Закључци Пете комисије

Пета комисија Конгреса „Организованост културног живота и културне делатности у Социјалистичкој Републици Србији“, имала је осам саопштења: „Један аспект реформе у култури“ (Стеван Мајсторовић), „Организовање музичког живота у Србији“ (Мирослав Чангаловић), „Култура у село“ (Витомир Сударски), „Стваралачка личност у самоуправном друштву“ (Миодраг Протић), „Општина као носилац културног развитка“ (Иван Вучковић), „Међународна културна сарадња СР Србије“ (Пуниша Павловић), „Српска култура у односу на стране културе“ (Др Слободан Марковић) и „Животна средина Србије“ (арх. Богдан Богдановић)[1]).

У раду Комисије учествовало је 169 делегата, а у дискусији о саопштењима и пленумским темама учествовао је 41 делегат.

1. Изражена је сагласност делегата да је Конгрес културне акције био потреба наше савремене културне и друштвене ситуације; већина делегата сматра да Конгрес треба претворити у стално тело, с тим што би наредни конгреси (или скупови ове врсте) требало да разматрају специфичне теме.
2. Комисија се сагласила са уводном речи Латинке Перовић на пленарној седници Конгреса и подржала идеје изнесене у припремљеним саопштењима;
3. Изражено је мишљење да су проблеми села и развоја културе на селу заслуживали разматрање у посебној комисији;
4. Комисија сматра да општина остаје, и треба да остане, основни носилац културне акције у Републици (од месних заједница до асоцијација удруженог рада и интересних заједница). У општини се остварују иницијативе, интегришу интереси различитих друштвених слојева, успоставља спој стваралаштва и корисника културних вредности, организује мрежа културних институција и организација која потпомаже бржи културни развој средине, планира материјални и културни развитак и успоставља међусобна зависност материјалне производње и духовне сфере; радни људи у општини обезбеђују и удружују средства за финансирање културног развоја, на основама интереса свих друштвених чинилаца. Комисија сматра да општина мора да се повезује са ширим регионима у настојању да се конституише јединствена културна платформа и политика у Републици;
5. У Комисији су покренута актуелна питања наше културне ситуације. Изнет је захтев да се све друштвене снаге ангажују за модернију организованост културних делатности и ефикасније културно деловање у свим срединама Републике. Истакнуто је да наслеђени облици рада у култури треба да се трансформишу на самоуправној основи и омогуће већи утицај радних људи и бржу демократизацију културне продукције. Није реч о укидању институција, већ о уношењу у њихов рад савремених метода, примена модерне технологије, изградњи великих система, екипираних кадровима и средствима, што све треба да омогући непосредније спајање интереса радних људи и креатора културних вредности.
   
   Наглашена је потреба демократизације уметничког живота и чувања интегритета и слободе личности уметника. Указано је на значај стицања услова за појаву нових културних садржаја на основи слободног удруживања и уметничког опредељења у складу са осведоченим естетичним и културним вредностима и одговорности уметника.
   
   Комисија констатује да су последњих година у Републици Србији настали многи нови облици културног активитета; да су се зачеле бројне иницијативе које обогаћују живот људи у разним срединама, али да још увек недостаје програмска и оперативна усклађеност, и да је због тога потребно у културној политици Србије, посебно у општинама, обезбеђивати повезивање, континуитет и квалитет свих тих облика и иницијатива.

6. Комисија сматра да је аутентична култура та која заслужује да постане масовна. Оваква оријентација свих друштвених фактора има у виду унапређење културног нивоа и друштвеног положаја радничке класе, омладине и становника села. Комисија истиче потребу да се, полазећи од најелементарнијих васпитних и образовних циљева, поступном методом преображаја читавог друштва створе услови за максималне циљеве и изградњу културне физиономије Републике. Због тога организовање читавог низа аматерских облика и укључивање радних људи у њихову активност као и повезивање аматерских делатности са достигнућима врхунских стваралаца треба да буде један од значајних задатака наше културне акције убудуће.
7. Комисија констатује да је стваралаштво као елемент националне и универзалне културе подстицај културној акцији и да зато треба стално унапређивати објективне услове да се оно развија у свим видовима као моторна снага укупне друштвене надградње и као услов за покретање нових иницијатива у култури. Комисија се залаже за свестрану материјалну и моралну подршку стваралаштву, посебно у општинама, обезбеђењем средстава за ширење издавачке делатности, изградњу атељеа, галерија, концертних дворана, домова културе, позоришних сала, кинофикацију и ширење радио и ТВ мреже, формирање фондова за стипендије, откуп уметничких дела и наградне конкурсе за нова уметничка остварења, и слично.
   
