити било каква поређења о учешћу домаће музике на програму између нас и већине страних радио станица, које у „домаћу рубрику“ могу да сврстају опус једног Моцарта и Бетовена, Дебисија и Равела, Чајковског и Прокофјева или пак, Палестрине, Монтевердија и Вердија. Реалнија би слика била ако се упореди пласман савремене музике на програмима светских радио станица и Радио–Београда, што би доказало да Радио–Београд у томе знатно предњачи. Међутим, и поред свега реченог, предузет је читав низ акција које треба да помогну развој домаћег стваралаштва, међу којима је свакако најзначајнија „Фестивал југословенске музике на радију“. То је била смотра и такмичење најбољих музичких остварења југословенске музике на програмима југословенских радио станица. После пет година одржавања овог фестивала, захваљујући коме су афирмисана многа вредна и велика дела савремене југословенске музике, ова иницијатива и залагање Радио–Београда прерасла је регионалне оквире, тако да се Југословенска Радио–телевизија прихватила настављања ове традиције убудуће. У ери опште децентрализације, Фестивал југословенске музике на радију је једна од ретких манифестација нашег културног живота која је, захваљујући свом квалитету природним путем прерасла у акцију југословенског значаја, као таква била прихваћена.

Активна сарадња Радио–Београда са Организацијом музичке омладине донела је крупне обостране користи, а највише заједничком аудиторијуму — омладини. Емисије „За музичку омладину“ на I програму Радио–Београда једном недељно пропагира и подржава акције ове вредне организације, док се емисије „С музиком и о музици“, „Музичка трибина младих“ и „Млади који освајају свет“ (такође на I програму) баве на својеврсне начине ширењем музичке уметности међу младима. У веома успело изведеним квизовима Музичке омладине о Бетовену и Чајковском, Радио–Београд је био активни учесник и коорганизатор.

У низу остварених заједничких програма и акција треба истаћи недавно одржано Међународно такмичење музичке омладине, које је наишло на велики одјек код нас и у међународној јавности. Радио–Београд је такође активно суделовао у организовању „Београдских музичких свечаности“, истичући као свој главни допринос овој манифестацији чињеницу да је од самог почетка већ три године, директно преносио готово све њене концерте. Осим тога „БЕМУС“ је, кроз дневни музички журнал „У свету музике“ систематски пропагиран.

Међутим, и у области лаких жанрова било је настојања да се подрже оне манифестације које обећавају да подигну ниво наше музике за разоноду, као што су Фестивал младих у Суботици, Београдско пролеће и други.

Посебна пажња поклањана је подршци развоја музичког аматеризма. У поплави такмичења и фестивала ове врсте, углавном комерцијалног карактера, програмску и материјалну подршку Радио–Београда добијала су она која нису имала за циљ откривање „нових звезда“ већ стварни развој аматеризма. Ту су паланачки „Златни славуј“, фестивал у Тополи и други. Исте циљеве остваривале су и емисије „Студио VI“, „Музичка позивница“ и друге.

Продору шунда у тзв. „новој народној музици“ Радио–Београд се није супротстављао само селекцијом (можда недовољном) већ и активно, кроз Куп нове песме, где се, у сарадњи са талентованим ауторима покушало да дође до релативног квалитета у овом жанру.

Потребно је осврнути се и на музичке ансамбле које негује Радио–Београд. Хор и оркестар Радио телевизије Београд, који ћемо имати прилике да чујемо и на самом Конгресу илустрација су те делатности. Хор Радио телевизије Београд се пажљивим радом током година афирмисао као један од најбољих музичких ансамбала у земљи који добија из иностранства позиве да на значајним фестивалима изведе по први пут нова дела највећих светских композитора (као што је случај ових дана на Музичком протоколу у Грацу) и који сваку такву прилику искористи за презентирање југословенске музике тамошњој публици. За име овог ансамбла везују се и најатрактивнији програми Београдских музичких свечаности, Југословенске музичке трибине у Опатији и других домаћих фестивала.

Као прегаоце на пољу уметности треба поменути и џез оркестар РТБ, велики забавни и народни оркестар, дечје хорове и друге ансамбле.

И на крају, осврнимо се на програме, тј. на основну делатност Радио–Београда у циљу чијег унапређења се и предузимају све акције о којима је било речи. Ако се подсетимо времена када је Радио–Београд емитовао само један, основни програм, констатоваћемо да су његове функције биле знатно уочљивије јер су биле згуснуте на ограниченом временском простору, а за рекреативну функцију остајало је сразмерно мало места. Каснијим проширивањем и отварањем нових и нових програма и културна функција знатно се проширила и обухватила далеко већи број садржаја, али је и музика за разоноду добила потребан простор. Слушаоцу је пружена могућност да бира и да се у сваком тренутку опредељује за ону врсту музике и онај програм који му одговара, што је једини начин да се слушалац веже уз домаћи талас. А за постепено подизање нивоа укуса и неговање музичке културе међу слушаоцима постоји читав низ емисија са најразличитијом презентацијом, од оних најпопуларнијих, срачунатих на то да буду „прва степеница“, до оних врхунских, намењених слушаоцу изграђеног укуса. У том смислу као основно мерило о успеху и нивоу програма, у Радио–Београду не рачунају се минути пласиране квалитетне музике, већ пријем ових садржина од стране слушалаца. У редовном годишњем конкурсу за најбоља програмска остварења, посебна награда додељује се за успелу презентацију озбиљне музике. Емисије „Музика вас зове“, „Време музике“, „Састанак у опери“ и друге, одраз су ових настојања. Посебно треба истаћи 45’ журнал „У свету музике“ који већ четири године свакодневно одсликава сва збивања у музичком животу код нас и у свету. Треба напоменути да се сличне емисије налазе на програмима других, већих радио станица тек једном у 15 или 30 дана. На врху ове лествице налазе се музичке емисије III програма, које могу да задовоље укус и радозналост и оних слушалаца са највишим захтевима. „Довољно добре музике за сваког“ девиза је свеукупног музичког програма Радио–Београда. А да се категорије слушалаца не деле према њиховој бројности, доказ је чињеница да релативно мали аудиторијум људи изграђеног музичког укуса, има на располагању, поред емисија III програма и читав низ значајних емисија I и II програма. Такође је недавно одлучено да се проширивањем стерео програма на УКТ таласима недељом, омогући љубитељима озбиљне музике да не померајући скалу на радио пријемнику слушају свој програм од 9 часова ујутру до поноћи, у стерео и моно техници. Ово треба да буде заметак једног самосталног програма озбиљне музике, какав имају високо цивилизована друштва.

Да резимирамо. Пошто смо друштво у развоју, веома шаролико по свом саставу и веома оштрих супротности, и свој однос према музичкој култури морамо посматрати на исти начин, придајући подједнак значај и врхунским остварењима из те области и сваком и најмањем кораку на подизању елементарне музичке културе.