   Неопходно је даље развијати облике упознавања и прихватања култура других народа и народности у нашој земљи као и ширење културе наших народа у свету и упознавање културних достигнућа у другим земљама.

8. Посебну пажњу треба посветити јачању утицаја радничке класе на програме и садржаје културних институција и организација као и стварању могућности за проширење круга корисника у редовима радника.
9. Омладина је, по мишљењу Комисије, посебно значајан фактор културног живота не само као корисник постојећих и нових уметничких добара и културне продукције, већ и као активни учесник у организовању нових облика културних активности.
10. Комисија указује на чињеницу да наше друштво у деценији која је пред нама очекују велике обавезе. Нови токови економског друштвеног развоја могу све више да заоштравају и повећавају диспропорцију између села и града, уколико их не прате неопходне акције. Питање продуктивности пољопривредних произвођача налази се у центру пажње. Без њеног увећања село има мало изгледа да се у култури брже развија. Отуда и потреба да се селу посвети много већа пажња. Потреба, али и обавеза јер село не може да остане препуштено само себи.
11. Све категорије интелигенције, од хуманистичке до техничке, треба да се укључе у постојеће као и нове културне акције у Републици, као фактор унутрашње мобилности који може знатно да допринесе културном препороду свих крајева СР Србије.
12. У саопштењу „Животна средина Србије“ било је речи о сасвим новом појму преображаја наше Републике и новој научној дисциплини. Истакнути су захтеви да животна средина, као тоталитет утицаја којима је човек изложен у свом свакодневном комуницирању, од утицаја воде, ваздуха, звука, фабричких и радних просторија до уређења градова и пејсажа, постане не само предмет научне обраде и анализе, већ и свакодневна пажња и брига целокупне друштвене заједнице.
13. Комисија захтева да се задаци о развоју културе прецизније и објективније дефинишу у средњерочним плановима радних организација, општина и Републике.
14. У току рада Комисије чули су се предлози:

— да се формира друштвени фонд „Вук Караџић“ и да се Тршић претвори у национални парк културе;

— да се правно и материјално реши статус задружних домова и домова културе;

— да се постојећи простори у општинама и месним заједницама намењени друштвено–политичким и културним активностима рационалније користе. За наш економски тренутак далеко је важнија акција у култури, њена масовност и садржај, њена способност за утицаје на свест нашег човека од скупих велелепних здања. Заједничком акцијом и улагањима треба створити услове за изградњу функционалних објеката за потребе презентације културних вредности и рада стваралаца и културних делатности уопште;

— да се предложи Скупштини Србије евентуално раздвајање садашњег Секретаријата за културу, науку и образовање, како би се формирањем посебног Секретаријата за културу стекли услови за комплетније праћење и утицање на културну проблематику Републике;

— да се кадровској проблематици за потребе културног развоја посвети далеко већа пажња оснивањем нових школа, или одсека у постојећим образовним институцијама, у складу са савременим захтевима за модерним и стручним профилима кадрова — стваралаца, организатора и аниматора културних делатности, за бржи развој музичко–сценских уметности, за подмлађивање и репродукцију целокупне културне структуре.

15. Комисија предлаже да сви реферати, саопштења, дискусије, мишљења и предлози буду саставни део јединственог конгресног материјала који би требало да се учини доступним свим срединама, органима, организацијама и установама у Социјалистичкој Републици Србији.

[1] Овај Прилог се налази у одељку Пленарне седнице (стр. 89).